их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва г |
осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом |
тић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добр |
ади, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкер |
њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају |
ском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обуч |
кицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи |
имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угл |
челима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, |
ало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни г |
вакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p |
дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p>Празн |
ка се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ће |
а Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, с |
Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио сре |
ема више од свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових. |
ила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље |
која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпу |
ало.{S} Са мушкима се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и |
коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се |
то друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Мил |
етар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p |
они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, |
>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, п |
кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „та оставите!“ |
ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући |
едничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити |
ално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> |
" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби |
ни цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, ка |
војев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја з |
зила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао си |
<p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа |
даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је о |
липсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики |
понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако ј |
жај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и об |
вету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом и |
учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онд |
о навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему |
и.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста при |
им столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривај |
м да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, д |
век, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше готово, и не приме |
о!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чека |
исприча све то, са свима појединостима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.< |
еме.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час заја |
не спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденцијозност према правим писци |
потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједин |
S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сам |
на.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав |
јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону оди |
се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „ |
инско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само |
анас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p |
у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година. |
амо што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораш |
заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само |
Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом де |
о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се од |
рисније на пристанак натурених убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb |
е стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, к |
н онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и б |
осина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину дина |
је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као |
, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом |
вно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, |
дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљ |
ланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао |
Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је |
има љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним наз |
његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на |
ира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и |
да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим д |
е остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је |
вори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њи |
/p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине |
.“</p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница, а Миливоје продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме |
тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и виш |
ст у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска в |
то ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди ч |
ругог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и |
она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било |
ао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округ |
ашира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Тр |
оје се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свог |
ше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена |
у, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је с |
има, осмехиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове м |
претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.< |
гу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" /> све светске |
е теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најбл |
ју се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154 |
е страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својо |
нога су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њ |
право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да п |
бља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> < |
и причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад |
Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, гд |
еби разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве с |
ампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, вра |
ма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих |
готовине него се непрестано позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Кос |
аљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по ј |
Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести |
оја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p> |
, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му С |
мо на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га |
салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и |
дуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, чов |
та на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић први овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, |
о неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се |
дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, |
о.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> <milest |
а понамештала, пазећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57 |
огатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсм |
вина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивке, настави г |
старијим разредима државно благодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „ |
елепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога тас |
опис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пев |
аше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељков |
поштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова ко |
ата по подне, од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је па |
S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Н |
ву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p |
а у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме р |
породичног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев дин |
, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</ |
ићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак н |
, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине |
ом структуром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отва |
опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или ст |
има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да ни |
Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњ |
Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p |
о кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и мин |
јала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је ве |
лаве се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојево |
.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антит |
ма, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} |
Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не б |
у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за р |
ћаје непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили |
ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем! |
р показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад чове |
p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и умилно, доп |
више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном |
Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Прија |
разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p> |
у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то при |
ревучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге прос |
<pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за профе |
"56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа |
шени рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџ |
од сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевност |
да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, |
њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, |
Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и д |
сматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи. |
— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, де |
> <p>Љубомир престаде, Сокица порумени, а гости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њ |
е, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гла |
ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> н |
ин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као |
јевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на |
а су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се |
пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{ |
отовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позај |
мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге груп |
— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилинд |
ете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима његовим указа се стид и срам. |
слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су пар |
размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се |
ер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет |
миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина |
лази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд п |
ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да |
ложење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Изме |
То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, |
<p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p |
ајбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад |
нам младићи постају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба размишљати о својим |
великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> |
године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће |
па онда одведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и |
бе стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Ми |
почетку своје трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је |
, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли г |
еђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети ње |
бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њи |
Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љу |
отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што в |
оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку м |
срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог |
на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, |
не.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, |
ам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад |
адава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> < |
у вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, |
м давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> |
стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веом |
рна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселиј |
да.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да б |
љковићева кућа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, |
пуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињ |
{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало дру |
огата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима врати К |
ивојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пре |
онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p> |
као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и |
ција“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> којима он д |
<pb n="97" /> <p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађ |
арији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу |
нети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје тргов |
еквест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова |
тарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црн |
беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила |
село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је про |
спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади |
/p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p |
естише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади гост |
На присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он |
кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застр |
а Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из с |
је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се г |
вече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене |
изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно зна |
ене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сир |
> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више крев |
и гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво т |
кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик |
оћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времен |
Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> |
на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гос |
роклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш В |
се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава |
о, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је чов |
евине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала доб |
лосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвал |
ајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно о |
ко неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово |
ицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница п |
овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово, из |
Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув се нароч |
е су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисава |
све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш ис |
несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава |
!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са ж |
ан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, д |
им му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громо |
која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који прес |
уда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању |
а!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му |
епо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико друг |
ака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфин |
и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при |
ају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као шт |
одли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао |
човеку представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, |
осад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“. |
је.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није |
улативношћу.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" |
три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> |
S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је |
е непрестано започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, |
ла зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, |
а са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и на |
сечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад |
у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обој |
Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се б |
о да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се н |
о, да позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се п |
талност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препрода |
n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а |
цну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la"> malum ome |
тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а |
о као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњав |
порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини нос |
а, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, |
ка пенсија!“</p> <p>Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, т |
е учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давн |
ма, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.< |
рни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> < |
а пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз |
није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толи |
</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница |
ник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром по |
, тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокна |
еца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпу |
Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од им |
пских покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванред |
> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој |
а свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад |
ужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> |
могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна |
мом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које |
е повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом бог |
да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље к |
кавани поремети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> |
и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обма |
<p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише |
, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Муз |
асположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него д |
ваким речима предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате |
е.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на р |
У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, кој |
p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају свој |
личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а |
, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „т |
равно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли са |
n </foreign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, ник |
Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже |
ратко Миливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p |
својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даљ |
ом по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не |
гу вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На посл |
уше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо М |
е вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.< |
пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељкови |
се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељков |
опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што |
плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог с |
врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио |
сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тог |
г укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку |
<p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је минис |
, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. године.</ |
, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што |
лији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, |
као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао и |
ако се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зо |
има код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливојеви.</p> <p>Ми |
ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалил |
авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногам |
, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и вес |
нула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да ј |
, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприл |
ун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад |
ризнат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он |
ад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, |
а Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућ |
сматрао, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да |
лули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удов |
неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима поје |
ити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који |
моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пута прстом по челу) онда он долази на |
а.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, |
бију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије |
тић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, |
стао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Неде |
исивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} Том |
окотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да |
може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову прост |
док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад |
баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промен |
тно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш годин |
једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описат |
га маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад оста |
ратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па зати |
и нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје бо |
зао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живо |
на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па д |
— „Моја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с т |
ти, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити офи |
ј задатак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“ |
у, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, по |
а је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да |
бопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, |
сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, ш |
учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се |
са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпођ |
ру хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога твр |
ра?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са |
огинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара |
ом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, |
обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слу |
омисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и |
чини писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је |
беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попу |
} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Госп |
ораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га с |
брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се |
ја досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" /> да баш ни |
и.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кис |
едно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даниц |
вог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да |
/> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби ве |
зи на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд про |
нда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Им |
че, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене ј |
гу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, |
по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не в |
ет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме |
а зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} |
нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити |
ољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S |
Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно с |
м, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каж |
овог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p |
књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека на |
елики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам |
гаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Д |
вица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје ми |
х се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на |
је друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уго |
био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико ј |
је веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S |
бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цари |
лим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <p |
а њих се није нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни |
</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем н |
ом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, |
ато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра |
арија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обаз |
ше никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} П |
и, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав п |
по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам оти |
е тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопит |
на била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиниц |
Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> |
и непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да |
о стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђи |
се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница |
лико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се |
вему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није |
и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх о |
у је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подига |
г српског уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дуж |
нђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више |
равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда |
Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начини писмено: облигација ил |
а, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи док |
олазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све доб |
/p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на |
немагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после |
а пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак |
налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследн |
ри казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било |
, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено |
ељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поуч |
детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је науч |
т, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> < |
агор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, ра |
одно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и |
о не, Милице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет годин |
едничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем |
ивоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у општ |
т.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавост |
мала тако високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="146" /> ж |
тво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога |
ир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше ништа више сте |
Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, з |
и <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати н |
што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним |
е, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив отежавала |
ше ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим |
ечине, па његово родитељско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба |
и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет |
</p> <p>Сима се само смеши, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господа |
ди продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ак |
су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави човека“, |
што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немил |
цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав |
све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, |
Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p |
ође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила |
м.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли |
тога општег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав |
н да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замо |
е све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах |
, а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиро |
отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да |
са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ов |
раз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у |
оје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафон |
чину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенито |
дња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у |
смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, су |
оћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благор |
е онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељ |
би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на |
} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се ч |
ци, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за исти |
ајзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ни |
ну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гости |
На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну ватру на непријатеља, с |
о, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идуће |
свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомир |
pb n="97" /> <p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађен |
е су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</ |
ђу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шес |
де опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл |
е се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се |
овац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлу |
на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који |
оалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дуга |
љеве постигнем.</p> <p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност поб |
unit="subSection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковиће |
дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила |
арширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, гд |
што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рат |
ега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима |
ојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет!...</p> |
гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ак |
и, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још |
то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој о |
ног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само |
начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад ј |
p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, |
та.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг нај |
све уображене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна |
ти спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Н |
њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богати |
ви наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им |
којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад упис |
напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли |
почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше завар |
у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенаст |
да, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити.{ |
октор, терзија, глумац, официр, песник, бакалин, практиканат, новинар, мајстор, професор, послу |
ш од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Бог |
не, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p |
.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на т |
{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су |
у се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави нер |
овац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радил |
су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове |
аска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од мо |
ог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>О |
p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, |
че, што полазе <pb n="5" /> све светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови нас |
ного већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити |
е морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина ко |
у то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.< |
учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="2 |
аздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то к |
ах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто с |
ника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова гра |
богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из |
надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и уте |
у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно |
бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па |
их обртао.</p> <p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе |
:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капит |
оложење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Н |
ове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септембра 1885. годи |
ћи се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>Н |
, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је |
рац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико к |
не.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на околину собе, тражећи непреста |
и, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко |
ошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица н |
ку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и |
очиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са твр |
па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси |
огатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали д |
при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је пово |
покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна леп |
велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајал |
је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика |
по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво |
, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им пр |
"55" /> улицу.{S} На тој страни салона, баш уз саме прозоре, налажаху се сомотом превучене клуп |
ском накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не пи |
о земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, |
окрвне погледе немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог к |
носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n |
је Недељковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.< |
но за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничк |
одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> |
нека већа важност придавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније доч |
тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш н |
, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече ук |
слом толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, кој |
се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилости |
иносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у |
рачунању траје милионима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих с |
а својих дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пош |
оз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу ко |
омир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да зави |
за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љу |
а.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству о |
оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје |
а, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина |
ш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, |
не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је |
ју.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви укућан |
с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на ко |
foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> tertius </foreign>. |
чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, о |
head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, |
јим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног |
престано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n="80" /> Не |
ња кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, |
ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и |
тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" /> |
ородичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно |
аредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међути |
</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом М |
шавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да |
о и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p |
ћа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што више ни |
авали, (што није био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим |
ако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то д |
друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају ч |
ви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од сил |
ске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно од |
а ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, |
цером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трг |
се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Мил |
су имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевал |
уда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас је |
и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће упр |
и и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговач |
учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда |
се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, ј |
пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случ |
је:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се ова |
ства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, |
дат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јак |
ро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ве |
а видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на |
јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Пе |
како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и |
..{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом св |
машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се |
и мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећ |
оћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је ма |
кшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкц |
почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих тв |
него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, |
био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не |
Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако д |
<p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се |
можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код |
дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type=" |
p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанс |
рно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, т |
е места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од ње |
о доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да |
ом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се. |
аборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он |
тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> |
а не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но д |
мах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању р |
поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурн |
на, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на ле |
атеринство, једино му наследство својих бедних, упокојених родитеља.</p> <pb n="123" /> <p>Љубо |
ушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби јед |
побеђени.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, односно VII п |
вар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу успет |
ива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На против, она се спо |
p> <p>Она све ради сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На против, она се споразумева и са с |
рено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадања, тачно |
то је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи потпуно ув |
p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шам |
може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробним и тајанст |
ао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскромније живети |
насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжалосније у св |
<p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула |
тво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог нач |
пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је |
унце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гро |
могнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поре |
а мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати. |
послове пријањају сви слојеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака и |
место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то кр |
њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо моја!... |
о јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер |
завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p |
да као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој |
ао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећ |
дом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори |
угима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао ча |
јбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих |
ену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновника, узима се |
сливања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, |
а будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} |
> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне |
са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га про |
} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у вели |
n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини све |
њаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </ |
м по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразника, рекавши му оштро:</p> <pb n="86" /> <p>— |
јући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml: |
а, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а н |
пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила ш |
век, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с прста |
тње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају ходн |
уком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним |
во захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се увери |
кроз моралну основицу.</p> <p>— „Српска белетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онак |
ив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више не подупире, те се њен обилни и лепи |
а, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена |
месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се |
p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, |
живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} |
смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт |
сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, |
јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</ |
ратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, гд |
д је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више п |
па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </ |
сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> |
богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, ел |
то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде |
еша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буков |
Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, |
> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а о |
мак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класи |
>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од с |
бинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јач |
акад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди |
Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао |
десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно р |
ли венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S |
{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случа |
шом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностим |
<p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића.</p> |
о нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља же |
утра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокица и |
Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побр |
побратима.</head> <p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у улици „Два бела гол |
ик и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У лок |
атови се провозаше по главнијим улицама београдским, па онда одведоше невесту младожењиној, а с |
Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са |
ицама, и у служитељским органима разних београдских кућа, но о тим сасма новим особама, биће сп |
синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо р |
page"> <p>ДАНИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића< |
p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је Богатић Даниц |
вно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло |
тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала, створила је с |
.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а г |
коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.< |
не, има једна каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдес |
, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у |
анице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови дв |
се сазна, како су се развијале ствари у Београду, између заинтересованих у овим догађајима, пос |
нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, |
="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатника, а да |
то је свакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе |
накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Је |
младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаств |
орије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате |
тишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је |
ивотињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвиш |
оповски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање тру |
!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестан |
лност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју |
описне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случ |
, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе ду |
Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај |
миром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породич |
гли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> |
у од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше |
</p> <pb n="6" /> <p>Сокичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да |
вићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, |
е учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако ниј |
о срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на д |
неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>Ово побратимство створила |
љни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Једа |
и нови познаници, који при представљању беху сви стојали, поседаше сад, заједно са старим начел |
уга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливој |
дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ реч |
јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се |
, и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, на које ро |
сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са ци |
бини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљен |
ојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе |
у имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ру |
љао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо зате |
задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, |
ах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n="136" /> У томе |
повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима ко |
ршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагала је са ве |
у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори |
т.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочит |
том омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена м |
вораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором.{S} Непомично стајаше |
, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву р |
селе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица б |
ке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љ |
груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гл |
уцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад |
јући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му ј |
а су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као |
ла, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле вид |
и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опе |
ођице са оним постаријим штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових ле |
гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом |
ца кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и кра |
у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола |
ковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један пространији, и упути |
ивоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Беог |
аш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се |
а веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те |
варала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде |
из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> |
противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхт |
гледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред ови |
<p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљ |
м столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи |
га мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џан |
људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у сво |
p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод но |
обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Ми |
</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше дец |
ао нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у и |
о дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао |
изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што ниј |
гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћена испод рук |
он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори пријатељу:< |
есма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друшт |
исма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом в |
Недељковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед њ |
није она прелазила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима глав |
жен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог |
и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права сре |
ебу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, за цел |
којако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном сми |
ао што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У ост |
вели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и |
ребало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје |
жницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд м |
p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао није |
севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеш |
ба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити б |
ам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би изн |
b n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осети |
без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој |
ши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само посл |
ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стол |
ад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно |
е је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана |
ад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила |
пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Д |
лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о новостима но вароши, па з |
рало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се |
ега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, |
дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца сво |
мену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, но боји се — |
овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И |
ста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није м |
твен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као шт |
<p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сад |
онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срц |
, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> |
би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, б |
во писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је |
не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не |
ку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени |
како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} Свет |
> <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио и |
.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У к |
осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мисли |
не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад прис |
S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дук |
роспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пож |
с му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p> |
приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, могао |
ви, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатић |
и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S |
, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада |
так ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту наш |
<p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назвати: страхови |
, не хотећи преносити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати |
ле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напрот |
вог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: |
ву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Со |
м погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома |
влији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снег |
ма.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте |
х:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна |
њао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мен |
ем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим то |
не на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, |
прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно |
се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливој |
уће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сам |
ије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи д |
а.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Јед |
деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне леп |
ише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав |
загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, |
исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутн |
ико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Оволико велика љуб |
ема друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално сматрал |
онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би с |
није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених |
а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то |
е не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам |
постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно дру |
приметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстра |
/p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да с |
ио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек |
неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахил |
и окренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце |
ивоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни зајед |
о.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусм |
ти сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољ |
своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
трајало само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметит |
е није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="1 |
у играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да ни |
, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се |
уће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.< |
отклонило спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису би |
ава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, р |
па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> < |
оје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код ко |
био нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зј |
кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш к |
е са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог друг |
<p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се |
за четири сахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у |
се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто |
је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз суз |
ремишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је в |
ги учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуња |
ажљиво пратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду оч |
коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Ова |
га стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети |
о без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ |
тих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио б |
именој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, к |
ко заборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не поз |
<p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био оби |
евољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p> |
ца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе |
друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћер |
а газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди с |
он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху и |
да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у |
и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, |
окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да |
</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници више |
нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</ |
атић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начин |
своје <pb n="110" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције. |
говорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на о |
цу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то |
о бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњиво |
оле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер |
јом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње весел |
Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случ |
вој племенитој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и ср |
помињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих с |
остаје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати т |
ти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељ |
n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, ј |
е пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се ул |
ај човек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за |
о би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште |
играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упути |
и оној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или д |
шњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и а |
и имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљот |
ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из К |
се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па г |
е сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...< |
сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединиц |
ла га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се не |
аситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћут |
ла, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њено |
о.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бом |
тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе |
је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Ал |
о у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над њ |
и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се с |
ва веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине ду |
, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласније |
с сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позва |
<p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим |
тојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искр |
</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> <p>Пр |
су.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и |
о карактеристици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била |
р.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала пр |
ао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута об |
е узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице прат |
</p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, ж |
окица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира ка |
овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S |
бе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушуј |
много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оск |
ом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала з |
човек!</p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део |
за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијс |
ивим оком.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала |
p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У |
, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало! |
их господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, |
и цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку |
а, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У исто |
Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети пон |
више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су с |
елике простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, |
ме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, |
између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио ги |
зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" |
ругу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су баб |
ојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је |
се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, |
тле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису ба |
а нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само |
ак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се не види, и |
о за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Милив |
овао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две ж |
није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и познавала је добро |
у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе с |
ана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо |
је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обич |
рошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у веч |
лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спо |
обар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмање спокојна, покрај све ове ћеркине промен |
p> <p>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, |
првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевања и слаг |
жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два д |
мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите мате |
6" /> <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на њего |
ј, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се |
и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада |
рукције од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} |
смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „ |
естанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велик |
је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно |
м.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, |
ла је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уме |
у тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучен |
<p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске |
n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупроси |
па.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спада |
о најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга |
д се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој комори нас |
а љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној кл |
, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми |
, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком |
укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а нек |
узе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </body> </text> </TEI> |
овест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код дани |
, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковиће |
би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> < |
сним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријат |
> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћи |
танује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог |
<pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег пр |
милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почи |
их никаква тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на |
е су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни г |
гоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, к |
дркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Мил |
p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда про |
олом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, кру |
и госпође Милице око размештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали |
ав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У деве |
рећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заве |
атељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наст |
ахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка |
е“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичи |
а види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и п |
Још у половини овог његовог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публике, махом св |
ити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се ос |
пуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших познаника |
и.{S} Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме зан |
о тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла ра |
е могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ ос |
у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врат |
, што је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном прогр |
о, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу |
убав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </bod |
, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би |
положења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасви |
јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због ко |
штавано душевно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао |
изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Кос |
певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, трговаца, ђака с |
као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други бу |
м само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“ |
ше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љ |
оже се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих љу |
куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" / |
</p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у н |
се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола |
довољно.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим |
цу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по |
су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој |
о, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњо |
се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да |
цније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} О |
свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са |
иливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатић |
теља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је би |
се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утв |
еној клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико |
рви вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налази |
е било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело оно д |
атре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне вели |
ђени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена прелива |
ери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући |
он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према другов |
својим током.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, гл |
авали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје д |
јумф садање среће њихове, што више није било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</ |
збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би т |
и ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног |
и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против |
ељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати оној ст |
пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, до |
својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за ме |
ом не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако призн |
нде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао са п |
ваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично ок |
. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без |
ристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењи |
ло, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одриц |
> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима |
ање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да пок |
га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље ш |
ву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p |
према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="1 |
особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили |
код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика паж |
ије одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, да ће с |
ећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Дан |
ао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>З |
а у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би ну |
јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад |
рбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па с |
.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је н |
Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом |
, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан з |
/p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опрост |
<p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> |
а искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је М |
а страна у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове с |
је подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе ос |
пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био су |
вде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезл |
ризор није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресл |
да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у т |
воме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете вели |
има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкр |
Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомага |
о ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова |
ма обе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени |
<p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано од |
матра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а с |
е с њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па |
су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог велико |
, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао са |
овом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb |
ато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако |
вих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а |
ело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде |
сподин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитан |
би потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада |
н беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S |
имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је |
гарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за про |
На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с кој |
њаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гост |
смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре о |
, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом |
о око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до ку |
занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из ње |
ђусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би |
имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му |
е и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у |
тића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la"> malum omen </fore |
ужи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телеграм о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је ј |
ра на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забав |
к, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио |
рочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n |
убомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу проме |
а ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер ј |
еко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као да |
у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Милив |
урно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки си |
а њихова широм отворена.</p> <p>То није био никад обичај код Недељковићевих на против, кад је н |
као да су нарочито удешавали, (што није био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпо |
рка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој |
илица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први |
у.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни |
/p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље ре |
>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилич |
ћ у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој |
е чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се |
ле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упл |
и ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде |
развађао, пошто цео овај призор није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан |
здравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се |
упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, |
му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, и добија |
стојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису |
нако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трго |
стао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говор |
ти.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми |
, који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их |
у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја |
боке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе ра |
испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај |
он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, |
оша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам са |
а у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора д |
удо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> <p>Његови пређашњи назори о |
.</p> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час |
ане, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има |
им добро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p |
ни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а |
а и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са |
од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То с |
м путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продрет |
кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвише страдале, падале су лево, десно, |
има као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је |
е госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехиваху се час на своје мужеве, |
па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне |
бивеним положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без м |
говорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже ми |
а Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њен |
о дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, |
p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p |
има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ће |
ни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер |
викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше |
ставите!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стр |
онео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић |
ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш сп |
елела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим млад |
ле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости засит |
.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, |
еба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје дол |
/p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска била је под |
во на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у |
ирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу цр |
саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, |
етежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одво |
па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем т |
х ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад |
а једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p> |
p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељкови |
мрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та о |
пазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут |
ра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми с |
вање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, проти |
в, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p |
они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ћ |
уједињенијег сливања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним по |
неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... забор |
Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} А |
ложен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није |
ионара на свету има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, ком |
вољни прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у |
ивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораш |
ијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{ |
је, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на |
ог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу! |
не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, |
ем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа, коју је он |
на, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и на |
он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав |
чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида се с обе стране.</p> <p>Наступ |
некле се разговарало о успесима данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су |
емо посматраше он развој ове страховите битке.</p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле виш |
грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Д |
II пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним положајима, залаже се т |
ких кућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари |
да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад о |
ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећи...... него ходи“, продужи он по |
сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта на |
ико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече |
а више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда са |
е промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутриј |
нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрањ |
ече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да |
па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти |
ен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неко |
смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика бор |
ишта.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим чове |
момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, |
срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала на |
.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скуп |
а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Пе |
ам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се |
ст, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако |
води на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабљ |
отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомир |
зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да |
во сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ |
и.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скр |
поди обично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов |
чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше |
и добијао у старијим разредима државно благодејање, а на страни сам се учио као државни питома |
} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, |
више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена |
да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њи |
је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Ко |
е, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало |
д људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца |
звишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој м |
почне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и |
орао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...< |
јев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, н |
, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> < |
арога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он изно |
ог позваног, уз то у неколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахир |
па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турск |
ило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет |
чи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p |
ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</p> <p |
румени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванре |
ио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим расположењем пожури се он одмах у радњу Петров |
Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог са |
ра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Богатић се све топио од ра |
до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарски |
/p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближи |
зи данас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писа |
а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше |
непоколебљивости трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, |
авист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих р |
у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, н |
штву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хте |
се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне поглед |
гаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари н |
вадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути, да ј |
задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаес |
в говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заист |
едстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично |
понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону |
<p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је шир |
ма поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са |
<p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један пространији, |
крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, |
е, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак |
ај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја |
и на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренут |
његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот с |
деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“ |
ер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </ |
ке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неб |
сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, |
с.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим прим |
сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да а |
авду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благосл |
их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају |
о ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме |
гога зета!“....</p> <pb n="69" /> <p>— „Богами, Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ств |
ма чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образова |
крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему |
прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на после |
јих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „дар! |
је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Сл |
а једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена |
истичном свету било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На |
но.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Бо |
</p> <p>Нико није никоме крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је |
и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне ми |
ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> |
и, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само |
аест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом свету |
е Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старој |
му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> < |
утра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p> <pb n="114" /> <p>Кад прође рат онда се |
ридаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{ |
бе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...< |
и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно |
твари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви према невољницима.{S} Они се тит |
м су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција |
обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на |
и, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“ |
смо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер м |
ше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трговине.</p> <p>Они су таман пролазили |
хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љу |
а, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се б |
За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ |
извештај о бламажу господина професора, Богатић се све топио од радости и милине.</p> <p>Са ова |
првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радова |
{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник |
/p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Да |
врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих м |
ићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До |
а само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он |
то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог |
одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S |
а више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам |
ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин но |
а, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој. |
но богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он ману |
ва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p> |
то, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом п |
за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврш |
ателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Н |
може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитиј |
apter" xml:id="SRP18911_C9"> <head>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, ка |
омладина, узданица наша!..</p> <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у к |
Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље д |
узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна! |
к банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се п |
кију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и |
је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На |
је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила |
>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, |
оградског певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још ниј |
један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити ов |
колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Б |
га мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са газ |
дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањ |
е то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било |
ом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чу |
послетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ п |
p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао |
мерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и м |
ћ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико |
толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цен |
и слаби.{S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао |
е то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослет |
учај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколе |
авити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p |
ливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија б |
који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога |
пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео |
ледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: |
но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељковића никакве писмено потврде за |
изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па ј |
а соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без оп |
тимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео |
м пропасти! “ мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић тражи непрестано позитиван одговор, па докле јо |
оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није |
в мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њи |
а насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом |
оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако |
, оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још за |
ш само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, размиш |
евно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање под |
киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нем |
због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са |
Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је |
> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју |
редни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединостима о Даничиној наклоности п |
p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемага |
братно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката |
ивидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска |
ума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу сво |
опада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није ви |
сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим тво |
ви млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чините |
епрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем велики |
ку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n="69 |
се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетрен |
а испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан |
н од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакоја |
је, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово по |
сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се пом |
ила је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединости |
, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ М |
сигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети |
ганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непр |
xml:lang="la"> malum omen </foreign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шама |
Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре |
ра.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић ж |
се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они |
су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да |
ечи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспет |
сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је |
од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето |
кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око |
м тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен |
то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало за |
да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богат |
авала то све са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ з |
за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но |
цу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Б |
гов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној |
ало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са с |
и сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишље |
беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, д |
ги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехиваху се ч |
глашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљс |
ежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са својом поро |
у, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за |
н је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, ба |
у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је ин |
какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но |
авао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону |
права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораш |
во сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а де |
и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овака |
лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на збо |
амо за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осме |
је тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари |
олази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства |
а изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, |
да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи дос |
је чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време п |
ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, наврал |
узела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени таласи запљуски |
ов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb |
Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој |
ица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано мил |
аним називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине |
до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душа може по |
а лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељски израз.</p> <p>Мати пору |
дну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и ме |
и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај задатак |
них неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, |
м постаријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве бо |
а у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да кр |
однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица |
биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но нар |
био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p |
/p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе са |
дилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња ј |
у да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> |
опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно супарник Миливојев, п |
.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле |
е онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалос |
око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се увери |
ос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се |
да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг инта |
се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У ку |
плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на рече:< |
љковић не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се п |
новац могао набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он |
сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S |
илице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како |
дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то о |
Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске бо |
о у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она пла |
азда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, |
, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи сто |
жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> |
, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пу |
оличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао та |
оја је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно |
јева, молила овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу одмах о т |
њен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице написао Сокици тужно писмо о неср |
<p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир |
же и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И |
ло.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му |
„На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те разумем!“ пр |
еко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом мела |
>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} |
шно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови у његовом телу престадоше, па само што не прогут |
добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се вид |
ти и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним ук |
еговим трговачким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгуби |
ако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и |
ако си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољн |
, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно је |
ко високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="146" /> живота, |
то о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n="13 |
аницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, з |
е код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан н |
ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме |
прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш к |
има Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте |
.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим бр |
де вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Од |
Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те |
дмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети |
ој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима тр |
амењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ниш |
вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, т |
што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из и |
н, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахат |
оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад |
ас извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Један од ових, |
из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови |
што не примећујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић |
И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој н |
ији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчаг |
ушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, св |
ја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до |
ривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала |
а са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани за |
ињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би |
д наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била |
манама, заносима, незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница о |
м искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по свету, и многим |
осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. < |
а се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ |
Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четир |
то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати се писаћем столу, згр |
се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор из |
римао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S} Прва је одр |
т тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, бе |
пак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми ј |
га бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да прет |
арској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S |
ао и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугар |
рних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријат |
гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Пер |
ма прописима и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је |
и би да послуже за пример многим младим браковима, код којих се не налази ни десети део ове неж |
шују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома ко |
ивања овог осећајног недостатка у своме браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве |
</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитај |
вац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место к |
се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на |
овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би уч |
трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му само још, |
дали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....< |
/p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спрема |
о одговори пријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} До |
гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доб |
он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; ни |
но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, как |
диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> |
е до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не |
вају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада |
ове љубавне среће није огледало чистоте брачног спокојства, него је огледало ниске, животињске |
облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као |
ко је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је б |
а је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла с |
четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад с |
. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војни |
већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвој |
да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу на |
неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом бл |
ић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и м |
оба побратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше ј |
а у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" / |
ање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што |
као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране н |
т не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!.. |
> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p |
, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на вра |
су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје б |
иве у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјо |
размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја там |
веној.{S} Све моје велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја б |
азговор, који разгаљује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демокра |
и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју |
репоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} |
то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште није много пола |
бучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женс |
настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопст |
и је само једини Недељковић савлађивао, бришући непрестано уста салфетом, док су га остали још |
један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n |
Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</ |
мељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само зб |
је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} К |
ег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост |
материјалистичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докле је његово |
животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру |
бав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај све |
ног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијаху Милив |
е њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, |
Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а бил |
подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па |
га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>После тога плате одмах и они |
во брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разго |
гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се ми в |
тством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушкињама, |
исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p> |
руги људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит ни |
зове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим и борба |
да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да |
ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока б |
до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све су положаје напустили, |
а су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће окомили на центрум.</p> <p>На овоме |
о је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар је разложно |
мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама |
аница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки в |
године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у |
е Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, |
гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума, без |
т!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један стра |
долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће на |
цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливници.{S} До скора их је мал |
трању по магли, нађе се непосредно пред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повла |
па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија |
а људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни.{S} Стари су се |
а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се с |
леко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с је |
висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме |
</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара. |
рцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херц |
ве су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S |
:</p> <p>— „Спајање Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији п |
рбија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> < |
ће се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> < |
Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Он |
дну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангаж |
ви данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и њ |
ар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та о |
је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у |
можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“< |
за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се и |
S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме |
иливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало. |
не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, |
Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све та |
примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог при |
<p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то к |
...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас дво |
сао, мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништа |
, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спр |
његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са с |
најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са којима |
о очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и |
ми се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па затим од |
осестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, шта ће бити |
.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогн |
и, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбен |
се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се и |
исте мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> |
асположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, но |
, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за |
ава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми |
, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се п |
довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па |
је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Сокица. |
у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања чит |
ну још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно за |
ла на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Пе |
једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При раста |
</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени с |
ште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на до |
љковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину форината и пружи ј |
„гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло. |
у!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p |
ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске |
ло лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, |
руго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност |
мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино к |
шом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање постао |
Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до |
њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показуј |
стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} |
пуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени |
парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Т |
проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански жи |
у се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас |
четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметни |
иће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на првом месту к |
и да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог овог дана, |
ead>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Бео |
су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спрем |
крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем гл |
ћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервоз |
следили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад |
гру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована |
ли се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац |
танете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу |
лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно |
е моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазв |
ласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгуби |
познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> |
снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и слива |
чавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливојев |
док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут с |
џане редом но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми |
на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима љ |
не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељки |
е, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што ј |
мљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Срб |
р предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и |
челник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да б |
е, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изг |
у, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај |
као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тога општег светског п |
epage"> <p>НИШ</p> <p>Штамаарија Душана Валожића</p> <p>1891</p> </div> </front> <body> <pb n=" |
ЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића.</p> <p>1891</p> </div> <pb n="2" /> <div type |
десет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} |
се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „ |
купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p> < |
злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Ма |
ом прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разго |
ом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за |
отрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прил |
ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су н |
чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три |
ца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која и |
значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, н |
вничко надмоћије, устукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на |
ршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника муниционо колон |
у, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, |
љени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливој |
p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши с |
ом дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако ла |
к намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено |
лу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто |
име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> < |
Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу. |
ут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради пле |
главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну не |
ој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје напом |
“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варо |
ари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску масну храну, па је по сав |
з њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} |
.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Румунији н |
а!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исп |
матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш т |
ђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић одговори: |
воје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја |
{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа |
гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније |
а намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на пр |
ачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта |
ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас |
Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувиш |
ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућан |
жем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, не |
ни газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их |
како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је |
ишпан“, „торта с орасима“, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ тол |
ванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене гла |
посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, п |
в, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А |
мејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне среће, гласом милозвучним |
у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим |
би није могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је са |
утила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити |
ијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n="66" /> црним неготинским вином знатно пот |
ања завади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни љу |
тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сас |
вце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије |
обично развезла разговор о новостима но вароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху |
скретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове |
, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb n="78" /> |
градског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног није бил |
ма Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање |
оје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њи |
чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве сум |
клињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим по |
е донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекн |
ћи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас из |
ујемо чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најновији |
се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло! |
се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом при |
Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а |
још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Миливој |
да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. окт |
и овако:</p> <quote> <p>........„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех |
питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави |
нама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив |
p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом |
ш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако |
код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају своје <pb n="110" /> млађе онако, како би то |
најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим тру |
ј живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да с |
чија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107" /> осно |
д су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом свету, прожмана само јед |
штву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, на које родитељи њени нису пожалили ни труда |
скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољашње н |
ако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових засп |
ио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћи |
, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загре |
чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се призна |
асположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су |
близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље |
шње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се |
“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на |
не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено Миливоје, стиснувши руку побратимову „она је мо |
<p>За овим, прилегоше оба побратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да |
падне својим даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скр |
српска артиљерија просипала смртоносну ватру на непријатеља, стајаше Миливоје са муницијом.</p |
ић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсмехом.</p> <p>— |
кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, т |
Сарајеву 20. октобра 1884. год.</p> <p>Ваш пријатељ</p> <p> <hi>Милош Соколовић</hi>, трговац“ |
кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Дани |
те ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу |
} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да |
младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ |
да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро |
тима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спас |
војих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам дав |
твујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједн |
твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не ј |
лиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Соки |
и у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када ј |
бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, |
"98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе |
једног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, ко |
веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим т |
иливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно |
а је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је |
о затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако разм |
{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам |
pb n="94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са |
би.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође М |
ћу својих родитеља остао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није |
аница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги с |
погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима |
е узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио з |
удемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ и |
а се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, ко |
свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило с |
за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала |
воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под |
очила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито ј |
х писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> <p>На ово ј |
миру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на гла |
век.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена по |
о набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешт |
забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга |
> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она п |
учава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помо |
ство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још чува |
да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> |
е ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> <pb n="24" |
а.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и л |
и се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћ |
ила твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу |
> <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизи |
жалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за |
, професора, учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они члан |
е свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши |
11_C9"> <head>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ст |
ало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата била отворена, |
су.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане м |
, него о својој сопственој.{S} Све моје велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мен |
брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> |
пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи |
вље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њ |
а и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.</p> < |
је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је зап |
е, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> |
ужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде ц |
овек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими |
ће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо |
подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" |
из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, к |
о, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле |
руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салон |
веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда |
е и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад игр |
се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако |
стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и д |
прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке |
ло више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на |
г свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијах |
тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се ба |
брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је ј |
ић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа |
бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите да |
снијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Не |
на, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна |
} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколик |
де се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну |
ем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се право на Саву, по |
коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан |
/p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитез |
због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све |
то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад с |
лики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су на <pb n="55" /> улицу.{S} На |
лици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, |
м елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од с |
који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> <p>Недељковић изгледаше погр |
то ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико |
е сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела |
војих граница, па улазио у територијум „великога фарбла“, на срамоту свију карташких прописаних |
само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>— „С |
влијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који стан |
млађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра 18 |
> <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика |
о Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се |
е матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ов |
олике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот |
ђи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а и н |
аничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћу |
лизини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p>Празно место, што је остало изме |
гата наследница, васпитана на страни, у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом: да |
огатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када |
бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата |
врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесе |
днијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста па |
узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда ц |
оја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби с |
бе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер ј |
среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристик |
</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића.</p> <p>1891</p> </div> <pb n="2" /> |
ћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите |
укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се р |
ик немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад с |
коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громом погођен, тре |
и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе ру |
д гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за с |
енце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бе |
велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, о |
и, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина |
/p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он |
иливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бе |
сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико тр |
управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гос |
јно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима |
атови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама б |
но лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у ње |
је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно распо |
Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за с |
<pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на кр |
48" /> <p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у с |
и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на неб |
жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од с |
ад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропа |
, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи љ |
овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаш |
осављевића, саветника у пенсији, човека веома чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p |
а столица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, как |
дина.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада |
а, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазило код д |
и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеровима и назорима“ |
бомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеп |
јица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онд |
ивот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средст |
дожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим |
> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву к |
адатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена |
или.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесн |
мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи |
</p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још |
обу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, т |
исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим |
дно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкције од неког споља.< |
о јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у |
вом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и крастава |
о од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори пријатељу:</p> < |
мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никак |
како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p |
за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему ше |
те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пр |
таје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трго |
е браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да у |
м младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира |
и. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је на |
потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме |
>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељко |
му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти м |
да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако ис |
само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у |
а често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут |
ве речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упливис |
н размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, могао би врло |
веће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по дола |
педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнак |
професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> <p>— |
ко би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома приз |
чни туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију г |
ри су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узори |
не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био |
<pb n="6" /> <p>Сокичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њ |
ко исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{ |
ажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз |
који су наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје пошт |
овом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по по |
="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм |
воје постаде, једва једанпут, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог је победио предрасуд |
оручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће |
но спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том |
редовним и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, |
аинтересованих у овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој |
ђе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је св |
из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он прит |
ало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком |
Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узоритих српских покрајина: он је Ст |
ено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, на које родитељ |
у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или |
о.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и |
е, укрепљене оваким разговором, потпуно веровале у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад |
дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати |
ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зо |
шта ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у поштењ |
олико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих |
јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћ |
нети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, п |
не Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда н |
чка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уверио |
рти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може д |
ерницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношаји |
справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, |
у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит м |
сположења у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је прес |
ас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба п |
</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> <div type="ch |
мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, |
господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора |
м столом са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} В |
рата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој п |
етне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде |
ује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју п |
огао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу з |
д руке.</p> <p>Неописана раздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутр |
на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан ка |
општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочи |
лазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неоп |
а.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и |
није, напослетку, полако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим ј |
главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Бога |
м су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унап |
бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да с |
во било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену |
ери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> |
е могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десно |
, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> |
застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топ |
зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, |
а одведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијо |
па девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неколико позна |
о и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни |
сподара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да ј |
рата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ва |
.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још на |
озна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, |
а поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мен |
pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови теле |
/p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гла |
асио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p |
нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ |
оје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Много ј |
био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад вид |
се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили |
н отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се |
p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Тр |
о у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјекивал |
кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове |
му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, више р |
и се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, |
чак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.< |
а“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се оп |
</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу |
непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свак |
ици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу |
ели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не |
е публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара |
ило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно |
ињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p |
а то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љу |
ection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.< |
учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је М |
ту, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забав |
>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није с |
отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет |
с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p |
Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још |
који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душе |
д Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ства |
може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом |
матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у с |
у, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа, |
аху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један |
ђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме у |
морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У |
ж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који там |
ачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то |
е популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но ш |
прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ј |
нцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта харм |
инглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу о |
је никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје м |
да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ства |
.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, |
на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но р |
но.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро об |
Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер |
мо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љуб |
и богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослуш |
{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о живо |
боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лицу и |
подар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба н |
мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb n=" |
о прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што |
аните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, |
тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она в |
је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам смејао се С |
ен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах |
излечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељкови |
испаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p |
о више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родите |
анео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је |
ржала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мо |
и се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> |
духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно р |
а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се својски |
згоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ов |
а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под материну зашти |
ко обичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи бех |
и си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница т |
ло би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" |
его дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се |
шило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким ч |
љда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (о |
, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакањ |
д и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="2 |
се принципи потпуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су усл |
b n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица зау |
номе тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огр |
а, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини |
p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио ј |
авнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу |
ковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Св |
вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми |
черас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са п |
ме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спа |
сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, н |
ј кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог овог д |
кудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, д |
е и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном |
то не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке |
посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n=" |
вољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпа |
ас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој сп |
табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица пору |
а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, ш |
ању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, те на предлог оног друштвеног члана, чија |
ори падају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу |
девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уд |
подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је че |
нтнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Нед |
вучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге просто |
неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово са |
листе, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> |
лазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изража |
ани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак раз |
аби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или |
је, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам мл |
ар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом по |
амо онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредн |
це, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе ц |
м речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако |
е је напротив показивао овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле не |
е.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{ |
тастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Оче |
ти прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пр |
столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни нек |
вај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин |
ј се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сут |
уби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три-ушима.</p> <p>твој</p> <p>Љубомир</ |
ио већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом велика |
ло се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог |
з јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра од |
р 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близи |
рба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све с |
ом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше |
он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по рефера |
b n="89" /> <p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понаш |
о дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стомацима, |
ој, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није |
p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике про |
ни су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред |
утру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> < |
рока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро позн |
веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љ |
тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по |
он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних распол |
/p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог |
сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија е |
видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни пог |
ореном програму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћино |
је никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједнич |
тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато им |
за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} |
ји, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве забаве, т |
ead>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љуб |
су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са резанцима предњачио ј |
.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на по |
дне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глув |
ћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.< |
да опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају с |
цу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, д |
ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то |
само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог |
бав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија |
се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истин |
, због чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, г |
анства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација ду |
ова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалит |
побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} |
е се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но коли |
е породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле с |
обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете к |
„Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мор |
/p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У ког |
анствено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао ми |
ену према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из в |
обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} |
шњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат |
као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је |
траховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корак |
, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>Н |
израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, |
„Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, пла |
о куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није |
ко лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао |
p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, |
Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склоп |
овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, кој |
загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, испл |
> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече |
ољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> |
и, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врат |
авицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њ |
детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са |
Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине |
оз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је уста |
</p> <p>После овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој заба |
p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено |
вљевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена, откад се прочуло, да је |
м обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сад |
епа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p> |
вот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе еф |
кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем посматра.< |
</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје име потписа |
ивоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са |
ер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада др |
си, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, |
арактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа |
ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?. |
, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се |
ли она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин |
<p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација |
нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је и |
>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је д |
о.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на |
аје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном ке |
ло је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се п |
о јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са |
, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, опросте се и оду |
јски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред |
, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> |
ом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Ни |
ући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укр |
агање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на |
у прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, |
арица Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за |
ома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене |
.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато |
>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су светск |
по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освој |
ере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не н |
„У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Ка |
вори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема |
крену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавању ове |
азвеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отиша |
ручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“. |
колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметни |
аш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две |
/p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После |
реје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> |
прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би |
као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти та |
а, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Жи |
ме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда рас |
ак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом с |
лико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <div |
ата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га |
Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро- |
чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збо |
те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости |
.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> |
ан из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш |
е полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући пол |
ајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ д |
ико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз |
е.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра пр |
и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома ле |
арказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши |
да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дош |
чно говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад |
стао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у сало |
м.</p> <p>Недељковић поручи одмах литар вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се он |
тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско цр |
то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у |
ари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, |
} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два |
био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, т |
н наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе |
ава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газда |
еки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија |
вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку |
куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, сирот |
прво остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе |
са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћи |
гијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и па |
варење <pb n="66" /> црним неготинским вином знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, |
воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ |
адемију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечер |
штен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкурен |
наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</ |
човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!. |
; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као |
на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.< |
названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пу |
ас зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху |
се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он п |
може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе |
се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливо |
је са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сл |
је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“ |
ти.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је у |
од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливој |
погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих св |
о на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осам |
дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није |
шао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса |
иливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео |
и.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>К |
потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо образовање као Даница, али је боље познавала пра |
о је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центр |
или на центрум.</p> <p>На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну |
о је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} |
ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <p |
тога ипак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изг |
тири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Ј |
грана српске књижевности (белетристика) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази д |
скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чу |
ајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе |
понашању беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаш |
лило подне, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која |
ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш |
Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Дарвиновој теорији.</p |
о сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји ве |
се таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мен |
</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жерави |
то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не треба ни чудити |
вог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, било је |
признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатника, а да може да опстан |
се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљује, а конто |
аше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали |
и родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} Све моје велике <pb |
е напротив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љубазности, |
пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина уче |
век гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео |
је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту |
и није што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске с |
им хвале и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше |
о се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S |
е обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле |
непрестано падала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октоб |
увала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су С |
сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакш |
им мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је п |
ећно са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста г |
у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге да |
</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, |
ка освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски |
као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећао као пре, јер је сад поче |
з своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после |
жи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даље |
S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један о |
p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p |
у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да |
е.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остај |
сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, него г |
<p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим |
лицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја на |
са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах |
штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија |
ајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху |
омиње нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засв |
лико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (о |
нија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фриш |
разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, ка |
ћ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић |
имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <div type="cha |
мој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је ова |
<p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, |
врђивање Недељковићево није се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпиј |
што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а к |
а клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усе |
а ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан пос |
а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада |
/p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> |
беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима |
назију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друг |
Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је |
, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се испл |
сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више |
стојао тријумф садање среће њихове, што више није било потребно мислити о ономе, што је било па |
у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Ми |
ничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као шт |
адава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „П |
а видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајза |
!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и |
>Сви овде напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамешта |
мутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред г |
p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, н |
одазвала него си напротив отежавала још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби |
ико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени госпо |
Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> <p>— О |
сана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељски израз.</p> <p>Мат |
чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је пр |
Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:< |
Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је |
потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада ра |
p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје. |
у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удеси |
ead> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовн |
у представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да чо |
за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме с |
свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> |
p> <p>Неописана раздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутрашњости, |
ену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практи |
даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље <pb n="53" /> распростирала је само у толик |
а љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да |
вај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим п |
каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде они обично само такав разговор, који разгаљује дне |
вој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> |
неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду |
то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео |
е пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Зб |
ку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но ка |
олицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љ |
имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом пропи |
издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У |
и, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, па у свези |
ко Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетв |
положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине. |
јној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, ка |
ис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, |
се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше |
онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трго |
“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло.{S} Скоро |
н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари нач |
вор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се ниј |
ичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једин |
ник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и тем |
>Љубомир на ово само уздахну....</p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак д |
ле овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По пре |
.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се нес |
и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи жив |
не загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и п |
несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја |
...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што ј |
је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега је с |
.</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу |
ије људе сасвим обична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, при |
а је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукош |
ршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.< |
ане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће о |
се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> < |
нице.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су |
и, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко |
тили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у ово |
ре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>В |
<p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи де |
управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Ш |
дијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Гл |
љаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна |
дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше В |
у већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за п |
неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући |
ељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране |
ето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је је |
цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, к |
је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпати |
Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај |
а је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да |
ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Бог |
<p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, |
наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то |
ути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему |
="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, |
оси са његовим основним начелима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. |
ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу вра |
г оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомор |
сле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми |
ити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па |
ивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да |
е самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатић |
{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбо |
— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Да |
злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Дан |
, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</ |
т у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби в |
а је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж |
а само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим |
је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен |
ница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац |
оме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов о |
тајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто |
такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је |
:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „ |
ивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прело |
од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> < |
каква тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалос |
ела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} Каши |
ло је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се |
овић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење |
ђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на приста |
ахтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан си |
дрећи свих претензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она веза |
огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих |
н, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћу |
дмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну |
а тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да |
Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливо |
сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштв |
упло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били по |
ицу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Он |
на пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са р |
</p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Он |
џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за |
а су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку з |
се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> <p>Тако се Радоса |
обе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао н |
па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око ра |
њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, еле |
</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.< |
је, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, |
, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је л |
две велике простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нест |
на уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p |
.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врате опет на своје старо место, где Даница овако проду |
ала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пу |
ри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, м |
Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле |
то расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написан |
старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцим |
ужену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> < |
ните дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам |
оје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на своје старо место, па |
потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући |
припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију спрам српске књиг |
се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елеган |
с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавица |
уо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да прев |
је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат |
ће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га напа |
</p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла. |
продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па |
пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразит |
и се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу по |
море, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила |
дскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно |
ером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњ |
мо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би |
а чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Милив |
<p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим с |
њати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се св |
м ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло п |
орим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се ј |
ну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, |
осом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако бол |
.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који |
S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудориј |
бијају се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату |
ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске за слупа |
њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, н |
већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вре |
најмању руку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета |
и!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем сл |
но рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код |
ма, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског |
ек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу |
још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплет |
однику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>О |
<p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у сви |
ре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Соки |
упани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!...</p> |
<p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p |
богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од |
рца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држа |
ала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост њене околине.{S} Никад ни у чем није |
омир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо, па се час пре опр |
ји дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> |
p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спав |
ивоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он |
, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више |
</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем |
а свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уговорено. |
ристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим |
ић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељков |
тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше |
у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, кој |
ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, б |
ољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?.. |
крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у п |
пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој |
авалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се не |
га нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве забаве, тако од прилике, ок |
још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила се Даница за господара Симу |
помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n=" |
о што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада |
чима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здра |
а се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p |
смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче |
спод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевим |
оме је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливници.{S} До с |
ој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице |
е по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „ |
ољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он вр |
о, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случаје |
ледњим, где се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према |
нкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузел |
ућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад с |
а његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ |
ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно |
мена нису се они видели; управо од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо с |
р потпомажу, да нам младићи постају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба раз |
био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена, отк |
S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћ |
ема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p |
своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвори се жи |
даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокиц |
на и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свог |
азноврсне трговачке операције.</p> <p>У времену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је Ми |
м.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он |
/p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну |
пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна уз |
је победио предрасуду, правда неправду, врлина спекулацију, одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју |
е је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима о |
хов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а ниј |
ња, <pb n="47" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — с |
> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор између |
ј срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души н |
вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у ов |
иво пратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи з |
белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља бели |
цне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго |
Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралис |
игде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окаме |
p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p |
До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свр |
слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p |
о могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста своје кључиће од каса, |
га не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био з |
ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око ве |
им Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско срце!...{S} А |
куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да оп |
"chapter" xml:id="SRP18911_C6"> <head>У врту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаш |
и по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију ст |
ве жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за |
ек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>С |
главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе с |
зије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако н |
ије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пу |
ецу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих |
оличине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</ |
чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је М |
празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано з |
са.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједн |
свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао |
м: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, |
ко се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема с |
зда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је јед |
а застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешт |
ротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Ра |
ли наследници.</p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чи |
>На понуду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушки |
но изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала |
дио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вул |
.{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да |
рао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, ка |
едали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се |
у се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ преболео, устали су да |
место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли |
у госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао н |
убомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао |
од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, |
и је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу н |
из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због |
је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски зан |
а пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жа |
прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> < |
девина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су води |
е слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, |
или потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој |
аћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а |
легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле, да м |
<p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благо |
..“</p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, |
/p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише |
но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао и |
знамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Т |
к, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p> |
рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због о |
брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Га |
pter" xml:id="SRP18911_C2"> <head>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због |
еба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће от |
е мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на |
ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато оп |
више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само јед |
е, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено |
оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да п |
ека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се |
ћа у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови |
е, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, |
т га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисто |
индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле |
напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љуб |
х Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад би |
дио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене ж |
ом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, |
ругим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски |
.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S |
био на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико |
и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и аванс |
> <quote> <p>........„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех стотину фор |
ада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом в |
/p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе срп |
емо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, |
е приложенијех стотину форината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујем |
акоме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде господа |
оји је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве „Бе |
Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да то |
му са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p |
ужиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни јед |
неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху исказана је ко |
ицом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} |
осту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, |
да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он |
мир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Соки |
о заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим до |
оју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као ш |
дбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>О |
тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име б |
ајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико ј |
т са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако |
о весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у |
Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро п |
њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по н |
ена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут у |
ом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не |
да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима |
најновијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо мо |
упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</ |
у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав уло |
.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Т |
са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично главобо |
евњива мужа <pb n="160" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p |
а јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у пошт |
ело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, ни |
а.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица |
А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, гос |
антом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он |
о је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар ка |
во тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има ње |
а и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно др |
у, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у |
исмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Да |
јем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити |
<p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар |
тпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је љу |
<p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Г |
</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је |
чевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењен |
ко неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Мил |
а обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одг |
стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепа |
у унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мал |
га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је п |
ушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто |
ије знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" |
учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуњавал |
у собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно друго |
тнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је |
у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он пола |
о пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај |
је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потреб |
/p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око ку |
, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу |
еду рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо |
је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који |
а се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да |
де у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> < |
а епитета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</ |
исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, пи |
извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису г |
а, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир |
њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!. |
о, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтил |
грам о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то ов |
p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, баш као да ј |
госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га |
није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборав |
о је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко пого |
ули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, то |
у Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше |
извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пла |
товима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да |
је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: ли |
од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му п |
ба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу |
Он није достојан твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да |
то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследства профућкавају |
ују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на с |
оклета судбо!... црна слутњо!...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја |
је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p |
је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар н |
но, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај странац |
>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје б |
ију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са С |
често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођен |
оме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, |
b n="152" /> <p>Коста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, |
ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, |
ј сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се нав |
ришући непрестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све |
ојим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вул |
мукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p> |
и однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист ч |
вај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, вољ |
а почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“< |
њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва п |
а овако што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, |
а да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јак |
вога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају |
посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето по |
д се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпију |
} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са с |
које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу п |
се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима с |
скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторс |
м свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, |
страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога ј |
е даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи |
ла каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.< |
а одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то |
о походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препре |
именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због |
>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и сп |
пут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини. |
ће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ пре |
да Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда |
а до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газ |
ead>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га |
с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који с |
о се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швај |
окицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало у |
ћ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је |
е исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио други |
и се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле |
године.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не бр |
у.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те |
........“</p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно ок |
џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, п |
су била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је так |
јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је |
код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник. |
дити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је м |
постали наследници.</p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни |
/p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине |
ласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p> <pb n=" |
случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго с |
да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p |
ски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</ |
воје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде |
то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> |
пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газ |
ас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које |
поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су ис |
посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда и |
e="chapter" xml:id="SRP18911_C2"> <head>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није ба |
до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од к |
чкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето |
одмах ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} З |
аву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Соки |
воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се са |
он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> |
но купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз пош |
зе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже |
ог човека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да |
ељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи |
ало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, |
на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је р |
а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на п |
о и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и |
ла слушкињама, које су упутством својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и пород |
Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада требају Сим |
, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посмат |
на таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било б |
е за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.< |
ма, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узв |
p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје |
е, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> |
цима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријатељства и |
је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; |
састи изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и |
ку дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни |
ницу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте |
>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке кап |
ко и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези |
аш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви |
ој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p |
железнице право отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене род |
им у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене с |
средње собе примети Сокица Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, |
зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник |
p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не п |
ама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скида |
трговачки, па у свези с овим последњим, где се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на |
у куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају |
мо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано доб |
>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје |
е, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} |
ко су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не дола |
ћана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, к |
вало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гр |
из недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми о |
се они врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо п |
то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде ч |
ао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њ |
.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начин |
нац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и а |
муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ и у сва |
а дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у |
анисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомилано |
но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике ш |
аном граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оже |
оју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се ку |
ба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трај |
Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да |
е онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаш |
г великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, |
шем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма н |
/> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог |
времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} |
исама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па |
ло за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови мл |
оља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису |
на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p |
од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем |
пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> |
убомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остан |
одавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајућ |
њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла |
<p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваљ |
ошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.< |
чку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На |
се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера, |
ва!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле |
грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела |
бог тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазил |
е.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић. |
из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, пон |
едном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наст |
чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“. |
овој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су чети |
иче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари |
м и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, није ништ |
p> <p>При заједничком посматрању слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе |
вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> < |
апред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница |
ицавајућим погледом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на |
ја нема службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа к |
у руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на своје крило.</p> <p>Какв |
ропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свраћао у „ж |
отица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад п |
гаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, |
а прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „Т |
нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бац |
еравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које |
ицом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Дан |
а имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим позна |
подин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупк |
тета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић иш |
гатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је |
куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сел |
-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар С |
кна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад |
евета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кис |
одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус на |
би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обич |
и као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напос |
а.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} |
имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Мора |
до сад познате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, посведневни < |
} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спрем |
>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога му |
</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз о |
ако ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте дома |
је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан |
е и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама београдским, па онда одведоше невесту |
на и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима слагала, само у ситницама не увек.{S} |
утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у црном оделу и белим |
нимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли |
издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам |
>На жалост, сва ова расматрања Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки |
ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љ |
.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> |
па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, да своје дописне |
довно осујећавала, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи |
на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n |
сли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на |
родане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота |
<p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у |
е госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пре |
билна примера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много |
p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, т |
воје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто с |
<p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим се Кос |
уру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше |
p> <p>Недељковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} По |
ку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје |
имски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> < |
онај други набијао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је |
, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о ст |
а њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да |
околности, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> |
уђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром |
његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео |
е није богато оженио, или што наследио, гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и |
едном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз |
ца и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупн |
о Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n= |
тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да јој ова забава ни |
ска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком |
осиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Нед |
м... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливој |
прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчи |
е сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, д |
ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звез |
извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n= |
еколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, пр |
т пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је об |
те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la"> materia incepta porro tr |
споведа у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гос |
битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Дана |
ка и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у бо |
од материну заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког време |
цу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Бо |
а добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја с |
ма у првој линији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који |
о место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи |
то време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац |
ица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би с |
он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не м |
кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста своје к |
ам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>О |
лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одај |
а господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливој |
а нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату п |
, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ пр |
у ванредним приликама изненадне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p> |
е љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изнен |
обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици непозваног позваног, уз т |
обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: |
ш по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеж |
„Ја не очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих оча |
„Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени прино |
„Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћутање.{S} М |
егове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка |
е... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба з |
адржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам |
пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе |
ије никако хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним односима са својом кумом, |
ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад п |
е затворен великим стакленим прозорима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене са |
Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да о |
.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасн |
, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уште |
нусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро |
д пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често |
колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомо |
рабрила је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово пит |
} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први ск |
ни гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унуч |
pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као |
гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су на <pb n="55" /> улицу.{S} На тој страни сал |
ли крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању |
аво, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пук |
отворио прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, |
ина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видел |
говим се делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно каза |
х Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се он |
м.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к |
но непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната |
јници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући им разноврсна значења за будућност. |
епа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне |
ћ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилинд |
века, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионара.{S} Наспело му ј |
аест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његовим, ка |
повест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и |
> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само |
аљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, |
посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p |
а док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар н |
ар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, |
да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска в |
довина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код теб |
де заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац, официр, песник, бакалин, практиканат, новинар, |
азив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" |
и <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но |
измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и |
покрет.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољст |
у неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним |
хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста сн |
убомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одм |
прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном жи |
х две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оц |
е, настави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје |
ења.</p> <p>Још у половини овог његовог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публи |
нехотице придаде облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, кој |
жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све |
/p> <pb n="151" /> <p>— „Пре Сливнице“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, са |
на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, к |
.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право |
мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских пис |
сновицу.</p> <p>— „Српска белетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онако како би треб |
ш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да па |
кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта в |
ран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој к |
це од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блажен |
ским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, |
м пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако пот |
е путове.</p> <p>— „Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључит |
ећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам |
p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жал |
p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима ра |
е с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p> |
<p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе! |
Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој п |
не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На за |
, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" / |
ично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!. |
тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутн |
ри начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву назд |
тајне, но кад се о породичним стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који |
н нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У мест |
иво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њен |
даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке с |
ретуривања столица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом ес |
су са особитим <pb n="18" /> пијететом говорили о некадашњим српским књижевницима и њиховим ме |
своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, с |
интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам зн |
јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за о |
згледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки д |
ћу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво |
ом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 1884. год.</p> <p>Ваш пријатељ</p> <p> <hi>Милош Соколовић</h |
х брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад се тек развио посао на све стране.</p> |
ознаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апс |
а год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, |
стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир |
а ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај поса |
вало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он |
е тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, врте |
вршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту |
се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледај |
да цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши св |
залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, к |
иференција.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигу |
а, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, |
еде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p |
више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у погле |
да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином |
ца нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од |
ао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао бити сре |
у пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у |
Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски |
, није ништа ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати |
пао са својом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама |
ertius gaude </foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> tert |
је ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених по |
иметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрациј |
утра“ по твоме рачунању траје милионима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја. |
сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да ј |
во доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, |
е беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но пр |
<p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Мили |
осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју о |
ију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и збо |
> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке мла |
им неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног обла |
</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{ |
има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са ови |
напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој ш |
ојала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест |
ом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све ш |
лики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, в |
.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, насл |
ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега |
е млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и п |
, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревма |
срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равн |
шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на |
и.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о животу човечијем <pb n="120" /> |
ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Милив |
зи и сиротињи.</p> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом |
.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу нова |
забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радос |
за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада би |
b n="115" /></p> <p>19. септембра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железн |
домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> < |
<p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на коју сл |
ма.</p> <p>У очи наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да с |
јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му |
xml:id="SRP18911_C3"> <head>У очи нове године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од |
ило и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска ж |
тарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиро |
печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих господара и гос |
ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало |
зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно |
уди, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не с |
трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима |
х зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му пр |
редена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед б |
оворећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отима |
адићу не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијс |
ју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој |
„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. н |
<p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Мил |
тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није н |
у, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је |
мо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су брод |
грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна п |
не на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „ |
дружене: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гони |
евину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала с |
адне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше пол |
тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да |
!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— |
о!....</p> <p>Уз ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни |
о зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати |
овде напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, п |
ану, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га |
прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се |
свечано обучен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то |
<p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на у |
лучајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.< |
ио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то ви |
секуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, |
д и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, за |
ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:< |
чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше в |
и писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих приз |
кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> < |
ећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си па |
> <p>Они тога човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано |
ама неприкосновено и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран нова |
вног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердев |
газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисл |
а постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, добро |
марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема |
у им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуци |
и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче. |
а срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света |
био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који тамани капитале о |
ћи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се |
арбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који |
је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господ |
<p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато |
икнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим п |
ри, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> <p |
иву.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике |
</p> <p>После ове мале почивке, настави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p> |
прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његов |
вани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје |
тер отпочети поново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив сасвим расположен и т |
, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке |
Миливоје Петровић, професор!“</p> <p>— „Господар Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле з |
време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> |
године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико ис |
ташких прописаних правила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посма |
<p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="3 |
е само сиромашни трговци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господ |
бично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је дв |
адне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се |
на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, п |
кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљиво из |
ави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су с |
трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измења |
бочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као не |
Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, |
и повода за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме неп |
ин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Зв |
н сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Ова |
ав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> < |
итајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази |
м речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веом |
ник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, гд |
то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубомир Стевановић, чиновник министарства прав |
Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста |
иновник министарства правде!“</p> <p>— „Господин Миливоје Петровић, професор!“</p> <p>— „Господ |
ковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у пензији, и го |
ед, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саветника у пенсији, чов |
еданпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, |
одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник је министарства |
однели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Богатић се све топио од радости и |
<p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен |
ки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, тер |
анпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор |
уна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и веселили се веом |
ић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова |
врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>Она је тражила муж |
устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p> |
несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем |
плетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и |
је ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношајима са Милив |
еп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и |
етири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени о |
у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатиће |
</p> <p>Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку |
<p>Мусика поново засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од св |
а!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову но |
/p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, моли |
од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештен |
p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{ |
едној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био ве |
томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице |
о је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одуше |
> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет свога детета.</ |
зненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Б |
абе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, млади |
а неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна д |
а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздра |
шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче про |
као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмање спокојна, покрај све |
а на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{ |
о чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад |
да Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које |
p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак по |
д прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу соб |
од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо мест |
То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.< |
ци, Недељковићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старц |
а домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад |
икантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте |
а она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гостију били су млади мом |
столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, |
one unit="subSection" /> <p>Делателност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па как |
т је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, |
.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад с |
је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере. |
ди, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоменути стариј |
), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, који беше повисо |
пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 1884. год.</p |
ц троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 18 |
од савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће соб |
</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све тр |
ра Радосављевића саветника у пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се |
а је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се наслађава успоменама из свога д |
назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао |
је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с |
то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњ |
обро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они дана |
едаше, поздравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена |
те љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић |
час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и д |
о да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни сл |
доше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у |
елу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано о |
од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака |
десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах |
е донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и у |
нхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане „париске штанглице“, „п |
што пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> |
знесе још и неколико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијо |
ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо |
спођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а |
и велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на |
</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> < |
етљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степ |
<p>Љубомир престаде, Сокица порумени, а гости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њим |
нка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.< |
асне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини з |
еданпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису |
код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају |
ике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комов |
је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио пр |
ај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако |
и, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде |
к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима п |
бичај, на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете |
У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не в |
, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде |
} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љ |
цали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових суза, само је једи |
помагачи госпође Милице око размештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно |
акијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих |
сам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су на < |
сто тако свечано обучен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране н |
као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је п |
/p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, сед |
огаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весе |
момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n |
ха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио |
/p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје |
воју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолут |
поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се ск |
је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради |
ут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јав |
<pb n="148" /> <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, по |
због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и с |
азлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са |
га дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположе |
ари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, пр |
а никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, |
подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет од |
а свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог |
вим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема |
проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљује, а конто неке пр |
дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим своји |
вају то, а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино |
ли седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начин |
д је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!...</p> <pb n="142" /> <p>Пред њеним о |
а журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од ку |
а, а нарочито о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, к |
е од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} О |
о не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи о |
ина постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет г |
рсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке операције |
на два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је |
његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би ве |
великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара |
е се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дан |
чини милостињу, да се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте |
ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођ |
е за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се б |
ито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи |
16" /> <p>Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне |
.</p> <p>Оваким речима предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им |
ина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више не подупир |
за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и |
и.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прош |
ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...< |
њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За о |
а три сахата по подне, од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, |
у није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: сп |
да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници леков |
жати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у територијум „великога фарбла“, на |
олико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је |
ентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на не |
т дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом м |
е.{S} Никад ни у чем није она прелазила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са м |
ати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p |
новника, узима се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату ни |
то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка |
hapter" xml:id="SRP18911_C7"> <head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда вла |
плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да с |
очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много |
коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једно |
ошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим с |
"108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини ба |
мило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и прав |
арске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску |
е сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе |
умљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила |
ечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, |
наша планета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на |
је погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болни |
" /> <p>Тело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку н |
“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за |
и је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади гр |
анице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спом |
пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, |
Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> < |
ишта.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, к |
р, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побрат |
пет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањ |
а, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер |
аху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p> |
апуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове |
оби величанствену позитуру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</ |
S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске пос |
оре прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она дво |
ад понеки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцк |
д новца, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пар |
их сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Ч |
е и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, пре |
њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели |
="chapter" xml:id="SRP18911_C10"> <head>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Мили |
роб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник немаше с |
око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном |
</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p |
— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па |
зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и умил |
оји је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</ |
згледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војн |
Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> < |
која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — сво |
амен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не саст |
уг, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опре |
нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— |
“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</ |
а врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Пр |
>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— |
он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Друг |
знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, је |
>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано |
„кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у |
н и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, ка |
жешћи ратови.</p> <p>Начиниле су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, |
ачиниле су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубом |
ихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код дру |
сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде они обично само такав разго |
ворити, па збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Н |
ако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: |
ски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући с |
бијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, |
ју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком посматрању слика |
на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонил |
уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину |
.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметик |
би.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карта |
вима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари |
љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадал |
ридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад |
паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији |
p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после ки |
а липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници |
е онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, |
кав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он |
парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамур |
ијаху Миливојеве <pb n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом. |
д девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари н |
Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p |
ак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он с |
ак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и |
ослужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.< |
као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је прв |
послетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из њ |
тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једно |
зговора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p |
јих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га п |
; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек б |
о, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве постигнем.</p> <p>Трговац чов |
чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> |
учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој |
најштедљивији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу нес |
Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој |
рећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћ |
градско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се |
ти он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред ре |
ође према одајама, свакојако ради тога, да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје |
о дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг |
не престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридб |
сто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним |
енути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на ко |
сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ћ |
, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек о |
ће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем. |
до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произа |
потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно н |
вате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{ |
једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ан |
винила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим че |
.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ преки |
итом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених к |
лица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милиц |
мишљала, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чини |
ца, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дал |
о одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако п |
телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но н |
главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овом |
>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сно |
а је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов су |
у опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку о |
неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као |
цино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам с |
ушевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више |
м на глас приметила својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели |
свакоме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде госп |
је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, н |
ај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све |
би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и бога |
, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, пон |
тио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Ми |
ничиних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произвести код оца јој ре |
рати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје за |
би то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда |
и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и |
тине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљ |
је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, б |
жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Великим силама то о |
напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако |
доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p |
мајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а бог |
оба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уст |
преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом. |
нутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи сп |
печатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав |
p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна с |
и друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка.{S} На посао дак |
омајка Миливојева, молила овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве |
> <p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећ |
, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У |
ачког реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем |
помагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали |
душа, улевали су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости |
{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривц |
, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве |
устукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа |
беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој к |
{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поет |
р пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више |
с целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p> |
вом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо |
т силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га |
живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју |
гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати сво |
о поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју |
и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се с |
а он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати ра |
убомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> |
не чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве |
ао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактерист |
и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, н |
о друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај задатак, који |
ијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лак |
, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p> |
{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да |
а, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, |
још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, раз |
о ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да |
>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По гл |
м, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи как |
само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после т |
о је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, |
аво очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S |
су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То |
воме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не б |
ним стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и |
почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту |
:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича |
са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома пр |
ља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жало |
кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а |
} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најж |
к око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, |
једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфр |
но обично.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније н |
p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима ос |
џији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна леп |
а пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притисну |
то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити она |
вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исто |
це њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су в |
и расположене, но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Срб |
жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тач |
базривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколеги |
ко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном |
учаја морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по |
ћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама во |
ад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p> |
јуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он дав |
дње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не |
осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало више |
оз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам нећ |
о сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} |
33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме мож |
на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће |
аница гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи ма |
ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њ |
м и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде |
ам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n |
јих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она т |
арад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што. |
тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно д |
још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не мог |
да газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p> |
едном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену дец |
речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу |
изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазиј |
стари начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане |
послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попус |
е баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, |
иле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излаз |
, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане из |
аборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познава |
, одмах <pb n="63" /> се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затраж |
то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељковић с м |
тишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, |
дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а |
ра или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом |
роти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубав |
где и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Слив |
ништа ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у пош |
ај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p> |
жу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иниц |
озволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко |
завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Да |
лазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, |
не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије |
ра, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва |
а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, |
њему са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> |
ивоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није н |
рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све |
кве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу в |
а разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма |
.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је |
е сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мис |
p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, |
радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може добра донети. |
тељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сад |
ред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> Repetit |
своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у |
јпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим друго |
а, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошл |
оћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори д |
само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо |
и су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу оп |
е поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, |
прилике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се |
на огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.< |
ежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић |
ајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на о |
је скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у |
} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу |
ао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испиј |
нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда |
ја, сиротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, т |
је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето сна |
ругоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје |
оји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном прилико |
но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој наш |
ради оправдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душ |
ше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у ц |
вакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска |
не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и |
за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена де |
, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да |
знајемо, па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две |
осећао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, м |
а је једино задатак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говора |
трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер о |
вати но за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, п |
д мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближуј |
ако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим в |
спише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p |
вчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа бру |
је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У ово |
више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте ни |
ога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мил |
ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница са |
ио је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ о |
провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћи |
вршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љу |
а уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{ |
о па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку ни |
рализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде |
е овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има по |
оју.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, |
и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни |
p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> < |
оме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ |
ебе млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.< |
родице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Дан |
о за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Б |
} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитељ |
дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање |
имила сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена |
д произвести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега с |
години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један о |
ла посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не мо |
ао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху исказана је |
лату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што нас |
т месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} |
о требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом тво |
обедити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даниц |
То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти прин |
, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, немају пра |
па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам з |
то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад |
цу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твој |
зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадн |
ајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе |
Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то |
, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и вас |
ао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повеч |
се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Пет |
ти Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а д |
ележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла неку |
је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како |
смо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно |
тупи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти |
ошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачува |
испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпо |
ба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и |
послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лека |
е време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, |
ку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је |
сео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично по |
апротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим |
ас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта |
Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није. |
остао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда про |
ата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="10 |
пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са |
двокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах н |
због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја с |
оме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или па |
ак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је и |
јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће ба |
оју рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у |
трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак |
д госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпу |
.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, он |
ало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> |
ко случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога |
луцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристај |
у.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери |
већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица ј |
ије.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb |
тпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада бори |
} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није |
и се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није |
сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам |
њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је та |
бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу прим |
гиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако н |
га је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзакта |
летао опет Миливоје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Д |
а, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекут |
ахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступи |
свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано |
и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb |
убазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао није према своме дужник |
ост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, и |
е затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд мимо џеп, па св |
> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао н |
чи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога нас |
сом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> |
> <pb n="153" /> <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за |
свима појединостима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај страна |
тим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеган |
же од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и С |
љене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даљ |
ај свој сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да |
м биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је |
} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају св |
ке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p> |
уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио |
рено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу |
" /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које |
сала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, |
игде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све |
тији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у свом |
био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног |
ју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је |
ему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто у |
анат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених послова, з |
Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећао као пре, ј |
главну муштерију, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесце |
раво од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу др |
цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то |
p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> < |
мо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и изв |
о труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам |
и и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због кој |
е; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле |
Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад |
с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих |
атић често походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове о |
друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, ж |
је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера, како је неупутно удар |
ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</ |
ивоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен |
родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од своје намере, наш |
сну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</ |
нунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, сва |
осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} |
ује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а о |
иљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>М |
о само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морал |
лава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p> |
но, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће |
бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога |
вић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, |
одвојена и моја чисто породична ствар, да пресуђује о нашим старим трговачким односима, који с |
и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаш |
ао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му ј |
скајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштр |
е ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...< |
познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, |
судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се |
ад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда |
то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво има |
ли Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су |
хата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут |
било представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цел |
е, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да о |
па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах на |
у, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас |
што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем прес |
м штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре времена старци, а девојке по |
се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и при |
} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Т |
еколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <d |
није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношајима са Ми |
гаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше п |
моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље |
је је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост |
као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихв |
послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <p |
о је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забра |
играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седе |
еме овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут о |
отив, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиром |
а ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> <p>После овога рукује с |
> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног предмета, на |
Миливоје не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља поб |
о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради племенита, и да се на рач |
огледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произ |
аче посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од |
>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику радост и срећу.</p> </div |
S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра. |
, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p |
пахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај |
у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати св |
.....„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех стотину форината упутите г. |
за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела гл |
дну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци лети |
, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бит |
очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа забо |
се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Не |
ове ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како |
ке тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав в |
, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{ |
..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p |
у за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то в |
је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њ |
треба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавит |
на, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, |
, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе |
послом толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, |
S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити н |
к Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његови |
ојник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>О |
> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече јо |
млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку |
хићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би в |
спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би |
но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није |
<pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје ос |
ити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о сво |
— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима |
а више од свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S |
аврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само п |
иша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о |
ликих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> < |
шио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имањ |
т...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она |
смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер нема |
ћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти бори |
трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, је |
пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изн |
старијим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао |
или, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па |
ица ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p> |
, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о |
но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој |
бе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетир |
ре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми ј |
дна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад |
би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада ни |
, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати н |
и свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украс |
да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале |
ад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну стран |
лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца |
убомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је С |
ао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним одн |
етак ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, кој |
ужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто |
је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу |
лико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим |
ољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну ка |
јка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, ко |
, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео |
у се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па |
шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју |
ати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не д |
>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас |
причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код |
во му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти |
<pb n="80" /> Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на своју пр |
г му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересова |
, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга |
отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу |
ић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Ми |
S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С т |
ако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, |
е коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, ка |
само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених количина, и наступи прв |
весности и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити стра |
се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг. |
и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није јо |
ица гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту ба |
ку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су |
а, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па |
, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да в |
да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>С |
е потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руко |
молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако |
да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, |
е жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да с |
се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливо |
је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао н |
човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер ј |
егдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти |
аху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према дру |
цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених род |
е:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} Пос |
м одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> < |
угом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, кој |
ни.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би |
које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад та |
ако можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај |
, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> <p>Коста узди |
ле почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да |
м начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са свој |
војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> < |
ачин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што же |
гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније |
оскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом |
олико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад |
извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може то да учи |
њи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окру |
арта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то с |
човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би К |
је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколик |
каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дува |
тић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић ј |
шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да пр |
p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Сими |
</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се |
„Нашој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часко |
би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овак |
наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> |
/p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога се |
га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео |
<p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> |
оложи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније из |
шла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави г |
оравимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме ве |
е Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био |
ење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му с |
д свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је |
ви за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног пош |
па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себич |
да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају |
скудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, ра |
а, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начи |
е.{S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, ов |
еома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и па |
ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они сами добро још не |
ного јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу |
могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао м |
уга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то им |
гачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер |
ког чиновника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан чове |
гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстари |
тиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и так |
е геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може б |
Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола |
о би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута св |
ају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће |
p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, изгу |
новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџ |
који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што с |
дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви с |
аман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим ст |
оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до први |
а овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за ови |
е учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши: |
о име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега с |
ећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Румуниј |
ћа да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{ |
му мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни са |
оје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покуш |
</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим |
асно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путов |
н, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на с |
о.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се н |
гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нис |
х се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрме |
је се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији |
о, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свог |
оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомир |
{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не |
крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук |
да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сада све друг |
знати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па ј |
ут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше |
азије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати |
и Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, к |
премила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, н |
змишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На |
ице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да |
више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његов |
ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушим |
није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p |
ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да с |
т, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само |
орд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда сп |
а кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази |
ко од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди |
вости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она н |
на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, |
</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што |
тим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихва |
разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижев |
велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те об |
крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне |
ти, сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде |
заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да изд |
теље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати |
сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а |
им идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље < |
ир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разгов |
ехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мо |
се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, |
која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Н |
То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S |
Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} М |
водити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна зн |
и Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затреба |
а Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његов |
, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливо |
о зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колик |
ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих |
а је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p |
јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати |
то му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену пр |
но оцењивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српс |
уке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врат |
мињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, н |
чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењине, |
намере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваки |
ца опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака |
друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, |
е дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику п |
и овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На з |
вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{ |
ница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да ку |
оту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромаш |
колебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под оваким |
прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је |
живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код којих |
газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет годи |
ше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“ |
дише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за проду |
!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она в |
, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са |
сти и ограничени људи нису никако могли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је |
забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> <p>У о |
ло било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у |
е му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем к |
стају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </body> </text> </TEI> |
а његовим основним начелима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> |
ебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где с |
предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“</p> <p>Чаше зве |
/p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики ка |
овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запитк |
е ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам |
е друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зара |
од тачака тих дужности урачуната, чини да су они према истој толико равнодушни, а и породице њ |
тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све |
чивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непријатност овога ћутања отклони, обрати се стари н |
„Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле |
м је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем звр |
д ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја |
делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмрт |
о се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо ба |
>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових колача остал |
е је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени програм са својим прот |
Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Београду, из |
“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише |
озор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору д |
ам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми с |
а осетљивост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има |
ла је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала |
тио стари начелник Недељковићу, шапћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би би |
тео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим је |
жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензио |
м намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе |
је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од |
упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" |
на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине. |
засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да |
причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која не т |
ире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано С |
, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и |
ао да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, ш |
ј ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше |
, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љ |
сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да до |
95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} |
размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су ве |
проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим |
треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, в |
вим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположењ |
p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милиј |
ној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих |
и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, |
риметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према м |
имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана. |
по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити б |
вадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p> <p>— „Прескупа!“ |
ју у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских писаца, њихов |
би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, |
ут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и |
ише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешт |
и упути се заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сал |
а, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ни |
отине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљд |
му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког в |
о, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сад |
а се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или п |
у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесом |
љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у н |
баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу н |
ећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очеви |
необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма |
амо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на |
не двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје н |
его чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p |
слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потом |
да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за креч |
тити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неум |
прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „вре |
војим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне |
о уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p> <p |
а нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} |
иру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> < |
> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели |
ји у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на д |
о мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Бога |
ске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико ј |
шик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> < |
и откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај п |
е још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{ |
инама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није ш |
сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напас |
о пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви |
та не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>С |
већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за м |
сад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим св |
ито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је! |
ни и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам м |
зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше п |
<p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако располож |
„Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом ова |
и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (што није био случај), нађоше |
ране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> |
жило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занес |
за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, |
Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет |
а овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p> |
сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је М |
супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађивања овог осећајног недо |
да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове д |
четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за |
>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећ |
нали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.< |
је јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S |
S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> < |
у ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> |
упи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или |
па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је |
ковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>С |
и удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најмање д |
нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бу |
ије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било пр |
тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуст |
стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву н |
је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем |
в њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да |
.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да т |
спође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да |
само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не у |
могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њихов саст |
и.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири |
, да ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив с |
, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки |
овић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље |
оно што желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ов |
неверницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним однош |
види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је ве |
S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добр |
старом начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је х |
да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но р |
стадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалет |
ли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао о |
ећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другом |
ано започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири ре |
>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала |
иливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да обра |
S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p |
испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сир |
не мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чи |
мињали су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на |
n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини |
сећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни са |
и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливој |
то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем посматра.</p> <p> |
ко се подножје његових финансија почело да љуља.</p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ д |
{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </body> </ |
је никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни |
и живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одоле |
оме се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: |
не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Н |
сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливој |
мам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добиј |
амеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Срби |
о разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чек |
тварима посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и слав |
ика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно о |
станемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} |
првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме |
да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово |
не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним рокови |
рва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образовању, к |
кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, п |
дговори:</p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Бога |
к, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о друго |
не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо |
а.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетк |
{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све |
рује.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, ко |
алосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој н |
p> <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но |
.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу за |
ах и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађал |
вета!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја |
отив свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове |
Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па |
роштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни |
развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> < |
е једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благос |
о разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о н |
учавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је |
ила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Милив |
аш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир |
од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем п |
е отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао |
хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да т |
па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде п |
уле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за |
т твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је п |
је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазни |
ме и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p |
то га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може |
ио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} Т |
и посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике |
њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређ |
кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у |
има муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{ |
а што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим пре |
га пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> |
оримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжа |
и нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесде |
Ту греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверс |
ајновију невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на |
о непоколебљивости трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капитали |
о урођеној наклоности својој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па |
позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред о |
ујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држ |
докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању |
мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима |
против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне |
дети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из |
ојим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се |
<p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на |
ка Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један ти |
а Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опази |
моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са |
стану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно |
очи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам т |
меном тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па |
је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од с |
љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се М |
раства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо с |
е и пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S |
стајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> |
, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је јед |
коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога д |
пут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гра |
ходи“, продужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; |
реко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће с |
због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>С |
гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацуј |
ивоје продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он |
у, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ |
ши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам |
све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, |
/p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и на |
уди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има |
да нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек |
вори:</p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатић |
то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ ова |
ћала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетк |
већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на |
ного интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени господин и |
„Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младож |
ји је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још би |
једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поно |
тиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све сврша |
„Спајање Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присаједине |
наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца. |
је тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих |
ту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину с |
апита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик с |
кве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у т |
момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, |
естано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојак |
баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати |
чиновника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{ |
} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што м |
то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побиј |
то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је |
а браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи |
искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пр |
а једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије |
шу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај зад |
ређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је |
} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бе |
чио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p |
идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље <pb |
о, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који ј |
јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Д |
што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да |
рема родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} |
ама.{S} Трубе су непрестано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје |
им одношајима са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех |
на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни погледи!....</p> <pb n="27" /> <p>М |
ивоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љу |
старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је ве |
Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Об |
а децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у и |
приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место свако |
познатог противника ућутка.{S} На посао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} |
ивоје, па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И п |
ав тихи разговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> < |
челнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ |
ета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје помајке, то зна ча |
p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука у Румунији.{S} |
те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако чес |
S} Све моје велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о |
ва, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај |
от, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао |
о сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадо |
да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стај |
воји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски леше |
p>Недељковићева пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је са |
/> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше |
м нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако |
ити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са |
ламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неиско |
словица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад |
тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађи |
аче по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Е |
е крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га нем |
е на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> <p>Тако се Радосављевић са неколицин |
исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Б |
ом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић с |
ти се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом |
<p>У предсобљу опет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне с |
а зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отв |
а, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио сп |
дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, |
„Српска белетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за с |
твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Д |
зимљивост за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлина |
мо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што с |
т.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питају |
егод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} |
а.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</ |
х.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> < |
вима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз |
њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би се овде |
нице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Доса |
ђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећ |
учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, пром |
овићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разнов |
одитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испро |
о ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу. |
више јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино |
Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n="50" /> <p>— „У својој књижевничкој кар |
лутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој |
се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ п |
..“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од |
огатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно |
, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпо |
бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи се и одба |
лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично |
ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не па |
то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицал |
ни ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве прија |
као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У и |
окицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег становања, <pb n="47" /> препоручи се затим на вр |
едељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у народу, |
да још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спо |
а помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово б |
уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује |
х мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ продужи Недељк |
одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још |
вије, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размиру |
, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, |
са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у |
и, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богати |
ло је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигл |
едини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која по |
девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58 |
споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина |
ече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, по |
, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембра, улогорио се на Медошевачком пољу.{S |
то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница |
а су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треб |
да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница |
у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле |
а се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била |
ас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или песник |
3" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се |
е сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка? |
ицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи при |
иливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одва |
елекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, п |
<p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> |
кала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је б |
ум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S |
о се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су |
и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> |
апа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања п |
незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље |
, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, ка |
ембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише |
0 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту с |
потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио |
стур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана з |
ућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, роди |
к у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљивама, ка |
ховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси |
p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја |
војеви.</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у |
динити!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубоми |
ио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за |
а: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p |
опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима |
</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког друштва“. |
/p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, врат |
речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно |
ридавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и |
је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. го |
била депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, |
дошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша |
Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пи |
у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване |
, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима окрену |
ма није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је неприја |
ве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од п |
<p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p> <pb n="114" /> <p |
ј пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност. |
<p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, |
рај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао |
е он:</p> <p>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко. |
не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена |
стављена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек мо |
ешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је пр |
, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутр |
„Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор М |
>Обојица су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише |
, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелаз |
писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком пи |
ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не пома |
књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, |
ик лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.< |
„И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од |
ре, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату српског нема |
кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је к |
писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и |
Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој |
кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељ |
анства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p |
„одело не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих |
и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пре |
а другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од непријатељске г |
онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се |
ку штету појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра |
а се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, су |
година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у |
ја данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима |
ирско донекле се разговарало о успесима данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} О |
то је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свак |
подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угл |
боје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе |
, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему с |
а тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их к |
са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а |
има љубавничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!.....</p> </div> <div type="chapter" |
911_C11"> <head>Жртва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у св |
деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је н |
ило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства да воли чове |
ена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љуба |
цу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи по |
ста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децо |
земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје |
м.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па |
>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар је |
— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грањ |
ће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чуј |
јатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са ист |
/p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она вољн |
амером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе виш |
по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко |
Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њо |
свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, |
за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Нев |
с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Дан |
</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерал |
ни врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао |
„И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла д |
који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назо |
а децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...< |
беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала ј |
ала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Ње |
јаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати |
адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахат |
крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само он |
жо моја!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос. |
неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{ |
а, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ р |
ивота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи т |
енимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она с |
<p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родитељима.</p> <p>Сви троје |
Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, ду |
На кратко време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепрод |
то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном |
опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очувал |
ња?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана р |
једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, ко |
оре да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сиг |
„Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да |
у реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родит |
оје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са нагласком.</p> <p>— „Па то није тако окромна |
> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те разум |
авам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја в |
> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ |
.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке |
же и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућнос |
а догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заје |
тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часо |
дом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лам |
>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сес |
ем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних речи, као што то ве |
цом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како |
има, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу пон |
очитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно пра |
и.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као |
/p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим р |
“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода |
<p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „ |
света!...“</p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница, а Миливоје продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да |
</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише |
> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} Т |
моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче |
њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја н |
т са свим случајно (њихов први састанак Даница није прећутала матери), па у тренуцима кад су би |
53" /> <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гос |
а није имала тако високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="1 |
оже да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш т |
трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, нећ |
{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбољ |
енунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да |
ји.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, |
<p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Пе |
е.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас |
— „Није тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољ |
ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад |
а ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије |
<p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гласу о |
утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђив |
ај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непре |
, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје пре |
<pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ДАНИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p |
, можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно мес |
ије живота стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Даница, потресена овим очевим речима, клекне пред њега, |
ретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до |
“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливо |
овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу суз |
ли тако звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишл |
падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах |
чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најно |
дно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је |
убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за тргов |
лазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретн |
ље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је |
али на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани поз |
ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задов |
истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћ |
му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још |
огатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса |
ома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, н |
„Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љу |
домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих < |
се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p |
м смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја в |
је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а дока |
сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, д |
pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спомен на |
> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.< |
ко то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајава |
ојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) |
ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо |
је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, гос |
смо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S |
што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Ми |
а кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Ово |
, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане |
не над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и |
тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многи |
ли је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, |
џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам мога |
ирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не мо |
м писменом договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад нас |
кренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цеп |
ћи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, д |
ћем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физионом |
<p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница во |
ао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загр |
неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само |
острадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S} О |
то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њо |
осматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису |
амо се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одла |
у забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био |
ша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осује |
.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је |
тиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда |
, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p |
ла сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена нап |
не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, што |
је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ћ |
.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њеним саопштењем о удадби, рек |
бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да |
вника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Шт |
ви га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задрк |
е и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу |
оменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити |
годити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колик |
рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам с |
а свету.</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> < |
.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на |
ивоје, удубљен у тешке мисли, посматрао Даницу са оним постаријим штуцером, тако је сад онај „п |
се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада друкчије |
<p>Сима Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Мил |
лед на околину собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се го |
г певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још није била н |
мо толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа го |
за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни М |
ди неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се |
ини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом кос |
х, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p> |
е унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкињ |
овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, |
Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје же |
воје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ов |
, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем све |
Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и |
тежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су |
вог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> искинула, па га |
њено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се м |
ће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, |
ти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки по |
.. све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђе |
p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>М |
Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> |
ивоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са |
ованих у овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згаз |
евој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се |
аљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што он л |
ан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихо |
/p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ не |
а истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, наро |
е препредене жене.</p> <pb n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту |
{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> <mileston |
де, једва једанпут, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог је победио предрасуду, правда |
зјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних родитеља узети одмах друга полазна тачка, са |
</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад |
љковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да је она нај |
милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Дан |
ена од Богатића у свима појединостима о Даничиној наклоности према Миливоју, дошаптавала је и о |
о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о |
аширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> |
и није се противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце матер |
туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељ |
и.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису позна |
Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког д |
су пожалили ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска бл |
је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благос |
настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима споји |
н чу, како Миливоје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, збогом!“</p> <p>После овога издахну.</p> |
врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је са |
бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико |
сет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</ |
нао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о вел |
ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих у |
мљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин жив |
</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једно, ни дру |
хнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућ |
едним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће |
рсте оним угледним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно ви |
ција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш ле |
огат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, шт |
ше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, |
ају?!...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умни |
згледа више на праисторијског човека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад жен |
Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детет |
пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу шко |
ораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се |
> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p |
реди — шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вред |
од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника муниционо |
но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она же |
за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљишт |
омире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се |
ј пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ реч |
од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и |
интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаств |
" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно |
вори, но овога пута, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div typ |
трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенс |
два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њи |
Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумч |
а, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређан |
а мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао ка |
ак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, оп |
уће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали К |
<milestone unit="subSection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у |
е сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово |
царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зов |
улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје по |
гове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо |
у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељко |
ствар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, |
на их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> |
у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} |
“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} |
на у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отум |
у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет да |
ове године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачко |
били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свем |
сно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p |
куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, |
м.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њи |
e="chapter" xml:id="SRP18911_C1"> <head>Два побратима.</head> <p>На источној страни Београда, у |
о икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште каза |
му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не д |
града, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, |
за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповеди |
стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „ |
иде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљ |
ни имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, |
Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово суви |
л’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Није |
ке, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а така |
</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа |
сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одгов |
домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описиват |
а уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узоритих српских покрајина: он је Старо-Србијанац |
ричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом |
на другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну саха |
цаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора |
пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у |
и су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећ |
</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на кој |
као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, и |
„дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} |
кици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type="chapter" |
, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово др |
или.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за кој |
наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове |
вно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патничк |
аничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем наст |
а и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не |
ечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата била отвор |
толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са дец |
што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је биста |
о у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породичн |
ни Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прили |
аробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p |
ени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у ст |
смеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S |
е сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други на |
о је сад онај „постарији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „ |
ј, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву. |
нога девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже |
окица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где |
вени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано започињали неку рапсодију, |
, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером ов |
а на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb |
њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, |
оњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарци |
ог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p> |
рата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професорски испит, па како су |
родичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпо |
а продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеже растају од Беогр |
оже претпоставити доласком оне поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жало |
ањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>С |
а одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео по |
, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n="139" / |
ено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако м |
х кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, д |
бљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> |
која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћ |
о затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зим |
кружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> < |
у прслука пружао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они |
љковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране |
ше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} |
се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са жмиркави |
Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник је мини |
експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско му |
тано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се с |
<p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли |
, нека се наслађава успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета б |
ако тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, к |
од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укре |
ичина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, појимање својих дужности према родитељ |
главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не мож |
ој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.< |
ави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, кој |
ли сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Кост |
ово засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола, и о |
S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму С |
и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Н |
ли покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше |
двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, видели |
е нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пра |
а дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом ср |
м младићи постају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба размишљати о својим д |
сматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— |
азмештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности. |
ду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад |
одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ст |
подски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фанта |
година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </ |
"11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворан |
и, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено |
стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те |
/> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би |
че по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонил |
цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље гибах |
уку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отвори |
ром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чуту |
од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све пр |
уди разговора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....< |
на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина. |
о очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p |
ојска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војск |
е, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико има |
е.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Делателност госпође Еуфросине постала је сада беспредме |
е знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене жене.</ |
овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељковића н |
ризнат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије у |
о са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрозни |
b n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: |
и сањало постао си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминон |
разнострано укрстили, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још само м |
само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични ра |
Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, није ништа ново.</p> <p>Свету |
ило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</ |
<p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> < |
ако ради тога, да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет |
је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник |
ла, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици |
је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за половину |
овима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, |
љена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдес |
ићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њ |
Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, но што |
д мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке |
је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обве |
сет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, |
лих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда |
и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати |
ницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и |
усур од новца, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био дес |
едаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланх |
им браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и |
рао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да п |
убре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би по |
не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује један стручни с |
н се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Б |
а њега, поново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпо |
пу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са св |
Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још |
подар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с л |
би врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p> |
ада понајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и |
ом оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен |
у горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари |
ис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се |
а је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} |
е погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила о |
це“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу |
ађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе |
ечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени изв |
изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који му |
у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у погледу твоје среће, т |
за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у |
вари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам |
овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати тв |
и промери проницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазн |
ић први овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметн |
лица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, |
ла жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојева ма |
сипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје б |
сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n |
са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која с |
ки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} Све моје вели |
а Перса, па посматра сваки покрет свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, |
ете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика |
анем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} Томе младићу не подмеће нико ништа, него су |
ве оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад ус |
њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још |
онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мо |
ташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скр |
, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам |
ња Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф.</p> <p>Само она |
!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља иза |
окицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељк |
едњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија |
>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Ми |
и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} |
је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, |
з дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином |
а не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и заслуга |
одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према Миливоју |
епомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало |
повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} |
е тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да буд |
е рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да |
ити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} |
ао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се у живот |
због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још |
тпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиц |
рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} |
сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На пону |
еће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, |
и.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом су |
p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она и |
и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој по |
сеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била пра |
с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, |
постићи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведр |
ш добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени ј |
римство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, оде |
ва.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у с |
уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да |
пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових |
вићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље м |
ђе.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило |
.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код |
Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и н |
за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са сво |
је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</ |
бомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико не |
мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „по |
ане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близи |
тити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра |
.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило |
>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређ |
о, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав по |
које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће |
p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{ |
ечима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је то |
су, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем в |
шима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног шт |
граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисан |
убомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пуку, који се зов |
дна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је г |
Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, |
ом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као до |
то Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да |
положен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у све |
анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима |
о Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доб |
у је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје о |
казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају међу л |
ло више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван с |
јатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици |
твор, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви екс |
на лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика показивала, очарал |
чем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је суд |
томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу свој |
сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради |
оје су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> з |
пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у са |
ромко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; |
ека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</ |
нда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па |
нуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код |
чинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу з |
а.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз М |
, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет |
аник, задовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то на другу стра |
сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари начелник пуши сам |
ољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При после |
јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор |
платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, |
адио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, |
ј, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p |
је одмах зато примила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова |
Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љу |
ужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра |
њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, |
је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стот |
баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук. |
аље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, |
а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џеп |
ћи му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, |
под главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сирома |
одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родит |
пети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог ње |
<p>Љубомир ослушну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада |
сприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да из |
људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали и |
н је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискре |
оје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали индискретни. </p> <p>У Палилули, и ин |
је милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу попустила.</p |
ње подржавања Недељковићевих трговачких диференција.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливој |
ди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету |
м који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није виш |
већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће окомили на центрум.< |
ара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многа |
разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за с |
дмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ |
p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други т |
чно само такав разговор, који разгаљује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви с |
су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до |
едног укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места по |
</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је м |
имају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није |
ај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која ти |
ве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У том |
ржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n |
заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били |
рва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће |
доба није о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говори |
упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Нед |
побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да зал |
оја је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, |
ју бугарска појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског |
које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, ниса |
повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богат |
бама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, не спомињући, наравно, ничијега име |
ме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва позн |
ој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж не |
би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Неде |
ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тад |
великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења |
н, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је кап |
држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина стра |
писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне |
место, па се разговараше са најближима до себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, |
n>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{ |
вечанства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> |
њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног |
а Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, о |
..</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливо |
ави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала. |
ра, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љуб |
ућим погледом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрве |
.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, главне и според |
то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантуј |
поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју с |
ћ се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те напи |
кој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само |
воју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се из |
и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше |
блике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а т |
озицију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слоб |
за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница |
ка неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести г |
ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, |
јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смр |
а, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигу |
вога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог з |
он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— |
није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ства |
на мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и |
ливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливо |
пријатељу:</p> <p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, |
о из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, н |
се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми |
p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима |
ао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на руча |
е водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво заку |
тичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „мн |
ветлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је мо |
а“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше з |
е одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме |
има, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Рукова |
то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљ |
рвина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам |
м најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није |
којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „д |
ник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, д |
или доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на друго |
прочита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи овако:</p> <quote> <p>........„Уједно Вас молим |
се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница |
дно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пре |
толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад |
пренумераната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у |
у, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но |
намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било |
у.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске с |
, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> |
та.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских писаца, па да на боље |
дна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна |
1" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по р |
S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чу |
гатић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb |
ца су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе о |
блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лев |
ли за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељков |
те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости |
ет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилости |
вим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то |
ом и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног при |
госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателит |
је, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, к |
ила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар |
ти трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једн |
овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоч |
своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда |
„Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не с |
то било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до само о данич |
тају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне |
дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи |
опште није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оже |
ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{ |
, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, даб |
аво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради дец |
аје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, м |
уди.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим |
кином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмањ |
еображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није б |
сплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје |
говачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, |
беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељски израз.< |
и сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, кој |
поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громом погођен |
<p>Према оваком стању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, те на предлог оног друш |
овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе |
држа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа |
о за другим све животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом бир |
е у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне среће, глас |
"149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок |
„велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новц |
бро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелник „кибицова |
Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе в |
изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним |
им и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање, а на |
реко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p> |
Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланц |
олико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до |
слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да |
ћи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quo |
аје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, |
кидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно н |
ајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску мас |
тно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила |
ом писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити |
зила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела |
о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби |
е опет немарно окрене, и почне по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, при |
ар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, веза |
подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом материјалистичном свету било је њег |
{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Б |
претерана хвала ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни нај |
рзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и |
и комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка |
хармонију, створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику |
овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Он |
, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type="chapter" xml |
узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а |
па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који г |
{S} Карактеран човек, оличено поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, |
добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас |
ре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је |
оји га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посл |
<p>— „А тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону.</p> < |
оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно расположење |
о похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Да |
> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, |
г ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што с |
ну?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступ |
дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развес |
на пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то М |
>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба |
л’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на је |
једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богати |
баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео пош |
само у скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољ |
морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвал |
јом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину фор |
S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која |
ересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице |
постане издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматр |
рну се он према суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и |
т.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису најбољ |
је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини ве |
тупио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</ |
иливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији ком |
баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао об |
ле једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да |
опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> |
аше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пре |
ас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој ку |
<p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да |
хињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахат |
професор Миливоје Петровић.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је она |
а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, |
још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она ц |
, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толик |
.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила |
не по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јас |
д је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>До |
роби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није могао бити велик |
S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим |
ва, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стеван |
би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему ј |
прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да |
е.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице |
, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} Он је |
рај све ове ћеркине промене и мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да се понеки ра |
са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отим |
ете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Д |
се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, |
вди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лич |
гњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих господара |
Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, |
укун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каван |
> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, |
вему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задр |
о онако сасвим „случајно“, на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви по |
још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Та проводићем |
м комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било п |
ким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, |
разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Ко |
урно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у стран |
њем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се као по некој |
овеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне ул |
ило.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, п |
Београду, између заинтересованих у овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p |
бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p |
ему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изн |
ло је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојиц |
рбија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помог |
ам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало |
има.</p> <p>Сасвим онако, по претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај |
станак извршен је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га |
е,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар |
о сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напра |
и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер |
то то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро |
онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас пита |
ако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, |
на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по носу |
авив само оно последње „прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, изво |
зумем!“ прихвати малаксало Миливоје, па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена |
е, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, д |
иностима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више |
е ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{ |
тећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он б |
Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S} Замириса вазду |
а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} |
аницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се |
баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.< |
би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом |
њу слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела |
столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није се ни |
ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, п |
аздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутрашњости, пошто је добро ва |
жемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним ст |
нда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајност |
ликим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски расположене, но |
справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодити, јер се још из раниј |
де се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим к |
у осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било н |
и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, |
од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће |
празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, |
није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоћ |
<pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин п |
толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагд |
све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по |
овничкој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још |
рикаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта д |
м, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Д |
а глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје |
а познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста дови |
ознајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нис |
реваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју |
...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот ч |
ивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући |
ом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад |
пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p> |
па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} |
жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској |
ени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио није, изађу мат |
тоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n=" |
их језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на независни положај п |
Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови у његовом телу престадоше, па само што |
атић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била |
асовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетк |
е.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица |
отој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, ч |
<p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица оп |
са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!.... |
аши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискре |
ви су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали индискретни. |
аву на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти |
у му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p |
ивао, бришући непрестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то |
ин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу несрећну вест исказал |
животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас н |
аган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупља |
ите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> < |
то овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је |
коловић</hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић |
а, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са в |
то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} П |
е погледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем |
ик, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, гд |
“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> |
на што му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, |
ење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена |
због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, н |
ковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пут |
њега узе реч стари начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да |
летка распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не мож |
оваћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели к |
броди у пучину људског самопрегоревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и бл |
тражи непрестано позитиван одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву |
а иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је |
чких диференција.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богати |
де, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде спомен |
и.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац, официр, песник, бакалин, практ |
ак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у п |
енин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје напомену јо |
тар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће јо |
и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога |
адић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богат |
им особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на |
их парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти |
а их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по каф |
Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, кој |
.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104" |
је већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвије |
е.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио ова |
в појављује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p |
у, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у мес |
аједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на р |
ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зн |
т неколико пута прстом по челу) онда он долази на робију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адв |
оста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> < |
помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим нази |
је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све је |
прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља а |
/p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не треба |
, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић |
емену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> |
Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога |
до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и о |
али момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла |
ања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело ово друштво, |
ати, што се поуздано може претпоставити доласком оне поручене двојице трговчића, који су, кацо |
очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима, где |
внатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контрол |
а цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људ |
ачелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, |
вити тестаменат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животни |
ло, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но к |
народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далек |
ена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је парали |
узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и дава |
ри групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, |
били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и ста |
ки салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћ |
ело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладин |
<p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и |
ерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру пр |
Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те |
аже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} |
и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се з |
че, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Т |
{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам |
није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео |
<p>Миливоје стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S |
{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</ |
/p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да н |
лавна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па |
а како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чо |
шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>Она је т |
рма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одр |
> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, к |
комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелни |
где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици трепер |
д шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по |
ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руков |
човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну |
е би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што јој свакојако не би годи |
да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погл |
су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не на |
с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог, затим ис |
познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере |
за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, |
домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива |
стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је |
м је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У проч |
истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових колача остале на празно.{S} Н |
алон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечера |
сле саопштавала то све са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као шт |
<p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије. |
тпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, н |
ковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, п |
јим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се разговарало о успесима данашње битке, па онд |
полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не |
ти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је им |
p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубо |
вељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он мно |
ад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" |
залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића виде |
и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p |
м гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пил |
дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куц |
сту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од |
рана хвала ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобични |
ласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ реч |
чима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На ову з |
де свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он |
да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> < |
био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић |
p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па к |
к испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још |
а знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n=" |
распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да о |
јим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец |
уштерију, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала |
лавуји прижељкивали су снажно и умилно, допуњујући хармонију, створену повраћеном љубављу добра |
на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спаса |
е ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти |
а је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољ |
а сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и р |
е, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> < |
љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и век |
"43" /> <p>Сокица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од |
тво са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била кувар |
="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато водило |
ије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} М |
ео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, је |
ије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове сад |
ез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата ко |
вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен про |
рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком ел |
тражећи све једнако нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толи |
легну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Дво |
решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се диви |
се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, која с |
о и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто с |
е да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати |
њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њега, |
тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} |
долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко пош |
апитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>На |
све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за |
, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљује. |
животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики т |
да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушава |
ашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га у |
цу, која опет на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да |
еће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" /> све светске бање, па к |
о што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} |
одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона |
извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове ми |
реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бит |
па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збо |
љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушк |
Перо“, примети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мисли |
осећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзну |
тари начелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, |
зне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће да |
та радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није |
ни, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су |
кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се |
и жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прили |
није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад јо |
не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ п |
у по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби |
ом, који нема појма о части.{S} Он није достојан твога разговора; зато га презири исто овако ка |
ораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по кава |
Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двој |
че Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, д |
Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на |
ва, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера, како је неу |
и дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не ва |
и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу |
говарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове ж |
свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома призн |
, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно пр |
се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу, |
Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.< |
рак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев споменик, уплакан и смрвљен |
же се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима окренути на |
еома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</ |
е улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови |
алан, материјалистичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докле је |
показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућ |
ница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари п |
а својим штапићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За ма |
данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем |
нда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић кр |
, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер |
дговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p |
ихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом, |
н долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и |
стиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бад |
о когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово род |
о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, изме |
ели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, |
како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна време |
произлазила његова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њ |
дмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевањ |
по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авл |
вом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врст |
асебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па шт |
еду, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образовању, које сам стекао чит |
раније но што треба размишљати о својим доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса з |
а Три-ушима није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер ј |
то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше не |
ети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жар |
прописује интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је ис |
ог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</ |
и у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обуч |
па је по савету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и с |
о овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњу к |
и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, |
бав.</p> <pb n="89" /> <p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он с |
трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, |
бих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, |
јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а С |
и и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на пос |
је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p> |
о Даничиној наклоности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Неде |
урни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и он |
се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбије |
на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, |
га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> |
<p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две доб |
} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине |
не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и об |
Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због |
нда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у сво |
</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да |
нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не |
и је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћ |
, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несре |
канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> |
ото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће |
пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре мара |
вест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Ста |
х је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb |
</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се |
чунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> |
је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гро |
шћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према роди |
е боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви о |
</p> <pb n="79" /> <p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше |
оји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни |
е што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одеве |
месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен вел |
Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима |
на уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при п |
екнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељковић с места уста |
онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мила му побратима.</p> <pb n="147" / |
е, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривен |
pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и |
ома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговар |
осматрање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћ |
<p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш |
над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше |
а.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз о |
ор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се |
, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклета судбо!... црна слутњо!...{S} |
кат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је ка |
у, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, |
лагодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родб |
вао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање, а на страни сам се учио као државн |
чно споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасви |
кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она |
је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрош |
заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту рук |
никако могли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p> |
као своју рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>О |
, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи по |
оја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на ср |
ци, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови пр |
дици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде |
то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле |
има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те ред |
лост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења п |
породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толи |
} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не |
Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Краг |
само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Града |
бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се ба |
ругом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На с |
је:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочк |
ељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењ |
62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се |
јања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и та |
бјашњавајући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, |
ца имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професо |
а на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље ј |
амет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од оч |
слом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замол |
у соби за примање, но сестра Миливојева друга, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш б |
дило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни мл |
да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Дан |
, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који с |
сторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> < |
лате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у сп |
/> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког врем |
редњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса п |
а вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком наме |
.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њихов |
омогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочи |
ује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти |
ка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он доб |
д стране Даничиних родитеља узети одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати интере |
а на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој |
радом, на цело после подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Мил |
ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га |
</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело посл |
аница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим слу |
вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да |
т онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи јо |
хиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне |
и бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њихових мужев |
и опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле |
а побратимова разгонила у њему сада све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново засвира.</p> <p>Ста |
понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} И |
<p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане п |
ама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p |
твом својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> <p> |
е само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретк |
о као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p> |
је дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискрет |
мор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непозна |
о приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи |
ране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како |
није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао и молио, |
а да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, |
>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г |
ина се шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, |
ослове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У под |
ата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кос |
, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра, д |
оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад зас |
стио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> |
погодби није могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад |
Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и правилима <pb |
време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у вр |
момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скидати г |
атко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде |
ко отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу, који се у исти |
} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједн |
ед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра |
и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „П |
ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па је |
> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> |
ог времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његово |
сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и д |
договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај измахн |
<p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S |
рестани сањало постао си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Еп |
вићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добија човек кад бес |
вала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића |
пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом |
разним Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а к |
фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чу |
Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви |
никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа. |
гли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> <p>У очи наступајуће 1885. нове године, им |
иоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и рак |
рећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продуже |
ла, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сиро |
као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, ко |
као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава |
начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је хтела и |
а премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер |
да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старос |
и, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, к |
ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, п |
.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић |
њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека с |
ени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева при |
кице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о новост |
ало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ра |
Напослеку, њему није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се са |
.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод |
ријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци |
бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да |
се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде |
шљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Мил |
о види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чи |
досављевић са неколицином својих старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и |
то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање ка |
Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је т |
да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је |
драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, |
а невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n="69" /> <p>— „Богами, Мили |
ствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се до |
ећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на пристанак н |
т не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски расположене, но све су у томе слож |
на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвор |
свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la"> mate |
S} Од њихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час |
неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за |
к Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола т |
к.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизи |
укавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао п |
још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљи |
се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, |
ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда је |
е начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча |
јене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p> |
има кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрт |
но, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с |
ше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је |
е?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опе |
учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе.......</ |
асвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време |
у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на |
е своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате |
обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</ |
ти!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ продера се |
атече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сок |
о сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни |
а је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако |
транац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући |
љени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи. |
?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту својим |
се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Жи |
уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развој |
м сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово |
ад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми |
/p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само сиромашни трговци, |
е хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или |
езриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врст |
дмах после забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза |
д последње забаве „Београдског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Нич |
је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала, створила је са ћерком опозицију пр |
моћника.{S} Сви су они чланови певачког друштва.{S} Као такови, по смислу свога статута, нису п |
и срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, б |
, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била |
пламен обухватио све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали |
себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није бил |
во треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске |
за, оваке послове пријањају сви слојеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>И |
каквог већег полета, те на предлог оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта |
но сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> < |
вако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> < |
ом својим толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока. |
тарешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се разговарало о успесима дан |
баву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад |
но већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико н |
а позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити распо |
.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је з |
“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као род |
ље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као |
атим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да по |
са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, |
> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</ |
или сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло |
да за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Милив |
д сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за т |
ори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна ом |
Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах |
одитељима, и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, н |
којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе |
е људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, |
одине, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћи |
алира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у н |
па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће нач |
буђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S |
ву груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за њего |
о.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освет |
p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је |
још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но п |
пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само јед |
потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију није скидао са писма, а |
чног посматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијо |
о; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код |
а уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расп |
отињи.</p> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем |
а друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n="50" /> |
ву.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да пов |
мо један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p |
} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то зб |
уо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих з |
а пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други п |
баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веом |
родаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ов |
на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се |
дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и доћи ће д |
Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еу |
овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начини писмено: о |
пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да п |
, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи испл |
поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отпл |
е то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши. |
згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће ради |
било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпоставити |
, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Н |
но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погле |
чне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди при |
ито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура |
е, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, гд |
би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Ова |
>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од |
по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завијене цига |
адивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како са |
ше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопи |
о, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови о |
оји лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно врем |
крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојиш |
о бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва |
а све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина з |
т тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена |
, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Д |
двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички пови |
p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет |
етање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су |
ови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p |
ажио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дослов |
одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.< |
старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој живот |
тку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ П |
е му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не |
олико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што јој |
ји је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, ве |
куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје са |
S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, |
грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при п |
акве опаке намере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</ |
е већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости |
ај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на она |
е, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за |
х дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по т |
сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова ј |
, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачун |
ако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају |
нарав, девојачки понос, појимање својих дужности према родитељима, и њено непрекорно понашање у |
дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су они према истој толико р |
ашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер о |
на је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Нед |
бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> < |
рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак в |
из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску |
авам, а позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за ов |
дне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са нагласком.</p> <p>— „Па то није |
.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он т |
учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишоб |
ран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по у |
спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила ј |
ар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматр |
.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пуку, к |
ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само је |
му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види |
папу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо и |
>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“ |
тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, д |
уша гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што |
ечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпит |
чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експеримена |
и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искреност |
<p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а м |
анствене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања |
p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, да он сам и ниј |
се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, поји |
отице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља |
У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који ј |
а и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p |
ро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате с |
e="titlepage"> <p>НИШ</p> <p>Штамаарија Душана Валожића</p> <p>1891</p> </div> </front> <body> |
другом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде |
о широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="141" / |
</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а |
ве пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло че |
ајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако с |
вим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо обра |
чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љ |
цију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободн |
неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост |
з њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но д |
ић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n= |
ливојева, па по томе закључивала његово душевно расположење, и после саопштавала то све са разн |
ома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно расположење Миливојево, било је за Богатића бар |
му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него |
плетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни |
о звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дет |
<p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, |
{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши п |
ије идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов и |
ивојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, с |
моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплета |
огатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на |
ли ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, ве |
а је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од |
а против, она се споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, п |
послужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одав |
у је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потп |
иновника, професора, учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су |
ду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> |
p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ од |
вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њега, |
и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, |
нац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешт |
едно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда |
боја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невес |
/p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</ |
амо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше гл |
Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најл |
а га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба пон |
p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p |
се стари начелник Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана дру |
ије оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојан |
Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напред |
дморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се |
> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, п |
а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} |
</foreign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико |
ени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} |
они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама с |
о другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак |
греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим з |
Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и |
ај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодити, |
, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равноте |
ом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрва |
а ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било прече, него да вер |
она отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> |
један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на гл |
десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пру |
очекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још и брил |
отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина |
стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро у |
.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју |
.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћу |
гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова д |
продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио |
роле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па |
се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се |
и човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионара.{S} Наспело |
а већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето ци |
т.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроно |
успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав |
животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад |
ави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до ми |
Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и по |
а гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због |
љер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубо |
данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, из |
и: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па њ |
— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Дани |
инама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слаг |
а његово родитељско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уд |
е сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по |
бом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам |
начило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n= |
е; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, п |
њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена |
од његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше |
свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачк |
њижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман |
о лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним к |
о ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливој |
вољеним одношајима са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради о |
преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних расположења створила м |
неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам |
жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово св |
далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагал |
</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле |
ање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући на |
и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је и |
било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатићеву.{S} З |
споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Бог |
говарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било г |
одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њено д |
г друштва руковао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је им |
спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шесна |
ињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.< |
а, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара |
.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> |
="subSection" /> <p>Делателност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па како јој, и |
Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да с |
атила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што ј |
а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи.{S} Оне су управо прождирале Миливоја.< |
ог тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста |
>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Д |
агрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет |
не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га |
м стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најте |
цније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово мест |
господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује |
требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома признати к |
о, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му |
о она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и |
раховито цикање носева.</p> <p>Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p |
настом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се не |
овчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, т |
коб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а |
све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би ч |
свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна н |
на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, за |
омогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од при |
е и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова расматрања Симина у главном су истинита |
оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је з |
даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко узд |
рави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви с |
је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтел |
д је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него му се оно кућ |
о тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг х |
м љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесе |
ана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и на |
</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмла |
оје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше к |
Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе у |
покретима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити ка |
њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напре |
о на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни |
ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер |
ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећал |
, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањуј |
о срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима, где је загрлио |
9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на ст |
убио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који г |
.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселост |
ј Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија |
ад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осиг |
<p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал |
карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.< |
пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељко |
е се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p> |
ас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била |
енуто било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 18 |
гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка |
вам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и |
е била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је ме |
тења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је |
в, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом ње |
дељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и |
само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Ск |
дао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не т |
а!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука у Румунији |
ка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у |
на предлог оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела |
жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Мили |
носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омал |
аде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.< |
Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер |
ваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани |
право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Даниц |
тић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{ |
S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпу |
аном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Он |
па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хте |
и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Гос |
и дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како |
и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајст |
ачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговором, потпуно веровале у с |
ћином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а |
свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> < |
ко ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, |
ађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у п |
сладости и све трошкове ове препредене жене.</p> <pb n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су з |
жње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мир |
па, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо С |
ави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је |
} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то |
страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промиш |
ије се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било в |
и твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити кол |
еорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио |
Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији не припада он ни једно |
ло му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало спрем |
жури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлу |
привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњ |
накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а н |
а томе, судећи по карактеристици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} |
S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то с |
То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} |
заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње |
случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву по |
и чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу |
ма Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и |
p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ак |
случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога реш |
жесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос |
били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, |
м и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пу |
говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>Н |
са му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на |
еликом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> |
их и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на ис |
ста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} С |
e> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која ј |
реперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се д |
те, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би с |
.</p> <p>Обојица су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па по |
о то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да одне |
евојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пр |
{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најм |
екој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој |
о тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="1 |
а се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се п |
би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> < |
нису правили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић |
осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31 |
.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није б |
док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара |
ечи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме |
би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гост |
еваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који |
моралне штете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображен |
па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излаз |
си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, ш |
н на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро о |
би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би |
е руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може про |
<p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједна |
о са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад |
n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно ос |
ахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаи |
алази се у министарској улици.{S} Ту он живи са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина |
мире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо мој |
ље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила |
а и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и |
стојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо дан |
кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није дос |
престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то бу |
ома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству. |
начелник.</p> <p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж сви |
имично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре |
еђу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница р |
јчиним грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако пору |
а он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда |
треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даниц |
а Недељковић се нешто ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима финог му капута, |
Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ак |
!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p>— „Моја помајка неће |
верава.</p> <p>— „Шта сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квари |
Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта ве |
, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу |
агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић чес |
да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а |
е, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Кос |
ош у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули бора |
авља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и |
од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њен |
то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па об |
>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала |
/p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине н |
нас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, |
не, који су услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо прот |
најсветија мисао, мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за мо |
.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја д |
чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за са |
послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувен |
а били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је паралисало ту |
ко доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво |
пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „бла |
аш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, п |
тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и к |
{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим дру |
жењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица жи |
и доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> < |
се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Да |
говорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао |
ав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.< |
за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} К |
прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но |
знавала практичну страну <pb n="146" /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала по |
НИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГР |
ске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савеснос |
амо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Бог |
увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Даница, потресена о |
сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је вео |
S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских писаца, њихов рад и правац, као што се д |
ног спокојства, него је огледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само |
> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p> |
, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} |
но.</p> <p>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које |
ам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома бур |
ве пријатније промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на к |
њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је |
S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да гот |
ше, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот ни |
е, нашто онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборав |
којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, |
званим старијим годинама.{S} Појимање о животу човечијем <pb n="120" /> постало је код мене неш |
нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге |
..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо ово |
ању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на |
дела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим пра |
нутрашњом структуром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључе |
ју робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сир |
н општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је |
господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је |
hapter" xml:id="SRP18911_C4"> <head>Код Жмурка.</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на почетку |
гатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Б |
о са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад Дани |
ом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од оних |
неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, п |
по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по руч |
опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година постоји она н |
ремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при ула |
о од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки п |
Онај странац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута |
...{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносит |
="chapter" xml:id="SRP18911_C11"> <head>Жртва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић сваг |
своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да с |
лагословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед тргова |
ати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако |
гичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} |
ајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} |
а чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</ |
а Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" |
омично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке |
добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Не |
ачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се раз |
>Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љуба |
о велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћ |
ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да бу |
/p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до С |
ем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као |
е,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да сас |
газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, л |
зда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дуп |
} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, суде |
, код толико твојих несвршених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба |
хватљив и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— |
надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто |
ланета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје |
ећи паприкаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но |
, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, и |
дну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</ |
је кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но са |
p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и о |
Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после под |
од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба ј |
гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си |
резати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> |
имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> |
и били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог |
х људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочињ |
ак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n="36" /> <p> |
ле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе е |
вих укућана сматрао, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према то |
gn xml:lang="la"> malum omen </foreign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се ш |
<pb n="103" /> <p>— „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ствар, а ти забо |
ише она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна ду |
опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиро |
рговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне ј |
S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запуша |
раму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћиц |
инско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За столом су седели још само старци, Недељковићка, он и |
Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарск |
ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори ј |
а чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте |
је комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има |
срећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{ |
зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у |
="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а п |
аше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се |
ужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремал |
по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, и |
ту од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из |
сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго |
ан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентиме |
нити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој от |
јка Миливојева, молила овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу |
е ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си |
оша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад цр |
ода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се к |
омаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врат |
м, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала ов |
је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из |
е било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти ма |
ао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.< |
<p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који тамани капитале обесних љ |
мах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кос |
преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, ка |
т година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешт |
аку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек глед |
повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло |
ко не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, ш |
своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p> <pb n="128" /> <p> |
о против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског п |
сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева |
ц као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Бо |
афларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака д |
оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ |
е!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} |
а и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти мен |
ће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се |
шко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба с |
се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца и |
аједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Мил |
/> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљ |
ешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се |
винама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се |
асвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, |
луге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књ |
е, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим |
аквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљ |
едиште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на |
p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!. |
...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним кап |
ађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом д |
рво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одговори, да |
невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p |
о за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер с |
Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ћ |
даље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке операције.</p> <p>У врем |
ко време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</ |
затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово оп |
кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упо |
притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Нед |
се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Же |
да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида с |
чићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје им |
гне најближу столицу са патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да |
од Недељковића никакве писмено потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> |
ашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из заг |
апитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насм |
оведају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот т |
може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код којих се не нала |
данпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још |
у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила |
де се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је стр |
м.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ |
се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је |
је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да |
шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у неч |
то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема |
а је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} |
ом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зов |
својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао |
е да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, |
начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, д |
душевно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање |
ам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, усл |
осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима пр |
ека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га |
е хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо з |
p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, |
отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друш |
престано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако в |
ебало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусре |
шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност њ |
човек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан |
је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта ће |
нију, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писа |
д продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p |
виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се вео |
г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но |
и Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живо |
угара пред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока бо |
им киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„ |
а уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично |
е мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад |
у књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, |
ије никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова |
ј борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног м |
есет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суково |
већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак |
ће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да |
Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку груп |
обија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p> |
се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Перси |
опоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му с |
а, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</ |
отинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се н |
јатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 кр |
тан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је ки |
<p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута |
хотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти м |
.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, |
<p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а чове |
>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув |
Они то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не д |
вца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам м |
.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Миливој |
зраз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да ов |
адање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је |
ивоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> |
ару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра |
сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по вазд |
ко неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до |
>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада ј |
/p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбар |
лу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојева друга, удешавала је не |
шли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три |
ницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џ |
Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећи...... него ходи“, проду |
само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, ко |
а!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет г |
је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад |
о никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, но |
оређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњ |
<p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су о |
гледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста |
ци чистоте овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну, него су полазили са тачке оби |
кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је ов |
> <p>Од наших познаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има д |
p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница |
зимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> з |
сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека |
, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="153" /> <p>Но чим |
есдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур |
тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тра |
омирово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против, сви су |
пуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а |
аја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бу |
ело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „ |
чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање пос |
који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладн |
е неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и пр |
какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.< |
о се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај госпо |
Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њ |
ица има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та т |
ити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаш |
p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и н |
јева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са ови |
риликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.< |
>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p> |
она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштв |
ма толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа |
се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је |
г у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а сти |
огледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не по |
матрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки елеган |
е проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир с |
сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потре |
мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душ |
кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису по |
им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне в |
простио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</ |
о прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затвори |
} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} |
дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеш |
кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и |
о разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција |
овор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и |
, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао |
пио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и л |
ривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасви |
ивоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју р |
назван споредна војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена |
ло, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непри |
што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије под |
b n="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато води |
прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да ј |
нина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стре |
вио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све по |
на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стиг |
је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Данич |
Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба |
цири, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима |
предују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="2 |
ака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца |
према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на |
дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не |
ма <pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим! |
Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и а |
дужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свег |
о зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за |
ма потребе сад одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути, да је међу њима било јо |
<p>Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са старим начелником и осталим вес |
<p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве чети |
звишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију с |
љковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добија човек кад |
и.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но т |
змеђу стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне о |
најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак имена прил |
} Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месе |
<p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе |
жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек на |
небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости в |
ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви друштвени без р |
ти, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отић |
иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђ |
ви непознати, ти су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је |
b n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи. |
х српских трговаца, њихову заузимљивост за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот |
ију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће |
заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон. |
о.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“ |
м обична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући им разн |
су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових су |
настави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчи |
о мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила |
азмисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужење последњег сталног рока. </p> <p>Сима се са |
rro tractatur et caet. </foreign> седну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није се |
од њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће с |
p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S |
n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер |
непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> < |
ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти |
/p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даниц |
од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзго |
анице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у ср |
а меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу паж |
и се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} Старци су са особитим <pb n="18" /> |
остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом |
атни остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p>За овим, прилегоше оба побратима уз ватру.</p> <p>Милив |
на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је |
ћа се у изгубљеним стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зат |
на, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још |
а је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случа |
шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још неп |
е цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си |
олико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у к |
у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала.</p> <p>Она истин |
бављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе |
шну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки |
мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, д |
о обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, кој |
о, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах пе |
/p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливниц |
оме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељков |
е само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено ј |
p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напр |
исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима |
собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без |
твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <milestone unit="subSe |
роз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, д |
сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то |
1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека |
жио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и ши |
риметила својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њо |
, на кратко време после Радосављевићеве забаве, тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмур |
ред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, ка |
посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непреста |
огута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је Богат |
ве године, и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>О |
ло се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког друштва“.{S} Све је у варо |
зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами |
апослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>О |
гатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо |
је са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они ода |
знала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала, створ |
“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Мили |
е они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни погледи!....</ |
цином својих старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и разговором, и чекао |
ојима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, |
ацију нашега мјеста на његов најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовије |
времена огласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „прену |
е овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним свескама?“ —</p> <p |
да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас ис |
кица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула ј |
дао, па се онда одатле упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини |
ети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако |
сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не |
титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да |
о Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела ч |
оје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S |
им салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, |
одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с дес |
неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........< |
мени“, рече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узро |
о сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према мени“, |
али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} Томе младићу не |
ушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придева |
смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест м |
мо ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће с |
дном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} |
ећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њ |
е многи несршени рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и буг |
дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас |
кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</ |
!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} |
онице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна |
браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште није |
мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чуд |
пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш так |
ко на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нов |
ном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничкој плати, кад се срећним случајем д |
отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> <p>После овога рукује се он са Љ |
пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се бо |
ице?“</p> <p>— „То не, Милице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро |
е сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад г |
.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на зат |
јмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отп |
јџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва |
њу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p> |
о један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчеви |
е.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То тра |
еком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S |
изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две приј |
гао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чуд |
весницу човечанства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче |
њиме се она у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што |
ј Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне реч |
тавља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру ц |
гачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближ |
у веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче оч |
и по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе |
асполаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити |
> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди с |
на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приме |
одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он |
узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Г |
а“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и |
са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спрема |
погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота |
а девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој вечер |
е закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, |
овог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</ |
о.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мал |
рекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало |
и!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и |
се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гл |
</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишља |
ока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до д |
очео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је рав |
то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публ |
не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намешт |
је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису |
е се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из |
то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њис |
ене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, |
дант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији реч |
и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на ж |
е стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Буг |
како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му |
S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као |
да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како с |
е, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> < |
це право отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље т |
!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Мили |
и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у |
структуром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара |
је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило бил |
е жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер |
наша свесна омладина повољно реши онај задатак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли д |
а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој |
ик, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане српског живо |
ће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, |
што треба размишљати о својим доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса знојаво че |
S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ |
</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од ње |
>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, вид |
м учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним положајима, залаже се тајином и бистром вод |
ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и |
им на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији |
Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ |
и су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало |
м је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и не |
више добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, ка |
бе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине циг |
је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем |
ем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда с |
овораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак |
како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније |
мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <pb n="31" |
, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја по |
гло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није |
посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарк |
аше заспалог Миливоја са неким особитим задовољством, какво је својствено само родитељском оку. |
љаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића привлачи свачи |
ер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p |
пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у |
ше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p |
уж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто при |
е приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, |
рено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био г |
ем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да |
још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће би |
би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па |
но другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу |
.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па к |
преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гле |
жен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на |
велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па |
не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> |
очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни ос |
се развијале ствари у Београду, између заинтересованих у овим догађајима, после веридбе Даничи |
, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро позн |
p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, пром |
жа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазил |
тву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор |
ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељ |
Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S |
Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p |
непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округли сах |
нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло се лако опазити, |
воје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не |
на развоја, Данице, у решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми с |
им душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који |
ешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и |
ци показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлаз |
ино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се |
ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S |
тер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком посматрању слика, главе се ових заљубљених |
ли.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако |
се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p |
тављању беху сви стојали, поседаше сад, заједно са старим начелником.</p> <p>Недељковић поручи |
сле вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и чети |
се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} |
честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио доб |
ј ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, к |
ива мужа <pb n="160" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> < |
е звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са својим мирисом... кад угине славуј, изумире |
једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливојев друг |
несрећно оклизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах за |
тским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац, официр, пе |
се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па |
ош теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем ра |
се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место.< |
добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опрашт |
већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах буди |
и.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} |
били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге, |
гова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по ав |
е.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па |
.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, ку |
кућа од појачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му е |
ад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сре |
аљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, д |
у после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад в |
груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактеристици такв |
арница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће |
>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад ј |
и за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао |
улазном крају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Дан |
ад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма д |
дзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако от |
ам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико прос |
ица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточ |
све промене лика Миливојева, па по томе закључивала његово душевно расположење, и после саопшта |
да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Богат |
е он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање свој |
међусобног припадања, тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су ув |
аклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима к |
а.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, н |
а пролазе.</p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива. |
никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива. |
и) одмара се на задобивеним положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Неб |
} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узмор |
да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа |
умерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је и |
е тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље којека |
леганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, ко |
ослужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледом прат |
>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што |
ђени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</ |
та Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици неп |
ашне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени к |
дничком посматрању слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе |
="27" /> <p>Многи често не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог на |
га врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан п |
сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носе |
ети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жен |
у Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата |
ти, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.< |
одају филџане редом но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, |
а отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сир |
пак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам из |
, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није противник толик |
, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако |
бу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек |
осле свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогне |
еког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстра |
у га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу врши |
зо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се в |
к ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, који ј |
а то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и |
сплеткарење замешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, шт |
већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло |
образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш |
ј то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично < |
тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо увере |
ајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада |
воје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кр |
неверила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нуна два |
гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и п |
о <pb n="21" /> списатељским обманама, заносима, незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патња |
ила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не им |
вадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним ств |
ма.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и су |
рђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из |
га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на |
рно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према томе, смешкао се само Бог |
рпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љуб |
па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине д |
црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још чува, јер |
отребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком б |
и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописиват |
и мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у моме свакидањем ж |
<p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и ку |
" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао си |
ампањер.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Бог |
„А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Д |
брати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одгово |
рави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше. |
ва сведока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призн |
> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева |
/> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додај |
ољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спада |
“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госп |
ћ, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици непозваног позв |
је ова струја захватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушк |
према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практици показивало к |
ише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни |
једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} У |
о сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— |
ићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче |
коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> |
У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по |
а другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта ј |
девине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на друг |
ле почивке, настави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, |
</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпоч |
</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и свр |
овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Између осталог озбиљно |
се Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збу |
овито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино о |
е забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељкови |
а отпоче право бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, звр |
то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учин |
<p>Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и ника |
Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као |
, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља |
му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“ |
ј старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од они |
ста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад |
само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башт |
д освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја чисто пор |
<pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до т |
„Бугари хоће само своју независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје на |
ато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немо |
н са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, |
„Шта сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јед |
у когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, |
онио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје пог |
огледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала |
коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он |
та друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар с |
икне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостој |
жне ствари“....</p> <pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажн |
беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те та |
државали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сас |
га рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег становања, <pb n= |
и тражила од Љубомира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресуј |
жно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари |
арење замешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, о |
зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу с |
даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најте |
ђу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њи |
Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, |
ајбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S |
ње смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега ј |
је!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> < |
сетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених количина, и |
о само уздахну....</p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао |
домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За |
све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „пос |
е Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а команда |
p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети |
p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га |
з јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се ве |
ругих већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложн |
о отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код |
и.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго |
посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на т |
д предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по з |
.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p |
омену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p |
обратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сн |
збуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак о |
ој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја са неким особитим задовољством, какво |
да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се о |
одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом своје дете, |
То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а о |
м доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:< |
када назвати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса крупни зној, |
а, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуш |
еста нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Да |
мотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се в |
p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично спореч |
оревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље. |
оју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву |
гим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се право на |
ицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p |
иром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се |
гла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала |
се право упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања ст |
и, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да |
ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је |
о сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неко |
она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове. |
е ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири |
е, најсавеснијег критичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају јо |
ан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа |
p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи г |
вом у знак одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ п |
</p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, па у свези с овим последњим, где |
ахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и уп |
срећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси. |
о је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доб |
дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n= |
35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p |
<p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред г |
е звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковић |
ло Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је проба |
незу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мерде |
е Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви су |
</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу |
езла разговор о новостима но вароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и |
мора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужнос |
икне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па од |
но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па |
одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно |
ао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> |
г становања, <pb n="47" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, ш |
да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви сиг |
није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе |
сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да |
ће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да |
еком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе ка |
едно пред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоње |
као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блаже |
савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко |
у динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни |
за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, к |
њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти св |
дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било |
и.{S} Он није достојан твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада |
воту, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све! |
тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго |
н је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и т |
воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето |
и, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио |
азати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, ни |
оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како ст |
виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.< |
му сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом на |
Петровић.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај д |
би све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но им |
осећајног недостатка у своме браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој |
а ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном пи |
учком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом |
О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђ |
ове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{ |
ан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље |
измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара, због чега је пољу |
иш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у бед |
е не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Срп |
а правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја мор |
и и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично јед |
етензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је |
ан од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубо |
сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, |
.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће рад |
Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, који је б |
рестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> <p>Зај |
е путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да прон |
ше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњи |
очну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у |
ковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов |
пак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> |
е, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{S} Кос |
и и не могу успети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у по |
много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учи |
спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему се нај |
пише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непријатност овога ћутања |
S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова |
ница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било |
строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, |
кадањих старих српских трговаца, њихову заузимљивост за народне послове; спомињаше даље и њихов |
ђе у своју собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу је |
, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но они се уч |
кају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ реч |
ружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа с |
да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што |
је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образовању, које |
њао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где |
је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навр |
ија.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мо |
пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и |
/p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери му, |
реде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а |
а, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што јој свакојако не |
, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад? |
знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> |
Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, за |
’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, п |
рдевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног |
усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима његовим указа се стид и срам.</p> |
</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пу |
о и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадањ |
хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Б |
> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог гос |
је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" / |
већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p |
кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места |
а заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио. |
ла, стављајући љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исповест ова |
неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливој |
еру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; |
, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вул |
гатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до |
где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таким чов |
reign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од о |
асветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што |
астумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је случајна п |
ја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Милив |
че да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!. |
љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је ба |
сла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, за |
ко сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и о |
лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико ви |
х зато примила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава |
“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него |
ојнику праве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="11 |
чнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и непри |
и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> < |
и газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле |
враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе неср |
их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливо |
оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирас |
атастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са |
угу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<foreign xml:lang="la |
<p>Пред њеним очима појавио се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p> |
ко би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала |
увао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран |
и твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти! |
за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ни |
он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, |
{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ |
друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Милив |
је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и а |
посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може |
Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, |
, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе срећ |
, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но ка |
војци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се |
опао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи |
е нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи н |
ковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ |
еакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он с |
па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу п |
о у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џанд |
дмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплатише онда це |
би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић |
њени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</ |
пливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{ |
којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да |
них послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, |
утра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тет |
но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису се |
ри, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седо |
о?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p |
{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу плем |
даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у моме свакидањем животу, |
станак натурених убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p> |
неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спо |
и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Кр |
захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти |
ање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божа |
а већа важност придавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекат |
> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај |
ви напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шам |
азмишљаше Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје да |
воје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, збогом!“</p> <p>После овога издахну.</p> <p>У томе стиж |
="79" /> <p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, |
>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер |
, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужност |
<p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n= |
ених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као да су |
не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца |
н исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечег |
на занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година |
убави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни смат |
о што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном к |
ли то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави чов |
ињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име мога |
Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су |
ој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о животу човечије |
вичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S} С тога он није мога |
у Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђивање Недељковићево није се он могао виш |
<p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна о |
ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже од ме |
а се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: |
д гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пр |
м и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n="6" /> <p>Сокичини |
о је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, |
<p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се |
испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас.. |
а сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са својим |
це седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудн |
ета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити ки |
лила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу. |
ећ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отвориш |
најобразованије народе!...“</p> <p>Чаше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви |
неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} О |
атима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, |
претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што |
S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био |
ћи полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по носу, нашто се овај обрецну н |
/p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— От |
, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" |
мешано, <pb n="126" /> чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса |
еговом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p |
гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа |
о поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међу |
а“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опиј |
Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за пре |
>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је |
ема правим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хуморо |
и гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да б |
да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаћ |
е.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да |
према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, |
тешко уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у с |
икнут на независни положај породице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што |
/p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</ |
побратима.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, т |
они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе |
уцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог, |
упус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Ниј |
жи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне с |
ити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врат |
иливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се |
но из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим н |
ви од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестан |
ио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња |
ао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат |
е оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочел |
чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исека |
цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као |
намештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цве |
а, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездиц |
огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, з |
} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По двоји |
хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе |
погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин. |
ter" xml:id="SRP18911_C10"> <head>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје н |
тим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у |
се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То ј |
p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат п |
„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, |
је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, ка |
је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгле |
о ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја |
рака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он позн |
и по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је пос |
к, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје |
на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује |
ршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, |
а наше заједничко покривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топли |
0" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да с |
орода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љу |
Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и за |
још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју л |
ежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но н |
он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде кра |
вој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S |
p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади ч |
н би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод |
кивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и роди |
Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити забора |
, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n="69" /> <p>— „Богами, Милице“, узд |
м о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но к |
ли салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столо |
мера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од |
чима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то ј |
pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет свог |
аше за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p |
улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дре |
пе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у цр |
ају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> < |
а у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту уб |
ти.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> < |
ати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чу |
штркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у |
тра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пр |
вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поц |
то је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који с |
д са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе и |
о што не прогута ону стотинарку, толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!.. |
ах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос |
и, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" /> |
аследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи |
последњим, где се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе п |
нике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „та остав |
да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица наша!..</p> <p>Сим |
сних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле су с |
ка пружао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не по |
ом јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и |
да, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од |
но је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> |
> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>П |
/> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона? |
наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубо |
тела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је |
ица.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ |
и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да |
ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита |
слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом |
његовог нерасположења према мени“, рече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ наст |
шти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала. |
.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то ј |
акле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n |
о Сима, простреливши Косту својим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“, рече м |
којако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>К |
ије то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </div> |
о ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливо |
је тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како |
смо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то |
S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља в |
м обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница |
у баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Н |
је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на с |
мро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се |
ом отклонити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има |
не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћ |
рено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад |
јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно |
вади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} |
мишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим по |
вено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном |
ог тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој жив |
најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са м |
чу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, ш |
осматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је п |
е, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бог |
најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> |
е штедила осетљивост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> < |
сина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости |
зика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с ти |
прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и в |
олазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p |
ир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу промену М |
ењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни |
кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Соки |
еницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво |
су непрестано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још јед |
о, и најзад отклонило спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>О |
а, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу П |
његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоме |
е, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p |
а су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би |
иливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису разбир |
</p> <pb n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац вер |
а, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука |
иш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплак |
сто, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таки |
твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одма |
авала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево ку |
управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити доброт |
и у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, |
жем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила |
Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада наз |
/> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p |
могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд |
ш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си т |
“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за |
не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <p |
.</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими |
е ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је веза |
> <p>Томе се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо |
ао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја |
врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захв |
још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мис |
сто.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са вели |
љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака |
вно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему би |
н одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу ј |
није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек |
је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном п |
ода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, ср |
наваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубом |
но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће пре |
ре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се |
ше ракија, сиротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала |
>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се т |
е <pb n="66" /> црним неготинским вином знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без |
, и придавати оној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били |
правац у целом њеном животу од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, |
обено гледиште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово |
ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вел |
ан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из варо |
гли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њихов састана |
и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у |
је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје к |
је види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, појимање својих дуж |
асни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даниц |
гог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана с |
и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо |
а се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, још и потврд |
иљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у |
ећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S} С т |
, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио |
ређе руком преко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би упра |
<p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ |
у је Сима са својим разговором прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о све |
има?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва |
/> <p>Коста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак мол |
омни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства |
Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су с |
VII активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n |
егово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у варош |
б, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде само |
, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћ |
чај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично б |
ир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света |
оли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с |
га бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ћ |
година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Ко |
>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, |
ада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташ |
о сасвим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.. |
узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој з |
д је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што |
је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на |
ијатељу:</p> <p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, је |
ико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отп |
омир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако |
визу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви на |
ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новемба |
1_C8"> <head>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на нога |
у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад м |
ом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантн |
ојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина |
т!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих оближњих |
а, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> < |
и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нароч |
и сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је |
ва карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе гос |
S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно |
онда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић |
ег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb |
ојекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије |
њем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све к |
вим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, |
ро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као кап |
p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти |
.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.< |
девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливој |
„Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирн |
ј Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође приск |
ша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче д |
не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело н |
ни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случај |
која се одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног |
оје је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су д |
немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратни |
и, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах |
ива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пр |
јно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p> |
ај „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели гос |
ну понуду поседали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, |
о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} К |
нкуренцију у неким својим колегиницама, и у служитељским органима разних београдских кућа, но о |
Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом |
једино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сас |
иним идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље |
имање својих дужности према родитељима, и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледа |
не саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, причајући испрва, да је са |
се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла |
е интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше М |
омир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разг |
дића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико |
па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као |
а жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два |
то Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадес |
на је била присна пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једи |
се отпочне набијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n="66" /> црним неготинским в |
них био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома |
иховог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> |
овољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спа |
смехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног |
обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа |
а је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, д |
а се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О |
домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама наста живље к |
ла Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даниц |
ру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека |
хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, к |
осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а ок |
— „Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му |
иливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливој |
уде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Даниц |
ла је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред б |
који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још |
нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ п |
, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пр |
пуку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септе |
све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати сп |
дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше |
е баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p> |
г тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око |
затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то |
одједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелн |
разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гос |
бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела |
ичине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак Даница |
ла се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку |
p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом своје дете, јер је им |
а су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што |
велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега са |
њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно |
о се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу ве |
чку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у |
гледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, |
ете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си |
богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по |
је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду |
и, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} |
мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје |
} Они то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не |
та велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој м |
томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са |
јевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам |
је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била |
близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито с |
„Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио |
мир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све ш |
са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Н |
} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати. |
Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до |
осле изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим |
и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече |
их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но н |
убомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно б |
оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте |
закључивала његово душевно расположење, и после саопштавала то све са разним својим дометцима Б |
м.</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на гру |
о устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више |
, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S |
>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> |
пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, м |
ен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена мест |
се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} |
воје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и у |
е сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милиц |
лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спа |
вцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао з |
>На ово се обоје погледаше, поздравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић |
чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> < |
изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна |
се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку ав |
Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу вр |
>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћута |
Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја |
за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се |
} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, |
Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијац |
сао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи |
ије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но |
94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несре |
етра Радосављевића саветника у пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем с |
стаја фијакера, узме један пространији, и упути се Сокицином стану.</p> <pb n="145" /> <p>У каб |
дан виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда |
е и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку |
убомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим п |
неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног. |
је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико |
атијаху Миливојеве <pb n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласо |
апред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој |
остали индискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препро |
n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога вре |
боје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то. |
каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типов |
цу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут из |
ије било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особитији значај, што би ин |
етку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ |
а бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Ца |
ова истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се н |
сти Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затре |
са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за њег |
би, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Мили |
/p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p |
тио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, кол |
а мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одлази <pb n="9 |
ко како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома |
отац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на независни положај породице му, згране се |
дух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љу |
у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако |
арици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга за |
нежењених чиновника, узима се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, |
ижим и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање, а н |
а којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само |
а је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поно |
ио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруш |
вић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мој |
да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живи |
онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрест |
е, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да потражи жену |
да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> |
ислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној |
знаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи го |
ста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p> |
о у побочној соби пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.< |
, како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко |
но јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога боја |
где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча о |
сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ |
ашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену |
.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је |
<p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Кел |
ахватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лак |
осле тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле з |
шених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе |
усрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из д |
>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај стра |
S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле ну |
е.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем |
озно оцењивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по ср |
е морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хв |
очито о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и |
рви пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим с |
схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке |
па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" |
а ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> < |
собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни л |
о неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и свој |
ако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Кос |
шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, прим |
сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани г |
агледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улаз |
а се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћ |
вог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране соб |
ошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољашње несташне знаке, који би мог |
инету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаће |
општи спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи |
руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они вр |
а сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, мо |
зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било ј |
за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим |
ава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубом |
<p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше |
помогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу по |
хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је |
брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; в |
их мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите ма |
помињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, |
ну само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>— |
у обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, |
уди, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска вр |
прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се |
ш анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутци |
а оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није |
обом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио |
пи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад с |
бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шак |
да.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Милив |
дне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако ши |
тетичног хода, загаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што |
, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењин |
м, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу ч |
е намере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Ова |
убомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те му прво б |
а, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунају |
огато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сест |
гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ |
м, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим р |
ањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из об |
више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} |
се видело при повлачењу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дуб |
да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место |
ати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав |
, целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у |
егу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</ |
децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, које се ј |
кица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто распла |
па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки |
аћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и к |
нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма |
у своме животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осе |
>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из |
де проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански |
љковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер ок |
тајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближ |
} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом мосту.</p> |
о да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша с |
па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порум |
идећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, кој |
м олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инс |
ту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам о |
трашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер |
ну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату |
и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слич |
све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубоп |
ује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнут |
адам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблу |
раја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Бог |
<pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>Посл |
очела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа |
на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијск |
не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити д |
ребало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бо |
вињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа |
лу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је уста |
!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у |
се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шо |
јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима година.{ |
petitio est mater studiorum </foreign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној друго |
у остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече |
а она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који пр |
патишпан“, „торта с орасима“, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ |
на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плат |
{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста прија |
ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди чит |
теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблаг |
ливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> |
о мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> ник |
су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се о |
ређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} |
лага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре |
одине, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће д |
ао што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и н |
ти.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговач |
> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> |
израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да |
Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је т |
ије дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику |
м банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које ј |
славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане |
није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је |
а добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), |
оћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На |
ки и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се |
вке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <pb n="126" /> чини је |
ђу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце |
аквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, |
ш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле |
овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свет |
е.</p> <p>На против, она се споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет |
н јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник |
лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не мо |
ић са неколицином својих старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и разговор |
ни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на |
Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег становања, <pb n="47" /> препоручи се затим на |
ачније осећаје непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разностран |
ом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске |
укатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао |
у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Н |
<p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћили |
тави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — зад |
чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!. |
овац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велик |
спо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану ви |
е крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша |
у хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>Т |
није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу попустила.< |
е трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први |
, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше свест некадањих стар |
ази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад |
лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} По |
е.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочито пре |
што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, ка |
се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Тре |
летку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ |
н добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стома |
немо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што |
у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљ |
пролазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да т |
за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица.{S} То с |
амешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке по |
мишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публике пало |
, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> < |
<p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и посл |
дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кира |
ише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о д |
на кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју слободну вољу, кад то |
ђа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису с |
ило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, |
м месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораш |
гово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Кост |
побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последњ |
е попустити од своје намере, нашто онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити |
је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго |
> <pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринуто |
у, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно |
аспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо |
ада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрање |
и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубо |
јтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па од |
м долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће |
ера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: |
чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано |
о ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" |
ове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На не |
дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да |
ђу осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што |
/p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су |
та, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
е вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и н |
ом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, |
мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га ј |
он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, |
она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити б |
ира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у п |
ота девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој веч |
p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе чет |
а бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се |
погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезиј |
асом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу човеча |
аше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Не |
да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе оч |
о сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разговору, |
и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубок |
доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово ме |
садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула ј |
е Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њен |
.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је |
ковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусил |
дне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> |
кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те ка |
ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата |
с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлиј |
разно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по угово |
доскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај |
p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по |
о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Соки |
<p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p> <pb n="128" /> <p>Љубомир ослушну.< |
де на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" / |
а му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну |
"118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се |
n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} |
ко мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неко |
губио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколи |
, незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, не споми |
екне пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, д |
и живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огр |
о иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> <pb n="151" /> <p>— „Пре Сливнице“, го |
невољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина |
у, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да ме |
аст.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и пита |
а мучно преокренути у његовим смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елег |
<p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Дани |
сина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегин |
росте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Та |
други.{S} Покоравам се свима прописима и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за род |
е бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да ј |
орили о некадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагласком спомиња |
ични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Д |
ни заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не бр |
у, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, молила овог официра, да за случај |
ош Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у пензи |
да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он |
оспођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четр |
ино раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу |
а беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи г |
о што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, докле |
је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други стар |
не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да |
следњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашни |
Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја чисто породична ствар, да пресуђује о нашим стар |
тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима сед |
азила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима с |
истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су |
ро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљ |
м са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одм |
теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућн |
а за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме |
ли су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот |
.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа. |
>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне оч |
и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, |
, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Вели |
притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко |
вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, |
уни израз њиховог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у год |
е нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, го |
могли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм |
емонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, кој |
може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у свој |
еома чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образо |
ђе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређивати није тешко |
ју Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p |
емогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради. |
а горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само он |
а закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су в |
да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газд |
етку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аран |
>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та ч |
и код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n= |
шло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена оду |
а одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} |
ога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећ |
код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друг |
} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је |
суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу |
ра аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и м |
ари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо ј |
ђу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— |
, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пит |
Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису |
а, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узи |
моћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жен |
ру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог |
ње, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја |
ће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При |
n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушев |
ше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „з |
испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад |
<p>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума |
друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла |
.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из глав |
се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити |
ући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из |
паваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој |
> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздрага |
, створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше |
а за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имал |
да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпо |
ве прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и |
а, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изј |
тске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и п |
ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој жи |
лио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> |
ом месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно б |
им штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна стариј |
ина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту ду |
т.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S |
ном пољу није противник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити из |
ји нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, |
са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> < |
кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег и уједињенијег сливања управо не може ни бити.</p> <p>Б |
цијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину ф |
лато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а вели |
ко двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички по |
pb n="49" /> <p>Између осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спа |
је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Д |
Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>М |
ликати животе српских писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но |
крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећа |
рестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те |
озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једн |
рвенелим образима његовим указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да |
а у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и в |
ису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од оста |
.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у каф |
> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацел |
ет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, св |
е и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за |
да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој |
чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, |
тарешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један д |
ма.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни с |
тегијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и |
шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету поједина |
тством својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> < |
та, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад глед |
ели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари начелник пуши само цигар |
стима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог пре |
лица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На |
твар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију опасности.{S} Новац |
у давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери |
ливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је |
дна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пиј |
о неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и |
магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журн |
у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допи |
.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би |
једничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сва |
ме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме те |
помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, наро |
помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се |
тражити у извесним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S |
</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“< |
и пустошни пламен обухватио све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку св |
оже да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Ста |
прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска б |
о неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неко |
осле овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По п |
, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она с |
Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици пом |
гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S |
неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, они се одм |
је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, које освет |
он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако би |
је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „ |
о огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, |
клоности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог поро |
им гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хв |
а хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, д |
имети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима |
неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгл |
скретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Пе |
увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати |
једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, знајући |
Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверен |
зи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и |
дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје |
к, односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом мате |
иливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p |
, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадо |
ачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она бога |
ним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продр |
ачи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она дв |
— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говори |
спођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпоче |
астави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> <pb n="94 |
де, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} Он ј |
ко исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот. |
ико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје ку |
ава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни.{S} Стари су с |
ла!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица ме |
<p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфи |
е имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене. |
у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега |
тра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о за |
ика.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце. |
ре тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико ча |
зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и л |
<p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, с |
ањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних речи, као што то |
ницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и как |
кује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви прем |
ету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живе |
бави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се у |
у свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобр |
ајбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} |
, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушко |
уде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ре |
<p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане међу бел |
} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их рет |
и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима |
машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавал |
а гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако д |
, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се |
„гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливо |
им плочама.{S} На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женс |
кривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људ |
змишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубо |
племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{ |
по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо |
е важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене овак |
служио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то |
{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадн |
по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица |
це, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других ве |
а несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично |
велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде кон |
ња у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и |
је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <pb n="23" /> <p>Миливоје осећаше се у |
учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они чланови певачког |
ако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> <pb n="19" /> <p>После овога скренуо је паж |
ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они |
време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова р |
вост за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и |
ату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: |
наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи м |
мех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> |
Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често |
то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што |
ом зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да ј |
.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев с |
сом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Милив |
а: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по д |
ове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су |
лу промену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишин |
за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што ј |
ањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског офици |
познате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, посведневни <pb n="5 |
ђе рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то дожи |
чно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> < |
а има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова ул |
> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 188 |
је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да б |
било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала п |
покојна, покрај све ове ћеркине промене и мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да |
пе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је н |
ост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено |
; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; |
, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она |
рбији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, |
дном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај и |
а парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немам |
м и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у |
осе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често пута |
ти су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом |
<p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p |
писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, |
ћ.{S} Карактеран човек, оличено поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава |
сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак |
е господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећу |
па напослетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја |
оменуто било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар |
ше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема огран |
ром.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи |
кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало пи |
аши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због |
отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила |
ђа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим изр |
закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицери |
у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила поглед |
осева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руко |
су сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тига |
во опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срам |
, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но |
н страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то |
сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама |
е, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави |
јаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље |
авде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је |
ковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно уб |
к и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и |
кривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год |
<p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стак |
p> <p>Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на |
н новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сур |
ова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плак |
престано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забрину |
да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, |
и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе |
расоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у ст |
и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће гени |
а, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни пом |
, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>В |
овске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде. |
а крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свем |
је свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње |
ранама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div |
це и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="6 |
, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебд |
учествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било |
дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двад |
тано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачењ |
а Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, уз |
аборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као |
су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога пута пратио |
једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у по |
друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе извр |
ога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb |
воја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>К |
ме расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливој |
лива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p |
их народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложно и чароб |
њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Руко |
онуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић |
" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богат |
и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито у |
.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи пот |
ја цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p |
вања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаро |
о Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје |
црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бриј |
> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, је |
, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да с |
смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> |
е нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око |
дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb |
чуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p |
р одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус |
ом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру ниј |
ио обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу н |
убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка т |
о добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни доб |
ије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мал |
на патос.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па за |
ког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак ил |
тарчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са |
p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у н |
е отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубом |
је у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је |
да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стр |
ба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке б |
: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госп |
родитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су по |
абе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад и |
бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па |
авили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим у |
и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> |
ву везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад |
сте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато оде |
ти мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каран |
су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо м |
ма његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дрш |
и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув се нарочито према Мил |
е хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем |
да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S |
у слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан силом околности, усељавао је по |
асвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Гр |
о их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци с |
алагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњ |
е по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више о |
крстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта |
ила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту |
е то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо з |
х су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даниц |
ика) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у |
рива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стев |
анац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да |
товима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако у |
ели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мал |
, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су |
у сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, |
нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и |
иромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ |
о, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. |
твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну неш |
у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би се овд |
без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу успети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дис |
а испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим ра |
неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гостију били с |
а.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за |
мљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја с |
а мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p> |
н пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо мој |
животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укочени |
и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измења |
отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="21" /> списатељским обманама, заносима, незг |
Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>До |
јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему |
о душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Ву |
могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч па |
м; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана х |
то треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе |
алавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} О |
уку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p |
да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене жене.</p> <pb n="62" /> < |
фесора, Богатић се све топио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим расположењем пожури |
акшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тога општег светског потопа, лута тамо амо, |
сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разбори |
, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати жи |
кад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу |
навање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини |
е сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови с |
иказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако могли да разликују од над |
ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику рад |
адовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливо |
у обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годи |
о Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој дв |
, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу |
чани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањ |
на тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, причај |
ном договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи гл |
размештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужност |
ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована |
ва динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је ова |
еђу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас |
чи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани газда |
лојеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, ј |
ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити к |
анашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га |
овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска вој |
, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} |
еких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Он |
првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова с |
вачку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p> |
еркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најм |
то му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да ви |
остао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p> |
тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају хо |
би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпост |
нити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један в |
куцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар. |
м.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад веруј |
ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће |
м“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече н |
ћ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о и |
у је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало. |
Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на |
а је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки |
срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубо |
р и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S |
цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на пристанак натурених убеђења, а с |
у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А кол |
ницу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, |
, послужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе од |
бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омлад |
мбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што |
Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, н |
а.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласни |
олико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскр |
о сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} |
ј књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је |
и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писм |
вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој |
инио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи |
али су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за |
вима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори |
али се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Ист |
је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је ба |
су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико об |
<p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност побуђује код њега обичн |
/> образовању, које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у |
јатеља забављао у побочној соби пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за б |
p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Со |
онстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајн |
одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим |
стави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о све |
онитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!.....</p> </d |
сматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </p> <p> |
жница отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажа |
даха, са једним погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити мла |
р је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p |
м, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због |
Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S} С тога он није могао разумети |
ама изненадне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} |
о ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних п |
ред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба бил |
ред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са |
амењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осм |
и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она ле |
еној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се о |
кукавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао |
ади.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа дру |
у, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у |
а пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 1884. год.< |
>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:< |
онда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити |
оним истим столом са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз п |
расположења створила међу овом родбином и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили |
добивеним положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без |
у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је |
е стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га ј |
лом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У пр |
раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</ |
код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће с |
луђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад н |
опримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, од |
p>После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег станов |
ти се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког п |
о српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом структуром управо очарава све живце |
пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Со |
ти дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.< |
већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, п |
да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржав |
штење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико |
ао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем.</p> <p>Миливоје није с њим отишао, |
ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао свој |
неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас бл |
наслоњен на Миливојев споменик, уплакан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, заг |
удем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванред |
меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном |
г какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним |
ше, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак |
в, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на то ошт |
оме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пр |
е за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему |
дука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравн |
места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече |
атим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авли |
од мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми ј |
та изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љ |
са, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку изви |
врдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и утешен оваким размишљањем, устане он најзад са фотеље |
н беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, м |
даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели |
вечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107" /> ос |
ш комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начел |
, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треп |
сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда п |
се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, |
то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се рук |
препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина. |
едели још само старци, Недељковићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилиц |
их принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он се осећао смрв |
о да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири с |
ше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде облик читавог свечаног говора мало п |
ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Мил |
измерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!. |
л“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из својих гр |
ри, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Кост |
ује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div> <div type="chapter" xm |
ао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљуј |
љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и пра |
ливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p> |
иминој резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад н |
бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како |
добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то |
ском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговин |
чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни с |
очека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p> |
огледе немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног р |
и на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици по |
кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посет |
стране салетао опет Миливоје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако м |
р размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја т |
то учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, пр |
Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руко |
душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, < |
уку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стар |
а прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Ко |
буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглаше |
Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да |
рименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.< |
чене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе |
ој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш |
друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи и |
01" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није и |
жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, |
ом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, |
а.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о |
своје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све |
е и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста |
о спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз а |
, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо виш |
а је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазна |
вај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене |
једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман на |
чку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</ |
.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ |
ље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> <pb n="130" /> <div type= |
легао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах св |
шао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште к |
овници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с |
<p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео ку |
епоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиром |
ан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, зати |
Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно пр |
кама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете |
у шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две |
чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове кав |
есе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто он |
ојих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</ |
есрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради проду |
ле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, |
само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никак |
!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу снос |
е канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p |
се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, |
е месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за о |
"119" /> путу да образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило |
ојске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати з |
ав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од по |
едила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не |
ше Миливоје са муницијом.</p> <p>Хладно и немо посматраше он развој ове страховите битке.</p> < |
има предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва |
мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда |
бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица |
је у редовним приликама неприкосновено и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p |
ме њиховог састајања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржава |
добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим |
дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвока |
а питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски све |
</p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дис |
амо онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнут |
несташни славуји прижељкивали су снажно и умилно, допуњујући хармонију, створену повраћеном љуб |
м поткрепише, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалиј |
њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер |
ан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило |
клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхолич |
рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, |
Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једно |
драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, |
рник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак |
p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија |
о је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било на наш |
м младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богас |
купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Н |
ем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион |
.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић бо |
вом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима ни |
Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу п |
ме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још |
, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особит |
ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу дец |
његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овам |
ко и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљи |
мљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жал |
ров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стоти |
назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете м |
најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностра |
према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да прем |
„пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> к |
е каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Да |
животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремиј |
} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n |
ловали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „не |
ште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгом |
о крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва |
у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог госпо |
х и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџан |
улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко о |
{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, |
аше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII актив |
т пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига |
ида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се |
гово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму в |
је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ва |
би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> < |
према Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа |
иливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, |
?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратк |
.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описивати но за с |
<p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома |
а домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Мили |
ао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, |
газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и вр |
азди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из |
ла, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељкови |
рању „постаријега!....“</p> <p>Ненавист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када |
оме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима |
ихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, он |
у, да му саопшти своју превелику радост и срећу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1891 |
жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага |
меху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> <p>Осмејак Недељко |
под руке.</p> <p>Неописана раздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној уну |
обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они |
чели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претр |
изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасвим.{ |
н много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким пр |
анат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимри |
о споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у |
који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— |
ведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S |
езао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сва |
к у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уш |
имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, при |
подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „гл |
се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још неп |
чимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићеви |
нији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово јо |
.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибук |
ринципи потпуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове |
даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p> |
олеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и заво |
</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ |
о.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су с |
е овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић сту |
сти, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дам |
p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића пр |
ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћај |
ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном ј |
е више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> |
, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку |
ћа у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељ |
ка са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо |
ако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он мора гледати да |
вић, окренув се нарочито према Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p |
, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другог |
а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим т |
моје свете љубави према теби, размирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком н |
на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје на |
кренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, |
зије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимо |
ет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узима |
p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, |
вратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, |
људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, |
ка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког дет |
љковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разн |
!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој за |
S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака против Миливоја |
начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло по |
дјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Ч |
учку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за та |
о ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код |
но са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе |
ју код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, |
у пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихов |
ливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја |
но у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, кој |
ш чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино му наследство својих бедних, упок |
="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да на друго м |
приметили како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами |
оја треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> <p>— „Српска белетристика |
стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама би |
крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео |
и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онд |
ојом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се з |
и си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, |
<p>Сасвим онако, по претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти стра |
ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Су |
ао нужна упуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших |
у господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професо |
будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ |
х амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, |
амо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на |
и у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти |
а, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади професор Миливоје Петровић |
те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде |
питају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази често с |
учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше |
ковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље |
огло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, т |
ута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, |
е загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Да |
а Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, |
<p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји |
и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и в |
само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он |
рњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора б |
} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, кад им |
мота!...“</p> <p>После тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у а |
рика и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купус |
што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> |
ки остати спржени, претворити се у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелник, па т |
езолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни о |
Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би |
зовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, про |
сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и ви |
његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Бога |
врцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због то |
ј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> < |
онстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, ст |
афанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упал |
ичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно пре |
сећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што више није б |
месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким |
.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, кој |
па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра |
а њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило |
које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, |
ш то раније саопштити) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају ма |
је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају ко |
је, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, је |
родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога исп |
Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n="36" |
ви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија нес |
нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрз |
обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима же |
ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало |
њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог |
је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су још стојал |
као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељ |
трану, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци г |
Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он |
у, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и |
ано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало само н |
сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докус |
чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} |
сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једи |
лико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он |
ом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>П |
ао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натраг н |
це до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше |
већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић |
им се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огр |
и бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога да |
поколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под овак |
м епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао |
што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома |
ово не пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, ко |
ила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још д |
е онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лак |
ан посао бити српским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине |
По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана ј |
е са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Много је света, па с |
вца“.</p> <p>Према оваком стању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, те на предлог |
г пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и о |
"75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ со |
алона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих с |
<p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају ис |
та.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу груп |
гу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скро |
више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри |
су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја з |
, одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад с |
га стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде |
ој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматр |
отпочела поново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, г |
е.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђ |
ер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде |
ђу стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одма |
сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Ос |
интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p |
рописаних правила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра виде |
ише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло се |
“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кад |
м углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, о |
о гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се пос |
ествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било о |
оране, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадес |
уком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред с |
фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је |
није на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и мог |
p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Милив |
с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па |
Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> < |
оварају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n |
једно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S |
бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газд |
је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p |
pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по |
</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда |
своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њој |
ома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођен |
ни што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци |
у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако |
вист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не |
лником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и |
се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Мили |
овином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> |
би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му |
тигнем.</p> <p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност побуђује ко |
ог првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душ |
сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобн |
овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну, него су полазили са тачке обичног посма |
ком свету, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима |
ожемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, |
„Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, |
рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, |
ви остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико |
акав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку |
<p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Св |
не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави |
уњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{ |
P18911_C4"> <head>Код Жмурка.</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на почетку цариградске улице, |
какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше све |
оме прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње з |
мо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p |
је.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе |
амо за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жа |
вом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <p |
То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз ко |
ељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, |
разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампан |
вета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он |
у, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, д |
ар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>К |
морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би |
а моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно |
за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде |
инуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку и |
“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка и |
е.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} |
ромки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и а |
већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столора |
ђу Милицу, нека се наслађава успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог |
на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује порез |
сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јо |
>19. септембра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</ |
.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да |
tius </foreign>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с |
з друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, који је р |
S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави п |
е неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку |
, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакош |
ли и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехив |
д и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој г |
смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборав |
а леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је пола |
....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са |
ушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала је само кув |
је нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора |
ад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је пос |
оспођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, |
олико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући |
ика, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша о |
о њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и |
је кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сати |
што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два |
вот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се М |
> <p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица |
но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> |
едино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасви |
словце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџ |
не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његов |
до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није |
/p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде |
ије никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, |
мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени |
е са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p> |
никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погл |
ком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила |
н свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за ко |
одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Недељковића, где у сво |
а.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто |
з јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокиц |
љубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђи |
авном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од к |
за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано з |
тално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у територијум „великога фа |
бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се |
тио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасви |
мир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах |
жа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још чува, јер му он пре |
познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад ј |
у јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно |
а жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стар |
огатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огле |
> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно место, где је реч о рас |
ала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пр |
е пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој н |
нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем ч |
а се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце |
о тога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они н |
<p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опаре |
Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стр |
о се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница |
>Са неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску ба |
још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p |
/> још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Н |
ретходно предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва |
а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свр |
из Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за п |
то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмот |
уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жуд |
шобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, у коме се нала |
е се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.< |
еда, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћи |
као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорим |
ат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, |
ићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врат |
tlepage"> <p>ДАНИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевти |
њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, |
рњим покретима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавит |
м, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељков |
ни и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.< |
дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да |
гаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице |
тку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам |
апут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад ј |
а на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="112" / |
.“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{ |
аје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што С |
да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера |
p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.< |
шњем тихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> |
хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелни |
<p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остан |
ле тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле зам |
јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <pb n="88" /> <p>Они тога човека нису позн |
у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је |
ек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Кост |
им и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред |
.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај |
сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, д |
тварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано у |
д још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао |
ло весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није |
о на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па |
е спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденцијозност према правим писцима |
сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну иг |
о камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“< |
и једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну |
хових погледа.</p> <p>На саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо |
споде играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају |
еграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>К |
еницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три |
од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шму |
.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и пи |
за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно место, где |
понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</ |
, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да |
његов спас.</p> <p>Са неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђе |
ше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све |
ло.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени програм са својим противником.</p |
ћом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је |
Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра, да м |
а муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} |
днога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљивама, како се подножје његових финансија п |
је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачко |
ли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда ко |
да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p> <p>Миливоје |
.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда са |
itigantibus, tertius gaude </foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:l |
о њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не из |
сан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даниц |
о било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.< |
епријатности Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му |
добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то |
да, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше |
p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најновијој мучној ситуацији.{S} Молила га ј |
е свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам |
су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Богатић се све |
> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковић |
Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединостима о Даничиној |
па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p> <p> |
е за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице? |
риљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети сво |
мах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртв |
ком.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи из |
што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти |
аван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено мол |
т, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{ |
ти само тек љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога при |
изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални |
p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову пон |
ода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p> |
душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету |
јима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Бе |
ујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“ |
ара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Мили |
</p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једи |
ога себе!...</p> <p>Овај њихов састанак извршен је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје |
ри дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одск |
ш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису |
човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начу |
толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити |
је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на странцу у свима по јединостима.</p> <p>Сасви |
сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, к |
еђу хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напом |
а се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника |
, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова |
му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку гор |
лико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене |
pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, в |
оре, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су пост |
а, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, |
а руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редов |
ије.</p> <p>У колико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантерија још пикантнијом.</p> <p> |
овима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнад |
јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он т |
с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочи |
е година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он о |
„газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Дарвиновој тео |
правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембр |
ознаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сес |
Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби ви |
Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да |
>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливој |
ив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница |
, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сок |
> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог о |
и гледале су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опш |
а патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је оста |
о данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у да |
истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није разва |
</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о |
гао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достој |
ато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковиће |
окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљен |
аријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате п |
ново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта више, у |
рам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, |
агаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S |
еликог писаћег стола.</p> <p>Недељковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које |
иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> <pb n="151" /> <p>— „Пре Сливнице“, гово |
n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публико |
па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више |
есор Миливоје (ово је сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у к |
емо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке на |
!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{ |
ца запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову групу, час |
са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у ју |
мердевина, но некако несрећно оклизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о зе |
у одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати |
ала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није више |
је газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га |
ројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузета |
има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он |
ио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи г |
да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> < |
добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није |
ега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са својим мирисом... к |
е је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђивање Недељков |
погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали, |
на.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се |
ан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} |
на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру |
ожно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, |
збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, |
е како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји |
ату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били |
м ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкат |
да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био ј |
да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и н |
у поздрави, збогом!“</p> <p>После овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом |
себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу к |
о кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не зн |
.</p> <pb n="36" /> <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви на |
ог, уз то у неколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен |
да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељк |
о обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, изва |
инарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, |
сутних на себе млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српск |
, услед чега Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељко |
положај породице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити. |
собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом |
, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је в |
а је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> |
тери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се |
како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову ус |
ева.{S} Но ради оправдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љ |
и, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напо |
е даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних роди |
вде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једн |
олностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обма |
као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би |
ћи то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде |
, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова расмат |
је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то нача |
> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође ча |
и већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар по |
и не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити. |
увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ов |
е једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у велик |
Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трговине.</p> <p>Они су та |
а друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би в |
овај исти странца полићем, на што овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око |
сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Рад |
како су се развијале ствари у Београду, између заинтересованих у овим догађајима, после веридбе |
<p>Кад му то началник потврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко |
је одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због |
ерује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове ку |
слу свога статута, нису правили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена бр |
собног поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасви |
е ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да |
ону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, кој |
е пренумерације, отвори се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} Старци су са о |
а и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, г |
непозната отпочну овакав тихи разговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико |
ва тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Између осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и |
српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољ |
ној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод |
х, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни. |
са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколико пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило |
и у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних |
а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па |
ревелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, једва једанпут, приз |
Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим |
што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога д |
поведила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила на |
оја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да |
пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што |
а сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у себи потпуно презирао, но разлог је такав |
Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се го |
мао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верује |
ди чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но |
се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, нем |
!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <m |
сле, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тр |
моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би с |
пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову |
Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица |
где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком посматр |
<p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим ви |
е у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Дани |
разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља исп |
ји се добија само у ванредним приликама изненадне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узв |
р кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем.</p> <p>Миливоје н |
"109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већ |
ледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао |
тет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њихов |
м указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога |
вету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која |
ухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су |
набе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: |
племенитој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српск |
које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Између оста |
е једино задатак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше |
у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом мом |
олако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> < |
д му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста своје кључиће |
он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, па онда дода:</p> |
им сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да и |
вци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар с |
ога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га пр |
вила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.< |
и виши, божанствени, управо светитељски израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде |
оказала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевања и слагања, и ако је |
ећа радост његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време |
а какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пла |
ољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог измирењ |
о.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према оваком стању ст |
били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили ч |
се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорб |
о, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> Repetitio est mater st |
роз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но |
даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспораз |
своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la"> materia inc |
истог натурализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</ |
ед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуц |
сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зва |
разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то |
ст и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се |
етака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплетк |
аква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен све |
са својим мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без ње |
су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједн |
ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јучерањ |
душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107 |
јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Т |
нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља т |
беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су |
Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нов |
је, напротив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећ |
а на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима |
ј беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пако |
уто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане |
е иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању |
ало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могл |
> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица п |
да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толик |
а Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у |
ди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво |
удба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему |
а Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах ч |
.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцн |
но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су |
ља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> |
а родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у св |
имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била |
ој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преч |
је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срам |
помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него |
е он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Ко |
какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка. |
а добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог |
а цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове |
зетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не |
сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сест |
у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо к |
се троше силни новци на његов споменик, или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовал |
стаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањ |
е, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него о |
о, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће из |
авала, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут |
јој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су б |
рпски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са својом породицом?{S} Како |
Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразо |
те, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} Том приликом свагда је оштро пос |
д Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о но |
ра, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследства профућкавају?!...</p> < |
својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто |
и случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабави |
е седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, к |
мир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, |
ља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад |
н да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, |
ека се одмах начини писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, |
кад пресретнемо каквог српског уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигу |
ас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за |
у хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог неп |
бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином |
ознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би нек |
ака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад с |
лила овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу одмах о томе изве |
је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се |
е вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрд |
е удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Б |
равила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред.{S} А н |
ијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верује |
p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј |
Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио ва |
сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да с |
ди рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја |
људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна С |
Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопш |
поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти п |
је то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим даљим разлаг |
и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вр |
околебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју ми |
и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливниц |
едају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам |
не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви |
раше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих има |
кица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће |
су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, д |
скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p> |
ци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му |
ног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и |
д овог правила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред |
уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца |
све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било |
питал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић и |
с на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне погледе неми |
поремети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихо |
год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од |
независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје настави:</p> <p>— „Спајање |
ојаве своје особено гледиште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки ми |
одио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упам |
пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно |
е, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, |
ако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, из |
радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубоми |
.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Кос |
, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из ред |
!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњаци |
г пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њ |
овао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје др |
ој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S |
динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кут |
ствари, но сад под оваким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богати |
четку цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београду, под имено |
закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две породиц |
олом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је с |
чуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p |
овече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!... |
{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на руч |
ор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламен |
ежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је ра |
рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у пр |
му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према |
чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> < |
мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине |
вића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> <p>— |
ања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје заручн |
.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема с |
да му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, |
/p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имал |
} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоу |
положај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно |
шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који пребол |
ахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, |
ћкавају?!...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада |
пе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и |
ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се |
<p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици |
еви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и м |
еома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети к |
ају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све ка |
с у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Дани |
оји се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септембра 18 |
че од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову |
тић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количи |
ић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} |
звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће с |
ир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што ј |
фону, рече испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има с |
од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, ко |
зима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња |
ујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеј |
ј отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S |
пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због ч |
:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не |
на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино |
ли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, |
аш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?< |
овачким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљива |
тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господск |
Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазр |
у.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од ов |
чај, но према <pb n="80" /> Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одгово |
н, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случај |
о има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се |
p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на веков |
и.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска б |
двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Го |
опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају |
ше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, |
попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у в |
жавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} |
сасвим обична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући и |
е год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно |
јмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили. |
<p>У очи наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, |
Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни за |
ку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је |
цело после подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} |
а реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Ко |
, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма в |
била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх |
је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и |
ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а |
е њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо образовање као Даница, али је боље по |
једнако нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена |
а је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, |
вца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло н |
рис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити |
могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту варош |
ђу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви д |
е, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од |
неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: |
ино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} На |
ш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, |
била, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није |
Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели |
<p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о |
овољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико |
и требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замо |
својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који |
ћ?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, о |
ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Про |
ах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спас |
нда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то због то |
ш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме па |
не? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића са |
им, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале |
ађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да |
им као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, |
чити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога |
углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато |
ега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, шт |
вога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често |
није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се |
г тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због |
део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назва |
ило лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p |
свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи |
због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се ма |
, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио |
а у неморал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то |
надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на странцу |
зле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће ве |
је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} |
ницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли ов |
бу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради |
гови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у стариј |
> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени програм |
пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се |
ек помислио, да он никакве опаке намере имао није према своме дужнику, и да је то све само крив |
ично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама |
Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="8 |
/> <p>— „У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме жи |
и ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Бо |
пско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе |
пасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре |
ше дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само з |
е учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић |
иктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад |
?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, |
ј који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати какв |
с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствар |
их људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S} Она мрзи |
министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено |
ј новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног у |
и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног |
и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и пон |
ло при повлачењу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко |
из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окр |
„мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из |
огаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и пра |
о је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле ус |
на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави з |
ну стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрога |
е, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.< |
шки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда |
свију карташких прописаних правила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изб |
којима се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана |
писати, не спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденцијозност према прави |
места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки |
ва улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безимен |
отину комада његовијех књига.{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> ј |
каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година пост |
нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посма |
прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино про |
бијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила |
о коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом зава |
појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак |
им оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта ви |
је све трајало само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица пр |
кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <p |
је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкције од неког с |
кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минер |
ска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дот |
ио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште изв |
<p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубо |
чну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалније |
н лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојев |
тали индискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препрода |
и, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и до |
ту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у |
ној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да с |
, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} |
ву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буд |
о што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га |
на послетку нису сви дискретни постали индискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, бил |
то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењине, пр |
о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим и |
арица, иначе веома препредена, подробне инструкције од неког споља.</p> <p>Тај неко била је гос |
нда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг |
пи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада на |
сије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода |
је но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагала је са већим х |
а готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S} Прва је одржала по |
стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливо |
ење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико ст |
кост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старог |
p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји ос |
нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо |
"40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу |
на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна р |
атељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њима де |
азна тачка, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и ње |
собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фа |
гледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, |
губи“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на |
оведио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да |
каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Дани |
поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Нед |
ажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то |
о ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором |
; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужење последњег сталног рока. </p |
ширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која |
ве светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како |
се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Прева |
ко то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најме |
.{S} Покојник немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</ |
старији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „постаријега!....“ |
рисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу о |
утавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног расположења, које је вла |
просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарн |
о погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да д |
а, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то |
е пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу столицу са пат |
<p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако |
ледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке |
p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Не |
ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, зати |
хватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимо |
о, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ вик |
полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и |
.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта |
, напослетку, полако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је |
а производе моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спад |
себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особитији знача |
куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викн |
савеснијег критичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и је |
се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p>За о |
Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила |
то, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, |
ом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о ч |
анама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, |
њујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу |
> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у своме ж |
истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш ср |
а Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је П |
/p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је то слас |
Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, п |
срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веом |
ер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај жив |
</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује пореза, чиновницима с |
ежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пак |
, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је пр |
то не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма готово анат |
чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа |
час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој иг |
огао и стално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у територијум „вел |
с овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајст |
никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то |
овати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухињ |
до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, кој |
јмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>П |
вора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он |
свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> < |
хтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божан |
х двојица спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учи |
уга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> |
ама, које су упутством својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне |
атрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијом комбина |
рођеној наклоности својој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па су |
а врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада пот |
нуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и к |
очи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> |
n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је |
и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренем |
равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са |
већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> |
који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у т |
ст месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да проду |
>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо приста |
помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад |
иске, животињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај |
оњенија према Миливоју.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај |
ницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, |
титу.{S} У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Мили |
} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја |
лазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столови са мраморним плочам |
рнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии |
аман наступио уобичајени одмор, праћена испод руке неким постаријим штуцером, који, прости нас |
практици показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и |
лио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно б |
њи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он п |
ћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на своје к |
почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздраганост и веселост вл |
су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугар |
> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ов |
шкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да |
а, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још |
ад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> |
железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући т |
њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и рас |
и то на најштедљивији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако |
такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, |
о.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошл |
белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа и |
а овим ћутањем, чему се најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време |
ма се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вул |
он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима појединостима, а није пропусти |
ему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb |
"154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан чове |
еног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Из |
жи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније изврш |
!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекуп |
<pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У тр |
услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, к |
ш и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, |
/p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу човечанства, почињући од с |
преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ов |
т!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у срод |
бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме |
оспођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још |
гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с прста дебе |
и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним |
у упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— |
, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отвор |
вала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> |
ићевог породичног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатић |
ти за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда |
"> <head>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео ј |
ако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ни |
жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовн |
м, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао пр |
има са својим разговором прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему том |
следње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињског стола |
ја надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Бог |
гурно, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче |
се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, немају право, и |
ђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај измахне сад на овога |
воје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на |
} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђ |
ију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њи |
дно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог |
подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја |
ом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени |
тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео ве |
а оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, |
, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb |
а овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, даб |
рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, не руковаше се ова два с |
икад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новин |
те, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, |
које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, |
милостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско поз |
Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са старим начелником и осталим веселим дру |
ени столови са мраморним плочама.{S} На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као |
ранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран од |
о време није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> |
от, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много шт |
незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, п |
кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови љу |
и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и с |
ост, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него п |
тпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна |
упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, кој |
ао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као суш |
анили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у по |
сва ова расматрања Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф. |
по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богат |
са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Х |
ао швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра д |
/p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да |
ује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скидати гостима горње |
љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде |
стојан твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и да |
љубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен |
моји назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, д |
а одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држин |
им столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића |
ам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то п |
рсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху |
лог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје н |
з очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што |
лавом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па |
ипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> < |
ође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S |
лала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебој |
, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, |
љи Миливојеви.</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, т |
гда сјединити!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са |
поступио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељко |
шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у |
ужности урачуната, чини да су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су в |
ујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливој |
ранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик |
</p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој |
ше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна друг |
ури се он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима појединостима, а није п |
нији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир по |
им појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом стру |
аре Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стар |
<p>Миливоје настави:</p> <p>— „Спајање Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, |
_C1"> <head>Два побратима.</head> <p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у ули |
ме сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим |
ти и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како |
> <p>У даљем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово с |
одитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако о |
је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше кр |
сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и |
ког, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а о |
среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле |
одужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црн |
S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових речи |
ре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових р |
ини смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од о |
већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, |
ике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба н |
Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, |
као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена п |
ка појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</ |
бразовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, |
.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</ |
на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се уп |
де без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра |
саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу п |
врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и п |
га човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао |
и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме |
не.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његов |
је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући с |
па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, |
резирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила инте |
, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p> |
ликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста с |
обитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он их није тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је |
са својим противником.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ов |
собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац |
и, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године |
гледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није развађао, пошто цео овај призор није ни био стр |
поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечи |
овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још не |
кључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} |
угом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуц |
дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се |
некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме |
треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе с |
а соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој стра |
огу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још |
<p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што зн |
тишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била з |
те о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испрати |
беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p |
итеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!.....</p> </div |
S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искр |
} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест дин |
РАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велим |
ријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да мо |
ом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не |
тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против проф |
р то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји |
наперен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен са |
на да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како н |
вању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси том |
адовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више н |
овораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих |
у за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> |
па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb |
били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{ |
/p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према родитељу.{S} Па баш |
апљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке |
чајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево |
ема теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са те |
носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за |
мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће |
сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју |
свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опази |
оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S |
размирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Мил |
решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да бу |
све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одр |
ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не |
опијом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање |
ца. „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} |
племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Та |
невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, ман |
је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нов |
напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Реш |
ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине |
ни сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских пис |
а неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квар |
ајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благ |
<p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За ме |
наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но т |
е, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изре |
Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Ниј |
„Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо |
ине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри |
<p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Д |
свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад и |
није, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љуба |
ио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако мог |
зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узм |
а сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахр |
и, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало |
к у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сест |
ши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е |
би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити доб |
„Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та чов |
зори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете мој |
у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти у |
онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким |
ре, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико распо |
мет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце |
а на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је |
ивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским лис |
е у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јуче |
ју преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао |
дом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир д |
зговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, ка |
још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да про |
авуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... |
најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па |
знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издр |
жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположењ |
могуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за |
а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увред |
ја, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „ |
једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, к |
ш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да |
S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може п |
вовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само |
.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком. |
, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше з |
вију сплетака против Миливоја наперених ја сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у |
> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, |
о стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам посведочио у првом и друго |
је тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпи |
тити) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, |
кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јави |
оговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је гол |
е, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опада |
о или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слуш |
бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енерги |
живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчи |
о налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у |
ога, окрену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавањ |
нице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даниц |
срећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас |
прегоревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази ду |
ду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n=" |
авао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, па онда дода |
ла, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јави |
етодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, |
твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да |
p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено |
грам до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, как |
ави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, ви |
и држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутуј |
зио, није се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није |
вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би |
аме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ р |
неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађа |
ви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p |
им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, |
лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре |
у, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше г |
тоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да |
ог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даниц |
јаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња н |
а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим реч |
ло је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти т |
ску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само нас |
{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима. |
имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, |
ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим |
оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена |
ј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ру |
ља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „ка |
о је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Д |
оја је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш ј |
лупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхолично |
ли су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпи |
це покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опа |
и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас за н |
е кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором.{S} Непомично стајаше он кр |
е би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они засп |
не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи |
ртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и у служ |
има „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тог |
рећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не |
чи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Дан |
летку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Им |
добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки ве |
<p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њен |
напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p |
о је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу |
и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од своје наме |
и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако с |
а, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та п |
; сиротињи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира. |
е бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <pb n="126" /> чини једа |
анској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, |
шушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед че |
ко се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нем |
сти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се ј |
но или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне мла |
} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> |
от је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се позна |
опота.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет |
ливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ о |
n="73" /> <p>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељкови |
ручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се не види |
а помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде се |
е Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, је |
што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одговорношћу, Миливојева мимо то |
телигенција са спекулативношћу.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме д |
жња је ударила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе ст |
ја се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ |
бних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело |
спа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, |
у зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поз |
тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унао |
се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са |
јновијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло |
утила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</p> |
} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада |
Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично главобољом |
е, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав |
тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његов |
и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у ст |
о и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даниц |
описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. |
м о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим |
ок је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, баш као да је с |
а, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га он |
е баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{ |
е тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодит |
убомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше вео |
од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на стра |
факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на с |
ке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописи |
о веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због |
свога, обичан меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој |
мила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица |
ве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да ш |
ату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он т |
о је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Миливоју.{S} Он |
.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфроси |
рави тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста |
ад његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да |
ничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која |
Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се |
се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако |
да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, |
срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је |
бест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један с |
јштедљивији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу несрећ |
ође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Бог |
} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде |
Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но о |
иних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произвести код оца јој реакц |
и главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћут |
творено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Пе |
илом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мо |
н и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун |
мир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p> |
лазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави |
е рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих |
стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и ко |
ћи.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а пут |
данпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфроси |
ише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о |
у и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака |
нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, |
ја морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по каф |
ца гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало |
спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако |
ом у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.< |
ари начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане ср |
сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак |
и људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.< |
веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ |
њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> Repetitio |
оштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, пре |
илике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се за |
огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> |
рно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић от |
ћао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотр |
и но за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, пето |
ене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује в |
је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озло |
етком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубом |
млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> |
била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како у |
уњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне |
ао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрм |
е у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није ра |
га, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај н |
задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеганциј |
а, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, им |
је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учин |
о од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу друго |
и, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то год |
омоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>К |
и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извест |
гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> |
цијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, свакој |
амо неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, |
ло представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело о |
о чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбир |
Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} |
тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав вазд |
а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, св |
рожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S |
ена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већм |
Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима зак |
ријим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из |
ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, н |
тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му |
едај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније сао |
украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружав |
аничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био ник |
прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сада све друге м |
сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде об |
му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора |
ливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Мног |
ити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна знача |
е Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За |
ере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваким р |
ошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњ |
ог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује |
е будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и |
р шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дига |
сетљивост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има не |
вира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се |
етио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према мени |
есет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p> <p>— „Прескупа!“ пр |
утња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомств |
и и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесн |
ошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време |
а узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасник |
>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположени |
ри начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, |
тке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за му |
и су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> |
Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Т |
до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уме |
се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је зат |
ић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са н |
и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме н |
започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, |
али су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на кој |
се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „н |
ру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија |
пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Н |
јало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> сре |
г тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад |
тионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују н |
е иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:< |
а код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што |
овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но о |
па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и |
о са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела. |
а рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} |
томе налик што.{S} Том приликом свагда је оштро посматрала све промене лика Миливојева, па по |
уката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну гл |
за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам м |
о кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изуз |
сника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онд |
оје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Милив |
етку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш так |
м:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, м |
свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога п |
ече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкро |
едном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пиш |
им ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на с |
алимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз шир |
<p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Буг |
сне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница |
Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким време |
је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и |
Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је |
е, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је |
још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па |
едао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Ми |
> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда |
, или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — о |
је произлазила његова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живо |
а овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом |
, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа бил |
им обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи |
е одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разуме |
неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађе |
ећ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавај |
="116" /> <p>Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије глав |
но и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> |
и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом војнику праве оч |
ложаје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раниј |
рисна пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла т |
Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог породичног спора, |
наклоности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог п |
, но сестра Миливојева друга, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са м |
телигентнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштено |
на на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку насло |
ору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње |
, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је мла |
већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у н |
еликој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се зе |
а седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знал |
чи наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој |
ску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедн |
осле подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих дв |
ост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да |
је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу с |
цртама његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, ка |
лу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, мо |
Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињ |
властољубље <pb n="53" /> распростирала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост |
око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрањ |
{S} Тек од веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, |
уће, на разне спољне послове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређив |
} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може |
p>Делателност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатић |
а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држал |
посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим не |
ње је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја |
актеристици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прили |
> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произве |
p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла |
<p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога |
је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је |
времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он |
ране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши |
томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тај |
к!</p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, кој |
оловину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Д |
оком.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, |
поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конку |
како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њ |
држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p |
и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имал |
{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана, |
и.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ни |
учним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, |
је од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извеш |
стајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна дава |
у лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има |
</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву мор |
ра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир ј |
ше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њен |
белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и ту |
а“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећн |
певачког друштва“ прозревала, створила је са ћерком опозицију према оцу.</p> <p>Недељковић је |
звати.</p> <p>Ово побратимство створила је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи |
p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њених родите |
</p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у ку |
нска, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> |
ину заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били |
<p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна пл |
надила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{ |
мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је |
д спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се |
рима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио |
ивоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од ско |
а пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Мил |
е <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривај |
дном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело после подне.</p> <p>Њена друг |
p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко |
не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не |
едно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгро |
ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи им |
је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад |
ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињ |
<p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако д |
т година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако вели |
у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало |
де моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у немор |
е стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мр |
доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особ |
о се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим |
ен пропао.{S} У том човеку представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} О |
ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, |
доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S |
јих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да |
руковао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као дв |
и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Нап |
ишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на |
адосављевићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Бе |
е тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало виш |
испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} |
на није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и познавала је доб |
ши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да јој |
, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и |
ала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише ште |
у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама |
твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ |
бавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу |
оспођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах примет |
о-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи |
ливоје, стиснувши руку побратимову „она је моја једина, најсветија мисао, мој нови, преображени |
и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаљ |
шћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга |
уо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је ов |
дељковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је в |
ре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море |
ње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то ј |
доручком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам соб |
врдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем о |
ему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разг |
ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан |
Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ру |
није навикнут на српску масну храну, па је по савету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жм |
<pb n="91" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра д |
заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </ |
ад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме пут |
вим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако....... |
тницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај |
примети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, ови |
ачелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, да ис |
баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још наша |
у депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да |
p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена доб |
е!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак о |
жати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспоразум неверним |
на.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, |
вори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место |
сти, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе пре |
ала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, |
ало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није про |
ико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чув |
</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мис |
а!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу |
е светлост.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весе |
ј</p> <p>Љубомир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо, па се |
био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте |
м, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређ |
је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад |
а Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се |
свим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p |
овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у душ |
би, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спрем |
ица воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју |
је ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари |
а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се |
Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на ко |
звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је та |
Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најновијој м |
какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} |
опио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних о |
ити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чеме |
и!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд |
} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима |
идиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав |
} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глав |
је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве и |
тине у себи потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мен |
атим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог је победио предрасуду, правда неправду, врлина спекулац |
ама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог кр |
некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и по |
у.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.< |
ао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се |
> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошл |
ту адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири са |
<p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, |
бичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с по |
ачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограниче |
своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатић |
Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, |
а сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и да |
аљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином г |
мље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у ш |
што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнаси |
ако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чаш |
оспође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се увер |
к.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он б |
<pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је |
а на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Т |
згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим |
натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то |
во, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се |
јунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко с |
њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту |
сутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он сваког |
собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила! |
ок је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа |
ш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се ма |
весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спа |
а своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је |
_C7"> <head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење. |
нички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се ниј |
погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими |
кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између |
са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, и |
а високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у |
ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њен |
, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бел |
ет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзи |
ма с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима по |
ђени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема ру |
г зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет игранк |
едан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапи |
ије имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да |
отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао |
ратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у |
па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јавио же |
>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пље |
видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помоли |
ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали с |
е навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубоми |
тионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није ниг |
дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од |
собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарка |
јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало |
је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи |
ди шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у |
енција.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, |
са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине ово |
гала, само у ситницама не увек.{S} Отуд је произлазила његова џандрљивост, која је доцније преш |
томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за |
„Београдског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног ниј |
ине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослет |
у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она зани |
и породичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови ук |
тале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз гра |
подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте год |
на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је с |
знице право отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитељ |
село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за |
, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.< |
недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, |
уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часко |
мо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог ка |
је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући М |
ена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није |
а Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му ј |
а сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади |
p> <pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о |
..</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „д |
иш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места н |
ј да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави т |
га времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у со |
к потврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи |
њима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> < |
има, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, из |
рај свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.< |
жен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос |
, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{ |
своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, |
дили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} |
Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду о |
, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Та |
еси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје |
ила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима т |
<head>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у |
па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио |
м.</p> <p>На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну ватру на непр |
у пучину људског самопрегоревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо др |
ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој с |
двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу, који с |
год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p |
р вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љу |
морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу но ост |
спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао. |
његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут |
да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре по |
неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но ве |
самљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Мили |
ење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив |
ој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај |
да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време уп |
вај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад |
у њима демон растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи ц |
а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој |
ома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и бога |
н отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од н |
ља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од |
било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Недељковићевих тргов |
ва успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу чи |
лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У |
е о породичним стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпун |
и и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађа |
он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугар |
о то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао и мо |
Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност пр |
никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ћ |
е уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара, због чег |
са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само |
то су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске сп |
Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни |
е сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихв |
рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, |
су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација |
о збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје |
ојој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телегр |
ј реакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>О |
ктичну страну <pb n="146" /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у т |
а, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом поглед |
ница посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више с |
заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с |
<pb n="34" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> < |
ивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила |
ружо моја!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у зан |
а игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди |
ни „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p |
ору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба |
на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз призна |
по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, ш |
није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив |
и и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште ни |
очети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић |
p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко жи |
ница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка |
је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић. |
газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газ |
ијску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одм |
е картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса. |
ликом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци |
драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се право |
ао за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањар |
другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за |
аљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је в |
p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако |
е само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за спор |
оваше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, |
} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, |
к на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је |
летати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не |
шла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, ко |
ији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p> |
нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико |
, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb |
е доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуств |
S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с |
аница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а |
<p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време д |
дмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче о |
омињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским г |
абележи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је |
длучније осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен обухват |
ка.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, др |
Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код Вас, к |
па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић |
p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на |
ва пригрљаја, те полети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело |
60" /> неки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришући непрестан |
ем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства з |
есцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао, да жењен |
ји тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови |
коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p |
одноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихо |
а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу |
одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашт |
алих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љу |
матрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није |
тако високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="146" /> живот |
је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, знају |
је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним род |
кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и р |
а, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p |
ресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти |
и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ у |
и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написа |
ко смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зор |
непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми |
јено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при представља |
енитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао б |
ако сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве по |
да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадав |
м, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабр |
пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, кој |
Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по |
икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан из |
и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевц |
Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше |
па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невољ |
ан од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника муницио |
ила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погреш |
лиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти г |
није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово др |
Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе |
о поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> |
а:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувања |
ођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уве |
Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти о |
личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, до |
м своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се |
из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> |
све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично угрува |
ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочи |
ји је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија доб |
је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на в |
е!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет и |
изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, кој |
а он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, |
зе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је уд |
лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у припра |
ним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро пла |
одици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком на |
Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано нада |
ра, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>За |
мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда |
искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не |
Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћ |
, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу |
о је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а о |
е и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човек |
она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као д |
зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо |
господина.</p> <p>Онај старчић начелник је министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Ник |
p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љ |
вић</hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са о |
он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са велик |
доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погин |
ш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> < |
ром и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ва |
се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми |
е.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише гу |
<p>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места поста |
лно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромас |
живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много |
ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> < |
31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се на |
е упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме ос |
лостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све св |
тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, |
знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви уку |
а живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће бо |
у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и сво |
че зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и у |
да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и |
рије да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу во |
ива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је случајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио тр |
о странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачај |
е жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци |
, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" |
ра аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> |
лом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које до |
ad>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Тру |
е могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са |
ти тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио противничко надмоћије, устукне на страну, па |
чије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се ре |
и добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка добила овај телеграм, она је одмах де |
бог чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, о |
новник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и |
ао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <p |
тпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно |
равна!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, |
Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних б |
е то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до |
.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље |
ан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако т |
г дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то |
главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито |
т, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви др |
!...</p> <p>Овај њихов састанак извршен је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Д |
н, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам ра |
а гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периоди |
о госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим сво |
оме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учин |
есним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S} Трговац сам |
пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p |
ви двају узоритих српских покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морал |
/p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} |
само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џ |
ђала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је мо |
о је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливо |
ки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада д |
оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцр |
добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју к |
ада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Бог |
врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће |
г, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он |
е за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим и |
ливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S} |
му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско |
ој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на ру |
е изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и н |
о је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у н |
} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже сре |
осподин начелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остал |
вот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, |
ивима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од непр |
се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран |
е благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трг |
азговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и |
Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану |
>Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивени |
ла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S |
у групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога изва |
ело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда ро |
лучајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску |
није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног М |
во занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из |
и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он ч |
— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, |
треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје |
, но приморан силом околности, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се |
д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно пос |
тога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> <p>Чов |
, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца |
овање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са |
тога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембра, улог |
Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана |
ао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, |
то је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разго |
нска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <p |
овек, односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом м |
нице“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</ |
а то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ништа но |
оничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалн |
је интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана б |
н да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и ј |
безбеде од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове |
.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези |
много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре |
а он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега |
који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван спо |
еморал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцни |
!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> |
е Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром. |
умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па |
два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} |
м, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на |
ових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на гран |
је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S |
ио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Пе |
ну поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n= |
n="85" /> <p>На оно опште кијање постао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђип |
днако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са |
p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је |
крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у |
> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо |
> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Р |
и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на ње |
а са неким особитим задовољством, какво је својствено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде |
а на његов најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак |
којство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још ч |
обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без спораз |
заводити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци срп |
, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са н |
аш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да |
нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n= |
ћи приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га с |
ледало чистоте брачног спокојства, него је огледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богатић ис |
гара узастопце с њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Бог |
од њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи |
начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> неки чудни, пре |
оравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго конт |
мах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Бо |
е и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки |
p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно |
ад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице на |
<p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола уст |
р није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од |
, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротов |
е продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срам |
бе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени суп |
Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјеки |
а.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а сада |
њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар |
у у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог са |
p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб |
<p>Чувар ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, |
више, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они |
те се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па х |
> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спре |
свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код |
обро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај |
а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по п |
младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са сво |
„збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ |
лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се дон |
вио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у |
ога расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Дани |
вакојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у |
ова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке |
У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако уч |
адовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине |
са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Бог |
> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>П |
замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад |
егантно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са с |
Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир в |
„Београдског певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још |
>Пилећи паприкаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, |
своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ |
и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим |
аршав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија. |
најем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу д |
нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белет |
љаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја насл |
{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, |
ино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати ка |
што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад |
и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустит |
е он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви р |
осад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако |
p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су |
је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има до |
оје није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“ |
међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад |
руга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уговоре |
рописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, био |
икад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Прича |
десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у |
ко догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитство |
ила је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, |
ари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају |
ажи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од см |
пског уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, |
а љубав према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љуба |
ца већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао. |
да даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, |
а да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога му |
да ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му |
а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао |
уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се с |
p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столи |
устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, наш |
а сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад у |
окица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мила му |
дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг |
тић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади професор |
</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какв |
ђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту с |
ко добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче |
о, гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купу |
се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му |
место седне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу остав |
ом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе о |
p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непрестани |
а је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Бе |
жде неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њим |
овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео да |
лу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да |
ову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао |
аницу са оним постаријим штуцером, тако је сад онај „постарији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па |
нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празн |
ђе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се |
тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p |
ло је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим о |
сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливој |
> <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплемен |
њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч |
паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој |
{S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи |
м преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само |
, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да |
ћ, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све њего |
вгусту, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то уч |
ивати и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, к |
поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубом |
дио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу |
е продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се понов |
е је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања |
су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави п |
па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на |
се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома преп |
, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у в |
то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, |
никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мр |
ловале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играч |
да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља ср |
свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, |
животу човечијем <pb n="120" /> постало је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ |
раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење |
ају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Во |
е на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир. |
Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, |
ло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио |
ме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата бил |
је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, |
го му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, виш |
ења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим нез |
но душевно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао траја |
ли су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, трговаца, ђака са вел |
и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде ос |
за њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, |
стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се |
ана у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сим |
премила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан |
огледа.</p> <p>На саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир |
а се Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све |
а мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, још и потврду њихово |
једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је о |
јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десе |
потпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесм |
и газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p> |
мо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило |
ину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</ |
оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи |
и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Бога |
вим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сат |
оје Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово с |
ијатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је |
вим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време пос |
осле; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше |
антујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два дина |
газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати |
спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви |
кица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ј |
отово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такм |
„ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Н |
а што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да гр |
> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивш |
и још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало само неколико тренутака, иначе би то, да |
сти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништ |
немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, |
зио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да |
каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Ни |
одина млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> |
се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то |
у, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан |
е први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, нал |
ије му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је |
ком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и зат |
им је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфр |
испе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата |
азује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек зав |
n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорск |
сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и нећ |
прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта за |
огатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la"> malum omen </f |
х рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она б |
} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само в |
ас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чи |
="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>После тог |
есму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зе |
је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се ве |
кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, дра |
еголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, д |
пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телеграм о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га ј |
није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој при |
свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица наша!..</p> <p>Сима Богатић радос |
омира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на за |
тола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда |
било је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сок |
оји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто |
живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведен |
исок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учи |
на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<fo |
дговори исти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даљ |
је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива њег |
аше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парча |
е, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, д |
жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска м |
вилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам пр |
јуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки ча |
ло у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако |
хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Б |
страховито цикање носева.</p> <p>Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> |
им прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Мил |
ив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост ње |
, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> на |
у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеровима |
У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <p |
</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на свој „З |
поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то треба |
није било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело он |
вић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер |
е каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава љ |
који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослет |
е Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу пр |
интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код ово |
је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сироче, па ову |
атићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала |
овићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а с др |
</foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> tertius </foreig |
се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се д |
јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} |
а у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним приликама неприкосновено и својина само с |
еликом салону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено за и |
ђи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфроси |
зговараше са најближима до себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, шапћући да Мили |
емо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> |
неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има |
значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она |
Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање. |
ли баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео |
ве јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато |
Претећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се о |
зајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове п |
о толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије |
ва није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{ |
д верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове |
милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се г |
<p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подудар |
зора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од |
је и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, |
да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити |
зити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је п |
ашти сасвим друкчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп |
далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ов |
о свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латин |
Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас |
диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као |
надокнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да |
твари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> |
могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} Проница |
ше само у скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило с |
изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушкињама, које су упутством сво |
а муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно предигао сав поверени му новац из касе, ко |
“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одеље |
p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и пла |
ру успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад се тек развио поса |
места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана |
p> <pb n="19" /> <p>После овога скренуо је пажњу свих присутних на себе млади професор Миливоје |
>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељко |
<p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље гов |
е вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени |
м, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечн |
о би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на |
n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога |
ари хоће само своју независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје настав |
>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отп |
амо код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом |
се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута |
се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу с |
а Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим |
оручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасен |
одруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету |
смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је |
као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <pb n= |
е виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по кров |
њу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске |
онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа |
љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се |
проницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли |
било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> <p>Ра |
осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, |
собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Р |
ама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у |
ко.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си |
а ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу: |
по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека |
с газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње с |
а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као |
, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па |
умилне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем |
собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из |
нуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и |
примети ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне м |
зда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и |
мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима |
ћи дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „ |
о начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи |
бомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је |
доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Миливоје од |
ј узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао то |
ри.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Мо |
а настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> <pb n= |
> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се |
није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вул |
је смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на неб |
85. године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. |
ње веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван. |
каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образо |
него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досада |
ротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не |
стом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и б |
.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини |
аго човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и на |
кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> <p> |
таје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовим |
испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ћ |
ош непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а с |
у на своју прошевину.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, |
опозицију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају с |
ош добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет |
ити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима |
јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему |
требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне љу |
Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа го |
и, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом.</p> <p |
е с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела д |
нила ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, је |
а само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад |
ш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео с |
ију, одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху са |
умче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и |
ти, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> < |
да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p |
ивога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са |
ампана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му од |
у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био |
то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда |
како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозрев |
о је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом |
јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то к |
е претуривања столица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом |
о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у |
то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен |
идесет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи |
мљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У ов |
е, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубоми |
ти за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке кр |
елеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, |
м не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце, |
де за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једн |
е газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ниш |
ци је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви |
и, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је |
ом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Дан |
оконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, |
Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући |
у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икак |
то вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко ну |
о обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје. |
в задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњ |
а томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му к |
слио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица |
ла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, |
, напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при |
са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писму с |
арства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено поштење |
уга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диферен |
е саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенсија |
и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Недељковића у своју радњу, а |
управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апети |
главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и пр |
рилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину уне |
ли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је |
>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да из |
езан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливо |
азбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница изв |
о зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па |
амо чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите |
латника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова |
, tertius gaude </foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> t |
за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Да |
непрестано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиш |
љубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, |
згред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прилично зноја истерао.</p |
послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} |
ки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану |
ри укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би с |
<p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени |
он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p |
рника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чест |
ир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из ст |
помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му |
традале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на с |
да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, кој |
и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но пр |
улогорио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је з |
желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стр |
везде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} О |
стану.</p> <pb n="145" /> <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећ |
кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију страна |
ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победи |
рости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле |
ше вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њег |
е ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне в |
ћ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но |
рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена прел |
појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> |
човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им |
ом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста свој |
својим противником.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови н |
бом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и м |
седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а |
чана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Он |
ого важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, с |
рватив против свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихов |
редна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију опасности.{S} |
рити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} К |
и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.< |
СКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира |
бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића са |
било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће |
а случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Беог |
ице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах |
ац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он |
смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим пов |
ово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у |
деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује један стручни српски хроничар овим речима:</p> <p>„На л |
ска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујућ |
о у близини беше постаја фијакера, узме један пространији, и упути се Сокицином стану.</p> <pb |
рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слу |
ко не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе |
е сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свет |
ка, све то смешано, <pb n="126" /> чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци поди |
итује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и |
> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дод |
p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господ |
дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну с |
ва.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне би |
ета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канаб |
под оваким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано по |
смо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богати |
лика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> < |
авно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више |
овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао ј |
ешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан леж |
то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и |
Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па |
беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посма |
два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пр |
ди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који |
Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде |
ост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од пријатеља поче тим поводом хвалити на сву меру |
р служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још |
Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новем |
змирења.</p> <p>Миливоје постаде, једва једанпут, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог |
ни се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се мож |
ро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стад |
чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле |
н од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да и |
н заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њ |
ело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, ста |
ва.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Про |
боме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} |
већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је |
овог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, једва једанпут, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Р |
себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду д |
..</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре |
у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да с |
а таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као шт |
на на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, б |
.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да |
е добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком |
процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и пос |
е није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побрати |
стиснувши руку побратимову „она је моја једина, најсветија мисао, мој нови, преображени живот.{ |
ме богаташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба да |
је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедил |
и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да |
ило мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да |
о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио к |
та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и по |
аким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава |
еки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришући непрестано уста с |
и је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја в |
<p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> |
, у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје та |
ог тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милице“ одговори забринута |
он преставља сву очевину и материнство, једино му наследство својих бедних, упокојених родитеља |
лужба: спроводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заје |
милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, |
начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане српск |
атемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила о |
ави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује |
шћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb |
из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су тро |
ко му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зебње, да м |
е се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Н |
у.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образо |
рити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за ше |
Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља |
тпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмисл |
на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи није се противила.</p> <p>Но у осмеху Дани |
рограм се извршио на странцу у свима по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, по претходном договор |
предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је на |
је љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а су |
га су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њен |
непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се |
алилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Го |
у цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београду, под именом: „ |
наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се |
ише ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пр |
илама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски расположене, но све су |
атезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спом |
/p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њ |
е беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест час |
је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су они |
је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим |
буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само |
едње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, поч |
у још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганци |
час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, која досад није имала обичај да |
путио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освет |
ре, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, и |
е забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру с |
професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашња |
меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту |
ад прође рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да т |
ца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатиће |
из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> |
изненађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спа |
цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>И |
ња управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробн |
х, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14 |
/p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову |
све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{ |
он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека н |
ви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новемб |
вих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, |
У Србији, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве заб |
раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и п |
гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу |
/p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше |
страни, у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да |
у куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназиј |
разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су |
На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а |
овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препред |
па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас ни |
p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад |
е страховите битке.</p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њ |
је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</ |
до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше с |
да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>М |
е завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</ |
о.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> < |
усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Милив |
ке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учи |
гурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на в |
и Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добија чове |
p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега |
и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која |
ас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хт |
тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је д |
је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се же |
те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе... |
обвезани, састоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то из |
рово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против, сви су он |
сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могл |
рамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаш |
било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени |
>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он о |
ало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, |
шао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну авлије, св |
доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он |
рст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљи |
, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадања, тачно по |
n="81" /> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због т |
b n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На |
, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се |
<p>Политичкој партији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} |
вде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la |
оново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица |
ара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих с |
кога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове и |
, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у |
предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са ра |
ашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није противник толико џандрљив и осетљив, к |
е недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништ |
ица тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, |
сао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p |
аш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} |
ебала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титр |
ливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p> < |
и, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, |
тати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рап |
у себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од сво |
амо, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи није се противила.</p> <p>Но у осме |
ван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љуб |
тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни |
м бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речи |
а, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и и |
у побочну ресторацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако неопаже |
<p>Ово побратимство створила је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи показала, |
више страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окн |
иљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала |
ацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, |
азили са тачке обичног посматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава |
не, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> |
али.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са |
инску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе |
е.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору ра |
е Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Е |
рије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео |
а, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед св |
>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Полит |
асно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним |
Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па т |
о на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вече |
на гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутк |
арочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво |
орана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за |
а пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом структуром упр |
ави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао |
> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер |
ко други изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не пр |
неког старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино м |
ва само код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, п |
ше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p |
понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, нег |
е му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ р |
исима и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да јо |
, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је са |
ане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незн |
која се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога п |
дила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На сто |
је са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са дру |
, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Б |
ла доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су сп |
евцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Милив |
а је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прилично зноја исте |
еколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сло |
у подруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бу |
ито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи св |
ном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошт |
као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари поверава.</p> < |
Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би с |
нуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само попри |
ј ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на |
вао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велик |
еда, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <p |
отиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, |
бу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по |
ојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љу |
> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет се чест |
</p> <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, |
трговачким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на ш |
дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговором, потпу |
радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферан |
више онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим заг |
аја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељск |
ери проницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоћ |
ана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> < |
у.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за своји |
пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како р |
кав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обој |
</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити на |
спе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапу |
<p>Пријатељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придават |
аш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада |
авио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због ово |
својом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгл |
тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалн |
сте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, |
љену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> |
ао да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да |
ој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p> |
о и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћена испод |
оброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригинал |
вић не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са |
Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на своју прошевину.</p> < |
на сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаш |
/p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао у |
који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се и |
/p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против који |
о спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста з |
<p>Додуше, то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је |
{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу п |
о како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда |
ласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић н |
н, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријат |
â име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну а |
зда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с д |
тичкој партији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} Он воли |
који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре времена старц |
о надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени |
сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јо |
гу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је |
во“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем |
ко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо |
цима.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p |
врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје р |
Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му о |
глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочи |
.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена ниј |
кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У гл |
играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „чет |
ели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди |
р, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак |
да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пу |
еч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћат |
нео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, |
/p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај |
10" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су те |
што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу у |
овић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему |
морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према |
што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Даниц |
По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије н |
искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу |
за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у госп |
еће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“< |
послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје с |
роши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго |
ако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Бео |
положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за ње |
ле и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним п |
а закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога |
S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало |
> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске |
ваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> < |
нтерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на |
е, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да образујеш породицу |
шће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близин |
сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у пи |
оћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји даб |
</p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на зад |
ивоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не би |
ожен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела о |
аримо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре нег |
торе, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им |
ише пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном п |
а његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо о |
са својих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју ј |
а мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по |
тко Миливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> |
па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узима |
Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту својим малим змијиским о |
ком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена |
дитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потп |
окица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпођ |
вићеве забаве, тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и за |
t caet. </foreign> седну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по |
кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чу |
а глас приметила својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „не |
ј мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако д |
д уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} |
исмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скр |
јући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава |
ти и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема |
до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— |
н и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p |
м.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисцип |
иреним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „М |
леде, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, ко |
ва жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по н |
најодлучније морала произвести код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је због тога |
утањем, чему се најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је |
чине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао |
а обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен. |
а бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислил |
је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она |
еда на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над |
ћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> нек |
ена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Д |
на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном п |
домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама на |
а само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно предигао |
ст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Данич |
!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му |
ом у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у пр |
разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро |
стро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У |
њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, |
p>— „Пусти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и |
дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељков |
га Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе |
породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часко |
{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано |
Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> < |
Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси л |
динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> < |
постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није |
Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се в |
удске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb |
о, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, |
азговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње |
, зацело домаћица приметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да |
, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер ве |
згледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да сасл |
пет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Он |
, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје |
утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари поверава.</p> <p>— |
е су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да м |
спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој в |
говарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничк |
значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног п |
— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о с |
дно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавај |
>Многи често не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма г |
чило је, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде |
аго овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер т |
ивети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, |
..{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} |
омир се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему д |
Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са о |
/p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чи |
мате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господ |
„жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије ча |
о за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога |
.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n=" |
, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другом |
угом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, за нас ј |
љатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n="6" /> <p>Сокич |
стога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепо |
ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породич |
има, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад |
иродније изгледа, постаје и пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Ми |
сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и |
оме одазвала него си напротив отежавала још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су |
исока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и разв |
и казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Миливоју.{S} Она се наиме исповед |
оцем у побочну ресторацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако нео |
ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> |
ива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је стр |
одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p |
а сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p |
зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод р |
ната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће |
ине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше к |
едњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у |
говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу з |
на упуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших позна |
аведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из кућ |
кица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго мо |
се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир |
о отменом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, |
неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што |
одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора Не |
<p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је |
Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна племе |
<p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија |
јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју |
их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне |
а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим |
е“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> |
х родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу |
нтно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свим |
се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата била о |
дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нек |
о је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала |
богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су |
/> <p>Љубомир ослушну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и т |
непрестано позитиван одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, |
оводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер с |
ати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он |
з то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као м |
на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дот |
ас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који |
о се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних ра |
ра је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> <div type="chapter" xml |
ва у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због с |
часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са со |
Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао |
му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизај |
уше, то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало о |
чи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Милив |
како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су још ст |
ако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву |
а једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је |
војице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале |
у и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p |
наницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријатељств |
још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи |
ки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви |
Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала ли |
зноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она |
спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубоми |
е је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су даб |
сомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шака |
черашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, к |
на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, ба |
е био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме |
<p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији |
лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са старим начелнико |
одар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p |
стију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одма |
апамтио из неког старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и материнство |
Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да пл |
тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, к |
са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљ |
рестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало са |
сви поустајаше.{S} За столом су седели још само старци, Недељковићка, он и оне четири старе го |
n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, г |
атни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда д |
је нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени г |
>Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{ |
свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо н |
тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш. |
унисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ет |
е и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још |
чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њим |
се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> < |
, но сад под оваким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непр |
е узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне |
о, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче ко |
па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла |
о да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољн |
по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из |
е већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још |
е само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, с |
ни, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то нек |
Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима није |
е трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очеки |
ушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијањ |
аква је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пр |
растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивн |
е издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше ве |
.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> < |
неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је |
ца.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок њего |
рдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много |
еликом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> |
уковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натр |
и што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се слож |
> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непре |
и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не гов |
и у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p |
има, толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са |
м, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно и |
чне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога |
булисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против |
чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога ди |
е су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељко |
ао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах |
затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, |
а, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће |
ће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мог |
еђу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са ср |
да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагач |
лико треба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао на |
на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила свак |
вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш |
олико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кав |
алгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година |
.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми прич |
у непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под |
ца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да т |
е од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе опис |
и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти с |
8911_C10"> <head>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрање |
{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог његовог говора нису били они око ов |
, на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је б |
ницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек |
ила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница вери |
мога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по маг |
зда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, п |
о газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом ме |
Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се |
. септембра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> |
p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да ис |
s </foreign>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с об |
а тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, |
ље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p> |
ше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са дец |
и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријат |
Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. |
сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ зак |
ебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови п |
ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактери |
је собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре |
а.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези за |
живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (који |
бомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник |
исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста |
преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> |
> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опро |
је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред це |
зив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, како м |
воје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скри |
p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има |
напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи |
и.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер |
е, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у ов |
примети Сокица Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше |
окицином стану.</p> <pb n="145" /> <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцела |
ца међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше к |
од својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да |
ше, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне ви |
зната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме |
а да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби |
Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге прев |
ају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред.{S} А није им ни зам |
г му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од с |
градске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмурко |
Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду вео |
дни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде они обично |
неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ уз |
p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би по |
ац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбо |
нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти с |
но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само је |
ђује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове рад |
Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар чо |
> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац к |
</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран |
ле и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу к |
о зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богати |
он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одл |
спо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} |
ћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете |
убомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S} Замир |
ца заустављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам |
кица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, |
ласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ с |
сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајн |
исица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао ј |
омућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче |
да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињ |
нанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућу |
ја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Ми |
је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну ово |
ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле |
S} Од овог правила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани расп |
уша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на ж |
по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ |
Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је са |
клапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам |
мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала |
рцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од сн |
оморни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група иг |
и апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ пе |
ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је мора |
слетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је |
пет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} |
посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да |
це.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, |
p>Они пак младићи са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало |
.</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен доб |
тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај |
.</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте |
савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четир |
/p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за це |
путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био |
д прилике мисли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад |
реду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који |
Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пруж |
м бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Га |
ад обичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити |
како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе |
квих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти с |
три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а |
.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу |
јом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме б |
а то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па |
менат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и н |
и а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему но |
а су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио п |
иш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, так |
да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S |
<p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин профес |
ером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При за |
/p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће наглашуј |
је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застра |
е у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројав |
корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и огра |
веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према пр |
пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који |
ет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Бог |
амљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену |
зда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и н |
Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оц |
е изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, |
!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да п |
ла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То |
е шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уд |
друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да к |
Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао |
у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стева |
рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима |
је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничин |
е тако лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напу |
а земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па |
<p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини п |
ржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} |
n="68" /> забране на чиновничкој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на |
м на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жрт |
дају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути б |
замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близин |
ве, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор |
е у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест! |
оман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети јо |
оје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевн |
је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гим |
p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа |
е, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну |
друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе |
није тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, |
српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или песника. </ |
јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одм |
његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи им |
нега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p |
а. </p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у |
н, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на |
а.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени фил |
ке госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се |
pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је н |
друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полаз |
срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту в |
човек.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} |
на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих вис |
/p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему |
ивоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p> |
а су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, |
рна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> |
на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица |
ј се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>З |
S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причају |
милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста б |
свих претензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и |
у с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица |
тније промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лу |
онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једн |
право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда |
коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је |
м тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле |
жа пропада заједно са својим мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја |
шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, |
ради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, м |
стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав. |
нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад |
м по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посма |
има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због |
пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше |
, која у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, |
ша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају |
ом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја зна |
имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешав |
мо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом |
ега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у |
ена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, пог |
Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами |
страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој |
пу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати |
овине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљ |
а што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да п |
присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он св |
ад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик, |
клете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам |
није прећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, |
и весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда |
та проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би |
олазе <pb n="5" /> све светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници в |
но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она с |
узимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, п |
им се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде г |
налост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучн |
/p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незн |
ину собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скамен |
<p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више н |
а наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци с |
чно весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још |
гаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са својих нек |
ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p> |
дак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, |
кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с к |
тим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, |
другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даниц |
које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, |
екакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије ж |
уло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p> |
да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, |
та је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, примет |
.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, |
ад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове м |
метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на н |
ве животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада пона |
ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!.. |
Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> |
рина.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већино |
и од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, д |
бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју |
ти.{S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним стварима говори, свакоме је милије, |
за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се |
у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек ра |
у беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фот |
ад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина ужив |
или су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" / |
поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом |
к би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава |
сутра богаташ!...</p> <pb n="114" /> <p>Кад прође рат онда се показује прстом на једне и на дру |
њима своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да л |
8911_C7"> <head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђ |
патнички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се |
ен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно к |
а дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на |
а Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује пореза, чиновницима се она одмах одбиј |
у прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> |
же бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да |
ата погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази С |
оје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза из |
њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, мо |
вде са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмуто |
Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се вра |
е би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила |
чију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Милив |
види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два |
ознат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би чо |
Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опро |
у опет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше |
за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би с |
спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушим |
је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је |
а, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мора |
ладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник н |
ненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обем |
илног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет иг |
угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим ш |
и, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једв |
да, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разг |
ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и оти |
побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога остав |
нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним с |
стише, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их |
одударао са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, |
уд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута |
ати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица |
ео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пе |
тићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људ |
уће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јави |
> <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, |
том блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ов |
свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, |
, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она с |
другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за |
во писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не б |
одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о б |
досављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка |
злази у периодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то началник потврди, он онда између хартија, кој |
љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Бог |
а те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, по |
о, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати |
ву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи пева |
књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да плат |
p>— „Море дијете,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја как |
ру, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао би |
ле ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, не |
ону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својо |
ћи.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родитељима.</p> <p>Св |
пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз то |
док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је |
он развој ове страховите битке.</p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он |
ио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрс |
тив против свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове п |
евности, нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане и |
е очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посма |
S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игр |
ачице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо |
е даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати ум |
ред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега |
кушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учи |
е спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карак |
је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео с |
или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас гото |
вен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него |
међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурн |
се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица |
то ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати ништ |
то се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни м |
Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме |
</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповес |
ега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су |
во не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Не |
зда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одла |
ала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну но |
има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија п |
човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна |
ила су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне |
што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да |
вати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја са |
за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у кар |
њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријат |
у добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ј |
кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да при |
исам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се ра |
да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спр |
описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад |
, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем |
се по погодби није могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнул |
х био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома ми |
чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љу |
тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Вра |
и, оваког међусобног поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге |
нај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се н |
и“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „постаријега!....“</p> < |
} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, |
обро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, |
е каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} |
и изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан |
ву полако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p |
а има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Д |
„Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тог |
сало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Та |
г рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у моме свакидањем животу, кад |
ла, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда < |
n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног ду |
оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилу |
кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, |
овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу одмах о томе извести, |
олом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничкој плати |
ри улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за посматрањ |
ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу чет |
се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити нема |
иливоја са неким особитим задовољством, какво је својствено само родитељском оку.{S} Он сам не |
тпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни ма |
руге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка.{S} На посао дакле! |
штовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му саве |
сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе из |
зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госо |
отови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи |
учајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у |
реди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или песника. </p> <p>Ако је леп |
е особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Нед |
х н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату т |
мрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше |
<head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> |
нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошт |
бави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена п |
смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако |
<p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па б |
аквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, |
та, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан |
итета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> < |
бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворан |
ик, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник |
Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експед |
и су.</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници |
вши огромну штету на извезеним шљивама, како се подножје његових финансија почело да љуља.</p> |
> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Београду, између заинтере |
ђено, да даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред |
азивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд у |
јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио тво |
он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" / |
едајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад |
и су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> |
ецу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је с |
у на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу |
прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одр |
онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, |
ким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима |
да по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и дра |
већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кук |
ће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико |
ца, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве |
p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му |
вима.{S} С тога он није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не |
их, обојег пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што |
ве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепо |
не агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постај |
о се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка у |
окојник немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p> |
треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја ни |
олико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а |
мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим покретима свога срца |
најплеменитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{ |
, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од кл |
/p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописив |
агог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на |
хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, н |
„Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почне |
итају своје <pb n="110" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкурен |
је Сокица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мил |
ба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати |
н је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господ |
дама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му ј |
моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада поста |
Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади проф |
“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас |
аво да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} |
</p> <p>Спољашњи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> |
Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена |
тарији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на г |
, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног су |
ог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном ме |
.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Миливоје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, збогом |
<p>Ако добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се |
игурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових речи отпо |
му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, |
се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па п |
следио, гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год |
} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друшт |
нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и |
ко жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професо |
ћ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прв |
твар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњ |
то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </div> <pb |
друго место седне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу |
оге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка ниј |
Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љуба |
едељковић пуши фине завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и |
а Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те дон |
осине постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, |
и Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе |
спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазд |
у.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један простр |
че:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непре |
а била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забав |
уницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње |
бомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код Вас, као |
ако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмља |
еће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљи |
на срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно д |
ваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке ц |
у гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> |
у на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале |
естано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути |
са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих |
развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љуба |
која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришива |
најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{ |
о са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и |
у меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир |
да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако ла |
ивота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Да |
ораше Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни |
дно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за |
кица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отво |
на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигу |
ава да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш |
да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас. |
, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики |
а лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскр |
из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу с |
она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се ц |
>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест м |
S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Те |
вих заспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</ |
тек развио посао на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчев |
ада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не у |
Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отвор |
> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној |
е копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p |
р је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао |
ило погледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" |
а у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако |
атрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месец |
му подигосмо и споменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама |
равнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир ј |
ни светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим ст |
нио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио |
S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке с |
Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласније, и за |
ој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту |
тране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Д |
звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види |
S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире! |
ат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Г |
црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде п |
нила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седе |
ки, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за |
" /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бај |
рамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим |
дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: |
о, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div> <div type="chapter |
Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један |
здух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) |
з у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен обухватио све сталеже и слојев |
се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предос |
је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда п |
само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици д |
p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокиц |
је противник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из се |
о знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позај |
Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопш |
два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</ |
ијатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по ч |
са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу мла |
само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p |
а оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе |
тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била |
стано позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живо |
„ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погл |
нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и |
ерена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука |
аметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Та |
допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" |
и побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је |
азумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин |
ост његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ра |
му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја |
е збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и све |
p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> |
.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разу |
, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и |
на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима |
угарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Коли |
ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</ |
{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места |
своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана |
ница неколико обичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово ма |
канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, к |
чији откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде кр |
то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: сел |
епобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни јед |
који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, оби |
155" /> <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише |
та је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе про |
е, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, |
да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па као б |
крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав ст |
и Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешк |
чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најновији „Заб |
тир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат |
рдевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се ни |
ци треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила |
оји сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од н |
а имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се нам |
ао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Н |
оља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојиц |
и као пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога |
ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> |
и и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>О |
оте српских писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са н |
ати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги |
Сви су они чланови певачког друштва.{S} Као такови, по смислу свога статута, нису правили разли |
после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жиго |
са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну се он према суседном столу, промери |
још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у п |
ад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, п |
емо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све |
и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имен |
кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то |
у досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим ти |
му доби величанствену позитуру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као ла |
арочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако |
ра они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нис |
ише „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе. |
е, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му |
уде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих бе |
вари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непре |
.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S |
</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расп |
p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом |
, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад |
није напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће |
Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он |
37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> |
коше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (што није био случај), на |
обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће |
о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, к |
е стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.< |
гошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз дру |
ћаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде |
су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колик |
сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <pb n |
до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богат |
родужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново з |
седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на то |
исле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, |
окица није имала тако високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb |
из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је |
еном разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="15 |
гађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај |
је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да |
коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву би |
ога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, на |
неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје |
а чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумен |
<p>Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на н |
међу себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде п |
ражене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S |
здала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> |
у, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила |
смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непо |
ић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У |
> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкада |
она супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађивања овог осећајног |
дахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но |
слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег |
{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и |
срећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми ина |
ко св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а |
ћи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после о |
вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам мо |
о младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоме |
пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и |
с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, |
м погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе др |
тало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, т |
у.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је |
ећ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није развађао, пошт |
дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи. |
он није више онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало |
лично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном живот |
но благодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од |
а разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам |
лови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, |
азне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пут |
га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе |
ње и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, |
> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не пр |
м преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса ни |
угарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцег |
p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb |
да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су |
вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милости |
а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти |
последњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлуч |
, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да има вл |
бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, наш |
лни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то |
љи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехн |
ва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> |
други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, ви |
, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је |
лога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би не |
рањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драгано |
ки.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</ |
крипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низ |
ја су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети. |
накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац |
мљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који |
не погледе немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красн |
.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40 |
едељковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> |
а столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничкој п |
х се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p> |
о, ти удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најма |
м, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трговин |
а и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њег |
а Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type="chap |
дно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливо |
улу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газд |
Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.< |
подине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливо |
е веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, |
није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно ст |
а ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се |
изини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се |
чине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био никад |
спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авл |
цу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто |
м покретима, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у |
сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пр |
е све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов супар |
да за овај племенити посао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла |
српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати спржени, претворити се у прах и |
е.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши огромну ш |
епе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди, |
адих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоменути |
он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше |
а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели |
.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да с |
који су пређе њему са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског |
теље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, |
пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакоја |
рски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог |
што тражити по горњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте само |
, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико |
ца Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати |
омиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено поштење и добричина.</p> <p>О |
лим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом в |
мејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p |
огу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактеристици таквих женских носева, била је то лукава |
пођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрде |
скока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај п |
/> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријате |
b n="50" /> <p>— „У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у |
и: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испу |
подин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је та |
г члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаж |
њој соби.{S} Од њихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код |
е, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За сто |
<p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би ср |
о јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад |
ни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом со |
позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n="80" /> Недељковић |
/> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и |
руге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марја |
или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према овако |
јум „великога фарбла“, на срамоту свију карташких прописаних правила.{S} Имена ове господе игра |
икери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p |
, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већи |
и том обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола г |
о своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одма |
ходно предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва рук |
гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није могао бити |
јом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испи |
а је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за |
него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се о |
.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се |
лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сас |
к.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, к |
им се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад |
пским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} |
касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да |
чак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се |
не поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведо |
ла.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звек |
смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{ |
ити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" / |
а, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милице“ |
тићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што вид |
>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи см |
де, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се веома |
лико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{ |
Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну вр |
ршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „ |
у.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, шт |
се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе |
ко познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Бориво |
ставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назв |
рмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање постао је овај странац толико узнемирен, да је у |
лосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионар |
еру пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опазићет |
а буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у глав |
а (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то сврш |
о овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; |
.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па |
о жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд |
ају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете |
е ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и |
најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити |
капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толи |
еома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посматрање са свим је за препору |
ад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, ш |
месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а с |
ђаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са |
који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то |
у одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краста |
га веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом |
е и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво ј |
ено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што |
рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више наред |
овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто |
газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, п |
ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад б |
би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда раз |
во се у практици показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран |
еба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, |
има горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предс |
а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово послед |
овест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убр |
....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и п |
гуљастог, носа повећег, но правилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше цр |
бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би мно |
и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих светлих оч |
p>Даница, потресена овим очевим речима, клекне пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очим |
{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова нема |
, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да |
био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе з |
и.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим |
/p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устад |
о погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагиба |
прозоре, налажаху се сомотом превучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по са |
призором.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста при |
едне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу август |
рине.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки |
кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис |
ћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Дан |
адатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисал |
, вртећи при том обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла |
мптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одла |
p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими с |
је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап |
новића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера и |
у своју давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој н |
тпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, |
било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трг |
је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора Недељковић се н |
е и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштв |
S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, |
и одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не |
Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића.</p> <p>1891</p> </div> <pb n |
м поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље |
, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину пр |
ус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују туђе принципе, па ремете ток н |
ани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неко |
е данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књиж |
ци, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накуп |
Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и неп |
рината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у минист |
пијететом говорили о некадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагл |
даље:</p> <pb n="50" /> <p>— „У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непр |
као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда |
ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твоји |
Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више не подупире, те се њен |
доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је |
а ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме није кадгод у жи |
оворило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да је |
па ремете ток нашег природног развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и |
који је некако случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па |
познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојиц |
ућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све |
вему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, шт |
а, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре забо |
е, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (бе |
у ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ |
мишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја н |
ца је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија н |
исањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се н |
то по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људ |
<p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, |
како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко п |
е умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да |
е испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан д |
о, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већи |
у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон |
о, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово пос |
аница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни |
P18911_C2"> <head>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгу |
ла.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа уста |
се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Мили |
apter" xml:id="SRP18911_C8"> <head>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био |
из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних |
угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сања |
мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} П |
вежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, ко |
} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступ |
аше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овлада |
ред њеним очима појавио се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дуб |
ху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, |
а се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Та |
и!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p |
авни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Им |
на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, з |
умеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога |
> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p> |
иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурн |
м.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и правилим |
, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у |
ило је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцен |
дру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да м |
луже за пример многим младим браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, овак |
о од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи потпуно уверење, да ј |
ечност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољн |
да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених послова, за које си се обр |
одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјаја |
ба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, јед |
цу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновника, узима се хранитељ, и од |
енденцијозност према правим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне зб |
м, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би мо |
о друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија |
вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p |
томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају своје |
неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позај |
омиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући |
који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ б |
звештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с |
ада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су с |
то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као |
ерације.</p> <p>У времену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, |
дужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш о |
зи он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало |
"144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама |
73" /> <p>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић н |
морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафана |
моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал. |
оту човечијем <pb n="120" /> постало је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „пр |
свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека жу |
а су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па ча |
ноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је |
појезијом.{S} Сентименталност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само о |
манама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“.. |
лутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но |
ве друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи н |
данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сир |
кти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима милосрђе и у |
<p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво |
о обвезати, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу |
ким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста |
кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на ш |
ма жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био М |
и долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два |
обричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то о |
то то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома у |
во не пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која |
<p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> |
ми, Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто кр |
ога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а |
опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{ |
карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и |
исмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасно |
а је она најодлучније морала произвести код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је зб |
тку сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољн |
тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад |
ворена.</p> <p>То није био никад обичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову |
прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од |
на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n |
орожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на |
о, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек од |
ој.</p> <p>Ово се у практици показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањ |
о посматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> < |
вету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна ви |
овом добу године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина била ве |
Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опе |
амо, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше |
код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у |
могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> |
а су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се п |
неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, от |
ругој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Мили |
ко чујемо чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најно |
атиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, рет |
дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је п |
када.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је |
им понашањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.< |
ла...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обичн |
ије к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хи |
је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни |
е долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он из |
<p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милиц |
e="chapter" xml:id="SRP18911_C4"> <head>Код Жмурка.</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на поче |
у због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка |
код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против |
су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према оваком стању ствари, игра |
зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост |
, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом сусре |
о је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У |
и класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих |
остале на празно.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, та |
</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> < |
обу, тражећи све једнако нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом |
ерино задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки в |
с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Д |
> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово св |
бо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким |
<p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газ |
ту, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, |
живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут |
ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а мл |
>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њихов покре |
ао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p |
“ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад с |
у се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себи |
они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу. |
<p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика показива |
н.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу т |
хата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена. |
ас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p |
авило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то |
се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и пот |
стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седе |
не послове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређивали на какав други |
раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавнич |
елепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се |
ј срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, |
{S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, |
гледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити |
сту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, д |
</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пиканте |
.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даниц |
е одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n="136" /> У |
има седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је мате |
атеријалистичној <pb n="107" /> основи, која то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да по |
тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је |
у.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал с |
се она одмах одбија од плате; сиротињи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само б |
веровале у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи |
n="12" /> те известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“. |
воме питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што |
о горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икад |
а очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се |
нашег природног развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралн |
есту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la"> materia incepta por |
меник, или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песни |
аду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беш |
је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. |
је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се |
Отуд је произлазила његова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p |
ство створила је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи показала, и која је доцниј |
ао да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улица |
ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са К |
Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућ |
сички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајеви |
тић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се св |
е, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p> |
ру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви |
не беше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе |
ана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и о |
ница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сок |
е може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо |
ру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он |
са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најс |
ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује инте |
да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку пред |
оја се одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног р |
тића привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Сп |
ир сам собом, „покрај свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки |
чалник потврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и |
утовањима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.< |
пошто је та улога припадала слушкињама, које су упутством својих газдарица испиткивале ове и др |
ма пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само ј |
им очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јав |
у полазили са тачке обичног посматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задов |
наде, и неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећн |
, покрај свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољ |
а својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одјед |
казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и |
о, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Мил |
е се непосредно пред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после и |
једно за другим све животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његово |
p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају ди |
погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на |
кице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој ко |
</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назвати: стр |
и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одмах после |
даље, не хотећи преносити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започ |
унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде појед |
ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се се |
тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сад |
у се уз широке <pb n="54" /> степенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стр |
да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада |
ваки покрет свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Мил |
запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви |
S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогл |
прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушава |
био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад |
е и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неко |
е са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заје |
је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после ве |
ра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два стр |
дима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с ме |
читав догађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад |
, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што |
оме доцнијем <pb n="111" /> образовању, које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога послед |
е младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утеше |
ма људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица |
гим породицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се |
ама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница пос |
ос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи |
од толико твојих несвршених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S |
вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> |
<p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда |
да Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне |
но огледало њеног отменог васпитања, на које родитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка.</ |
еља узети одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Данич |
да Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је н |
беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који |
а па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је |
у лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с |
интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Мил |
ца дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници |
да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.< |
ону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овог |
девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете д |
г Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.< |
оја су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, |
е.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше |
а, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верен |
>Срамна потвора не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пас |
да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, ба |
оћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубо |
м небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храб |
испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао |
> <p>Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чик |
рукавицама.</p> <p>Од наших познаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до |
ли, запамтио из неког старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и матери |
осут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се |
ише као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју ду |
са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још ч |
а, и давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p> |
нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, д |
ује о нашим старим трговачким односима, који су наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам |
орила међу овом родбином и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније о |
лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, |
ла но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у пози |
сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о те |
ј неприлици, јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би г |
ни тога човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и по |
Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су с |
зија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, т |
и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста |
оласком оне поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних не |
по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијаху Миливојеве <pb n="22" |
а, за споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су т |
уле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му |
и сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, как |
тпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мер |
ут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах |
у четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад |
год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, д |
до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није с |
/> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, |
беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он ј |
где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за |
јзад отклонило спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје ни |
гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>З |
S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правил |
га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, |
да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем капу скидали, да |
и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно испунил |
ош и неколико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Со |
час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне погледе немилостиво прогутавали, |
ћ је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и |
млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварал |
е са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђо |
9" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад виде, |
су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују туђе принципе, па ремете ток нашег приро |
кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о |
ца буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p |
</p> <p>То чине само сиромашни трговци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— |
ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при представљању беху сви стојали, поседаше сад, з |
/> <p>— „Марш!“</p> <p>Претећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умир |
и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разум |
је.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он ус |
налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, би |
сна омладина повољно реши онај задатак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји |
ва облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, до |
ређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да с |
часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала |
ле, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се прав |
је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Ми |
ј линији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p |
, <pb n="126" /> чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се |
о тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по св |
рање нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић то |
акоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је п |
но остави се препирке са таким човеком, који нема појма о части.{S} Он није достојан твога разг |
олно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му |
а испод руке неким постаријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни |
госпођице са оним постаријим штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ов |
д нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту |
развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне сре |
тићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p |
пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога п |
> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару |
орам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак |
део је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна у |
мења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За |
седала господа за овај племенити посао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету до |
на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и |
хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доко |
па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у ве |
остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико забора |
илџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газд |
ало.{S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиро |
а, воде они обично само такав разговор, који разгаљује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и те |
е и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубил |
</p> <p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било вр |
вљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја |
к не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</p> <pb n="148" /> |
есе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отп |
којим се спремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госп |
е; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српс |
олутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беш |
се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, ко |
руги набијао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изглед |
најодлучније осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен об |
Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка |
један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше |
кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p |
штеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословен |
, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, |
те г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код В |
ола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила |
зији при VII активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљо |
овога дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне |
ен, отргнут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим ли |
вање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељ |
ас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и |
ве са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома |
/p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p> |
ивојева пригрљаја, те полети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој |
b n="60" /> неки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришући непр |
ливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средс |
десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једн |
ји је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Д |
ко, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме |
слиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Д |
у у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао, да |
и“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали о |
е као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо |
га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом че |
пажњу од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То |
ска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или |
жи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је |
о увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а |
вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави занат |
ово.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само сиромашни трго |
за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није у |
никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином |
душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb n |
ку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септемб |
оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не |
о, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи р |
ету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег |
/> посао, неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се латили баш ника |
а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити |
азећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну ст |
о ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме какв |
за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мо |
а изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живо |
е, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико с |
ца Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, |
ту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десета |
„а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи с |
<p>Изненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада по |
заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре шест |
људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и |
талеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати спржени, |
/p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје |
их хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти њего |
у људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као што |
</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море |
е него све уображене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због којих нема |
о, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те је |
ике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја м |
на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмен |
ће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, ко |
ку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и |
уле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплати |
земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> |
ш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније саопштити) савладаш, умириш и утеш |
егледају разне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, |
изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица Недељковићева мотр |
ати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе несрећном |
а бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам |
ослова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Милив |
са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, |
ло је још две велике простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протез |
оступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше |
треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сја |
за пример многим младим браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког м |
ва велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столови са мраморним плочама.{S} |
за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалос |
азе много важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављев |
ме, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крс |
аква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, б |
вар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са |
ичаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> |
а џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокиц |
p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p> |
м прозорима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и |
оново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо |
оши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила |
в и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође о |
предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.< |
је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад тре |
кључити, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.< |
само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</ |
ти, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да о |
наштампана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир |
ички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје |
сило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливој |
<p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту упра |
ома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n=" |
ешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тог |
гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш |
<p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабде |
јих родитеља остао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао |
и уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Г |
а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ пр |
уди, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, |
, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му п |
и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>Ово побратим |
коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{ |
еља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља. |
о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопал |
дужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи с |
досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим |
ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код |
су све понуде домаћичине у погледу ових колача остале на празно.{S} Но неумитна судба, која кос |
код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак |
е Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет! |
имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и у служитељским органима разних београдс |
ске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде.</ |
у искрено и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се руке своје миле и обожава |
но кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање |
још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толи |
примећујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно |
дне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, |
још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичн |
ле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад |
збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— |
На посао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је |
намо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ов |
ро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да шт |
че, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку мој |
е, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Мил |
и прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би би |
е радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић п |
отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки да |
гатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према т |
3" /> распростирала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост њене околине.{S} Ник |
p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости, |
генцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантериј |
одужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а |
је осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао б |
е сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоћ |
ира, па да се отпочне набијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n="66" /> црним нег |
нуфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске |
а правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је дан |
од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћа |
воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За столом су седели ј |
есрећнија служба: спроводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити |
у шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику |
трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S} Та |
Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак имена приложио сам у |
ћ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдаш |
чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мен |
гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тел |
сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби пр |
повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, |
онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и |
, него се задовољава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p> |
и у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као он |
војени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине |
е међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарл |
м и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла |
двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране. |
губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при |
лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве |
далијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском пева |
и, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и |
римећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде облик читавог свечаног говор |
аничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући |
на, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се з |
био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Мил |
и се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспоразум неверним пре |
одитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла ку |
икаквог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да з |
ет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} |
јево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Недељковићевих |
тарце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две ве |
слађава успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за |
топа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> |
е за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно п |
а ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он дол |
о таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не мож |
а непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да од |
овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод |
еном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната о |
морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни |
шан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Стр |
обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарс |
према прозору од кухиње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину ку |
71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпо |
зор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завес |
чење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, |
.{S} Ту он живи са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајлов |
Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је |
томацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, про |
то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} П |
у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и у служитељс |
еће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних расположења створила међу овом родб |
товине него се непрестано позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте |
лаву, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем о |
у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</p> <p>У |
уле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као шт |
ачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужит |
изије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p |
инама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и н |
за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!.. |
p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <p |
пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова |
проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредн |
оје одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав |
а их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше н |
p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двој |
ко се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаж |
> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне био је С |
ижи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p |
Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Вели |
ије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан |
би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена је финансијс |
су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим и |
него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им |
ске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Ос |
и не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац |
причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се |
обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену п |
вих заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што |
е на празно.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо до |
тији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} Он воли да све ње |
кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљд |
ладожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи |
ба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома |
угачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далек |
<p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му |
г Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво |
с једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекл |
а понуду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева |
се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154" |
да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> |
...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му же |
наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, |
реме, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, је |
она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје |
</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброт |
>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором |
ачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поздра |
д оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, |
јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то годи, |
ки, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се није н |
поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n="15 |
чања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је |
драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено реч |
ба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек |
то се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да |
сте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада |
би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не ид |
за њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, |
га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој ј |
!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ каза |
аћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама наста |
а:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је |
мо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, про |
о сад!“..</p> <p>Сима се преобразио, но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интаб |
<p>— „То није морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих н |
p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> < |
е овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим |
је тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер |
равилности одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом с |
бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> <p>Његови п |
осле ове мале почивке, настави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби ј |
о домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, г |
ети поново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта в |
Петровић, професор!“</p> <p>— „Господар Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебел |
отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> <p>Коста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се р |
ој муци са Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна |
а продаје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на |
и иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{ |
е, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.< |
друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим стол |
сад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је |
ве каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи дол |
треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар |
продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај м |
и дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} Проницавајућим погледом, промери о |
је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе доне |
о смеши, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, |
гледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливој |
и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с л |
ребали Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи |
{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланке |
абаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устан |
ути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, |
18911_C5"> <head>Расцеп.</head> <p>Кућа Косте Недељковића налази се у министарској улици.{S} Ту |
продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице |
<p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеб |
к одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до |
Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</ |
ко, у побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да |
на.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непреста |
уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за ти |
ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, п |
о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се |
ликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исп |
</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две ка |
ан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. |
и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ос |
мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, п |
p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је |
кче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту својим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није м |
га правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на је |
дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одат |
но правилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више ис |
ма дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете мо |
е на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и прашт |
огледа могу се сматрати као савршенство кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег и уједињенијег с |
на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n= |
да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно им |
ју се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да |
гао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну |
са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад пог |
, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије |
вакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју |
се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, |
ије удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато |
но двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p> <pb n="15" / |
о је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој ј |
чну ресторацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако неопажено оста |
у најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на |
лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и г |
p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали |
наест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад |
е.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигар |
лонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, сп |
најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар |
овим призором.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Кост |
био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је м |
данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Он |
адаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву ру |
саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала |
паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p |
се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то |
е црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахор |
</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и |
p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, |
е, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогла |
фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајах |
ни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</ |
им друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је |
ка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и |
ећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, било |
раше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојк |
>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимо |
це, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које |
амуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још |
чким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу |
огу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве забаве, тако од прил |
је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила се Даница за господар |
на, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам |
ресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> |
>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на свој „Забавник |
га свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да |
асила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут |
ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме М |
ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази |
убомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дре |
те погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољ |
ше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокиц |
својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша |
дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође |
а дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њега, па гледа |
ни газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда |
а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су |
робавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године |
и се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из |
мбра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубо |
ик.</p> <p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба |
и.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница рече св |
ек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „ |
чају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске |
<p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер |
е Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследс |
ају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба |
је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) |
о изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.< |
ањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума |
скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују туђе |
рема своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваким речима предусрет |
знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам |
г, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> <p> |
гове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим ре |
S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви укућани га |
ље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо |
м, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да |
да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје помајке, то |
запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је због |
и као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, |
ве главе, па ову полако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и по |
ук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VI |
есне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII п |
хроничар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова п |
ула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што и |
у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа |
ти узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај |
тена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, ста |
> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива |
лави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, |
ледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, |
и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што |
ако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна |
је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па н |
н.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према м |
у међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа |
малежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно |
а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфро |
шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи |
>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху |
се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је би |
кривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која г |
ковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи ук |
а свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро |
ма.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен ови |
о велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима |
рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, ка |
акрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих обли |
беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са к |
и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љ |
ам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо |
одски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се све |
огађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љу |
је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки |
љивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасв |
анашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Д |
одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а М |
га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима |
одина.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике |
познати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка и |
ла, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубил |
зор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог пр |
у, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен, а пре |
тане, пређе руком преко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не |
ина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p |
софисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у р |
гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љу |
, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви |
и!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке н |
у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату претвара |
124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липт |
из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, п |
ан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао |
<pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринутом |
са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе с |
код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у |
воју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћ |
ега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја |
у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толи |
по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оно |
и његови, који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан силом о |
која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје ма |
има:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклон |
но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих прет |
е до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Неде |
е мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да п |
воту никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим |
— задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху |
ма су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S |
убила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо |
p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се не види, и чује |
и Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у |
разне спољне послове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређивали на к |
, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкције |
кти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, ш |
ју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог породичног спора, тражећи |
Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и пре |
ливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више н |
има са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине |
зуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погл |
да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за |
, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само св |
ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско- |
ече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише нег |
а и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима вр |
а мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет |
раницу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, молила овог официра, да за с |
Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас п |
га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у |
ија, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> |
х и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за о |
стао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, |
чуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође |
иво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним г |
Миливојевим интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сум |
сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну, него с |
Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у пензији |
, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране мл |
ахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако не |
вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукам |
још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици ч |
Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одр |
а Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје |
је не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом дете |
гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он ј |
ња, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити |
средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је |
ти, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у |
предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу |
е намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, |
свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобран |
замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и ваз |
био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица |
Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужн |
обру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином ште |
м пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме к |
се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па за |
елог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу |
уга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S |
ећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то |
е, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе |
ет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у ос |
агајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнеср |
тинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући му форинту по десет гроша и |
џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> |
на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где с |
сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састоја |
ици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће |
ге друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом |
ко, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао са правим стањем њеним.</ |
чи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа ка |
шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље с |
59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски и |
е под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да |
ега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па с |
на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саветника у пенсији |
лужитељским органима разних београдских кућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцниј |
="SRP18911_C5"> <head>Расцеп.</head> <p>Кућа Косте Недељковића налази се у министарској улици.{ |
е.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдан |
ево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом |
вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Си |
а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема нак |
ато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по |
чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то мож |
јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био п |
н тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало про |
истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је нам |
а Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређе |
.</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обична ст |
иновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p> |
оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића |
тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их из |
ло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и б |
а седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпођ |
је стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се ку |
S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Са |
еђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио |
ивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала је само кувари |
не, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени мно |
кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за |
остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у н |
д прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато п |
слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектова |
а, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући |
азда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их нек |
о у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Мил |
облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија |
а пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна |
где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад |
оз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> <p>Нед |
<p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него му се |
онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога |
реме најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он |
ом да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Б |
јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Миливоје |
не, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више онако |
ела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао |
.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њихо |
је био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, |
> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од ј |
а је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се м |
а, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину бол |
ног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су |
било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никак |
ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, д |
бог уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, |
, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност прид |
даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било м |
иђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даниц |
приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, уживали |
вићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла |
ог расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била |
илица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала |
евесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим |
ећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више п |
, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливојеви.</ |
е вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закљу |
е нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, свра |
верила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично леп |
не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Н |
забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и |
/p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уно |
не руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најб |
Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за дру |
м на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео ра |
а је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зац |
е боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и |
ћана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно д |
апрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева д |
јачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат |
тари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад с |
азмишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, |
радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири |
не.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне |
места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако |
а Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише |
ећ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, |
их на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу споп |
о за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да м |
Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је К |
ек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста иза |
ста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, п |
јвише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађ |
икетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb |
ердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кр |
ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили |
да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би |
докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и н |
де, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним весел |
ресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ с |
и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у и |
Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове ка |
уду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p |
аци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди |
ене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окн |
испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје пол |
, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: мирије |
се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пута прстом по челу) онда он |
ећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које |
ости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћи |
..</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} С |
Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш |
гођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, |
ј за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али би |
<p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би |
о, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Мил |
оме, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Недељковића у толико |
је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја зах |
екиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је х |
извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чије |
је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла |
де су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} О |
му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао |
добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и а |
..{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио |
чи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше там |
рку, толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!... |
додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и |
доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затеза |
а, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Она п |
о се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат не |
јапурености свих, обојег пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро приј |
ивоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, |
љени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, ко |
лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи |
тић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не |
иваше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он |
не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</ |
ратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за јед |
гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побоч |
матрању слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко |
овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави то сад!“..</p> <p>Сима се прео |
вори код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора с |
стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са које |
е, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за ма |
ги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог дола |
е да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање |
ни <pb n="52" /> посао, неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се л |
1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је с |
тепенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним |
<p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p |
а редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, ко |
пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто |
ао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше |
е дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколико пута о |
рало.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну се он п |
pb n="47" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио |
е групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им |
атраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и бо |
који нису имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све што је добро, и |
х изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> Repetitio est |
p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<foreign xml:lang="la"> Duobus lit |
.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање |
зда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћ |
старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> неки чуд |
о десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је би |
у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено |
аше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, к |
, одмах на почетку цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београ |
к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се ве |
жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је се |
, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p |
III пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди н |
ро-у тада понајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се |
сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српск |
српски хроничар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога М |
ио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на |
ивоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ов |
опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Бо |
но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но о |
и нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је п |
се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске п |
дио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему |
у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се уп |
, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно поглед |
} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кира |
о, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане „париске штанглице“, „патишпан |
није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непр |
S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир и |
ах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само |
како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, |
уди учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје |
а трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где |
ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало |
граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, |
ној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преок |
ђује и пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше |
ој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па су тога ради шиљили ушима |
е циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих |
У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, кад им пи |
другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова дру |
а оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће д |
ћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безна |
неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му |
ека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, |
му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Сим |
а издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу р |
у црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки д |
у, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помо |
ео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљ |
клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око вод |
чеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици |
, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са св |
, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак њ |
и беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепо |
а поново засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола |
..</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, д |
не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Беогр |
сом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала пи |
чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме гл |
воја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p |
олазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то |
<p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што |
лност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају |
у, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају |
вде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје бе |
оличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине |
ца и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>М |
лучај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, који беше п |
ела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и ј |
Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но |
ога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам д |
е, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу у |
b n="54" /> степенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> < |
а) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у б |
удио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје с |
е имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одр |
тићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па |
лади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, трговац |
сок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и |
тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад с |
ог уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а а |
ишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у |
Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и |
тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију страна гордо се узд |
и није то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивк |
че платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p |
а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме није кадго |
е отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова ра |
аше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе г |
/p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још з |
<pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по |
p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, упра |
, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> пре |
вих лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба |
се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, |
родиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним |
> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она |
се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.< |
ати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У |
што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког п |
је, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуш |
ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је |
еднако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у д |
p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на околину собе, тражећи непрестано Да |
ој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње |
то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружен |
сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда |
ени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног |
</p> <p>Сметати могу тада само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с д |
је и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није нико |
ад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислим |
шао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак |
да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начин |
згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њ |
убомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових с |
ђе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку дру |
ћи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер и |
је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, н |
>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p> |
ш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић одгово |
мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, н |
је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав. |
емилостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе с |
оје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одго |
оче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p> |
као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> |
и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју слобо |
у, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ћ |
, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година да |
{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока |
у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно |
</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокиц |
огледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома ра |
ји, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{ |
и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени с |
ркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсиј |
аспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p |
а сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш н |
иливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— |
ом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово з |
јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оч |
ако нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полић |
у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сок |
би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на |
о сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Ва |
ја се у дивним, правилним цртама његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је он |
су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда |
у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гоја |
и пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих светлих очију, и по |
свагда је оштро посматрала све промене лика Миливојева, па по томе закључивала његово душевно |
ве, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улиц |
писаћим столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, по |
а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренут |
него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, који је то или ве |
> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су прова |
и водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над к |
лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> |
са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо с |
.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Цел |
радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то пропису |
н <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатник |
шнење зарад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе нал |
е, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји |
елником.</p> <p>Недељковић поручи одмах литар вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па |
гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја |
ит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и |
атра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли ј |
пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца |
ут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то |
је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тре |
еш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</ |
чекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски |
страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па |
цу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Ни |
плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо све |
се могло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капи |
ико пута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водос |
кидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћи |
н добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки |
.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре о |
{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу |
но осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздрага |
и овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како б |
рдо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема п |
у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> <pb n="130" /> <div type="chapter" xm |
нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида |
ће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1891 |
осе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, сиротињско пиће.{S} Но |
а, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој а |
њигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, је |
су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њи |
вако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огром |
тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не |
Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, о |
ста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано з |
азне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{ |
о нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично разве |
овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то |
стици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично го |
оја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто |
а предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва м |
даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки п |
то већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завиј |
е њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— |
<p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељ |
p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Келне |
и преваре, тога општег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голу |
. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, и |
ашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готов |
ароде!...“</p> <p>Чаше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> |
ку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било кра |
то сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја |
} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство з |
изма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се |
јали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се |
брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изу |
е светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне |
...</p> <pb n="81" /> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за похвал |
а једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се пр |
у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачем |
ном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p> <pb n="89" /> <p>Миливоје није дошао овог ве |
ужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда |
ако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази се у |
Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n=" |
вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гл |
ли сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове |
одични раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љ |
прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему |
је, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ прим |
pb n="36" /> <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји |
воју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима |
похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а |
о више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ни |
станка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да раз |
убомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и |
шта, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и размршују њихови рачуни. |
S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има |
никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а |
није осећаје непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано |
овале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја |
тири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра 1884. годи |
оји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <p |
негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурман |
ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обра |
пуњујући хармонију, створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на |
би само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огледало чистоте брачног спокојства, |
од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!. |
ивник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сма |
} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве |
е, у његовом понашању беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p |
на то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта |
.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће |
p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да ство |
ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила |
се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је в |
, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Н |
авању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будем |
ог живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други |
, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се рук |
колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да |
дима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у вас |
ном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Дани |
одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело сам |
з ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватр |
од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај ра |
тише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, |
му је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у н |
викне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, |
пијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао с |
дим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила |
х зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче општ |
</hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особ |
водити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци српски |
је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице напис |
ршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Не |
о ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Ка |
та се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига б |
зор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђ |
обродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства правде. |
тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у |
у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по |
е с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада ост |
срећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, в |
м овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило н |
мен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је |
ћ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубоми |
ада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његов |
рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, које у све |
<p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању |
Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати |
еже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одла |
неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколи |
сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, о |
ко земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа к |
онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на |
рво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћутање.{S} Миливоје |
челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, па онда, п |
</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго д |
редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубомир Стевановић, чиновник министарства правде!“</p> |
а не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити вео |
лице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, |
прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p> |
41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах с |
ахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадно |
Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а |
е ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебел |
апита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p |
у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p |
ина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додај |
незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира п |
којених родитеља.</p> <pb n="123" /> <p>Љубомир на ово само уздахну....</p> <p>Војена музика за |
а и побратима!...</p> <pb n="128" /> <p>Љубомир ослушну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За |
ј сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја са неким особитим |
а у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас дв |
ако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n |
е тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху |
е, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи |
потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев споменик, уплакан |
у.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Миливоје прошапта:< |
!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он |
и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицо |
хитај!“ примети ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, д |
људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим |
ло веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељко |
сади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од |
висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би |
ад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p |
е може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу |
, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, да треба још само нек |
је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори при |
, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај п |
па на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>К |
ега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при V |
он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још |
вој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им |
ена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руко |
о мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је |
па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица порумени, а гости расположени |
/p> <p>на Три-ушима.</p> <p>твој</p> <p>Љубомир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузам |
л.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо ни |
ме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија. |
ир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике по |
је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубом |
ив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Милив |
бели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се |
мејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Ми |
он према суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне |
ихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја |
еђу мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће |
ливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам |
има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад |
/p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само |
он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено Миливоје, стиснувши руку побрат |
и новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесе |
ља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето |
ић начелник је министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран ч |
ности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одговорношћу, Миливој |
е, Сокица порумени, а гости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да |
Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њи |
љног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једног од |
три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопш |
равље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетк |
ине, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, |
зите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb n="43" /> |
розор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио ј |
, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легн |
ши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељков |
ари.</p> <p>После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и да |
да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесе |
за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме |
олоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном |
о презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом |
био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш |
риложенијех стотину форината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо ч |
о, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он |
.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но |
ку банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах |
ко весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Да |
дељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја пис |
>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, |
ћ, окренув се нарочито према Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> |
. ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај гос |
ше је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући му фо |
утања отклони, обрати се стари начелник Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ уско |
ру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику радост и срећу. |
„од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилик |
одићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>К |
а, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сас |
е цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се |
д се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад |
било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба с |
картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој |
су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се он ка |
лим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо |
влију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачи |
ћ гласно насмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не |
ало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан |
, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа с |
е чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Ј |
.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости војници имају за ов |
на се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу мате |
гатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се |
Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рач |
мбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док н |
/p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи |
је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и |
баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</ |
војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше упра |
лник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, да испиј |
ла поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о се |
сретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа з |
разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разгов |
фросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и |
олази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са м |
Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чин |
ти, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади |
о.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и д |
моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампа |
е им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке ста |
га он није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не |
оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!... |
једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, |
шена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књиже |
о у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да |
ој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако могли да разликују од надувеног држања |
рмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеш |
ије био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не ш |
<p>Сокичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узе |
оли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p |
Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p |
ни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p> |
ао нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију оп |
са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама у |
ер расточио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Бог |
само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156 |
да Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како с |
брујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји п |
дино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који леп |
ега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, |
p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а пос |
b n="99" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад |
ити посао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него на |
ри старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, кој |
о са свима пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш |
е, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</ |
ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, н |
p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је ж |
може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређива |
у.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје |
колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почет |
и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само пле |
броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да |
„Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и зем |
ућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично |
н.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докле је његово сопствено „ја“ |
се подножје његових финансија почело да љуља.</p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ дале |
о одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се д |
она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини мил |
да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасв |
а дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, |
а своју прошевину.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па |
руга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картани |
ољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</ |
лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије љу |
„кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се |
ечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остал |
ри су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови пос |
и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така |
тању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласи |
n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле |
толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>О |
не у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав |
невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну |
<pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{ |
, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у н |
ава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверниц |
већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је |
днако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на заба |
евојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, |
убим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и прави |
јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> < |
в.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред бугарске положаје, које |
џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих светлих очију, и по свему |
каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> |
ости.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца п |
и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њи |
си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постан |
песник, бакалин, практиканат, новинар, мајстор, професор, послужитељ, трговачки момак, чиновни |
но остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— |
врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а т |
ђу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их о |
глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он |
ред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаш |
се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непри |
и бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у наза |
е.</p> <p>— „Онда те разумем!“ прихвати малаксало Миливоје, па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Да |
о позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада тре |
почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивке, настави господар Коста свој започети гово |
дећи...... него ходи“, продужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно |
ица бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из |
ана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је |
та.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена о |
су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стал |
ири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо |
и јетко Сима, простреливши Косту својим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“, |
остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече ни |
коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Пријатељи се ра |
а кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћа |
S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз |
ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} |
Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запушачим |
тиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељк |
у љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости војн |
креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол |
е часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају |
љу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вре |
.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и |
ења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, кој |
е придаде облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са ос |
ости одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом своје д |
ом никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса крупни |
<p>Нико се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзив |
рочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интересн |
p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким |
начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, реч |
ницама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на п |
догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, |
није зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење зам |
ачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb |
е, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бит |
у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, |
сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ при |
није што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо |
/p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, |
на, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се |
вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} |
саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пристала, да се Д |
е рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако г |
дим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богас |
ба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људ |
наницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра |
овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино |
шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу столицу са патоса, |
ћа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Друштв |
разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="153" / |
нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољ |
едњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније |
ћ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, |
оју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка |
тва да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богат |
ним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џеп |
е облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом п |
година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, кла |
ко село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> |
ћне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пру |
е исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он |
<p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и муча |
дељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где |
ер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде |
ћени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Он |
д два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њ |
{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, те |
унавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, |
p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, |
девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повр |
ду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p> |
крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша к |
односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом матери |
.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је |
p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p |
и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, |
о задатак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, сам |
а њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газд |
чекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ак |
луја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је Милица своју посестриму, „ |
па овако одговори пријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радни |
мо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије н |
> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер |
ме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, пр |
он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банк |
<p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовс |
p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до |
една војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове диви |
м капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му саветује да |
ему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно жи |
имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за пол |
на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој б |
ро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, |
е велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и тв |
моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n |
p>Миливоје застане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнут |
ј руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, |
S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи. |
ко знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се |
...</p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побрат |
кавши му оштро:</p> <pb n="86" /> <p>— „Марш!“</p> <p>Претећи положај, који сада узе онај што ј |
ољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мо |
ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже |
о траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> |
љу, пошто ваљда није навикнут на српску масну храну, па је по савету неких својих пријатеља дош |
у те донесе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињск |
за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љуб |
у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су |
рала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком п |
ни, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне г |
а Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове див |
рена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p |
и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" |
хов први састанак Даница није прећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су ј |
а за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај |
p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на своје с |
рђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину |
м, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107" /> основи, која то најпоу |
.</p> <p>Сва његова добра страна у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно богаст |
{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене |
највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж |
мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</ |
беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше ис |
чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино му наследство својих бедних, упокој |
ећ признала, стављајући љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исп |
у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, која |
публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Со |
лике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој м |
а се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из с |
А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, |
је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цве |
е, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твој |
Тетка њена на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као |
ад у овоме питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер је, к |
реко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то он |
воје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је во |
карницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправно |
ем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута |
о, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се рас |
да само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво ок |
оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима |
ихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Ук |
даше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, и |
да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.< |
p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему се најмање надаше, ис |
твени, управо светитељски израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p> |
асвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара. |
вести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више н |
р се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била |
уму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету сп |
ушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} |
ајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници. |
заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на обли |
би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност |
а мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душев |
не очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> |
војком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмо |
так само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} |
да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да с |
уби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="7 |
ећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!...</p> <p |
ћ је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се |
ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисе |
ист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је сл |
</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова |
кој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— |
а друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Мил |
уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања |
ио тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Ми |
странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по |
е он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се |
још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајућ |
границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, за |
рцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, ос |
и око овог стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет. |
Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која |
би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је |
да у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу б |
маче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, би |
прилике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n |
ица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељко |
/p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беш |
иливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници с |
и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење |
се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па тре |
уше.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огледало чистоте брачно |
живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи представља, него што је он у самој |
а он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> |
просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девој |
то ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим преста |
мам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљ |
неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као д |
„Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а |
ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта |
х је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Зб |
и, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас з |
, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су ис |
до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" |
а, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом об |
еверним представљањем ове ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си |
једном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Д |
оштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих поз |
о су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових речи отпоче га |
спроводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, је |
{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју |
тапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само пес |
утра дан, 20. септембра, улогорио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако ре |
ска сплетка распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора |
, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. |
ме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде |
изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером |
атрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи.{S |
љаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Да |
онстелација разних расположења створила међу овом родбином и познаницима, који <pb n="65" /> су |
од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликер |
мо једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово свој |
о за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро |
обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи те |
аког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање |
очи, па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидан |
то желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је к |
ђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколик |
ереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно |
ј, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погину |
Са мушкима се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часо |
ла, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих ката |
е, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а о |
а.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге с |
реба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста бла |
/p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам |
руштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.< |
, оне се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гл |
е са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То ј |
реч, чује.</p> <pb n="36" /> <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би |
и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Гос |
чили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан |
а је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима |
лази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, каква постоји између газд |
јег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадања, тачно по пропису закона супружанс |
и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљиви |
дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује једа |
и нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој с |
веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p |
, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи |
ном знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежа |
овно нагибаше над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљд |
ћевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две н |
надне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри м |
ољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако им |
лупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући |
во место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени тала |
{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао |
а баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{ |
ање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p> |
она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужно |
ећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима пропи |
.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три-уш |
="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} |
си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Х |
Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја ост |
свет гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљд |
су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пи |
човечијем <pb n="120" /> постало је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превал |
а ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икад |
рећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни |
S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то ниј |
једничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} |
} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да ис |
баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, |
поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „д |
вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима к |
дне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева |
сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника му |
основи, која то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити жив |
осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговач |
а више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љуба |
еког доброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве ор |
прави узрок његовог нерасположења према мени“, рече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само |
м раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— |
реварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само сво |
икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу в |
очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, св |
ста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић. |
о, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да |
да и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се ч |
, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S |
м Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато |
о молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам п |
а мислиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш |
се одмах начини писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пре |
свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од |
, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даниц |
а пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нових три хиљаде ду |
могнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интере |
у, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа |
ст месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравањ |
вади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и |
касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> < |
цу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер с |
побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он |
Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста од |
ме, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и ин |
оста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката |
е.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапу |
у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добиј |
ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, изгуби равнотежу |
, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неко |
и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће |
клизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му стр |
х дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам |
госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на прем |
го једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше н |
лило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизн |
а да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допуст |
у.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе |
кала је поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о |
страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> < |
чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био ч |
ека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно |
ијатеља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он |
не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа |
иде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по кровови |
а липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у чет |
d>У врту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква |
њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Лу |
/p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</p> <p> |
estone unit="subSection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Неде |
године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког др |
удило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошл |
е замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда мен |
на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво пре |
ма за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек виде |
за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била ј |
дам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колик |
оја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а |
<p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју мени |
обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину |
упи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није |
ливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније з |
пазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше об |
изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори пад |
Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско срце!...{S} Али сад ето |
ml:id="SRP18911_C6"> <head>У врту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, |
лисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.< |
спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и с |
м штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, |
ивоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био |
иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства. |
њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, |
у сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казни |
застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „ |
е руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> |
ивот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога п |
ије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њихо |
авили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се п |
вољно пристаје, услед чега Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.< |
забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су с |
: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар |
ни нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и рас |
повечерају, па затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнол |
ше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојева друг |
мена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу ни |
нику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је хтела и знала |
Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, |
розора, у великом салону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, било је од |
ица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Ж |
то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше зас |
и писмо из недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објас |
и га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</ |
скоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и р |
у ресторацију, седе опет на своје старо место, па се разговараше са најближима до себе, на што |
нашто се они врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си |
још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у |
} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни он |
е више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу оч |
ремишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку |
rum </foreign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <f |
а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од наг |
>Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо |
и и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је |
дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p> |
ве се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје |
ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саветника у п |
а.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тог |
но читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго |
54" /> степенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На |
удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линиј |
чине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад м |
омиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по |
!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу |
онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, |
ки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што |
уће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нета |
није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене |
бног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би нек |
кадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагласком спомињали су ове |
обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гис |
ено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љ |
ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашње |
Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад |
„Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на |
крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру к |
ог писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, наро |
је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до бо |
е велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као ут |
о раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све! |
вну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више ра |
је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, |
есеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Шт |
ве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана! |
знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се ј |
ћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са кој |
, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради |
n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да ј |
знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде |
а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки нап |
од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој |
жао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Т |
ема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и |
муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} К |
роси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао м |
као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима зана |
као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав сам ва |
како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре |
, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, је |
твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре то |
аљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и оф |
пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p> <pb n |
моте популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, н |
ти и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може добра дон |
ни табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица п |
ји је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, ко |
ану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер он |
је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и з |
стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети од |
тељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{ |
ше непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада |
вако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто ма |
о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Мил |
аваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Т |
ложење.{S} Мој спахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не мора |
е, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим |
ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре при |
, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— |
ичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при предста |
леменитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жа |
, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве |
ље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Ба |
бузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији до |
још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас |
имом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам из |
ико пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, |
осла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећ |
а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабом |
да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Н |
апред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То |
су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам |
дин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше |
но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан |
г, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам ник |
а то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да уч |
еданпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, |
(што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да о |
не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, ко |
а, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагуј |
родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је |
овори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима |
ан“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам в |
слови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибљ |
ребало учинити према драгој успомени на мила му побратима.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве |
се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и да |
ањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, уч |
гледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезије |
еговим смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. |
поведник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p |
олика је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <pb n="23" /> <p>Миливоје осећаше |
на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> |
оју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје |
би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богат |
а испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и м |
х, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се |
ве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> |
твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло |
своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала д |
га беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дво |
па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко |
оје се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „доб |
, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се |
с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојк |
лушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш т |
ишљао.{S} Таштину свију сплетака против Миливоја наперених ја сам проницавао, па сам све те пак |
....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја са неким особитим задовољством, какво је својс |
о уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробис |
ш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Ко |
тске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, |
омиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најновијој мучн |
синине очи.{S} Оне су управо прождирале Миливоја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
ажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз |
</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз п |
у.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Милив |
ацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако неопажено остало.</p> <p |
еко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико |
овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову ве |
лизини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се |
уседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу д |
>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи ко |
исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ п |
о је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио з |
те?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по |
та приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад к |
некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку пр |
е.</p> <p>Они су таман пролазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гле |
азије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико ни |
асмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите шт |
к, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиг |
о њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених |
ада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет |
у своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љу |
стали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше и спустише |
није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном у |
а са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој |
вао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те |
таџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одгов |
не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад н |
ању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливоје.</ |
сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше |
ј не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и д |
... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо моја!... славују мој!... |
љско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?. |
.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћутање.{S} Миливоје не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој |
споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче д |
ар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио |
ција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се гов |
н је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде |
</p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница, а Миливоје продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме р |
е родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиром |
пенсија!“</p> <p>Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, так |
ко исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, посматрао Даницу са он |
иле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је вр |
и Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и у |
стари начелник Недељковићу, шапћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био б |
адрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, пате |
ош да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје |
кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.< |
е страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га ст |
но, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, он |
посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоч |
до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, |
представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело ово |
кантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но с |
Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није против |
.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шато |
је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, |
а забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Та п |
че, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између ку |
исоко поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ре |
нице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде |
ија.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да |
тишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> |
сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у |
госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Мили |
<pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о ње |
место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље |
расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница |
прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица |
тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сироче, па ову вез |
е знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да |
вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нужда |
свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега. |
„Ништа нисам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како |
е.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и ка |
од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколи |
p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, |
приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се |
онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је |
ла заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати |
воје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта |
на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељк |
мртоносну ватру на непријатеља, стајаше Миливоје са муницијом.</p> <p>Хладно и немо посматраше |
прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из според |
тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом |
а респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко |
/p> <p>— „Српска белетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} З |
их црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блаженство.{S} |
та мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче |
нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлиш |
/p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе |
<p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздрагано |
е.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоман |
крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва ј |
друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господи |
и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане |
лазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко обј |
} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, н |
е Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активно |
а, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се с |
</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се |
ца.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ < |
ре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакој |
трашан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин |
кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре не |
ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз М |
„Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си |
да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, |
ва срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази к |
о веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту |
на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љ |
<p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на |
Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} |
инистарства правде!“</p> <p>— „Господин Миливоје Петровић, професор!“</p> <p>— „Господар Коста |
ини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено |
, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са |
{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за |
а иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави ос |
легантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Дол |