• psа 1
  • quote 4
  • А 14
  • а 307
  • авансује 1
  • августу 1
  • авлије 3
  • авлији 9
  • авлијски 1
  • авлијској 1
  • авлију 5
  • агенат 2
  • агенте 1
  • Адвокат 1
  • адвокат 2
  • адвокатовом 1
  • адвокату 1
  • адресује 1
  • азил 1
  • академија 1
  • академију 1
  • Ако 20
  • ако 60
  • аконтно 1
  • актива 1
  • активном 1
  • Ал 2
  • ал 6
  • албума 1
  • али 10
  • Али 2
  • алтернативу 2
  • аљкавости 1
  • ама 1
  • амбиција 1
  • амбиције 1
  • Амо 1
  • амо 4
  • анамнезу 1
  • анатемишу 1
  • ангажован 1
  • ангажована 1
  • анђела 1
  • анђеле 1
  • анђелска 1
  • анђелску 1
  • антитеза 1
  • апетит 1
  • апсолутно 4
  • апсурдума 1
  • Аранжери 1
  • артиљерија 1
  • атмосфера 1
  • аустријску 1
  • ауторитет 1
  • бабе 7
  • бави 1
  • бавила 2
  • бавио 1
  • Бадава 3
  • бадава 5
  • бадрим 1
  • бајаги 8
  • бајну 1
  • Бајроновом 1
  • бакалин 1
  • балавца 1
  • банкарске 1
  • банкарску 1
  • банке 1
  • банкера 1
  • банкротовао 1
  • банкротства 1
  • банкротство 1
  • банку 2
  • бање 1
  • бар 13
  • барометар 1
  • батаљона 1
  • бацајући 1
  • бацаш 1
  • баце 1
  • баци 5
  • бацила 1
  • бацио 1
  • бацити 1
  • Бачванка 1
  • Баш 2
  • баш 79
  • баштенска 2
  • башти 1
  • бега 3
  • бегати 1
  • бедни 1
  • бедних 1
  • беду 1
  • бежећи 1
  • Без 1
  • без 26
  • безбрижни 1
  • Безброј 1
  • бездан 1
  • безименој 1
  • безлисним 1
  • безначајних 1
  • безобразника 1
  • безобразно 1
  • бела 3
  • беле 1
  • бележница 1
  • бележницу 1
  • белетристика 2
  • Бели 1
  • бели 5
  • белила 1
  • белим 3
  • белина 1
  • белих 1
  • бело 4
  • белог 1
  • белога 1
  • белој 2
  • белу 1
  • Белу 1
  • бео 1
  • БЕОГРАД 1
  • Београд 2
  • Београда 4
  • београдске 1
  • београдским 1
  • београдских 1
  • Београдских 1
  • Београдско 1
  • БЕОГРАДСКОГ 1
  • Београдског 3
  • Београдској 1
  • београдском 1
  • Београду 6
  • беседа 1
  • бескућник 1
  • бесмислено 1
  • бесмртни 1
  • Бесни 1
  • бесни 2
  • бесомучан 1
  • беспредметном 1
  • бесцење 1
  • беху 13
  • бечку 1
  • Беше 1
  • беше 53
  • би 150
  • бива 1
  • бивала 1
  • бивша 1
  • бивши 1
  • бије 3
  • бију 1
  • бик 1
  • Била 2
  • била 51
  • биле 8
  • били 26
  • Било 3
  • било 71
  • Био 3
  • био 70
  • бирам 1
  • бирао 1
  • биро 2
  • бисерним 1
  • бистар 1
  • бистром 1
  • битангама 1
  • бити 42
  • Битка 1
  • битке 2
  • битношћу 1
  • битци 1
  • биће 3
  • бих 12
  • блага 4
  • благајник 1
  • благи 1
  • Благо 1
  • благо 3
  • благодаран 1
  • благодејање 1
  • благородно 1
  • благосиљали 1
  • благосиљам 1
  • благословени 1
  • благослови 2
  • благословио 2
  • благословити 1
  • благост 3
  • благошћу 1
  • благује 1
  • блаже 1
  • блажен 1
  • блажени 2
  • блаженим 1
  • блаженство 1
  • бламажу 1
  • бланкет 1
  • блату 2
  • блед 1
  • бледе 1
  • бледоме 1
  • блесасти 1
  • ближе 4
  • близини 7
  • близу 1
  • Бог 7
  • Бога 6
  • Богами 1
  • богаства 4
  • богаство 3
  • богаству 1
  • богат 3
  • богата 3
  • богаташ 1
  • Богаташ 2
  • богаташа 1
  • богаташи 1
  • Богаташи 1
  • богаташки 2
  • богаташу 2
  • богате 1
  • богати 1
  • Богати 1
  • Богатић 58
  • Богатића 19
  • Богатићев 3
  • Богатићева 1
  • Богатићеве 1
  • Богатићеви 1
  • Богатићеву 3
  • Богатићем 7
  • Богатићком 1
  • Богатићу 8
  • богато 6
  • богатог 2
  • богатој 1
  • богатом 1
  • богату 2
  • богиња 1
  • богова 1
  • богоданим 1
  • богом 1
  • Богу 7
  • божанства 1
  • божанствене 1
  • божанствени 1
  • Боже 5
  • божјом 1
  • Бој 1
  • бој 3
  • бојазни 1
  • бојати 1
  • боје 2
  • бојећи 2
  • Боји 1
  • боји 4
  • бојим 3
  • бојишту 1
  • бол 2
  • бола 2
  • боле 2
  • болест 1
  • болести 1
  • болнице 2
  • болничара 1
  • болничари 1
  • болно 2
  • болну 1
  • болови 1
  • боља 1
  • Боље 1
  • боље 17
  • бољег 2
  • бољем 1
  • бољи 1
  • бомбардање 1
  • бомбу 1
  • бора 1
  • борављаше 1
  • борац 1
  • бораца 1
  • борба 5
  • борбама 2
  • борби 1
  • борбу 1
  • Боривоја 1
  • Боривоје 2
  • борила 1
  • боримо 1
  • борио 1
  • борити 1
  • Босна 1
  • Босне 1
  • браду 1
  • брајко 1
  • брака 1
  • браковима 1
  • браком 1
  • браку 2
  • брани 2
  • браства 1
  • брат 2
  • брата 1
  • брате 1
  • братске 2
  • браћа 2
  • браћо 2
  • брачног 1
  • брачном 1
  • брачну 1
  • брбљава 1
  • брда 1
  • брдо 2
  • брзо 9
  • брзу 1
  • брига 3
  • бриге 3
  • бригу 1
  • бријати 1
  • брилијантни 1
  • брине 1
  • бришући 1
  • брк 1
  • брке 1
  • бркова 1
  • Бркове 1
  • брод 1
  • броди 2
  • броду 1
  • број 1
  • броја 1
  • бројала 1
  • брујаху 1
  • брука 1
  • Брука 1
  • бруке 1
  • бруталан 1
  • Брчићи 1
  • бубрези 1
  • Бугара 2
  • Бугари 4
  • Бугарима 4
  • бугарска 2
  • Бугарска 2
  • бугарске 2
  • Бугарске 2
  • бугарски 1
  • бугарско 1
  • Бугарској 3
  • Бугарском 1
  • Бугарску 1
  • буд 1
  • буде 25
  • будем 2
  • будемо 2
  • будеш 1
  • буди 1
  • будиле 1
  • буду 1
  • будући 2
  • будућност 2
  • буђелара 1
  • Буковичку 1
  • Булом 1
  • буран 1
  • буре 2
  • бурету 1
  • бурмут 1
  • бурмута 1
  • бурмутом 1
  • буџаку 1
  • буџачићу 1
  • ваде 1
  • важе 1
  • важна 1
  • важније 2
  • важност 1
  • важности 2
  • вазда 12
  • ваздан 1
  • ваздух 5
  • вајдило 1
  • вајду 1
  • вајкадашњи 1
  • вајних 1
  • валима 1
  • Валожића 2
  • ваља 4
  • ваљало 1
  • ваљану 1
  • ваљао 1
  • Ваљда 1
  • ваљда 18
  • Вам 6
  • вам 7
  • вама 1
  • ван 2
  • ванили 1
  • ванредна 1
  • Ванредна 1
  • ванредне 1
  • ванредним 1
  • ванредног 1
  • вањски 1
  • вара 1
  • варење 1
  • варош 2
  • вароши 7
  • вас 7
  • Вас 7
  • васелени 1
  • васпитају 2
  • васпитан 2
  • васпитана 1
  • васпитања 1
  • васпитање 1
  • Ватра 1
  • ватра 2
  • ватре 4
  • ватрен 1
  • ватрено 1
  • ватру 3
  • Ваш 3
  • ваше 2
  • Вашег 1
  • вашем 1
  • вашој 1
  • вашу 2
  • вегетирам 1
  • ведар 1
  • ведра 1
  • ведрија 1
  • ведро 1
  • ведрог 1
  • ведром 1
  • веза 2
  • везана 3
  • вези 2
  • везу 2
  • век 1
  • вековног 1
  • веку 1
  • велекупца 1
  • велелепно 1
  • велепродавца 1
  • вели 11
  • Велика 1
  • велика 5
  • велике 16
  • Велики 1
  • велики 14
  • Великим 1
  • великим 3
  • великих 1
  • велико 3
  • великог 6
  • великога 1
  • великодушни 1
  • Великој 1
  • великој 3
  • великом 9
  • велику 4
  • велим 1
  • Велимира 1
  • велите 1
  • величанствен 2
  • величанствену 1
  • велиш 1
  • Вељка 1
  • венац 1
  • венозна 1
  • венце 1
  • венчавају 1
  • венчани 2
  • венчања 1
  • венчање 2
  • венчао 1
  • Веома 1
  • веома 54
  • вера 1
  • верена 2
  • вереником 1
  • веренице 1
  • вересију 1
  • веридба 1
  • веридбе 1
  • веридбо 1
  • веридбу 1
  • верили 1
  • верни 1
  • верно 2
  • веровала 1
  • веровале 1
  • веровао 1
  • веруј 1
  • верује 3
  • верујем 1
  • верујеш 2
  • верујте 1
  • верују 1
  • весела 1
  • веселе 1
  • Веселе 1
  • весели 2
  • веселији 1
  • веселили 1
  • веселим 2
  • веселих 2
  • веселог 1
  • веселост 1
  • веселости 1
  • весеље 1
  • весео 2
  • вест 1
  • вести 2
  • ветар 1
  • ветрић 1
  • већ 101
  • Већ 2
  • већа 3
  • веће 5
  • већег 2
  • Већи 1
  • већи 2
  • већим 1
  • већина 2
  • већине 2
  • већином 3
  • већих 1
  • већма 3
  • већу 1
  • вече 14
  • вечера 1
  • вечерају 1
  • вечерали 1
  • вечерало 1
  • вечерас 7
  • вечерашњој 2
  • вечере 2
  • вечери 6
  • вечерња 1
  • вечеру 5
  • вечита 1
  • вечити 1
  • вечито 1
  • вечне 1
  • вешта 1
  • вештине 2
  • ви 1
  • Ви 7
  • вид 1
  • виде 14
  • видела 3
  • видели 3
  • Видело 1
  • видело 4
  • видео 3
  • видети 3
  • видеће 3
  • Видећи 1
  • видећи 6
  • Види 1
  • види 10
  • видим 5
  • видимо 1
  • видите 1
  • видиш 5
  • виђења 1
  • визите 1
  • вије 1
  • викали 1
  • викао 1
  • вике 1
  • викне 3
  • викну 2
  • викнуо 1
  • Виктор 1
  • вила 1
  • вилице 1
  • Вина 1
  • вина 4
  • Вино 2
  • вино 8
  • винова 1
  • винограде 1
  • вином 2
  • вири 1
  • виртуоз 1
  • вис 3
  • виса 2
  • висаше 2
  • висини 1
  • висину 1
  • висова 1
  • висок 3
  • висока 2
  • високи 1
  • високо 4
  • вису 3
  • вити 1
  • вичу 2
  • више 75
  • виши 5
  • вишим 1
  • виших 1
  • вишој 1
  • влада 3
  • владало 1
  • владаше 1
  • властито 1
  • властољубље 1
  • вода 2
  • воде 3
  • води 3
  • водили 1
  • водило 1
  • водио 2
  • водити 1
  • водом 1
  • водоскок 1
  • водоскока 1
  • водоскоком 1
  • воду 3
  • вођен 1
  • Војводини 1
  • Војвођанин 1
  • Војена 1
  • војени 1
  • Војник 1
  • војник 3
  • војнику 2
  • Војници 1
  • војници 2
  • војницима 1
  • Војницима 1
  • војничке 1
  • војска 8
  • војске 4
  • воле 1
  • волела 2
  • волео 1
  • воли 9
  • волим 1
  • воља 2
  • вољан 3
  • воље 1
  • вољи 2
  • Вољна 1
  • вољна 9
  • вољни 1
  • вољу 6
  • врат 1
  • Врата 1
  • врата 19
  • врате 1
  • врати 10
  • вратима 3
  • вратио 4
  • вратити 2
  • враћају 1
  • враћајући 1
  • враћале 1
  • враћало 1
  • враћао 2
  • враћати 1
  • Врачара 1
  • врашка 1
  • Врба 1
  • врбу 1
  • вредан 1
  • вреде 2
  • вреди 7
  • вредило 1
  • вредло 1
  • вредна 1
  • вредни 1
  • вредном 1
  • вредност 1
  • вредности 1
  • вредноћи 1
  • вређа 1
  • вређало 1
  • врелим 1
  • Време 2
  • време 25
  • времена 11
  • временима 2
  • времену 2
  • врзле 3
  • врлина 2
  • врлинама 1
  • врло 5
  • врљика 1
  • врсте 1
  • врсту 1
  • врт 3
  • вртела 1
  • вртећи 1
  • вртијаше 1
  • врту 5
  • врх 2
  • Врховни 1
  • врховног 2
  • вршењу 1
  • врши 1
  • вршио 1
  • вршњацима 1
  • Вула 14
  • Вуле 36
  • Вулом 2
  • Вулу 3
  • вуни 1
  • вуче 1
  • г 5
  • га 102
  • Гадна 1
  • Газда 15
  • газда 46
  • газдарица 2
  • газде 1
  • газди 3
  • гази 1
  • гаји 1
  • гајили 2
  • Гарантујем 1
  • гардеробе 1
  • гардероби 1
  • Где 1
  • где 42
  • гдегод 2
  • гђа 3
  • гђе 1
  • гејак 1
  • генерацији 1
  • геније 1
  • гибаху 1
  • гимназију 1
  • гимнасија 1
  • гимнасије 1
  • гипко 1
  • гисхиблер 1
  • глава 2
  • главама 1
  • главе 12
  • глави 8
  • главице 1
  • главицом 1
  • главицу 1
  • Главна 1
  • главна 2
  • главне 2
  • Главни 1
  • главни 3
  • главнијим 1
  • главним 2
  • главно 1
  • Главно 1
  • главном 3
  • главну 1
  • главобољом 1
  • главом 10
  • Главу 1
  • главу 6
  • гладноме 1
  • гладовала 1
  • гладује 1
  • Глас 1
  • глас 10
  • гласа 1
  • гласи 4
  • гласила 3
  • гласило 1
  • гласник 1
  • гласно 8
  • гласови 1
  • гласовима 1
  • гласом 12
  • гласу 1
  • гле 1
  • гледа 6
  • гледај 2
  • гледају 1
  • гледајући 1
  • гледале 1
  • гледали 1
  • гледало 1
  • гледам 1
  • гледао 2
  • гледати 1
  • гледаше 3
  • гледиште 1
  • гледне 1
  • гледни 1
  • гледните 1
  • гледну 4
  • гложе 1
  • гложили 1
  • глосе 1
  • глуво 2
  • глумац 1
  • глуп 1
  • гнушања 1
  • гнушати 1
  • гњев 1
  • гњева 1
  • гњевом 1
  • го 2
  • говор 2
  • говора 2
  • говораше 17
  • говоре 3
  • говорећи 3
  • говори 4
  • говорила 2
  • говорили 1
  • говорило 1
  • говорио 1
  • говорити 2
  • говориш 1
  • год 20
  • годи 3
  • годило 3
  • година 20
  • годинама 3
  • године 13
  • години 3
  • годину 1
  • гојазан 1
  • гојазна 1
  • гола 2
  • голема 1
  • големога 1
  • голој 1
  • голуба 2
  • голубија 1
  • гомилу 1
  • гонили 2
  • гонитеља 1
  • гоњење 1
  • горд 1
  • Горд 1
  • гордо 1
  • горе 3
  • гори 1
  • горње 2
  • горњем 1
  • горњи 2
  • горњим 2
  • горска 1
  • горчине 1
  • Госа 1
  • госа 2
  • госе 1
  • госом 1
  • госпа 1
  • госпе 3
  • госпо 2
  • господа 3
  • Господар 3
  • господар 8
  • господара 2
  • господе 1
  • господи 3
  • господин 13
  • Господин 4
  • господина 5
  • Господине 1
  • господски 2
  • господску 1
  • госпођа 19
  • Госпођа 6
  • госпођама 1
  • госпође 12
  • госпођи 2
  • госпођица 1
  • госпођицама 1
  • госпођице 1
  • госпођицом 1
  • госпођом 2
  • Госпођу 1
  • госпођу 4
  • Гост 1
  • гост 2
  • госта 1
  • госте 14
  • гости 12
  • Гости 4
  • гостију 3
  • гостима 3
  • гостионицама 1
  • гостионице 3
  • гостионици 1
  • гостионицу 2
  • гостољубљем 1
  • гостопримство 1
  • готов 2
  • готова 3
  • готови 2
  • готовине 2
  • Готово 1
  • готово 8
  • готовога 1
  • гошћа 1
  • гошћу 1
  • грабеж 1
  • Градашницу 1
  • гради 1
  • градили 1
  • грађански 1
  • грађанском 1
  • граја 1
  • грамзљиви 1
  • грана 1
  • граната 2
  • гранате 4
  • гране 1
  • граница 1
  • границе 2
  • границу 6
  • граном 1
  • Грање 1
  • грахорасте 1
  • грдну 1
  • греје 1
  • греше 1
  • греши 1
  • гризе 1
  • гризну 1
  • гроб 5
  • гроба 2
  • гробу 1
  • грозни 1
  • грозно 1
  • гром 1
  • Громки 1
  • громко 1
  • громова 1
  • громогласно 1
  • громом 1
  • гросиста 1
  • грош 1
  • гроша 2
  • грће 1
  • грубе 1
  • груда 1
  • Груда 1
  • груде 1
  • груди 5
  • грудима 3
  • грудобрани 1
  • груду 3
  • груну 1
  • грунуше 1
  • група 2
  • групе 4
  • групи 2
  • Груписани 1
  • групу 3
  • грчеве 1
  • грчеви 1
  • грчевито 2
  • грчке 1
  • губе 2
  • губи 1
  • гуја 1
  • гунђа 1
  • гурману 1
  • густе 1
  • густих 1
  • густу 1
  • гутање 1
  • гутаху 1
  • гуташе 1
  • гушили 1
  • д 6
  • Да 15
  • да 848
  • дабоме 8
  • давала 1
  • давали 1
  • давао 2
  • давати 1
  • давнашњи 2
  • давнашњу 1
  • давно 6
  • даде 6
  • дај 1
  • Дај 2
  • Даје 1
  • даје 6
  • дају 1
  • дајући 1
  • Дакле 3
  • дакле 8
  • дала 3
  • далеко 8
  • дало 3
  • даље 39
  • даљег 3
  • даљем 2
  • даљи 1
  • даљим 1
  • даљу 1
  • дам 2
  • дама 1
  • даме 1
  • Дамоклесов 1
  • Дан 1
  • дан 24
  • дана 24
  • данас 24
  • Данас 8
  • данашње 3
  • данашњем 1
  • данашњи 2
  • данашњу 1
  • дане 1
  • данима 1
  • ДАНИЦА 1
  • Даница 101
  • Данице 16
  • Даници 9
  • Даницом 10
  • Даницу 27
  • Даничин 5
  • Даничина 4
  • даничине 1
  • Даничине 8
  • Даничини 2
  • Даничиним 2
  • Даничиних 3
  • Даничиног 1
  • даничиној 1
  • Даничиној 1
  • Даничином 3
  • Даничину 3
  • даном 2
  • Дану 1
  • дању 2
  • дао 5
  • дар 1
  • Дар 2
  • дара 4
  • Дарвиновој 1
  • даривају 1
  • даривала 1
  • дарова 1
  • дарове 1
  • даске 1
  • дата 1
  • дати 5
  • дато 1
  • два 27
  • Два 4
  • двадесет 9
  • двају 2
  • дванаест 2
  • Две 1
  • две 15
  • Двоје 1
  • двоје 7
  • Двојица 1
  • двојица 9
  • двојице 4
  • двојици 1
  • дворана 1
  • дворане 1
  • дворани 1
  • дворану 1
  • дворкиње 1
  • Дебели 1
  • дебели 2
  • дебелог 2
  • дебео 1
  • девет 1
  • девизу 1
  • девовања 1
  • девојачка 1
  • девојачке 1
  • девојачки 1
  • девојка 11
  • Девојке 1
  • девојке 3
  • девојко 2
  • девојком 2
  • девојку 2
  • девојци 2
  • девојчиним 1
  • дегод 1
  • Дед 1
  • дед 2
  • деда 1
  • декембар 1
  • дела 3
  • Делателност 1
  • дели 1
  • деликатне 1
  • делима 1
  • делио 1
  • демократским 1
  • Демокрит 1
  • демон 1
  • демонске 1
  • демонстраната 1
  • демонстрација 1
  • демонстрацијом 1
  • денунцијантом 1
  • денунцијацију 1
  • део 4
  • депешом 1
  • депешу 2
  • десет 6
  • десетачка 1
  • десети 1
  • десетодневно 1
  • деси 3
  • десило 1
  • десна 1
  • десне 3
  • десно 4
  • десној 1
  • десном 1
  • десну 2
  • дестилација 1
  • детаљима 1
  • дете 11
  • детета 4
  • детету 1
  • детињарија 1
  • детиње 1
  • дефиниција 2
  • Дефиниције 1
  • деца 5
  • деце 9
  • Децо 1
  • децо 8
  • децом 6
  • Децу 1
  • децу 11
  • дечица 1
  • дечка 1
  • дешавало 2
  • дивизије 5
  • дивизији 1
  • дивизију 1
  • дивим 1
  • дивио 2
  • дивљаше 1
  • дивна 1
  • дивне 3
  • дивни 2
  • дивнија 1
  • дивним 1
  • дивном 1
  • дивну 1
  • дигао 1
  • дигну 2
  • дигоше 1
  • диже 1
  • дизати 1
  • дијете 1
  • дим 2
  • дима 1
  • димове 2
  • диму 1
  • динар 1
  • динара 10
  • динарских 2
  • дира 1
  • дирљив 1
  • дисаше 2
  • дискретан 1
  • дискретне 2
  • дискретни 1
  • дисциплина 1
  • диференција 1
  • диференције 1
  • дични 1
  • дланови 1
  • дна 3
  • дневне 2
  • дну 4
  • До 7
  • до 87
  • доба 9
  • добар 4
  • доби 3
  • добивала 1
  • добивени 1
  • добија 5
  • добијају 1
  • добијало 1
  • добијам 1
  • добијао 1
  • добијаше 1
  • добије 1
  • добила 4
  • добио 5
  • добих 1
  • добовати 1
  • добра 8
  • добре 1
  • добри 1
  • Добри 1
  • добричина 1
  • Добро 1
  • добро 39
  • добровољни 1
  • доброг 1
  • добродушни 1
  • добротом 1
  • доброту 1
  • доброћудни 2
  • доброћудности 1
  • добру 4
  • добу 1
  • доведем 1
  • довезло 1
  • довече 1
  • довикне 2
  • довикнуо 1
  • доводило 1
  • довољно 2
  • довршио 1
  • догађај 2
  • догађајима 2
  • догађало 1
  • договарала 1
  • договарао 1
  • договоре 1
  • договорили 1
  • договору 2
  • догодила 1
  • догодило 1
  • Догодило 1
  • догодити 1
  • дода 8
  • додавао 1
  • додају 2
  • додајући 1
  • додао 1
  • додирну 1
  • додирнуше 2
  • додиром 1
  • Додуше 2
  • додуше 3
  • дође 13
  • дођоше 1
  • дођу 2
  • доживи 1
  • дозволити 1
  • дозна 1
  • дознамо 1
  • дознао 1
  • доиста 1
  • дојакошњем 2
  • дојакошњи 2
  • дојакошњих 1
  • док 16
  • Док 6
  • докаже 1
  • докажем 1
  • доказати 1
  • доказиваше 1
  • Докле 1
  • докле 5
  • доконан 1
  • доктор 1
  • докторе 1
  • докусурити 1
  • Долазак 1
  • долазак 2
  • долазе 4
  • долази 12
  • долазила 2
  • долазио 2
  • долазити 1
  • доласка 1
  • доласком 2
  • доласку 1
  • доле 3
  • доликује 1
  • дољама 1
  • домаћи 2
  • Домаћин 4
  • домаћин 7
  • домаћина 2
  • домаћином 2
  • домаћину 1
  • домаћица 13
  • домаћице 3
  • домаћици 1
  • домаћицом 2
  • домаћичине 1
  • домаћичиној 1
  • дометцима 1
  • доминира 1
  • донде 1
  • донекле 2
  • донео 2
  • донесе 5
  • донесена 1
  • донесено 1
  • донесу 1
  • донети 3
  • доносило 1
  • допада 5
  • допиру 2
  • дописне 1
  • допуњујући 1
  • допусти 1
  • допустити 1
  • допушта 1
  • Допуштам 1
  • допуштено 1
  • дорасли 1
  • доручак 2
  • доручком 1
  • доручку 4
  • досад 13
  • Досада 1
  • досада 2
  • досадан 1
  • досаднија 1
  • доскоче 1
  • дословце 1
  • доспевало 1
  • доспети 1
  • доста 13
  • доставља 1
  • достојан 1
  • достојанства 1
  • достојанствено 2
  • достојни 1
  • досуђено 1
  • дотерало 2
  • дотицало 1
  • дотични 1
  • дотично 1
  • дотле 9
  • дотрчаше 1
  • доћи 4
  • дохвати 1
  • доцкан 2
  • доцније 9
  • доцнијем 1
  • доцнијим 1
  • Доцнијих 1
  • дочека 2
  • дочекао 1
  • дочекати 1
  • дочекују 1
  • дошао 9
  • дошаптавала 1
  • Дошла 1
  • дошла 12
  • дошли 1
  • дошло 1
  • Драга 1
  • драга 3
  • драгана 1
  • драгане 2
  • драганом 1
  • драгану 1
  • Драге 1
  • драги 1
  • драгим 1
  • драго 2
  • драговољно 1
  • драгој 1
  • Драгоманском 1
  • дражесна 1
  • драме 1
  • драми 1
  • дрветима 1
  • дрвету 1
  • дрвећа 1
  • дрвима 1
  • дрекну 1
  • дремале 2
  • државни 1
  • државно 1
  • држала 4
  • држања 1
  • држао 2
  • држати 1
  • држећи 1
  • држи 3
  • држим 4
  • Држину 1
  • Дринска 1
  • дринске 1
  • Дринску 1
  • дрскости 1
  • дрску 1
  • Друг 1
  • друг 2
  • Друга 1
  • друга 17
  • другарица 2
  • другарице 2
  • другарици 1
  • друге 19
  • други 21
  • другим 5
  • другима 3
  • других 2
  • друго 20
  • другова 1
  • друговима 1
  • другог 3
  • другога 3
  • другој 4
  • другом 11
  • другоме 4
  • Другу 1
  • другу 6
  • другчије 1
  • дружине 1
  • друкче 1
  • друкчи 1
  • друкчије 5
  • друштва 9
  • Друштвена 1
  • друштвени 1
  • друштвеног 1
  • Друштво 1
  • друштво 9
  • друштвом 3
  • друштву 10
  • дрхће 1
  • дршћућим 2
  • дуби 1
  • дубине 2
  • дубини 1
  • дубио 1
  • дубље 2
  • дубоке 1
  • дубоко 2
  • дувана 2
  • дувањару 3
  • дувао 1
  • Дуг 1
  • дуг 12
  • дуга 2
  • дугачак 1
  • дугачка 1
  • дугачки 1
  • дугачким 1
  • дугачком 1
  • дугачку 1
  • Дуго 2
  • дуго 5
  • дугуљастог 1
  • дуж 2
  • дужан 3
  • дуже 4
  • дужио 1
  • дужна 1
  • дужник 1
  • дужнике 1
  • дужнику 1
  • дужност 2
  • дужности 7
  • дужну 1
  • дуката 7
  • дукати 1
  • дукатима 1
  • Дунавска 1
  • Дунавске 1
  • Дунавској 1
  • Дунавску 1
  • дупло 1
  • дућану 1
  • духова 1
  • духом 1
  • душа 10
  • душак 1
  • душама 1
  • Душана 1
  • душе 11
  • душевно 2
  • душевног 1
  • душевну 1
  • души 2
  • душмана 1
  • душманина 1
  • душо 1
  • душом 1
  • душу 3
  • ђаволом 1
  • ђак 2
  • ђака 1
  • ђипају 1
  • ђипи 1
  • ђипио 3
  • ђубре 1
  • ђулашик 1
  • ђуле 2
  • ђумруку 1
  • Е 3
  • е 4
  • Ево 1
  • ево 3
  • егоизму 1
  • екзактан 1
  • ексекуторски 1
  • експедовао 1
  • експерименат 2
  • Еле 1
  • елегантан 1
  • елегантни 1
  • елегантно 2
  • елеганцијом 2
  • елегичним 2
  • електризована 1
  • енергије 1
  • ено 1
  • Ено 3
  • Епаминонда 1
  • епизода 1
  • епизодама 1
  • епитета 1
  • еспап 1
  • еспапу 1
  • етикетне 1
  • ето 15
  • Ето 4
  • Еупросина 1
  • Еуфросина 10
  • Еуфросине 3
  • Еуфросини 2
  • Еуфросинине 1
  • ефективно 1
  • жагор 2
  • жалења 1
  • жали 1
  • жалосна 1
  • жалосне 1
  • жалосни 2
  • жалосније 1
  • жалосно 1
  • жалосну 2
  • жалост 8
  • Жалостан 1
  • жалости 2
  • жао 1
  • Жао 1
  • жар 1
  • Жарка 1
  • жарким 1
  • жарко 1
  • жбуња 1
  • жбуњем 1
  • жвакање 1
  • жеђи 1
  • желе 2
  • железнице 1
  • железницом 1
  • желео 2
  • жели 1
  • желим 1
  • жеља 2
  • жељене 1
  • жељени 1
  • жељи 1
  • жељно 1
  • жељу 2
  • Жена 2
  • жена 20
  • жене 8
  • жени 4
  • женин 1
  • женио 2
  • женом 2
  • женска 1
  • женским 1
  • женских 1
  • женску 1
  • жену 6
  • жењени 1
  • жеравице 1
  • жестока 1
  • Жестока 1
  • жестоки 1
  • жешћи 1
  • жив 4
  • жива 2
  • Живе 1
  • живе 6
  • Живеле 1
  • живели 1
  • Живели 1
  • живео 3
  • живети 5
  • живеће 1
  • живи 7
  • живим 3
  • живима 1
  • живимо 1
  • живих 1
  • живљаше 1
  • живље 4
  • живљим 1
  • живо 7
  • живога 1
  • Живоме 1
  • живот 23
  • Живот 3
  • ЖИВОТА 1
  • живота 5
  • животе 1
  • животињске 2
  • животних 1
  • животу 13
  • живце 1
  • жигоше 1
  • жмарци 1
  • жмиркавим 1
  • жмурка 1
  • Жмурка 5
  • Жмуркова 1
  • Жмуркови 2
  • жмуркову 1
  • жњети 1
  • Жртва 1
  • жртвовао 2
  • жртву 2
  • жртвујем 1
  • жудео 1
  • жуди 1
  • жудно 3
  • жудња 1
  • журба 1
  • журите 1
  • журно 2
  • жустра 1
  • жућов 1
  • Жућов 1
  • за 269
  • За 32
  • забава 3
  • забаве 8
  • забави 5
  • забављао 2
  • Забавник 2
  • Забавника 1
  • забаву 8
  • забадава 1
  • забележи 1
  • забелила 1
  • заблуда 1
  • Заблуда 1
  • заблудама 1
  • заблуде 1
  • заболеле 1
  • заболи 1
  • заборави 2
  • заборавили 1
  • заборавим 1
  • заборавимо 2
  • Заборавио 1
  • заборавио 2
  • заборављаш 1
  • заборављено 1
  • забране 1
  • забрану 1
  • Забрањује 1
  • забринута 1
  • забринути 1
  • забринутом 1
  • забрујаше 1
  • завади 1
  • завалио 1
  • заваљена 1
  • заварава 1
  • заварали 1
  • заверили 1
  • завесом 1
  • завета 1
  • Завидела 1
  • завија 1
  • завије 1
  • завијене 1
  • завири 1
  • завирујући 1
  • зависи 1
  • завист 1
  • заводити 1
  • завој 1
  • завојишта 1
  • завојиште 1
  • заволели 1
  • заволеше 1
  • завољења 1
  • завршетку 2
  • заврши 3
  • завршну 1
  • загасита 1
  • загаситих 1
  • загледа 2
  • загледају 1
  • загледао 1
  • заглушну 1
  • заглушују 1
  • заграби 2
  • загреван 1
  • загрејале 1
  • загрејало 1
  • загрејати 1
  • загреје 1
  • загрли 1
  • загрлио 1
  • загрљаја 1
  • загрмеше 1
  • задатак 6
  • задахнути 1
  • задацима 1
  • задивљен 1
  • задивљени 1
  • задими 1
  • задобивеним 1
  • задовољава 1
  • задовољан 2
  • задовољни 2
  • задовољним 1
  • задовољно 3
  • задовољства 2
  • задовољство 3
  • задовољством 2
  • задовољству 1
  • задовољштине 1
  • задремале 1
  • задржа 1
  • задржавали 1
  • задржавао 2
  • задржаваше 1
  • задржао 1
  • задржати 1
  • задркташе 1
  • задрхта 2
  • задрхтало 1
  • задубљен 1
  • Задувам 1
  • зажарили 1
  • заинтересованих 1
  • заинтересовао 1
  • заиста 5
  • зајам 1
  • зајапурен 1
  • зајапурености 1
  • заједницу 1
  • заједничке 1
  • заједничко 2
  • заједничког 3
  • заједничком 2
  • Заједно 1
  • заједно 21
  • зајмодавцу 1
  • закаже 1
  • закачио 1
  • закиснути 1
  • заклетве 1
  • заклонивши 1
  • заклоњен 1
  • заклоњени 1
  • закључава 1
  • закључана 1
  • закључати 1
  • закључи 1
  • закључивала 1
  • закључити 2
  • закона 1
  • закуне 1
  • закуца 2
  • закуцала 1
  • залаже 1
  • залеваћу 1
  • залегне 1
  • залудна 1
  • залуђена 1
  • залупи 1
  • залупивши 1
  • заљубљени 2
  • заљубљених 3
  • заљубљење 1
  • замакну 1
  • замало 1
  • замерити 1
  • заметне 1
  • замешује 1
  • Замириса 1
  • замирисала 1
  • замислим 1
  • замишљен 1
  • замоли 2
  • замолим 1
  • замотава 1
  • замоташе 1
  • замрзнутом 1
  • замршује 1
  • занат 4
  • занео 1
  • занесе 1
  • занимљива 1
  • занос 2
  • заноси 1
  • заносима 1
  • заносно 1
  • заносу 2
  • зао 1
  • заокупљати 1
  • заоштрава 1
  • западају 1
  • запалило 1
  • запамтио 1
  • запарложи 1
  • запарложила 1
  • запео 1
  • запита 7
  • запитала 2
  • запиткује 1
  • заплака 1
  • заплашени 1
  • запљускивали 1
  • заповедања 1
  • заповедио 1
  • заповедник 1
  • заповеђено 1
  • Заповест 1
  • заповест 2
  • запомагање 1
  • запомагаше 1
  • започети 2
  • започињали 1
  • започињати 1
  • запрепашћена 1
  • запрепашћења 1
  • запросио 1
  • запушачима 1
  • зар 16
  • Зар 5
  • заравнио 1
  • зарад 4
  • зарада 1
  • заради 1
  • зарадова 1
  • зараду 1
  • заручник 1
  • заручника 1
  • заручнице 1
  • засветлише 1
  • засвира 4
  • засебни 1
  • засебну 1
  • засијаше 1
  • засипа 1
  • заситише 1
  • заслепљен 1
  • заслугама 1
  • заслужио 1
  • заспа 4
  • заспалих 1
  • заспалог 1
  • заспу 1
  • застаде 1
  • застаје 1
  • застане 2
  • застао 1
  • застрашен 1
  • застрта 1
  • заступала 1
  • заступљено 1
  • затвара 1
  • затворен 1
  • затворену 1
  • затворио 1
  • затезати 1
  • Затекла 1
  • затећи 3
  • затече 1
  • затим 28
  • Затим 7
  • затицао 1
  • зато 15
  • Зато 8
  • затраже 1
  • затражи 3
  • затребало 1
  • затреса 1
  • затрпан 1
  • затрпаше 1
  • затури 1
  • затурио 2
  • заћута 4
  • заћуташе 1
  • заузела 1
  • заузео 1
  • заузимају 1
  • заузимљивост 1
  • заустави 1
  • заустављала 1
  • захвале 1
  • захвали 1
  • захвалим 2
  • захватали 1
  • захвати 1
  • захватила 1
  • захтев 1
  • захтеви 2
  • Зацело 1
  • зацело 4
  • зацичи 1
  • зацрвенелим 1
  • зачељу 1
  • зачина 1
  • зачињавају 1
  • зачу 2
  • зачуди 1
  • зачуђен 1
  • зачуђено 1
  • заштиту 1
  • Зашто 1
  • зашто 5
  • зашушта 1
  • збива 1
  • збивало 1
  • збило 1
  • збиља 1
  • збиље 1
  • због 48
  • Због 6
  • збогом 3
  • збори 1
  • збуњени 2
  • збуњено 1
  • збуњеност 1
  • звала 2
  • звана 1
  • зване 1
  • звани 2
  • званим 1
  • званичним 1
  • званично 1
  • званој 1
  • звања 1
  • звао 1
  • Звао 1
  • зваше 1
  • звезда 1
  • звезде 5
  • звездицама 1
  • звекета 1
  • звекнуше 1
  • звонити 1
  • зврцали 1
  • зврцне 1
  • зврцну 2
  • зврцнути 1
  • звук 2
  • звучи 1
  • звучним 1
  • звучно 2
  • згази 1
  • згодан 1
  • згодно 2
  • згодном 1
  • згодноме 2
  • зграби 1
  • згране 1
  • здрава 1
  • здраве 1
  • здравим 1
  • здравље 1
  • здраво 1
  • зебе 1
  • зебња 2
  • зебње 1
  • зебњи 1
  • зебњом 1
  • зева 1
  • зевања 1
  • зејтин 1
  • зеленкада 1
  • земаљска 1
  • земља 3
  • земљама 1
  • земље 4
  • земљи 7
  • земљиште 1
  • земљишту 1
  • земљо 2
  • земљом 1
  • земљу 6
  • зет 4
  • зета 1
  • зид 3
  • зида 3
  • зидана 1
  • зидова 1
  • зидом 1
  • зиду 1
  • зима 2
  • зими 1
  • зимње 1
  • зимњи 2
  • зимски 1
  • зину 1
  • зинуо 2
  • зјело 1
  • зла 4
  • златни 2
  • злато 2
  • Зли 1
  • злих 1
  • зло 4
  • злобе 1
  • злобно 1
  • зловољно 1
  • злотворе 1
  • злу 1
  • злуради 1
  • змијиским 1
  • зна 16
  • знаде 1
  • знај 1
  • знају 4
  • знајући 3
  • знак 7
  • знаке 2
  • Знала 1
  • знала 3
  • знали 2
  • знало 1
  • Знам 1
  • знам 10
  • знамење 1
  • Знамо 1
  • знамо 7
  • Знао 1
  • знао 6
  • знате 1
  • знати 3
  • знатно 1
  • значај 1
  • значаја 1
  • значења 1
  • значи 8
  • значило 2
  • знаш 3
  • зној 2
  • зноја 1
  • знојаво 1
  • знојева 1
  • зове 8
  • зовем 1
  • зову 2
  • зоолошки 1
  • зора 1
  • Зора 1
  • зоре 5
  • зору 4
  • зрело 1
  • зуба 1
  • зубе 2
  • зубима 1
  • зумбула 1
  • и 1194
  • И 13
  • игара 1
  • Игра 1
  • игра 4
  • играла 2
  • Играло 2
  • играло 3
  • игранка 2
  • играње 2
  • играо 2
  • играча 1
  • играче 3
  • играчи 1
  • играчице 2
  • игри 2
  • игру 2
  • иде 16
  • идеал 1
  • идеалисањем 1
  • идеалне 1
  • идеалнијег 1
  • идеалну 1
  • идеалом 1
  • идеја 1
  • идеје 1
  • иди 1
  • иду 3
  • идућег 1
  • идући 1
  • Идући 1
  • иждивенијем 1
  • ижљуби 2
  • ИЗ 1
  • Из 6
  • из 87
  • Иза 1
  • иза 3
  • изабрала 2
  • изабрао 1
  • изађе 6
  • изађу 4
  • изазвао 1
  • изазива 1
  • изазове 2
  • изашао 3
  • избацивати 1
  • избацују 1
  • избачен 1
  • избегавајући 1
  • избегавали 1
  • избегаваш 1
  • изби 1
  • избило 1
  • изближе 1
  • извади 8
  • извадив 1
  • извађати 1
  • извађену 1
  • изван 1
  • изведе 1
  • извезеним 1
  • извесне 1
  • извесни 1
  • извесним 2
  • Извесно 1
  • извесно 2
  • извести 4
  • известила 1
  • известим 1
  • извештај 1
  • извештен 1
  • Извештена 1
  • извешћа 1
  • изви 1
  • извије 1
  • извинила 1
  • извињавати 1
  • извињења 1
  • извињујући 2
  • изводило 1
  • изводити 1
  • извол 1
  • Извол 1
  • извор 1
  • изворском 1
  • изврсно 1
  • изврстан 1
  • извршен 2
  • извршена 1
  • изврши 2
  • извршила 1
  • извршио 1
  • извршити 1
  • извуче 2
  • изглед 2
  • Изгледа 3
  • изгледа 9
  • изгледали 2
  • изгледало 3
  • Изгледало 4
  • изгледао 5
  • изгледаху 1
  • изгледаше 5
  • изгледима 1
  • изговаране 1
  • изговори 1
  • изговорио 3
  • изговорити 1
  • изгрди 1
  • изгуби 2
  • изгубивши 1
  • изгубио 6
  • изгубити 1
  • изгубљена 1
  • изгубљеним 1
  • изгубљено 1
  • изда 2
  • издаје 1
  • издајником 1
  • издајство 1
  • издала 1
  • издали 1
  • издаље 1
  • издат 1
  • издахну 1
  • издеветати 1
  • издржати 1
  • изјава 1
  • изјаве 1
  • изјави 2
  • изјавивши 5
  • изјавила 2
  • изјавили 1
  • изјавио 1
  • изјавити 1
  • изјављује 1
  • изјавом 1
  • Изјутра 1
  • излаз 1
  • излазак 1
  • излазе 1
  • излази 3
  • излечи 1
  • излечити 1
  • излив 1
  • излишно 1
  • излог 1
  • измамљивало 1
  • измахне 1
  • између 12
  • Између 4
  • измењале 1
  • измењаху 1
  • измирене 1
  • измирења 1
  • измири 1
  • измисли 1
  • измислила 1
  • измислио 1
  • измишљотина 1
  • Измишљотине 1
  • измишљотине 3
  • измоле 1
  • изневерила 1
  • изнемогнем 1
  • изненада 4
  • изненади 1
  • изненадила 1
  • изненадио 1
  • изненадне 1
  • изненадном 1
  • Изненађени 1
  • изненађени 2
  • изненађење 1
  • изненађује 1
  • изнесе 1
  • изнесено 1
  • изнети 1
  • изнова 1
  • износи 3
  • износио 1
  • изоставив 1
  • изравнао 1
  • изражавају 1
  • изражавао 1
  • изражен 1
  • израз 4
  • израза 1
  • изразом 1
  • изредно 1
  • изређаћемо 1
  • изрека 2
  • изрећи 1
  • изреци 1
  • изричући 1
  • изроди 1
  • изузетака 1
  • Изузетака 1
  • изузеци 2
  • изумевали 1
  • изумире 1
  • изучавали 1
  • изучавао 1
  • изучен 1
  • ии 1
  • икад 1
  • икада 4
  • икакве 1
  • икаквог 3
  • икако 3
  • или 56
  • илузорно 1
  • им 29
  • Има 2
  • има 52
  • имаде 2
  • имађаше 1
  • имају 8
  • имала 14
  • Имали 1
  • имали 4
  • имало 5
  • Имам 2
  • имам 6
  • имамо 2
  • имања 1
  • Имање 1
  • имање 3
  • имао 24
  • имате 2
  • имати 3
  • имаћемо 1
  • Име 1
  • име 12
  • Имена 1
  • имена 5
  • именом 2
  • иметком 1
  • имитација 1
  • имовно 1
  • имућан 1
  • имућни 1
  • иначе 15
  • индивидуум 1
  • индискретни 1
  • иницијативу 1
  • иностранства 1
  • инструкције 1
  • интабулацију 1
  • интабулисао 1
  • интабулише 1
  • интелигентнија 1
  • интелигенција 2
  • интелигенцијом 1
  • интерес 2
  • интереса 1
  • интересан 1
  • интереси 3
  • интереснијег 1
  • интересовао 1
  • интересовати 1
  • интересује 1
  • интиман 1
  • интимним 1
  • интимности 1
  • ипак 19
  • иронично 1
  • исекао 1
  • искаже 1
  • исказала 1
  • исказана 1
  • исказивати 1
  • искапе 2
  • искапи 1
  • искинула 1
  • ископаше 1
  • искрена 1
  • искрено 6
  • искреност 1
  • искрености 1
  • искривудани 1
  • искуства 1
  • искушења 2
  • исмевају 1
  • испада 1
  • испадало 1
  • испадао 1
  • испало 1
  • испевају 1
  • испео 1
  • испере 1
  • испије 1
  • испијемо 1
  • исписана 2
  • испит 2
  • испиткивале 1
  • испитује 1
  • испитују 1
  • испише 3
  • исплате 2
  • исплати 4
  • исплату 1
  • исплаћује 1
  • исповеда 1
  • исповедила 1
  • исповедио 1
  • исповест 2
  • Испод 1
  • испод 8
  • исправи 2
  • исправности 1
  • испражњени 1
  • испратила 1
  • испратили 1
  • испрва 1
  • Испрва 1
  • испреде 1
  • испрекидано 1
  • исприча 5
  • испричала 1
  • испродаје 1
  • испросила 1
  • испунила 1
  • испунили 1
  • испуним 1
  • испуњава 2
  • испуњавале 1
  • Испуњен 1
  • испуњена 1
  • испупчена 1
  • иста 1
  • Иста 1
  • истакнута 1
  • исте 6
  • истера 1
  • истерао 1
  • Исти 1
  • исти 14
  • истим 6
  • истима 1
  • истина 5
  • истине 3
  • истини 3
  • истинита 1
  • истиче 1
  • Исто 1
  • исто 17
  • истог 1
  • истога 1
  • Истога 3
  • истој 2
  • истоме 5
  • исторично 1
  • Источна 1
  • Источне 1
  • источној 1
  • Источну 1
  • истрајати 1
  • истрчи 1
  • исту 2
  • исувише 1
  • исход 1
  • исхранио 1
  • исчешљана 1
  • Их 1
  • их 32
  • ишамарати 1
  • ишао 1
  • ишијас 1
  • ишла 2
  • ишло 1
  • ишчезну 1
  • ишчекивала 1
  • ишчупао 1
  • ј 1
  • Ј 1
  • Ја 40
  • ја 53
  • јабланови 1
  • јави 2
  • јавила 2
  • јавиле 1
  • јавио 4
  • јавити 1
  • јавиш 1
  • јавља 1
  • јављају 1
  • јављено 1
  • јавни 1
  • јавним 1
  • јавно 3
  • јавном 2
  • јавности 1
  • јагме 1
  • Јагњеће 1
  • јадало 1
  • јаде 1
  • јадна 1
  • Јадна 1
  • јадни 1
  • јадну 1
  • јадовно 1
  • јак 1
  • јако 5
  • јаку 1
  • Јакшић 1
  • јамчим 1
  • јарости 1
  • јасна 1
  • јасни 1
  • јасније 1
  • јасно 4
  • јастук 1
  • јастуци 1
  • јаук 1
  • јаче 5
  • јачи 1
  • јачима 1
  • јаше 1
  • је 1157
  • Јевреме 1
  • Јевтића 1
  • Један 3
  • један 31
  • Једанаестог 1
  • једанпут 8
  • једар 1
  • Једва 1
  • једва 7
  • једе 1
  • једина 6
  • Једине 1
  • једини 6
  • јединим 1
  • јединице 1
  • једино 11
  • Једино 2
  • једином 2
  • јединостима 1
  • једна 16
  • једнако 6
  • једнаку 1
  • Једне 1
  • једне 13
  • једни 1
  • Једни 1
  • једним 2
  • Једно 2
  • једно 20
  • једног 9
  • једнога 1
  • једнодушности 1
  • једној 7
  • једном 19
  • једномишљеност 1
  • једну 10
  • језика 1
  • језици 1
  • јел 2
  • јела 1
  • јелен 1
  • јело 3
  • јер 115
  • јеремијаде 1
  • јес 2
  • јеси 1
  • јесте 3
  • јесу 1
  • јетко 2
  • јефтино 1
  • јецали 1
  • јецаше 1
  • Јована 1
  • Јово 1
  • јој 55
  • још 152
  • Још 3
  • јули 1
  • јутра 8
  • јутрос 1
  • јутру 2
  • јуче 1
  • Јучерањи 1
  • к 12
  • ка 4
  • кабинета 1
  • кабинету 2
  • кава 1
  • кавалира 1
  • каваљер 1
  • кавана 1
  • каванама 2
  • кавани 2
  • каваница 1
  • каванице 2
  • каваници 1
  • каваницу 1
  • кавану 2
  • каве 3
  • кавезу 1
  • кавом 1
  • каву 8
  • кад 167
  • Кад 65
  • Када 3
  • када 4
  • кадар 1
  • кадгод 1
  • кадифеној 1
  • кадрил 1
  • кадро 1
  • каже 9
  • кажем 4
  • кажеш 1
  • кажите 1
  • кажу 2
  • казала 2
  • казано 1
  • казао 2
  • казати 3
  • казивао 1
  • казивати 1
  • казни 1
  • казним 1
  • какав 5
  • Каква 1
  • каква 7
  • какве 10
  • какви 1
  • каквих 2
  • какво 2
  • каквог 8
  • каквој 3
  • каквом 2
  • какву 4
  • како 102
  • Како 4
  • Калимегдан 1
  • Калимегдана 1
  • камен 3
  • камена 2
  • каменој 1
  • камења 1
  • камење 1
  • камењем 1
  • камо 2
  • кампањон 1
  • канабету 1
  • канда 1
  • канту 1
  • као 172
  • Као 9
  • капару 1
  • капеле 1
  • Капија 1
  • капија 2
  • капију 2
  • капитал 1
  • Капитал 1
  • капитале 1
  • капитали 1
  • капиталима 2
  • капља 1
  • капљицама 1
  • каприса 1
  • капу 2
  • капут 3
  • капута 1
  • карактер 2
  • Карактеран 1
  • Карактеристика 1
  • карактеристику 1
  • карактеристици 1
  • карактерна 1
  • каранфила 1
  • каријере 1
  • каријери 1
  • карта 3
  • картају 1
  • картало 1
  • картама 1
  • картанију 1
  • картање 1
  • картању 1
  • картао 1
  • карташка 1
  • карташким 1
  • карташких 1
  • каруце 1
  • карфиоли 1
  • каса 1
  • касе 2
  • каси 1
  • касина 1
  • катар 1
  • катастрофа 2
  • кафанама 1
  • кафани 1
  • Кафанско 1
  • кафанском 1
  • кафе 1
  • кафу 1
  • кацо 1
  • Кашике 1
  • каштига 1
  • кварити 1
  • квариш 1
  • квартир 1
  • келнер 1
  • келнера 1
  • Келнери 1
  • кестенастом 1
  • кибицерима 1
  • кибицовао 1
  • кибицују 1
  • кида 1
  • кијање 2
  • кијне 2
  • киме 1
  • кињи 1
  • кирајџијама 1
  • кирајџије 2
  • кирајџији 1
  • кирајџиске 1
  • кирије 3
  • кирију 2
  • киселе 1
  • киселих 1
  • кисело 1
  • кисео 1
  • Кисео 2
  • киша 2
  • кише 3
  • кишнице 1
  • кишобран 1
  • кишобране 1
  • клада 1
  • кланцу 1
  • клањам 1
  • класички 2
  • класична 1
  • клекне 1
  • клизају 1
  • клија 1
  • клијента 1
  • климну 1
  • климнуше 1
  • клупе 3
  • клупи 2
  • клупом 1
  • клупу 1
  • кључева 1
  • кључиће 1
  • Кнез 1
  • Кнеза 1
  • књига 1
  • Књиге 1
  • књиге 3
  • књиговезац 1
  • књигу 3
  • књижаре 1
  • књижевни 5
  • књижевник 2
  • књижевнику 1
  • књижевницима 1
  • књижевничкој 1
  • књижевном 1
  • књижевности 6
  • књизи 1
  • ко 15
  • Ко 6
  • коб 1
  • кобан 1
  • коврџаста 1
  • ког 2
  • кога 11
  • когод 4
  • код 75
  • Код 9
  • кожа 1
  • кожама 1
  • коже 1
  • која 68
  • Које 1
  • које 56
  • којекакве 1
  • којекаквим 1
  • који 149
  • којим 6
  • којима 12
  • којих 14
  • којој 8
  • којом 2
  • коју 23
  • кола 1
  • колача 1
  • колеге 1
  • колеги 1
  • колегиницама 1
  • колибе 1
  • колика 1
  • Колика 1
  • колики 1
  • колико 18
  • Колико 2
  • количина 1
  • количине 1
  • коло 3
  • колоне 1
  • ком 2
  • комада 1
  • комадића 1
  • комадиће 1
  • командант 1
  • Командант 1
  • команди 1
  • комбинација 1
  • комбинацијом 1
  • Коме 1
  • коме 25
  • Комедија 1
  • комисион 1
  • комичан 1
  • комовицу 1
  • комори 1
  • комотнији 1
  • комотно 1
  • компактан 1
  • Комптоар 1
  • комптоару 1
  • конабе 1
  • конкуренције 1
  • конкуренцију 1
  • констелација 1
  • конто 1
  • контоар 1
  • контоару 1
  • контроле 1
  • контролисао 1
  • концентрисано 1
  • коњ 2
  • коња 1
  • Коњи 1
  • коњица 1
  • коњице 1
  • коњског 1
  • коњу 1
  • копати 1
  • корак 1
  • корака 1
  • корача 1
  • корачајући 1
  • корен 1
  • корист 1
  • користе 1
  • корита 1
  • кору 1
  • коса 2
  • косе 1
  • коси 3
  • Косметика 1
  • коснуле 1
  • косом 1
  • Коста 59
  • Косте 2
  • Кости 4
  • Костом 2
  • Косту 10
  • Костур 1
  • косу 1
  • Косу 1
  • котрљале 1
  • кохезије 1
  • коцка 1
  • коцкара 1
  • коцке 1
  • коцку 1
  • коштају 1
  • кошута 1
  • Крагујевца 1
  • Крагујевцу 4
  • крадимице 1
  • Крадимице 1
  • краду 1
  • Крај 1
  • крај 9
  • краја 2
  • крајевима 1
  • крајност 1
  • крајње 1
  • крају 2
  • Краљ 1
  • краљевој 1
  • красила 1
  • красног 1
  • красном 1
  • красоте 1
  • краставаца 2
  • кратка 1
  • кратко 4
  • кратког 3
  • крв 2
  • крваве 1
  • крви 1
  • крвнике 1
  • кревељући 1
  • кревета 2
  • креветац 1
  • кредит 1
  • крене 2
  • кренуо 1
  • кретање 2
  • кречење 1
  • кречом 1
  • крештећим 1
  • крив 4
  • крива 1
  • криви 1
  • кривица 1
  • криво 5
  • кривце 1
  • криза 2
  • крије 1
  • крило 3
  • крилу 1
  • крин 4
  • крина 2
  • крином 1
  • кристалним 1
  • крити 1
  • критичара 1
  • крововима 1
  • кроз 16
  • Кроз 2
  • кројачу 1
  • кроничну 1
  • крсте 1
  • крстила 1
  • крстио 1
  • крупан 1
  • крупна 1
  • крупне 2
  • крупни 2
  • крупније 1
  • крупних 1
  • крупно 1
  • крућа 1
  • крши 1
  • кршне 1
  • кршни 1
  • крштењем 1
  • крштењу 1
  • кћер 6
  • кћери 2
  • кћи 7
  • кувају 1
  • Куварица 1
  • куварица 5
  • куварици 1
  • куваричине 1
  • куд 3
  • куда 2
  • кукавица 1
  • кукамо 1
  • кум 2
  • кума 4
  • куме 2
  • куми 2
  • кумом 1
  • кумства 1
  • куму 1
  • кумују 1
  • кумче 7
  • кумчета 2
  • кумчету 1
  • кунем 1
  • купи 3
  • купило 1
  • куповао 1
  • купује 1
  • купус 5
  • купуса 1
  • курс 1
  • куршума 1
  • кусур 1
  • кутијици 1
  • кућа 12
  • Кућа 2
  • кућама 2
  • куће 29
  • кућевне 1
  • кући 37
  • кућни 1
  • кућом 2
  • кућу 12
  • кухиње 2
  • кухињи 3
  • кухињска 2
  • кухињски 1
  • кухињског 1
  • кухињу 3
  • куцају 1
  • куцне 3
  • куцну 1
  • куцнуше 1
  • лав 2
  • лаж 2
  • лажи 2
  • лажна 1
  • лажну 1
  • лака 1
  • лакат 2
  • лаки 1
  • лаким 1
  • лако 16
  • Лако 2
  • лакомислен 1
  • лакомисленог 1
  • лактовима 1
  • лакше 2
  • лакши 1
  • лампа 1
  • лампе 2
  • лампу 2
  • ланац 1
  • ланцем 2
  • ласкав 1
  • ласкаво 1
  • лате 1
  • латили 1
  • латинска 1
  • латинске 1
  • лаћа 1
  • лебде 1
  • лебдео 1
  • лева 3
  • леве 3
  • лево 4
  • левоме 1
  • леву 2
  • легне 2
  • лед 1
  • ледене 1
  • ледено 1
  • леђа 2
  • леђима 1
  • лежаху 1
  • лежаше 3
  • леже 1
  • лежерно 1
  • лежи 7
  • лежу 1
  • лек 2
  • лека 1
  • лекар 5
  • лекара 1
  • лекарницу 1
  • лековити 1
  • леком 1
  • Лена 1
  • леп 2
  • лепа 8
  • лепе 11
  • лепи 2
  • лепим 1
  • Лепо 1
  • лепо 9
  • лепој 2
  • леполиста 1
  • лепом 5
  • лепота 2
  • лепотица 1
  • лепотице 1
  • лепотом 1
  • лепоту 1
  • лепу 1
  • летео 1
  • лети 1
  • летимични 1
  • летиш 1
  • лето 1
  • леш 2
  • лешеви 1
  • ли 33
  • лизао 1
  • лик 2
  • лика 5
  • ликери 1
  • лима 1
  • линији 3
  • липа 1
  • липе 1
  • липсавају 1
  • липти 1
  • лисица 1
  • лист 1
  • листе 1
  • листовима 1
  • литар 1
  • лиферантске 1
  • Лица 1
  • лица 2
  • лице 3
  • лицу 7
  • личила 1
  • личних 1
  • лично 1
  • личностима 1
  • лишће 2
  • логор 1
  • логору 1
  • лозинку 1
  • локалу 1
  • лонци 1
  • лоше 2
  • Луда 1
  • лудила 1
  • лудило 1
  • лудорија 1
  • лук 1
  • лука 1
  • лукава 2
  • лукави 2
  • луксуз 1
  • лулу 1
  • лупај 1
  • лупкајући 1
  • лупну 1
  • лута 1
  • лутрији 1
  • лутрију 1
  • љета 2
  • Љубав 1
  • љубав 17
  • љубави 15
  • љубављу 1
  • љубавне 1
  • љубавничким 1
  • љубавном 1
  • љубазно 1
  • љубазности 1
  • љуби 3
  • љубила 1
  • љубили 1
  • љубим 3
  • љубио 2
  • љубиш 2
  • Љубомир 77
  • Љубомира 9
  • Љубомире 5
  • Љубомиров 3
  • Љубомирова 1
  • Љубомировим 2
  • Љубомирово 2
  • Љубомировог 1
  • Љубомировом 2
  • Љубомиром 9
  • Љубомиру 16
  • љубомора 1
  • љубоморан 2
  • љубоморни 1
  • љубопитне 1
  • љубопитни 1
  • љубопитно 1
  • љубопитством 1
  • људе 8
  • људи 38
  • људима 4
  • људска 1
  • људске 6
  • људског 1
  • љуља 1
  • љупко 1
  • љут 4
  • љута 1
  • љути 2
  • љутио 1
  • љутити 1
  • љуто 2
  • љућаше 1
  • ма 11
  • магарцима 1
  • магли 1
  • мајестетичног 1
  • мајка 1
  • мајку 3
  • мајстор 1
  • мајчин 1
  • макар 1
  • макне 1
  • мала 3
  • малаксава 1
  • малаксало 1
  • мале 3
  • малзафларије 1
  • мали 4
  • малим 1
  • малих 1
  • малко 1
  • Мало 4
  • мало 51
  • Малова 1
  • малог 3
  • малога 1
  • малодушан 1
  • малом 1
  • мамуран 1
  • мамурни 1
  • мане 2
  • мани 1
  • Мани 2
  • маните 1
  • мануфактурну 1
  • мања 1
  • мање 4
  • мањег 1
  • мањем 1
  • Мањи 1
  • мањи 3
  • марамом 2
  • мараму 1
  • марјаше 1
  • Марш 1
  • марш 2
  • маска 1
  • масна 1
  • масница 1
  • масну 1
  • мастило 1
  • масу 2
  • матер 2
  • матере 3
  • матери 3
  • материјалистичан 1
  • материјалистичној 1
  • материјалистичном 1
  • материне 2
  • материно 2
  • материнство 1
  • материну 2
  • матером 4
  • мати 12
  • Мати 7
  • матора 1
  • мах 23
  • махне 1
  • махом 1
  • Маца 1
  • мач 1
  • мачем 1
  • мачка 1
  • маша 1
  • маши 3
  • машира 1
  • машта 1
  • Машта 1
  • машти 2
  • ме 18
  • Медошевачком 1
  • међа 1
  • Међу 2
  • међу 23
  • међусобна 1
  • међусобно 2
  • међусобног 3
  • Међутим 2
  • меланхолијом 1
  • меланхоличан 2
  • меланхолично 1
  • меланхоличном 1
  • мелем 1
  • мелема 1
  • мене 20
  • Мене 3
  • мени 12
  • Мени 6
  • меница 2
  • менице 1
  • Меницу 1
  • меницу 9
  • менични 1
  • мењао 2
  • мердевина 2
  • мердевинама 3
  • мердевине 3
  • мере 2
  • мери 3
  • мерило 1
  • меру 1
  • меса 1
  • месец 5
  • месеца 9
  • месеци 1
  • месецима 1
  • месецу 1
  • месечина 1
  • месечине 4
  • месечини 1
  • месом 1
  • места 13
  • местимично 1
  • место 16
  • месту 10
  • металне 1
  • метара 1
  • метеори 1
  • метне 2
  • метнуо 1
  • меће 2
  • мећу 2
  • меценатима 1
  • меша 1
  • Ми 5
  • ми 65
  • мизантропијом 1
  • Мила 1
  • мила 5
  • Милан 1
  • миле 3
  • мили 1
  • Миливоја 43
  • Миливоје 133
  • Миливојев 5
  • Миливојева 10
  • Миливојеве 6
  • Миливојеви 1
  • Миливојевим 1
  • Миливојево 1
  • Миливојевог 1
  • Миливојевој 2
  • Миливојем 10
  • Миливоју 20
  • Милија 4
  • милијарде 1
  • милије 1
  • Милији 1
  • Милијом 1
  • милило 1
  • Милина 1
  • милине 1
  • милиона 1
  • милионара 1
  • милионима 1
  • Милица 23
  • Милице 7
  • Милици 4
  • Милицом 1
  • Милицу 5
  • Миличина 2
  • мило 1
  • Мило 3
  • милог 1
  • милозвучним 1
  • милокрвне 1
  • милокрвни 1
  • милокрвно 1
  • милосрђа 1
  • милосрђе 1
  • милостиви 1
  • милостиња 1
  • милостињу 2
  • Милош 1
  • мимо 5
  • миндерлуку 1
  • минђуше 1
  • минералне 1
  • министарској 1
  • министарства 3
  • министарству 1
  • Мир 1
  • мир 3
  • миријевско 1
  • мирис 2
  • мирисно 1
  • мирисом 2
  • миришљав 1
  • мирна 2
  • мирни 2
  • мирно 4
  • мисао 4
  • мисле 4
  • мислећи 1
  • Мисли 1
  • мисли 22
  • мислила 1
  • Мислим 1
  • мислим 2
  • мислима 2
  • мислио 8
  • мислиоце 1
  • мислити 1
  • мислиш 4
  • мит 1
  • Михаила 1
  • Михајловој 1
  • миша 1
  • мишљаху 1
  • мишљаше 4
  • мишљења 1
  • мјеста 1
  • млад 1
  • Млад 1
  • Млада 1
  • млада 3
  • младе 2
  • Млади 1
  • млади 7
  • младим 2
  • младине 1
  • младић 2
  • младића 2
  • младићи 4
  • младићу 1
  • младих 4
  • младожења 1
  • младожење 2
  • младожењи 1
  • младожењине 1
  • младожењиној 1
  • младости 1
  • млађа 2
  • Млађе 1
  • млађе 4
  • млађи 5
  • млађима 1
  • млађих 3
  • млатне 1
  • многа 2
  • многаја 1
  • многе 1
  • Многи 1
  • многи 2
  • многим 3
  • много 16
  • Много 2
  • многом 1
  • множина 1
  • мном 1
  • мобилисана 1
  • мога 6
  • могао 24
  • могах 1
  • могаше 4
  • могла 11
  • могле 2
  • Могли 1
  • могли 4
  • могло 14
  • Могу 1
  • могу 14
  • могућа 2
  • могуће 3
  • Можда 1
  • можда 10
  • може 36
  • можемо 2
  • можеш 2
  • мозгом 1
  • мој 15
  • Мој 3
  • моја 16
  • Моја 4
  • моје 18
  • моји 2
  • мојим 2
  • мојих 1
  • мојој 2
  • моју 3
  • моли 3
  • Молила 1
  • молила 3
  • молим 4
  • молио 2
  • молитве 1
  • мољака 1
  • мољаше 2
  • Момак 1
  • момак 5
  • моме 3
  • моменат 1
  • момка 1
  • момку 3
  • момци 3
  • момче 1
  • мора 12
  • Моравску 1
  • морал 1
  • морала 5
  • моралисте 1
  • моралне 1
  • моралну 1
  • морало 2
  • морам 5
  • морамо 1
  • Морао 1
  • морао 11
  • морати 1
  • мораће 1
  • Море 1
  • море 2
  • мори 1
  • мостом 1
  • мосту 1
  • мотрила 2
  • мотрите 1
  • мотрити 1
  • моћ 1
  • моћи 10
  • мразити 1
  • мрак 1
  • мрака 1
  • мраморним 1
  • мрачне 1
  • мрачно 1
  • мрвица 2
  • Мржња 1
  • мржња 2
  • мржње 2
  • мрзе 1
  • мрзео 1
  • мрзи 3
  • мрзиш 1
  • мрмљао 1
  • мрски 1
  • Мрско 1
  • мртва 1
  • мртвијем 1
  • мртво 5
  • му 156
  • Мувају 1
  • мудро 2
  • муж 12
  • мужа 7
  • мужева 1
  • мужеве 1
  • мужевљеве 1
  • мужевљево 1
  • мужем 2
  • мужу 4
  • муза 2
  • Музика 1
  • музика 3
  • музике 1
  • мука 3
  • мукама 1
  • муке 2
  • муком 1
  • муку 3
  • муљало 1
  • мумла 1
  • муницијом 2
  • муниционо 1
  • муња 1
  • Муња 1
  • Мусика 1
  • мућне 1
  • муци 1
  • мучан 1
  • муче 1
  • мучење 1
  • мучи 1
  • мучила 1
  • мучно 1
  • мучној 1
  • мушкарце 1
  • мушки 1
  • мушкима 1
  • мушког 1
  • мушку 1
  • муштерију 1
  • н 2
  • на 441
  • На 57
  • набавити 1
  • набијање 1
  • набијао 1
  • наваљаше 1
  • наведемо 1
  • навек 1
  • навести 2
  • навикли 1
  • навикнут 2
  • Навикнута 1
  • навикнутој 1
  • наводећи 1
  • навралгија 1
  • наврши 1
  • навршило 1
  • Навршило 1
  • навуку 1
  • навуче 1
  • нагађа 1
  • нагибаше 1
  • нагласком 4
  • наглашују 1
  • наглашујући 1
  • нагло 7
  • наглу 1
  • нагомиланог 1
  • нагорели 1
  • награде 1
  • награду 1
  • Над 1
  • над 4
  • нада 2
  • надала 1
  • надале 1
  • Надам 1
  • надао 1
  • надати 2
  • надахнуће 1
  • надаше 3
  • наде 2
  • надимак 1
  • надмоћије 1
  • надокнади 1
  • надокнадио 1
  • надокнадити 1
  • надокнађивања 1
  • надувен 1
  • надувени 1
  • надувеног 1
  • нађе 8
  • нађоше 1
  • нађу 1
  • наже 2
  • назад 1
  • назва 1
  • назван 1
  • названо 1
  • назвао 2
  • назвати 3
  • наздрави 1
  • Назив 2
  • називом 1
  • назови 1
  • назоре 2
  • назори 2
  • назорима 2
  • наиђе 1
  • наиђу 1
  • наилазила 1
  • наиме 2
  • најблагодарнија 1
  • најближи 3
  • најближима 1
  • најближу 1
  • најбоље 7
  • најбољем 1
  • најбољи 4
  • највећа 3
  • највеће 3
  • највећој 1
  • највиша 1
  • највише 4
  • најволела 1
  • најглавнија 1
  • најгоре 1
  • најгорим 1
  • најгрознији 1
  • наједанпут 3
  • најжалосније 1
  • најжешће 1
  • најжешћи 1
  • најзад 3
  • најзгодније 1
  • најзгоднији 1
  • најзгоднијом 1
  • најискреније 1
  • најлак 1
  • најлакше 1
  • најлепшем 1
  • најлепши 1
  • Најљубазније 1
  • најмање 7
  • најмању 2
  • најмелодичнију 1
  • најмио 1
  • најмлађе 1
  • најмљени 1
  • најнежнија 1
  • најнесрећнија 1
  • најновији 2
  • најновијој 1
  • најновију 1
  • најобичнију 1
  • најобразованије 1
  • најодлучније 2
  • најплеменитијом 1
  • најпоузданије 1
  • најприсније 1
  • најрођеније 1
  • најсавеснијег 1
  • најсветија 1
  • најсвечаније 1
  • најскромније 1
  • најскупље 1
  • најскупљи 1
  • најсрамније 1
  • најсрдачније 1
  • најсрећнији 1
  • најсрећнијим 1
  • Најстарије 1
  • најстаријим 1
  • најтеже 2
  • најтежи 2
  • најфиније 1
  • најштедљивији 1
  • накит 1
  • накитила 1
  • Накладом 1
  • наклоности 2
  • наклоњенија 1
  • накнаде 1
  • накупи 1
  • накупио 1
  • налагао 1
  • налажаху 1
  • налазе 3
  • налази 7
  • налазили 1
  • налазио 1
  • налегао 1
  • налик 2
  • налог 1
  • наложе 1
  • наљућен 1
  • нам 13
  • нама 5
  • намењено 1
  • намерава 1
  • намерама 1
  • намере 3
  • намери 3
  • намером 4
  • намеру 3
  • наместе 1
  • намести 1
  • наместише 1
  • намет 1
  • намеће 1
  • намешта 1
  • намештају 1
  • намислио 1
  • намћор 1
  • нападне 2
  • напајао 1
  • напасник 1
  • напасника 1
  • напаствија 1
  • напаћена 1
  • наперен 1
  • наперени 1
  • наперених 1
  • написа 1
  • написани 1
  • написано 1
  • написао 1
  • напити 1
  • напише 1
  • наплаћује 1
  • напоље 1
  • напоменом 1
  • напомену 1
  • Напоменула 1
  • напоменусмо 1
  • напоменути 2
  • напоменуто 1
  • напомиње 1
  • напомињући 2
  • напора 1
  • Напори 1
  • Напослеку 1
  • Напослетку 1
  • напослетку 11
  • направи 1
  • Направили 1
  • напрасит 1
  • напрасно 1
  • напред 4
  • напредак 1
  • напредују 1
  • напрезати 1
  • напротив 6
  • напустили 1
  • напуштао 1
  • нарав 1
  • нарави 5
  • наравно 3
  • наредба 1
  • наредбе 1
  • наредби 1
  • нареди 1
  • наредио 1
  • наређивати 1
  • наређује 1
  • нарицало 1
  • народа 1
  • народе 1
  • народне 1
  • народносну 1
  • народу 2
  • нарочитим 2
  • Нарочито 2
  • нарочито 8
  • нарочитог 1
  • нарочитом 1
  • нарочиту 1
  • нас 27
  • насигурно 4
  • насиља 1
  • наслађава 1
  • наследила 1
  • наследили 1
  • наследио 2
  • наследница 1
  • наследници 2
  • наследства 1
  • наследство 1
  • насликане 1
  • насликати 1
  • наслонила 2
  • наслоњачу 1
  • наслоњен 1
  • наслоњене 1
  • насмеје 1
  • насмехнула 1
  • насмеши 5
  • Наспело 1
  • насртаји 1
  • наста 2
  • Наста 2
  • настави 9
  • наставник 1
  • настаде 1
  • настала 1
  • настало 1
  • настао 2
  • настрано 1
  • наступа 1
  • наступајуће 1
  • Наступи 1
  • наступи 3
  • наступила 1
  • наступио 2
  • натегом 1
  • наточи 2
  • натраг 2
  • натурализма 1
  • натурених 1
  • науку 1
  • научио 1
  • началник 1
  • начелима 1
  • начелник 13
  • начелника 1
  • начелником 3
  • начелнику 2
  • начин 10
  • начина 2
  • начине 1
  • начини 1
  • начиниле 1
  • Начиниле 1
  • начинио 2
  • начинише 1
  • начуо 2
  • Наш 1
  • наш 4
  • наша 7
  • нашао 3
  • наше 5
  • нашег 2
  • нашега 1
  • нашем 3
  • наши 1
  • Наши 1
  • нашим 2
  • наших 1
  • нашла 1
  • нашло 1
  • Нашој 1
  • нашој 3
  • нашом 1
  • наштампана 2
  • наштампанога 1
  • Нашто 1
  • нашто 7
  • нашу 4
  • Не 12
  • не 257
  • неба 1
  • неблагодаран 1
  • небо 1
  • Небо 3
  • небу 5
  • неверним 1
  • неверницима 1
  • невероватно 1
  • неверство 1
  • невесела 1
  • невесели 2
  • невесео 1
  • невесту 1
  • невину 1
  • Невоља 1
  • невоља 3
  • невољама 1
  • невоље 1
  • невољи 2
  • невољницима 1
  • невољу 4
  • невредећи 1
  • негде 3
  • неге 1
  • неглиже 1
  • Него 1
  • него 29
  • негован 1
  • неговаћу 1
  • Неготина 1
  • неготинским 1
  • неготинско 1
  • недавно 1
  • недара 1
  • недеља 1
  • Недељковић 49
  • Недељковића 13
  • Недељковићева 5
  • Недељковићевима 2
  • Недељковићевих 9
  • Недељковићево 1
  • Недељковићевог 1
  • Недељковићевој 3
  • Недељковићем 2
  • Недељковићка 2
  • Недељковићу 6
  • недозвољене 1
  • недозвољеним 1
  • недостатка 1
  • недостојне 1
  • недоучени 1
  • недра 1
  • недрагог 1
  • нежењених 2
  • нежности 1
  • независни 2
  • независност 1
  • незадовољна 1
  • незадовољни 1
  • незадовољних 1
  • незвана 1
  • незвани 1
  • незгодама 1
  • незгоде 2
  • незграпно 1
  • незнано 1
  • незнатни 1
  • незнатног 1
  • неизлечимо 1
  • неизмерно 2
  • неископани 1
  • неиспаван 1
  • неистину 1
  • нејаку 1
  • неједнака 2
  • нек 1
  • нека 16
  • Нека 3
  • некад 2
  • Некада 1
  • некада 3
  • некадањих 1
  • некадашњим 1
  • некакве 1
  • Некако 1
  • некако 5
  • неке 14
  • Неки 3
  • неки 32
  • неким 6
  • неких 4
  • неко 16
  • неког 9
  • некој 3
  • неколегијално 1
  • Неколико 1
  • неколико 25
  • неколицином 2
  • неком 14
  • неку 5
  • некуд 2
  • некуда 1
  • Нема 3
  • нема 33
  • немају 4
  • немајући 1
  • немам 4
  • немамо 1
  • немамурни 1
  • немара 1
  • немарно 1
  • немачко 1
  • немаше 3
  • немиле 2
  • немило 1
  • немилостив 1
  • немилостиви 2
  • немилостиво 1
  • немо 2
  • немогуће 2
  • Немој 1
  • неморал 1
  • неморалу 1
  • Немци 1
  • ненавист 1
  • Ненавист 1
  • ненадно 1
  • необично 3
  • необјашњиво 1
  • неокаљаног 2
  • неопажено 1
  • Неописана 1
  • неописано 2
  • неплатише 1
  • Непобитни 1
  • непозваног 1
  • непозната 1
  • непознати 3
  • непознатог 1
  • непоколебљивости 1
  • непоколебљиву 1
  • непомично 1
  • Непомично 1
  • непомућене 1
  • непомућени 1
  • непомућеног 1
  • непослушнице 1
  • непослушног 1
  • непосредно 1
  • непотребни 1
  • неправде 1
  • неправду 4
  • неправилне 1
  • непрекидно 1
  • непрекидног 1
  • непрекорно 1
  • непремено 1
  • непрестани 1
  • непрестано 28
  • Непрестанце 1
  • непријатељ 1
  • непријатеља 4
  • непријатељи 1
  • непријатељима 1
  • непријатељске 1
  • непријатељски 1
  • непријатељско 2
  • непријатност 1
  • непријатности 1
  • неприкосновено 1
  • неприлике 2
  • неприлику 1
  • неприлици 3
  • неприродније 1
  • неразумљив 1
  • неразумљивих 1
  • нерасположења 1
  • нервозан 1
  • нервозна 1
  • неред 1
  • нерешена 1
  • несвестицу 1
  • несвршен 1
  • несвршених 1
  • неслоге 1
  • несносно 1
  • неспоразум 1
  • несрећа 4
  • несреће 1
  • несрећи 1
  • несрећни 4
  • несрећно 1
  • несрећног 1
  • несрећном 1
  • несрећну 3
  • несрећу 2
  • несршени 1
  • неста 2
  • нестајало 1
  • нестало 2
  • несташне 1
  • несташни 1
  • несхватљив 1
  • нет 3
  • нетачне 1
  • нетачног 1
  • нетренимице 2
  • неће 15
  • нећемо 1
  • нећете 1
  • нећеш 1
  • нећу 2
  • неумесним 1
  • неумитна 1
  • неумрли 1
  • неупутно 1
  • неутешена 1
  • Нехотице 1
  • нехотице 3
  • нечега 1
  • нечем 2
  • Нешто 1
  • нешто 39
  • Ни 4
  • ни 79
  • нигде 4
  • нижим 1
  • нижих 1
  • низ 1
  • низина 1
  • није 185
  • Није 9
  • ниједан 1
  • Ниједног 1
  • ниједном 1
  • Никад 1
  • никад 12
  • никада 2
  • никаква 5
  • никакве 4
  • никаквог 1
  • никако 21
  • никао 1
  • нико 14
  • Нико 7
  • никог 1
  • никога 1
  • Никола 2
  • Николић 2
  • никоме 6
  • нимало 1
  • нирн 1
  • нисам 11
  • ниси 1
  • ниска 2
  • ниске 2
  • нисмо 4
  • нисте 1
  • Нису 2
  • нису 35
  • нити 8
  • ниче 1
  • Ничега 1
  • ничега 2
  • ничијега 1
  • ничим 2
  • НИШ 1
  • Ниш 2
  • нише 1
  • Ништа 2
  • ништа 30
  • ништави 1
  • ништавило 1
  • Нишу 1
  • но 142
  • Но 40
  • ноблес 1
  • нов 2
  • нова 2
  • Новац 1
  • новац 13
  • новаца 1
  • нове 5
  • новембар 3
  • новембра 3
  • новембру 1
  • нови 9
  • новим 2
  • новинама 1
  • новинар 1
  • новине 6
  • нових 3
  • ново 4
  • новог 1
  • новој 1
  • новост 1
  • новостима 1
  • новца 4
  • новце 1
  • новци 1
  • новчане 1
  • ногама 2
  • ногу 1
  • Нојев 1
  • нос 1
  • Нос 2
  • носа 2
  • носао 1
  • носаше 1
  • носе 2
  • носева 4
  • носи 2
  • носили 2
  • носом 1
  • носу 4
  • ноћ 6
  • ноћас 1
  • ноћашњем 1
  • ноћи 2
  • ноћу 4
  • нуди 5
  • нужда 1
  • нуждан 1
  • нужде 1
  • нужди 2
  • нужна 2
  • нужне 2
  • нужно 8
  • нужног 1
  • Нуна 1
  • ње 8
  • Њега 2
  • њега 48
  • Његов 1
  • његов 14
  • Његова 1
  • његова 16
  • његове 12
  • Његови 1
  • његови 2
  • његовијех 1
  • његовим 8
  • његових 4
  • Његово 1
  • његово 10
  • његовог 4
  • његовој 7
  • његовом 7
  • његову 4
  • њежне 1
  • њему 19
  • Њему 3
  • њен 11
  • Њена 1
  • њена 11
  • Њене 1
  • њене 5
  • Њени 1
  • њени 5
  • њеним 7
  • њених 4
  • Њено 1
  • њено 2
  • њеног 4
  • њеној 3
  • њеном 4
  • њену 3
  • њи 1
  • њиве 1
  • њим 6
  • Њима 1
  • њима 18
  • њиме 19
  • Њин 1
  • њине 1
  • њискање 1
  • њих 31
  • Њих 4
  • Њихов 1
  • њихов 9
  • Њихова 1
  • њихова 8
  • Њихове 2
  • њихове 3
  • њихови 2
  • њиховим 4
  • њихових 3
  • Њихово 1
  • њиховог 6
  • њиховој 1
  • њиховом 1
  • Њиховом 1
  • њихову 3
  • њој 11
  • Њојзи 2
  • њојзи 5
  • њом 1
  • њоме 3
  • њу 13
  • Њу 2
  • о 102
  • О 5
  • оба 7
  • обавио 1
  • обавити 1
  • обављали 1
  • обављао 1
  • обазриви 1
  • обазривости 1
  • обале 1
  • обасипаше 1
  • обвезани 1
  • обвезати 1
  • обвезе 1
  • обвезницу 1
  • обе 12
  • Обе 4
  • обеда 2
  • обезбеде 1
  • обезбедим 1
  • обележио 1
  • обема 1
  • обесних 1
  • обест 2
  • обећава 1
  • обећала 1
  • обећању 2
  • обећати 1
  • обешена 1
  • обилна 1
  • обилни 1
  • обичај 6
  • обичају 3
  • обичан 3
  • обична 2
  • обичне 2
  • обични 3
  • обичних 1
  • обично 17
  • обичног 2
  • обишла 1
  • објављен 1
  • Објасни 1
  • објаснити 1
  • објашнење 1
  • објашњавајући 1
  • објашњавала 1
  • објашњавања 1
  • објекти 2
  • облачан 1
  • облачка 1
  • облетати 1
  • облигација 1
  • оближњем 1
  • оближњих 1
  • облик 1
  • облике 1
  • облику 1
  • обманама 2
  • обмане 2
  • обмани 1
  • обмањују 1
  • обнове 1
  • обновиле 1
  • обновљеног 1
  • обожаване 1
  • обоје 11
  • Обоје 4
  • обојег 1
  • обојима 1
  • обојих 1
  • Обојица 3
  • обојица 4
  • обојицу 1
  • Обојицу 1
  • оболе 1
  • обрадује 1
  • образ 3
  • образи 1
  • образима 1
  • образована 1
  • образованих 1
  • образовање 3
  • образовању 1
  • образовао 1
  • образујеш 1
  • обрати 3
  • обратити 1
  • обратно 1
  • обрве 3
  • обрецну 1
  • обриса 1
  • обрлати 1
  • обрне 1
  • обрну 1
  • обрнуше 1
  • обртао 1
  • обузе 1
  • обузима 2
  • обукла 1
  • обукоше 1
  • обухватио 1
  • обуци 1
  • обучен 4
  • обучена 1
  • обучени 1
  • ова 30
  • Ова 6
  • овај 56
  • Овај 8
  • овакав 3
  • оваквим 1
  • оваквој 1
  • Оваке 2
  • оваке 6
  • оваки 1
  • Оваким 1
  • оваким 3
  • оваких 2
  • овако 23
  • Овако 3
  • овакове 1
  • оваког 2
  • оваком 2
  • оваку 2
  • овамо 10
  • овдашњем 1
  • овде 31
  • Овде 8
  • овди 1
  • Ове 2
  • ове 40
  • Ови 5
  • ови 9
  • овијех 1
  • овим 29
  • овима 6
  • ових 14
  • овладао 2
  • Ово 13
  • ово 67
  • овог 26
  • Овога 1
  • овога 19
  • овој 26
  • оволико 1
  • Оволико 1
  • овом 16
  • овоме 13
  • Ову 2
  • ову 22
  • огласи 1
  • огласио 2
  • огледала 2
  • огледало 5
  • оговарали 1
  • ограду 1
  • ограничени 1
  • ограниченог 1
  • огрезао 1
  • огрезне 1
  • огроме 1
  • огромна 1
  • огромни 1
  • огромну 1
  • Од 17
  • од 183
  • одавде 1
  • одавно 1
  • одазвала 1
  • одазивају 1
  • одајама 3
  • одаји 1
  • одакле 2
  • оданде 2
  • одатле 3
  • Одатле 3
  • одбацују 1
  • одбацујући 1
  • одбија 1
  • одбијањем 1
  • одбијеш 1
  • одбране 1
  • одважности 1
  • одваљује 1
  • одведоше 1
  • одвезоше 1
  • одвео 1
  • одводи 1
  • Одвојен 1
  • одвојена 1
  • одвојени 1
  • одвојено 1
  • одврати 1
  • одвратни 1
  • одговара 2
  • одговор 2
  • одговора 1
  • одговори 14
  • одговорити 1
  • одговорношћу 1
  • одговором 1
  • одговору 1
  • одгурнуо 1
  • оде 13
  • одевен 2
  • одевене 1
  • одело 2
  • оделом 1
  • оделу 2
  • одељену 1
  • одемо 1
  • одеће 1
  • одеш 1
  • одзива 4
  • одигравала 1
  • одигравали 1
  • одиграла 1
  • одиграо 1
  • одиграти 1
  • одиста 1
  • одједанпут 1
  • одједном 3
  • одјекивале 1
  • одјекнуо 1
  • одкад 1
  • Одкад 1
  • одкуда 1
  • одлагања 1
  • одлажења 1
  • одлажењу 1
  • одлазе 2
  • одлази 6
  • одлазила 2
  • одлазио 1
  • одласка 1
  • одложи 1
  • одлуку 1
  • одлучно 1
  • одлучност 1
  • одлучношћу 1
  • одмакоше 1
  • одмара 1
  • одмарао 1
  • одмарширао 1
  • Одмах 5
  • одмах 66
  • одмерена 1
  • одмерено 1
  • одмор 2
  • одмора 2
  • одморе 1
  • одморим 1
  • однегују 1
  • однесу 1
  • однеше 1
  • односима 2
  • односно 2
  • одношајима 1
  • одобравања 1
  • одобрио 1
  • одолемо 1
  • одолети 1
  • одоцнио 1
  • одоше 5
  • одрастао 1
  • одређена 2
  • одређено 3
  • одређивали 1
  • одређивао 1
  • одређује 1
  • одрекнете 1
  • одрећи 3
  • одржала 1
  • одржати 2
  • одржи 5
  • одрицати 1
  • одриче 1
  • одскачућим 1
  • одступају 1
  • одступио 1
  • одсуство 2
  • оду 4
  • одупрео 1
  • одушевљени 1
  • одушевљењем 1
  • оженио 1
  • Оженио 1
  • ожењен 1
  • ожењени 1
  • озаравала 1
  • озбиљан 1
  • озбиљно 1
  • озбиљног 1
  • озлојеђен 1
  • озлојеђени 1
  • ока 2
  • окамењен 1
  • окамењена 1
  • оквасила 1
  • оклизне 1
  • оклизну 1
  • окна 1
  • окно 1
  • Око 1
  • око 30
  • околине 1
  • околину 1
  • околност 1
  • околности 1
  • околностима 2
  • оком 2
  • окомили 1
  • окрене 1
  • окрени 1
  • окрену 4
  • окренув 2
  • окренуо 1
  • окренути 3
  • окрепљени 1
  • окрете 1
  • окреше 1
  • окромна 1
  • округ 2
  • округли 1
  • окружавају 1
  • окружаваху 1
  • октобра 4
  • оку 1
  • окужи 1
  • окусило 1
  • окуша 1
  • олабавио 1
  • олакшао 1
  • оличено 1
  • олука 1
  • омалена 1
  • оматоре 1
  • омахну 1
  • омирише 1
  • омладина 5
  • омладинско 1
  • он 179
  • Он 75
  • Она 34
  • она 81
  • онај 17
  • Онај 4
  • онаквој 1
  • Онако 1
  • онако 18
  • онамо 3
  • Онда 1
  • онда 73
  • онде 2
  • оне 16
  • Оне 5
  • онесвешћен 1
  • Они 14
  • они 40
  • онизак 2
  • оним 9
  • онима 5
  • ониска 1
  • оних 6
  • оно 39
  • Оно 5
  • оног 6
  • онога 5
  • оној 2
  • онолико 1
  • оном 1
  • ономе 2
  • ону 4
  • опадача 1
  • опазивши 1
  • опазиле 1
  • опазило 1
  • опазио 1
  • опазити 3
  • опазићете 1
  • опаке 1
  • опако 1
  • опаком 1
  • Опањкала 1
  • опарен 1
  • опасан 1
  • опасна 2
  • опасност 2
  • опасности 1
  • операције 1
  • Опет 1
  • опет 44
  • опија 1
  • опипа 1
  • описао 1
  • описати 2
  • описивати 1
  • описујем 1
  • оплеменила 1
  • опозицију 1
  • опоја 1
  • опомињала 1
  • опомиње 1
  • опортунитет 1
  • оправдања 1
  • опраше 1
  • опраштајући 1
  • опрезно 1
  • опремила 1
  • опросте 2
  • Опрости 2
  • опрости 4
  • опростио 1
  • опростише 1
  • опроштаја 1
  • опстане 1
  • опширно 1
  • опште 13
  • општег 1
  • општи 5
  • општинског 2
  • општину 1
  • орасима 1
  • органима 1
  • оригиналан 1
  • ортак 1
  • ортака 2
  • Осам 1
  • осам 7
  • осамнаест 2
  • осваја 1
  • осване 1
  • освануо 1
  • Освануо 2
  • освета 1
  • освете 2
  • освети 2
  • осветљавају 1
  • осветљена 1
  • освоји 1
  • освојио 1
  • осврнуло 1
  • осврће 1
  • осеке 1
  • осеку 1
  • осети 1
  • осетио 1
  • осетише 2
  • осетљив 1
  • осетљивост 2
  • осећа 2
  • осећаје 2
  • осећајног 1
  • осећала 2
  • осећали 1
  • осећам 4
  • осећања 1
  • осећање 1
  • осећању 1
  • осећао 5
  • осећаху 2
  • осећаше 1
  • осигура 1
  • осигурана 1
  • Осим 2
  • осим 9
  • оскудевала 1
  • оскудице 1
  • оскудици 1
  • оскудни 1
  • ослањати 1
  • ослови 1
  • ословио 1
  • ослушну 1
  • Осмејак 1
  • осмејак 2
  • осмех 3
  • осмехиваху 1
  • осмехне 1
  • осмехну 1
  • осмехнуо 1
  • осмеху 2
  • осмотрити 1
  • основи 1
  • основицу 1
  • основним 1
  • особама 1
  • особе 2
  • особено 2
  • особина 1
  • особите 1
  • особитије 1
  • особитији 1
  • особитим 3
  • особито 2
  • особитом 1
  • осрамотити 1
  • оста 2
  • остави 2
  • Остави 2
  • оставила 1
  • Оставимо 2
  • оставио 2
  • оставите 1
  • оставити 3
  • оставља 3
  • остављала 1
  • остаде 2
  • Остаје 1
  • остаје 4
  • остају 1
  • Остала 2
  • Остале 1
  • остале 6
  • Остали 1
  • остали 5
  • осталим 2
  • осталих 2
  • Остало 2
  • остало 6
  • осталог 1
  • осталом 1
  • остане 2
  • останемо 1
  • останете 1
  • Останите 1
  • Остану 1
  • остану 2
  • остао 6
  • остарим 1
  • остарина 1
  • остатак 1
  • остати 3
  • осуђивао 1
  • осуђује 2
  • осујећавала 2
  • отац 16
  • Отац 3
  • отаџбина 1
  • отвара 2
  • отварањем 1
  • отворена 4
  • отворене 1
  • отворено 4
  • отвори 3
  • отворила 1
  • отворим 1
  • отворио 1
  • отворише 1
  • отежавала 1
  • отезао 1
  • отео 1
  • Отећу 1
  • отима 2
  • Отимају 1
  • отимања 2
  • отићи 3
  • отишао 6
  • Отишла 1
  • отишла 5
  • отишле 1
  • отишли 2
  • откад 1
  • отклони 1
  • отклонило 1
  • отклонити 1
  • отклопише 1
  • открити 1
  • откуда 2
  • откуцаји 1
  • отмено 1
  • отменог 1
  • отменој 1
  • отменом 1
  • отму 1
  • ото 1
  • отпевају 1
  • Отплаћуј 1
  • отпоче 14
  • отпочела 3
  • отпочело 1
  • отпочео 2
  • отпочети 1
  • отпочеше 2
  • отпочиње 4
  • отпочне 8
  • отпочну 1
  • Отпочну 1
  • отпутује 1
  • отргне 1
  • отргнут 1
  • отрчи 1
  • Отуд 1
  • Отуда 1
  • отуда 4
  • отумарао 1
  • отумарио 1
  • официр 3
  • официра 4
  • официри 1
  • официрско 1
  • Ох 2
  • охладнети 1
  • охрабрен 1
  • охрабрена 1
  • Оца 1
  • оца 17
  • оцем 1
  • оцењивајући 1
  • оцрњује 1
  • оцу 3
  • очајавај 2
  • очајавала 1
  • очајавам 1
  • очајања 1
  • очајно 1
  • очарава 1
  • очарала 1
  • оче 8
  • очев 2
  • очева 2
  • очеве 1
  • Очевидно 1
  • очевим 2
  • очевину 1
  • очеву 1
  • очекивани 1
  • очекивао 1
  • очекујем 1
  • Очи 2
  • очи 24
  • Очију 1
  • очију 3
  • очима 10
  • очина 1
  • очине 1
  • очинске 1
  • очувала 1
  • очувати 1
  • оџак 1
  • оштра 1
  • оштро 4
  • па 309
  • Па 35
  • пада 3
  • падају 3
  • падала 1
  • падале 1
  • падаће 1
  • падаше 2
  • паде 1
  • падне 1
  • пажљивим 1
  • пажљиво 3
  • пажња 1
  • пажње 2
  • пажњи 1
  • пажњом 1
  • пажњу 5
  • пазећи 1
  • пази 1
  • пазили 1
  • пак 6
  • паклена 1
  • паклене 1
  • пакост 4
  • пакости 3
  • пакостима 1
  • пала 1
  • Паланку 1
  • Палата 1
  • палате 1
  • пале 1
  • Палилули 2
  • пало 2
  • памет 1
  • паметно 1
  • паметну 1
  • памећу 1
  • памтим 1
  • памтио 1
  • пао 3
  • папиран 1
  • паприка 2
  • паприкаш 1
  • паприком 1
  • пара 4
  • паралисало 1
  • паре 2
  • Паризу 1
  • париске 1
  • парница 1
  • партији 1
  • парчад 2
  • парчади 1
  • парче 1
  • парчетом 1
  • пасива 1
  • Пасја 1
  • патетичким 1
  • патио 1
  • патишпан 1
  • патнички 2
  • патњама 1
  • патос 1
  • патоса 1
  • паузе 1
  • паше 1
  • пева 1
  • певају 1
  • певали 1
  • певачко 1
  • певачког 4
  • певачком 1
  • педесет 2
  • пензији 1
  • пензионар 1
  • пензионара 1
  • пенсија 1
  • пенсији 1
  • пенсијом 1
  • пење 2
  • пењу 1
  • пепео 1
  • пера 1
  • Перин 1
  • периодичним 1
  • перо 1
  • Перо 1
  • Перса 13
  • Персе 1
  • Перси 1
  • Персида 3
  • Персу 1
  • Перу 1
  • песма 1
  • песме 3
  • песму 2
  • песник 2
  • песника 1
  • песницом 1
  • песничка 1
  • пет 7
  • Петар 9
  • пете 1
  • петнаест 1
  • петога 1
  • петоро 1
  • Петра 4
  • Петрова 3
  • Петровић 4
  • Петровићеву 1
  • Петром 1
  • пећи 1
  • пећина 1
  • печено 1
  • печење 1
  • пешадијском 1
  • пива 1
  • пивари 2
  • пиво 4
  • пивом 1
  • пијаначка 1
  • пијацу 1
  • пије 5
  • пијететом 1
  • пијмо 1
  • Пијмо 1
  • пију 2
  • пијуцка 1
  • пик 1
  • пикантерија 1
  • пикантерије 1
  • пикантнијом 1
  • Пилећи 1
  • пиљили 1
  • пиљио 1
  • пипкаше 1
  • Пирота 2
  • Пироту 3
  • писама 1
  • писанога 1
  • Писање 1
  • писао 1
  • писати 2
  • писаћег 2
  • писаћем 2
  • писаћи 1
  • писаћим 1
  • писац 5
  • писаца 3
  • писаше 2
  • писма 2
  • писмена 1
  • писменије 1
  • писмено 4
  • писменом 1
  • писмо 12
  • Писмо 3
  • писмом 2
  • писму 3
  • писца 3
  • писцем 1
  • писци 1
  • писцима 1
  • писцу 2
  • пита 2
  • питајући 1
  • питам 1
  • питања 1
  • Питање 1
  • питање 2
  • питањем 2
  • питању 2
  • питаше 1
  • питом 1
  • питомац 1
  • пиће 2
  • пише 3
  • пишем 2
  • плакала 1
  • плакали 1
  • плакаће 1
  • плакаше 1
  • пламен 1
  • пламеним 1
  • пламено 1
  • плане 1
  • планета 1
  • планине 1
  • плану 1
  • планути 1
  • плате 2
  • плати 6
  • платива 1
  • платим 1
  • платио 2
  • платићу 1
  • плату 1
  • плаћа 2
  • плаћају 1
  • плаћања 2
  • плаћао 1
  • плаћено 1
  • плафону 1
  • плаха 1
  • плаче 1
  • плачемо 1
  • племенита 2
  • племенити 1
  • племенитој 1
  • племенитост 1
  • племениту 1
  • плехану 1
  • плимом 1
  • плод 1
  • плочама 1
  • пљесну 1
  • пљувао 1
  • пљуне 1
  • По 10
  • по 140
  • победио 1
  • победити 1
  • победу 1
  • побеђени 2
  • побеђује 1
  • побијају 1
  • побије 1
  • побити 1
  • поборници 1
  • побочне 1
  • побочној 1
  • побочну 4
  • побратим 3
  • побратима 6
  • Побратими 1
  • побратимова 1
  • побратимову 1
  • побратимство 2
  • побратио 1
  • побуде 1
  • побудио 1
  • побуђује 1
  • повезан 1
  • повезује 1
  • поверава 2
  • поверени 1
  • поверљиви 1
  • поверује 1
  • повесницу 1
  • повести 1
  • поветарца 1
  • повећа 1
  • повеће 1
  • повећег 1
  • повећу 1
  • повечерају 1
  • повијеног 1
  • повисок 1
  • повише 2
  • повлачење 1
  • Повлачење 1
  • повлачењу 1
  • повода 3
  • поводом 2
  • повољно 3
  • повољном 1
  • повратити 1
  • повраћеном 1
  • повуци 2
  • повучем 1
  • погашене 1
  • погине 1
  • погинем 1
  • Погинули 1
  • погинуо 2
  • Поглед 1
  • поглед 2
  • погледа 8
  • погледајте 1
  • погледала 1
  • погледао 3
  • погледати 2
  • погледаше 4
  • погледе 2
  • погледи 3
  • погледну 1
  • погледом 4
  • погледу 5
  • погодби 1
  • погодила 1
  • погодило 1
  • погодио 2
  • погодити 1
  • погођен 1
  • погођени 1
  • погреб 1
  • погрешио 1
  • погружен 1
  • погурен 1
  • под 7
  • подаље 1
  • подао 1
  • подељена 2
  • подере 1
  • подигао 1
  • Подигне 1
  • подигне 3
  • подигосмо 1
  • подиже 1
  • подилазе 1
  • подједнако 3
  • подле 1
  • подлежу 1
  • подли 1
  • подмеће 1
  • подмећу 1
  • подмитити 1
  • поднапио 1
  • подне 11
  • поднели 1
  • поднесе 1
  • поднети 1
  • подножје 1
  • подносило 1
  • подобности 1
  • подржава 1
  • подржавали 1
  • подржавања 1
  • подржавао 1
  • подробне 1
  • подругљиво 1
  • подруму 1
  • подсети 1
  • подсмева 1
  • подсмехом 1
  • подударао 1
  • подуже 1
  • подужу 1
  • подупире 1
  • подхрањивати 1
  • пође 9
  • пођем 1
  • пођоше 1
  • пођу 1
  • поетише 1
  • пожалили 1
  • пожалио 2
  • пожелела 1
  • пожњевам 1
  • пожуде 1
  • Пожури 1
  • пожури 2
  • позадини 1
  • позајмице 1
  • позајмљено 1
  • позајмљује 2
  • позајмљујем 1
  • позвала 1
  • позван 1
  • позваног 1
  • позвао 2
  • позвати 1
  • поздрава 2
  • поздрави 2
  • Поздравите 1
  • поздравише 1
  • Поздрављамо 1
  • позив 4
  • позивницама 1
  • позитиван 1
  • позитуру 1
  • позлаћени 1
  • позлило 1
  • познавала 3
  • познавале 1
  • познавали 2
  • познавао 1
  • познаваху 3
  • познаваше 2
  • познаде 1
  • познаје 4
  • познајем 3
  • познајемо 3
  • познајеш 4
  • познају 1
  • познаника 2
  • познаницама 1
  • познаници 2
  • познаницима 1
  • познанство 1
  • познао 2
  • познат 1
  • позната 1
  • познате 3
  • познати 4
  • Познато 1
  • познато 4
  • познату 1
  • позове 2
  • поимајући 1
  • појав 1
  • појава 1
  • појаве 1
  • појавила 2
  • појавио 1
  • појављује 1
  • појачавали 1
  • појачане 1
  • појачања 1
  • појачом 1
  • поједено 1
  • појединац 1
  • поједини 2
  • појединостима 3
  • појезијом 1
  • појео 1
  • појимање 1
  • Појимање 1
  • појма 1
  • појмљиво 1
  • покаже 1
  • показа 2
  • показала 2
  • показао 2
  • показивала 1
  • показивало 1
  • показивао 1
  • показује 4
  • покварен 1
  • поклоне 1
  • поклони 1
  • поклонише 1
  • поклоњена 1
  • Покојник 1
  • поколебају 1
  • Покоравам 1
  • покосиће 1
  • покрај 4
  • покрајина 1
  • покрене 1
  • покрет 2
  • покретачи 1
  • покретима 2
  • покривајући 1
  • покривало 1
  • покриваше 1
  • покровитељства 1
  • покушавала 1
  • покушаван 1
  • Покушаш 1
  • пола 4
  • полагао 1
  • полазак 2
  • полазе 1
  • полазили 1
  • полазило 2
  • полазио 1
  • полазна 1
  • полазу 2
  • полако 9
  • поласка 1
  • полета 1
  • полетарци 1
  • полети 1
  • полије 1
  • Политичкој 1
  • полић 2
  • полиће 1
  • полићем 3
  • полицијски 1
  • полицију 1
  • половини 2
  • половину 1
  • положај 5
  • положаје 4
  • положајима 1
  • положе 1
  • положи 3
  • положили 1
  • полукругу 1
  • поља 2
  • поље 1
  • пољске 1
  • пољу 6
  • пољуби 5
  • пољубила 4
  • пољубио 1
  • пољубише 1
  • пољупцима 1
  • помагао 1
  • помагачи 1
  • помаже 2
  • помајка 3
  • помајке 1
  • поменути 1
  • помешају 1
  • помињући 1
  • помисао 1
  • помисли 1
  • помислио 1
  • помишља 1
  • помишљали 1
  • помишљати 1
  • помогао 1
  • помогло 1
  • помогне 1
  • помогну 2
  • помогоше 1
  • помодне 1
  • помолила 1
  • Помоћ 1
  • помоћ 5
  • помоћи 3
  • помоћника 1
  • помоћу 3
  • понавља 1
  • понајвећу 1
  • понајвише 3
  • понајжешће 1
  • понајзанимљивија 1
  • понајмилије 1
  • понајсимпатичнија 1
  • понајстрашнија 1
  • понамештала 1
  • понамешташе 1
  • понамештено 1
  • понаша 1
  • понашања 1
  • понашање 1
  • понашањем 2
  • понашању 1
  • понеке 1
  • понеки 2
  • понео 3
  • понеше 1
  • поништавам 1
  • понова 1
  • понови 1
  • поново 10
  • понос 2
  • поносит 1
  • поноћи 4
  • понуда 1
  • понуде 1
  • понуди 1
  • понудио 1
  • понуду 5
  • понуђени 2
  • поодавно 1
  • попех 1
  • попије 1
  • попију 1
  • попио 1
  • попити 1
  • поплаши 1
  • поприлично 1
  • попрскиваше 1
  • популарише 1
  • попусти 1
  • попустила 1
  • попустити 1
  • попут 1
  • поравнање 1
  • порађала 1
  • поражава 1
  • порасте 1
  • поред 3
  • поређане 1
  • поређани 1
  • пореза 1
  • порезне 1
  • поремети 1
  • порода 1
  • породиљу 1
  • породица 1
  • породицама 1
  • породице 3
  • породици 1
  • породицом 2
  • породицу 2
  • породична 1
  • породичне 4
  • породични 2
  • породичним 1
  • породичног 1
  • породичној 1
  • породичном 1
  • порок 1
  • поруку 1
  • порумене 1
  • поруменела 1
  • порумени 2
  • поручене 1
  • порученом 1
  • поручи 1
  • порцеланској 1
  • посаветовао 1
  • посаде 1
  • посади 2
  • посадила 1
  • посадио 1
  • посао 12
  • посве 2
  • посведневни 1
  • посведневно 1
  • посведочио 1
  • поседали 1
  • Поседаше 1
  • поседаше 3
  • посестриму 1
  • посете 2
  • посетила 1
  • посету 1
  • посигурно 1
  • посла 9
  • посланик 1
  • послао 1
  • Послао 1
  • послати 2
  • После 14
  • после 25
  • последње 8
  • последњег 1
  • последњега 1
  • последњи 6
  • последњим 2
  • последњу 1
  • послетку 12
  • послова 1
  • послове 7
  • пословима 2
  • пословица 2
  • пословице 1
  • послом 2
  • послу 1
  • послуже 1
  • послуживао 1
  • послужимо 1
  • послужио 1
  • послужите 1
  • послужитељ 1
  • послужитељима 1
  • послужити 1
  • послуша 1
  • послушао 1
  • послушна 2
  • послушне 1
  • послушност 1
  • посмарању 1
  • посматра 7
  • посматрајући 4
  • посматрала 3
  • посматрале 1
  • посматрали 2
  • посматрања 1
  • посматрање 3
  • посматрању 1
  • посматрао 3
  • посматраше 4
  • посолити 1
  • посредовање 1
  • посрнуо 1
  • поставља 1
  • постаде 1
  • постаја 1
  • постајаше 1
  • постаје 6
  • постају 1
  • постала 5
  • постали 2
  • постало 1
  • постане 1
  • постанем 1
  • постанемо 1
  • постао 4
  • постаријега 1
  • постарији 2
  • постаријим 3
  • постељи 1
  • постигнем 1
  • постићи 1
  • постоје 1
  • постоји 5
  • пострадалих 1
  • поступак 1
  • поступи 1
  • поступио 1
  • поступно 1
  • Посумњати 1
  • посут 1
  • потвора 1
  • потврде 1
  • потврди 2
  • потврдити 1
  • потврду 1
  • потврђивање 1
  • поткрепише 1
  • потомству 1
  • потоње 1
  • потоњи 2
  • потопа 1
  • потписао 1
  • потпише 1
  • потпомагао 1
  • потпомажу 1
  • потпомогнуто 1
  • потпуне 1
  • Потпуни 1
  • потпуни 2
  • потпуно 21
  • потпуном 1
  • потражи 2
  • потреба 1
  • потребе 2
  • потребно 3
  • потребу 2
  • потресен 1
  • потресена 1
  • потресеним 1
  • потрошен 1
  • потрчали 1
  • потуку 1
  • поуздано 2
  • поустајаше 1
  • поучава 1
  • поучавам 1
  • поучавати 1
  • похабан 1
  • похађала 1
  • похвалу 1
  • похитај 1
  • походе 1
  • походио 1
  • поцури 1
  • почасне 1
  • поче 7
  • почела 3
  • почели 2
  • почело 3
  • почео 1
  • почесто 1
  • почетак 2
  • почетку 7
  • почешће 1
  • почива 1
  • почивка 1
  • почивке 2
  • починио 1
  • почињао 1
  • почињем 1
  • почињеш 1
  • почињи 1
  • почињући 1
  • почне 3
  • почнеш 1
  • Почнимо 1
  • почну 1
  • Пошао 1
  • пошао 3
  • пошла 3
  • пошли 2
  • пошло 1
  • поштанско 1
  • поште 1
  • поштен 2
  • поштени 1
  • поштено 1
  • поштенога 1
  • поштења 3
  • Поштење 1
  • поштење 3
  • пошто 15
  • поштовања 1
  • поштоваху 1
  • пошту 1
  • поштује 1
  • поштујем 1
  • поштују 1
  • пр 2
  • права 3
  • правац 2
  • правда 1
  • правде 3
  • праве 1
  • Праве 1
  • праведни 1
  • правећи 1
  • прави 10
  • правила 2
  • правили 1
  • правилима 1
  • правилније 1
  • Правилнијег 1
  • правилним 3
  • правилног 1
  • правилности 1
  • правим 3
  • правити 1
  • правичан 1
  • право 16
  • Право 2
  • правог 1
  • правој 1
  • правоме 1
  • правце 1
  • празне 1
  • Празно 1
  • празно 2
  • праисторијског 1
  • практиканат 1
  • практици 1
  • практичну 1
  • прали 1
  • прамен 1
  • прасе 1
  • прасетом 1
  • прасећину 2
  • праска 1
  • праске 1
  • пратијаху 1
  • пратила 1
  • пратио 3
  • пратиоцем 1
  • праћена 1
  • прах 1
  • праштала 1
  • праштали 1
  • прва 3
  • Прва 3
  • Прве 1
  • прве 3
  • први 11
  • првима 1
  • првина 3
  • првих 2
  • прво 10
  • првог 2
  • првој 2
  • првом 5
  • Пре 3
  • пре 36
  • пребледе 2
  • пребогат 1
  • преболео 1
  • преболи 1
  • превалило 2
  • Превара 1
  • преваре 3
  • превари 2
  • преварили 1
  • преварио 1
  • превелике 1
  • превелику 1
  • превијао 1
  • преводе 1
  • превучене 1
  • прегао 1
  • прегледа 2
  • прегледају 1
  • прегледу 1
  • преголеми 1
  • пред 17
  • Пред 5
  • преда 5
  • предавача 1
  • предао 1
  • предигао 1
  • предлог 1
  • предложи 1
  • Предмет 1
  • предмет 2
  • предмета 2
  • предњачио 1
  • предомислио 1
  • предосећа 1
  • предосторожност 1
  • предрасуде 1
  • предрасуду 1
  • предржа 1
  • предсобља 2
  • предсобље 1
  • предсобљу 1
  • представи 3
  • представља 1
  • представљања 1
  • представљањем 1
  • представљању 1
  • представљена 1
  • предстоји 2
  • предстража 1
  • предстраже 1
  • предузимача 1
  • предузму 1
  • предумишљени 1
  • предусретају 1
  • пређашњи 1
  • Пређе 1
  • пређе 13
  • пређу 1
  • прежали 1
  • Презерватив 1
  • презимену 1
  • презирао 1
  • презири 1
  • презрењем 1
  • презрети 1
  • презриви 2
  • прекида 2
  • прекидају 1
  • прекиде 7
  • прекинута 1
  • преклињао 1
  • Преклињем 1
  • преко 19
  • прекрсти 1
  • прекрстиле 1
  • прелаз 1
  • прелази 1
  • прелазила 1
  • прелазим 1
  • прелете 1
  • прели 1
  • преливаху 1
  • прелом 3
  • Према 3
  • према 38
  • премалежећој 1
  • премашила 1
  • преместе 1
  • премишља 2
  • премишљајући 1
  • премишљао 2
  • прене 2
  • пренемагање 1
  • пренемажу 1
  • пренесе 1
  • пренети 1
  • преносити 1
  • пренумераната 1
  • пренумерација 1
  • пренумерације 1
  • пренумерацију 2
  • преображени 1
  • преображењу 1
  • преобразио 1
  • преокренути 1
  • препирке 1
  • препоруку 1
  • препоручи 1
  • препредена 2
  • препредене 1
  • препродавање 1
  • препродају 1
  • препукло 2
  • пресан 1
  • пресбирова 1
  • пресбирову 1
  • пресела 1
  • пресије 1
  • пресира 1
  • Прескупа 1
  • пресна 2
  • пресрете 1
  • пресретнемо 1
  • преставља 1
  • престаде 1
  • престадоше 1
  • престала 1
  • престале 1
  • престанем 1
  • престао 1
  • Престаће 1
  • Престолонаследников 1
  • пресудна 1
  • пресуђивати 1
  • пресуђује 2
  • пресуђују 1
  • претварају 1
  • претварао 1
  • претворити 1
  • прете 1
  • Претежније 1
  • претензија 1
  • претерана 1
  • Претећи 1
  • прети 1
  • претплате 1
  • претплатника 1
  • претпоставити 1
  • претреса 1
  • претрнула 1
  • претрпео 2
  • претрпивши 1
  • претуривања 1
  • претурио 1
  • претходно 1
  • претходном 1
  • прећутала 1
  • преча 1
  • прече 1
  • пречишћава 1
  • прешла 1
  • при 17
  • При 3
  • прибере 1
  • приближи 2
  • приближио 1
  • приближује 1
  • приватним 1
  • приватног 1
  • привидном 1
  • привлачи 1
  • приволим 1
  • пригрљаја 1
  • придавала 1
  • придавати 1
  • придаде 1
  • придаје 1
  • придајући 1
  • придевају 1
  • придевао 1
  • придржавали 1
  • прижељкивали 1
  • призна 2
  • признаје 2
  • признала 1
  • признаницу 2
  • признао 1
  • признат 2
  • признати 3
  • признатим 1
  • призор 2
  • призором 1
  • прија 1
  • пријањају 1
  • пријатељ 4
  • пријатеља 6
  • Пријатељи 2
  • пријатељица 1
  • пријатељице 2
  • пријатељски 2
  • пријатељства 2
  • пријатељу 2
  • пријатна 1
  • пријатне 2
  • пријатни 1
  • пријатније 1
  • пријатно 1
  • пријему 1
  • приказан 1
  • приказује 1
  • приклапа 1
  • приклапати 1
  • прико 2
  • прилегао 1
  • прилегло 1
  • прилегоше 1
  • прилика 1
  • приликама 2
  • прилике 7
  • приликом 6
  • прилици 4
  • приличан 1
  • прилично 4
  • прилог 1
  • приложенијех 1
  • приложио 1
  • приљубљени 1
  • прима 1
  • примакне 1
  • примали 1
  • примање 1
  • примао 1
  • пример 1
  • примера 2
  • примети 12
  • приметила 1
  • приметили 1
  • приметио 6
  • приметити 4
  • примећиваше 1
  • примећује 1
  • примећујем 1
  • прими 5
  • примила 3
  • примили 1
  • примио 2
  • примирје 1
  • примити 1
  • примљен 1
  • примораваш 1
  • приморан 1
  • приносиш 1
  • принуди 1
  • принуђен 1
  • принципа 1
  • принципе 1
  • принципи 1
  • приопштавано 1
  • припада 2
  • припадала 1
  • припадања 1
  • приповедила 1
  • припомогло 2
  • припомоћ 1
  • приправност 1
  • прирастао 1
  • приреди 1
  • приредим 1
  • приређивали 1
  • приређујем 1
  • природе 1
  • природи 3
  • природна 1
  • природни 1
  • природног 1
  • природу 1
  • присајединење 1
  • присетио 1
  • прискоче 1
  • прискочи 1
  • прислушкивања 1
  • присна 1
  • приспе 2
  • приспеле 1
  • приста 1
  • пристаде 1
  • пристајао 1
  • пристаје 2
  • пристајем 1
  • пристала 3
  • пристанак 1
  • пристане 3
  • пристанете 1
  • пристанка 1
  • пристану 1
  • пристао 2
  • пристати 1
  • приступи 1
  • присутне 1
  • присутних 3
  • притајала 1
  • притекао 1
  • притиснула 1
  • притиснуо 1
  • притрча 1
  • прихвате 1
  • прихвати 6
  • прихваћа 1
  • прихода 1
  • прича 5
  • Причају 1
  • причајући 2
  • причала 1
  • Причала 1
  • причам 1
  • причао 2
  • причаће 1
  • причаш 1
  • причаше 2
  • причекају 1
  • причињава 2
  • причкиљиле 1
  • пришао 1
  • пришивака 1
  • пркоси 1
  • Проба 1
  • пробавио 2
  • пробијају 1
  • пробисветима 1
  • пробудио 2
  • провалије 1
  • провели 1
  • проводе 1
  • проводи 1
  • проводићемо 1
  • провозаше 1
  • провући 1
  • проговори 2
  • програм 1
  • Програм 1
  • програму 1
  • прогута 2
  • прогутавали 1
  • прогутати 1
  • прода 1
  • продаје 4
  • продају 1
  • продам 1
  • продане 1
  • продао 1
  • продати 2
  • продера 1
  • продрема 1
  • продремао 1
  • продрети 1
  • продуже 1
  • продужења 1
  • продужење 1
  • продужи 11
  • продужило 1
  • продужио 1
  • продужите 1
  • продужиш 1
  • прође 5
  • прождирале 1
  • прожмана 1
  • прозаичног 1
  • прозор 6
  • прозора 5
  • прозоре 2
  • Прозори 1
  • прозори 2
  • прозорима 1
  • прозору 2
  • прозревала 1
  • произашла 1
  • произвести 2
  • производе 1
  • произлазила 1
  • Проклета 1
  • проклете 1
  • проклињем 1
  • пролазе 1
  • пролазећи 1
  • пролази 1
  • пролазили 2
  • пролазио 1
  • проматрала 1
  • проматрању 1
  • промене 4
  • променили 1
  • промену 1
  • промери 3
  • промерио 1
  • промисли 1
  • промишљала 1
  • промишљена 1
  • промозгам 1
  • промоли 1
  • промрмља 2
  • промрмљао 1
  • пронађе 1
  • пронађу 1
  • пронашла 2
  • проникнут 1
  • проницавајућим 1
  • Проницавајућим 1
  • проницавао 1
  • пропада 1
  • пропаде 1
  • пропадне 2
  • пропаднем 1
  • Пропалог 1
  • пропао 2
  • пропасти 3
  • пропис 1
  • прописан 1
  • прописани 1
  • прописаних 1
  • прописивала 1
  • Прописивати 1
  • прописима 1
  • пропису 3
  • прописује 2
  • пропише 1
  • проповедају 1
  • пропустио 1
  • проси 1
  • просидбе 1
  • просијак 2
  • просио 1
  • просипала 1
  • просјачки 1
  • проспу 1
  • простачку 1
  • прости 3
  • простора 1
  • просторије 1
  • простору 1
  • простране 1
  • пространији 1
  • простреливши 1
  • просу 2
  • протезало 1
  • Против 1
  • против 14
  • противан 1
  • противила 1
  • противна 1
  • противне 1
  • противник 2
  • противника 1
  • противником 1
  • противничко 1
  • противноме 1
  • протуве 1
  • проћи 2
  • професор 6
  • професора 3
  • професорски 2
  • профућкавају 1
  • процена 1
  • прочељу 3
  • прочита 1
  • прочитао 1
  • прочуло 1
  • Прошао 1
  • прошао 2
  • прошапта 1
  • прошевину 1
  • прошла 1
  • прошло 2
  • прслука 2
  • прсну 1
  • прст 1
  • прста 2
  • прсте 1
  • прстен 1
  • прстима 2
  • прстом 4
  • Пружајући 1
  • пружао 1
  • пружени 1
  • пружену 1
  • пружи 7
  • прут 1
  • пса 3
  • псе 1
  • псето 4
  • псовке 1
  • псу 1
  • публика 1
  • публике 1
  • Публике 1
  • публиком 1
  • пук 11
  • Пук 3
  • пука 3
  • пуке 1
  • пукла 1
  • пукне 1
  • пуку 3
  • пулта 1
  • пун 3
  • пуна 2
  • пуни 1
  • Пуни 1
  • пуним 1
  • пуних 2
  • пунокрван 1
  • пуном 1
  • пуну 2
  • пуњење 1
  • пуслице 1
  • пусти 1
  • Пусти 1
  • пустошни 1
  • пут 23
  • пута 25
  • Путем 1
  • путем 4
  • пути 1
  • Путова 1
  • путовањем 1
  • путовањима 1
  • путове 1
  • путу 2
  • Пуцањ 1
  • пуцкала 1
  • пуче 2
  • пучину 1
  • пушењем 1
  • пуши 3
  • пушила 1
  • пушку 1
  • пуштао 1
  • Пушчане 1
  • пушчани 1
  • равна 1
  • равних 1
  • равница 1
  • равно 5
  • равнодушни 1
  • равнотежа 1
  • равнотежу 1
  • Рад 2
  • рад 8
  • рада 3
  • раде 3
  • Ради 2
  • ради 24
  • радиле 1
  • радили 1
  • Радили 1
  • радио 3
  • радити 2
  • радник 1
  • радње 3
  • радњу 7
  • радо 9
  • радовала 1
  • радовале 1
  • радоваху 1
  • радозналост 1
  • радом 2
  • Радосављевић 3
  • Радосављевића 3
  • Радосављевићева 1
  • Радосављевићеве 1
  • Радосављевићка 3
  • Радосављевићки 1
  • Радосављевићку 1
  • радосним 1
  • радосно 1
  • радост 3
  • радости 3
  • радујемо 1
  • рађала 1
  • разапињао 1
  • разбили 1
  • разбирали 1
  • разблажи 1
  • разблаживаше 1
  • разборита 1
  • разборите 1
  • разборитост 1
  • разбуктала 1
  • развађао 1
  • разведри 1
  • развезла 1
  • развеселиш 1
  • развидим 1
  • развија 1
  • развијале 1
  • развијеност 1
  • развила 1
  • развио 1
  • развића 1
  • развој 1
  • развоја 1
  • развукла 1
  • развукоше 1
  • разгалим 1
  • разгаљује 2
  • разглашена 1
  • разгледа 1
  • разгледати 1
  • разговара 1
  • разговарај 1
  • разговарају 3
  • разговарала 1
  • разговарали 2
  • разговарало 2
  • разговарати 2
  • разговараше 1
  • разговор 14
  • разговора 5
  • разговором 3
  • разговору 2
  • разгонила 1
  • раздор 1
  • раздраган 1
  • раздрагани 1
  • раздраганост 1
  • разиђоше 1
  • разишли 1
  • разлагањем 1
  • разлегао 1
  • разлегну 2
  • разлика 1
  • разлике 2
  • разликују 1
  • Разлог 1
  • разлог 3
  • разлога 3
  • разложни 1
  • разложно 1
  • разлупало 1
  • размак 1
  • размештања 1
  • размирују 1
  • размисли 1
  • размишљала 1
  • размишљањем 1
  • размишљао 2
  • размишљати 1
  • размишљаше 7
  • размршују 1
  • разне 6
  • разни 1
  • разним 3
  • разних 2
  • разноврсна 1
  • разноврсне 1
  • разнога 1
  • разнолике 1
  • разноликим 1
  • разнострано 1
  • разрачуна 1
  • разрачунава 1
  • разредима 2
  • разрогаче 1
  • разрогачи 1
  • разрогачиле 1
  • Разуме 2
  • разуме 4
  • разумевања 1
  • разумеде 3
  • разумеју 1
  • разумели 1
  • разумело 1
  • разумем 1
  • разумео 1
  • разумети 2
  • разумљив 1
  • разумљивије 1
  • разумљиво 1
  • разуму 1
  • ракија 2
  • ракијом 3
  • ракију 1
  • раку 1
  • раме 2
  • рамена 1
  • Рана 1
  • ране 2
  • раније 10
  • ранијем 1
  • Рано 1
  • рано 2
  • раног 1
  • рањен 2
  • рањеника 1
  • рапав 1
  • рапсодију 1
  • расветле 1
  • раскидам 1
  • раскинути 1
  • раскрсти 1
  • раскрстио 1
  • Раскрстити 1
  • расматрања 1
  • расматрање 1
  • распаљивале 1
  • распињу 1
  • распитује 1
  • расплака 1
  • расплинио 1
  • располагала 1
  • располаже 2
  • располажем 1
  • расположен 6
  • расположена 1
  • расположене 1
  • расположени 2
  • расположеније 1
  • расположеним 1
  • расположења 4
  • расположење 4
  • расположењем 1
  • расположењу 1
  • распоред 1
  • распростирала 1
  • распростире 1
  • раста 1
  • растадоше 2
  • растајања 1
  • растајању 1
  • растају 2
  • растанку 1
  • растану 1
  • растом 1
  • Растом 1
  • расточио 1
  • растројства 1
  • растумачи 1
  • расуђујеш 1
  • Расцеп 1
  • расцепа 1
  • рат 12
  • Рат 5
  • ратника 1
  • ратовања 1
  • ратови 1
  • рату 7
  • рахат 2
  • Рачун 1
  • рачун 8
  • рачуна 5
  • рачунајући 1
  • рачунању 1
  • Рачунао 1
  • рачунао 2
  • рачуне 2
  • рачуни 3
  • рачуну 1
  • рачунџије 1
  • раширеним 1
  • раширивши 1
  • рашта 1
  • раштркане 1
  • рашчуло 1
  • рђав 2
  • рђаво 3
  • рђавом 1
  • реакцију 1
  • реалан 1
  • реални 1
  • ревматизам 1
  • ред 5
  • реда 2
  • редовни 2
  • редовним 2
  • редовно 3
  • редом 4
  • реду 1
  • резанцима 1
  • резолутношћу 1
  • резолуцији 1
  • рек 1
  • рекавши 2
  • рекао 1
  • рекла 2
  • рекли 2
  • ремете 1
  • ренту 1
  • реп 1
  • респекта 1
  • респектовати 1
  • ресторацију 2
  • ретка 1
  • ретке 1
  • ретки 1
  • ретко 3
  • Ретко 3
  • реткост 2
  • рећи 7
  • реферату 1
  • реформише 1
  • реци 1
  • реч 9
  • рече 49
  • речено 1
  • речи 18
  • речима 16
  • реш 1
  • решавању 1
  • решење 1
  • реши 1
  • решила 2
  • Решио 1
  • решио 6
  • рикну 1
  • ринглице 1
  • рис 1
  • роб 1
  • робијаши 1
  • робију 1
  • родбине 1
  • родбином 1
  • родио 3
  • родитељ 2
  • родитеља 6
  • родитеље 4
  • родитељи 8
  • родитељима 6
  • родитељско 1
  • родитељском 1
  • родитељу 1
  • родољубља 1
  • родом 1
  • Родом 1
  • рођен 1
  • рођена 1
  • рођене 1
  • рођени 2
  • рођено 1
  • рођеног 1
  • рођену 2
  • рока 1
  • роковима 1
  • роман 1
  • РОМАН 1
  • рубрике 1
  • ружа 4
  • ружама 1
  • ружан 1
  • ружили 1
  • ружиним 1
  • ружне 1
  • ружнија 1
  • ружо 1
  • рука 1
  • рукавицама 2
  • рукама 5
  • руке 16
  • рукова 1
  • руковала 1
  • Руковао 1
  • руковао 2
  • Руковаше 1
  • руковаше 5
  • руком 7
  • руку 15
  • рукује 1
  • Румелија 1
  • Румелије 1
  • Румелију 1
  • Румунији 2
  • рупчагу 1
  • Руског 1
  • руци 2
  • ручак 4
  • ручка 1
  • ручку 5
  • руше 1
  • рушиоцем 1
  • рци 1
  • С 12
  • с 75
  • Са 14
  • са 216
  • сабље 1
  • саборној 1
  • сав 6
  • савесности 1
  • саветник 1
  • саветника 2
  • саветовао 1
  • савету 2
  • саветује 1
  • сави 2
  • савије 1
  • савијутка 1
  • савила 1
  • савлада 2
  • савладаш 1
  • савлађивао 1
  • савршеније 1
  • савршенство 1
  • Саву 1
  • сагласније 1
  • сагореваше 1
  • Сад 10
  • сад 95
  • Сада 1
  • сада 37
  • садање 2
  • садањи 2
  • садањој 1
  • садржава 1
  • саже 2
  • сазна 4
  • сазнавање 1
  • сазнала 1
  • сазнао 2
  • сазнати 1
  • сакрио 1
  • сакрити 1
  • сакрлот 1
  • саксија 1
  • саксији 1
  • салетао 1
  • салеће 1
  • сали 1
  • салон 7
  • салона 5
  • салону 5
  • салу 1
  • салфетом 1
  • сам 95
  • сама 10
  • саме 3
  • сами 12
  • самим 2
  • самих 1
  • само 142
  • Само 2
  • самог 3
  • самога 1
  • самој 2
  • самом 3
  • самопрегоревања 1
  • самртнику 1
  • сан 3
  • сандук 1
  • сандука 1
  • сандуче 1
  • сановника 1
  • санте 1
  • сањалачке 1
  • сањало 1
  • сањарија 1
  • саопштавала 1
  • саопштајне 1
  • саопштењем 1
  • саопшти 2
  • саопштила 3
  • саопштио 2
  • саопштити 1
  • Сарајеву 1
  • Сарајлије 1
  • сарказам 1
  • сарма 1
  • сасвим 34
  • Сасвим 4
  • саслуша 2
  • Саслушајте 1
  • саслушаш 1
  • сасма 1
  • састајања 1
  • састају 1
  • састали 1
  • састанак 2
  • састанем 1
  • састанка 2
  • састану 3
  • састојао 1
  • састоји 1
  • сасуши 1
  • сата 1
  • сателита 1
  • сатира 1
  • сатиром 1
  • сатиру 1
  • Сафира 1
  • сахат 4
  • сахата 15
  • сахати 1
  • сахранисмо 1
  • сахрањен 1
  • сахрањени 1
  • сачека 1
  • сачињавала 1
  • сачувај 1
  • сачувам 2
  • сачувана 1
  • сачувао 1
  • сачуваће 1
  • сачула 1
  • св 1
  • сва 16
  • Сва 2
  • свагда 6
  • свадбе 1
  • свадбених 1
  • свака 1
  • свакад 3
  • Свакако 1
  • сваке 3
  • сваки 18
  • Сваки 2
  • свакидањем 1
  • сваким 2
  • свако 2
  • сваког 2
  • свакога 2
  • Свакојако 1
  • свакојако 8
  • сваком 2
  • свакоме 2
  • сваку 4
  • сване 1
  • сватове 1
  • сватови 1
  • Сватови 1
  • сватовске 1
  • свачије 1
  • све 116
  • Све 15
  • свег 4
  • свега 6
  • сведе 1
  • сведена 1
  • сведока 3
  • сведоци 1
  • Сведоци 1
  • сведоцима 1
  • сведочи 1
  • свеж 1
  • Свежи 1
  • свежину 1
  • Свежину 1
  • свези 2
  • свему 18
  • свенуо 1
  • свеска 1
  • свескама 1
  • свесна 2
  • свесне 1
  • свест 2
  • свестрано 1
  • свет 13
  • Света 1
  • света 3
  • свете 1
  • свети 1
  • светитељски 1
  • светлије 1
  • светлила 1
  • светлим 1
  • светлио 1
  • светлих 1
  • светлост 1
  • светлуца 1
  • светом 3
  • светске 2
  • светског 1
  • Свету 1
  • свету 20
  • свеће 1
  • свећице 1
  • свечан 1
  • свечани 1
  • свечано 1
  • свечаног 1
  • свештеник 1
  • свештеника 1
  • Сви 13
  • сви 35
  • свију 4
  • свим 14
  • свима 16
  • свира 2
  • свирање 1
  • свирачи 1
  • свирачима 1
  • свитати 1
  • свих 9
  • свог 5
  • свога 24
  • свој 28
  • своја 1
  • своје 71
  • својим 32
  • својима 1
  • својина 1
  • својину 1
  • својих 17
  • својој 13
  • својом 11
  • својски 2
  • својствено 1
  • Своју 1
  • своју 39
  • свом 7
  • своме 19
  • сврати 1
  • свратила 1
  • свраћао 2
  • свршава 1
  • свршавају 1
  • сврше 1
  • свршетак 2
  • свршетком 1
  • Сврши 1
  • сврши 2
  • свршило 3
  • свршим 1
  • свршио 4
  • свршиш 1
  • сву 3
  • свугде 3
  • свуд 1
  • свуда 1
  • свукоше 1
  • се 944
  • себе 21
  • себи 20
  • себични 1
  • себичност 2
  • сева 1
  • севдалијска 1
  • севнуше 1
  • седа 3
  • седајући 1
  • седала 1
  • седало 1
  • седам 3
  • седао 1
  • седе 6
  • седела 5
  • седеле 1
  • седели 6
  • седело 1
  • седео 8
  • седећи 2
  • седи 4
  • седла 1
  • седне 3
  • седнемо 1
  • седну 1
  • седнуше 1
  • седоше 2
  • сеђаху 3
  • сеђаше 3
  • сејали 1
  • сеје 1
  • сејиз 2
  • Сејизи 1
  • Секвест 1
  • секвестује 1
  • секундира 1
  • сели 3
  • селити 1
  • село 3
  • сељак 1
  • сем 2
  • сензал 1
  • сентименталан 1
  • сентименталност 1
  • Сентименталност 1
  • сео 2
  • септембра 2
  • сестра 4
  • сестре 2
  • сестро 4
  • сети 1
  • сетити 1
  • сетна 1
  • сетно 1
  • сећала 1
  • сећам 1
  • сећаш 1
  • си 29
  • сигуран 5
  • сигурна 1
  • Сигурна 1
  • Сигурно 1
  • сигурно 8
  • сигурну 1
  • сиђе 1
  • сија 1
  • силама 1
  • силан 2
  • силе 1
  • силни 1
  • силно 2
  • силног 1
  • силом 2
  • силу 1
  • Сима 44
  • Симе 4
  • Сими 6
  • Симин 2
  • Симина 3
  • Симине 4
  • Симиној 2
  • Симину 3
  • Симо 2
  • Симом 1
  • симпатија 1
  • симпатију 1
  • Симу 10
  • сина 1
  • синови 1
  • сином 1
  • синоћ 1
  • Синоћ 1
  • синуло 1
  • сиромаси 1
  • сиромах 4
  • сиромашак 3
  • сиромашне 1
  • сиромашни 1
  • сиромашног 1
  • сироти 2
  • сиротиња 1
  • Сиротиња 1
  • сиротиње 1
  • сиротињи 2
  • сиротињско 1
  • сиротињу 2
  • сирото 1
  • сиротој 1
  • сироче 2
  • сирћетом 1
  • Сит 1
  • сите 1
  • сити 1
  • ситна 1
  • ситне 1
  • ситница 1
  • ситницама 1
  • сито 1
  • ситуацији 1
  • сишао 1
  • сјајан 1
  • сјајна 1
  • сјајне 1
  • сјајно 1
  • сјајној 1
  • сјединити 1
  • сказаљке 1
  • скаменила 1
  • скептици 1
  • скида 1
  • скидали 1
  • скидам 1
  • скидао 1
  • скидати 1
  • скидоше 1
  • скине 1
  • склања 1
  • склапа 1
  • склони 1
  • склопи 1
  • склопљеним 1
  • скопчана 1
  • скора 4
  • скорије 1
  • скорим 1
  • Скоро 3
  • скоро 4
  • скочио 1
  • скрасе 1
  • скренуо 1
  • скрива 1
  • скривен 1
  • скривени 2
  • скривеној 1
  • скрила 1
  • скрили 1
  • скроз 5
  • скроман 1
  • Скромни 1
  • скромно 1
  • скрупулознијим 1
  • скрханом 1
  • скувала 1
  • скуп 1
  • скупа 1
  • скупи 1
  • скупога 1
  • скуцкати 1
  • слабе 1
  • слаби 2
  • слабије 1
  • Слабије 1
  • слабо 1
  • слабога 1
  • славе 1
  • славуј 2
  • славуји 1
  • славују 1
  • слага 1
  • слагала 1
  • слагања 1
  • сладак 1
  • сладости 1
  • слађе 1
  • слаже 1
  • слази 1
  • слала 1
  • сласт 1
  • слатка 1
  • слатко 1
  • сливају 1
  • сливања 1
  • Сливница 1
  • Сливнице 1
  • Сливници 2
  • Сливницу 1
  • слика 2
  • слике 1
  • слична 1
  • сличне 2
  • слободе 1
  • слободније 1
  • слободну 3
  • сложе 1
  • сложне 1
  • сложно 1
  • слози 1
  • слојеве 1
  • слојеви 1
  • сломије 1
  • сломио 1
  • слуга 1
  • слуге 1
  • служба 1
  • службе 1
  • служи 1
  • служило 2
  • служим 1
  • служитељским 1
  • слупани 1
  • слути 3
  • слутила 2
  • слутилу 1
  • слутио 1
  • слутиш 1
  • слутња 2
  • слутње 2
  • слутњо 1
  • случај 8
  • случаја 1
  • случајевима 2
  • случајем 1
  • случајна 1
  • случајно 12
  • случајности 1
  • случају 4
  • Слушај 1
  • слушалаца 1
  • слушам 1
  • слушао 1
  • слушкињама 1
  • слушкиње 1
  • смањивању 1
  • сматра 3
  • сматрала 1
  • сматрали 1
  • сматрам 1
  • Сматрам 1
  • сматрамо 1
  • сматрао 3
  • сматрати 2
  • сматраше 1
  • сме 4
  • смеђа 1
  • смејао 1
  • смејаху 1
  • смеју 3
  • смело 1
  • смелости 2
  • смем 1
  • смео 1
  • смера 1
  • смеровима 1
  • сместа 1
  • смета 1
  • сметало 1
  • сметао 1
  • сметати 1
  • Сметати 1
  • сметње 2
  • смех 1
  • смеха 3
  • смешан 1
  • смешано 1
  • смешећи 1
  • смеши 1
  • смешкао 1
  • смештена 1
  • смилује 1
  • Смиљку 1
  • смисла 2
  • смислио 1
  • смислу 3
  • смишља 2
  • смо 14
  • смрвљен 2
  • смркавати 1
  • смркне 1
  • смрт 4
  • смрти 8
  • смртна 1
  • смртоносну 1
  • смрћу 1
  • смутљиваца 1
  • сна 2
  • снабдевен 1
  • снађе 1
  • снажна 1
  • Снажни 1
  • снажним 1
  • снажно 2
  • сналажаше 1
  • снева 1
  • сневати 1
  • сневаше 1
  • Снег 1
  • снега 2
  • снегу 1
  • сном 2
  • сносити 1
  • соба 5
  • собарицу 1
  • собе 10
  • соби 8
  • собном 1
  • собом 11
  • собу 16
  • сокака 1
  • Сокица 41
  • Сокице 4
  • Сокици 6
  • Сокицине 1
  • Сокицино 1
  • Сокицином 2
  • Сокицину 2
  • Сокицом 2
  • Сокицу 7
  • Сокичина 1
  • Сокичини 1
  • Сокичиних 1
  • Сокичино 1
  • Сокичину 1
  • Соколовић 1
  • Соколовића 1
  • сомотом 1
  • сопствене 1
  • сопствено 1
  • сопственог 1
  • сопственој 1
  • сопствену 1
  • сотона 1
  • Софије 2
  • Софији 1
  • спава 3
  • спавају 1
  • спавала 2
  • спавало 1
  • спавања 1
  • спавање 1
  • спавао 1
  • спавати 1
  • спаваће 1
  • спаваћом 1
  • спаваћу 1
  • спада 2
  • спадају 1
  • спадам 1
  • спадао 1
  • спази 7
  • спазиле 1
  • спазио 4
  • спазити 1
  • спазише 1
  • Спајање 1
  • спас 5
  • спаса 1
  • спасава 2
  • спасао 2
  • спасе 1
  • спасен 1
  • спасени 1
  • спасење 1
  • спасењем 1
  • спаситељ 1
  • спасла 1
  • спахилук 1
  • спахилука 1
  • спахилуке 1
  • спекулативношћу 1
  • спекулацију 1
  • спеши 1
  • списа 1
  • Списак 1
  • списатељским 1
  • сплетака 1
  • сплетка 1
  • сплеткама 1
  • сплеткарење 1
  • сплеткари 1
  • сплеткаруше 1
  • сплетке 1
  • сплетку 1
  • спојиле 1
  • Спојити 1
  • спокојна 1
  • спокојства 1
  • спокојство 1
  • споља 1
  • спољашни 1
  • спољашност 1
  • спољашње 1
  • Спољашњи 1
  • спољне 1
  • спомен 2
  • спомена 1
  • спомене 2
  • споменемо 1
  • споменик 4
  • спомињала 1
  • спомињали 1
  • спомињати 1
  • спомињаше 1
  • спомињи 1
  • спомињући 1
  • спона 1
  • спопадне 1
  • спопали 1
  • спор 2
  • спора 1
  • споразума 1
  • споразумева 1
  • Споредна 1
  • споредна 2
  • споредне 2
  • споредним 1
  • споредну 1
  • споречкала 1
  • справљала 1
  • справљан 1
  • спрам 4
  • спрема 5
  • спремали 1
  • спремао 1
  • спреме 2
  • спреми 1
  • Спреми 1
  • спремила 1
  • спремили 1
  • спремио 1
  • спремити 1
  • спремљене 1
  • спремне 1
  • спремно 1
  • спрему 1
  • спречена 1
  • спржени 1
  • спроводника 1
  • спусти 4
  • спустише 1
  • спуштеном 1
  • срам 1
  • Срам 1
  • Срамна 1
  • срамота 3
  • срамоте 2
  • срамотиш 1
  • срамоту 1
  • Србија 5
  • Србијанац 1
  • Србије 4
  • Србији 4
  • Србинова 1
  • срдаца 1
  • срдачно 1
  • срдите 1
  • Срдић 1
  • сребра 1
  • сребрни 1
  • сред 1
  • средину 1
  • средње 2
  • Средњег 1
  • средњега 1
  • средњем 2
  • средњим 1
  • средњих 1
  • средњој 2
  • средњу 2
  • средства 1
  • Средства 1
  • средствима 1
  • сремско 1
  • сретне 2
  • срећа 2
  • Срећан 1
  • срећан 2
  • среће 10
  • срећи 5
  • срећна 1
  • срећни 3
  • срећнији 2
  • срећним 2
  • срећно 3
  • срећном 2
  • срећом 3
  • срећу 8
  • сродственој 1
  • сродство 1
  • Српска 3
  • српска 7
  • српске 5
  • српски 7
  • српским 4
  • српских 5
  • српско 2
  • српског 7
  • српском 2
  • српскоме 1
  • српску 3
  • срушио 1
  • срца 6
  • срце 11
  • срцем 2
  • срцу 7
  • срче 1
  • ставе 1
  • ставим 1
  • стављајући 1
  • стаде 5
  • стајала 1
  • стајале 1
  • стајаће 1
  • стајаху 1
  • стајаше 6
  • стакленим 2
  • стакло 1
  • сталеже 1
  • стално 2
  • сталног 1
  • Стало 1
  • стало 2
  • стан 2
  • стана 1
  • стане 1
  • станем 1
  • станицу 1
  • становања 1
  • стану 3
  • станује 1
  • стање 1
  • Стање 1
  • стањем 1
  • стању 7
  • стара 3
  • Стара 3
  • Старе 1
  • старе 2
  • старешине 1
  • старешинству 1
  • стари 12
  • Стари 4
  • старија 1
  • старије 1
  • старијег 1
  • старијем 1
  • старији 4
  • старијим 3
  • старим 4
  • старих 3
  • Старо 1
  • старо 4
  • старог 3
  • старога 1
  • старој 1
  • старојко 1
  • старом 2
  • старости 1
  • старца 2
  • старце 1
  • старци 2
  • Старци 2
  • старчић 2
  • стас 1
  • стасит 1
  • стати 1
  • статута 1
  • ствар 13
  • ствара 1
  • стварају 1
  • Ствари 1
  • ствари 30
  • стварима 7
  • створ 1
  • створену 1
  • створи 2
  • створила 3
  • сте 6
  • Стевана 1
  • Стевановић 3
  • Стевановића 1
  • Стевановићу 1
  • стекао 2
  • степенице 1
  • стећи 2
  • стечај 2
  • стигао 5
  • стигла 1
  • стигло 1
  • стигне 2
  • стигоше 1
  • стид 1
  • стидео 1
  • стиди 1
  • стиже 2
  • стилу 2
  • стискајући 1
  • стиснувши 1
  • стиснуту 1
  • стихија 1
  • стиша 4
  • стиште 1
  • сто 19
  • стожер 1
  • стоицизам 1
  • стојали 2
  • стоје 3
  • стојећи 2
  • стоји 8
  • стојимо 1
  • стола 13
  • столица 2
  • Столице 1
  • столицу 2
  • столова 1
  • столови 1
  • столом 13
  • столоравнатељ 1
  • столу 9
  • стомаку 1
  • стомацима 1
  • стотина 1
  • стотинама 1
  • стотинарка 1
  • стотинарку 3
  • стотинарци 1
  • стотине 2
  • стотину 6
  • страдале 1
  • страдањима 1
  • стран 1
  • страна 2
  • странама 1
  • Странац 2
  • странац 7
  • стране 24
  • страни 8
  • страним 2
  • страних 1
  • страну 6
  • странца 3
  • странцу 2
  • страст 1
  • страсти 1
  • Стратегијски 1
  • страх 3
  • страха 1
  • страховите 1
  • страховито 3
  • страхопоштовањем 1
  • страшан 2
  • страшила 1
  • страшило 1
  • Страшна 1
  • страшна 4
  • страшне 1
  • страшно 2
  • стрепи 1
  • стрепим 1
  • стрепио 1
  • стрепњом 1
  • стресе 1
  • стрица 1
  • стрмекну 1
  • строго 2
  • стрпа 1
  • стрпали 1
  • струја 1
  • струк 1
  • структуром 1
  • стручни 1
  • ступа 1
  • ступи 1
  • ступио 3
  • су 267
  • сув 1
  • сува 2
  • сувише 6
  • сувоњав 1
  • суд 3
  • суда 3
  • судба 3
  • судбо 1
  • суделовале 1
  • суделовали 1
  • судећи 1
  • судио 1
  • судиш 1
  • судове 1
  • суђени 1
  • суђено 1
  • суђеног 1
  • суза 1
  • сузама 2
  • сузбијено 1
  • сузе 11
  • сузне 1
  • сузним 1
  • сујете 1
  • сукоб 1
  • сукобили 1
  • Суковим 1
  • Суковом 1
  • сума 2
  • суме 2
  • сумње 1
  • сумњивог 1
  • сумњу 1
  • сумом 1
  • суморан 1
  • сумрак 2
  • суму 2
  • сунца 1
  • сунце 3
  • сунцем 1
  • супарник 3
  • супарника 2
  • супружанских 1
  • сурвати 1
  • суревњива 1
  • суревњивости 1
  • суров 1
  • суседном 1
  • сусрет 2
  • сусретају 1
  • сусрету 1
  • сутра 13
  • Сутра 4
  • сушта 1
  • схваћао 1
  • сцена 1
  • сцене 2
  • т 6
  • та 11
  • Та 22
  • табак 1
  • табака 1
  • тада 20
  • Тада 6
  • тај 22
  • Тај 4
  • тајанственим 1
  • тајином 1
  • тајио 1
  • тајна 1
  • тајне 3
  • тајних 1
  • Тајно 1
  • тајну 5
  • така 1
  • Такав 2
  • такав 9
  • таква 1
  • Таква 1
  • такве 1
  • Такве 1
  • такви 2
  • таквих 1
  • такво 1
  • такву 2
  • таке 2
  • таки 1
  • таким 3
  • такмаче 1
  • такнути 1
  • Тако 11
  • тако 76
  • такови 1
  • такт 1
  • такту 1
  • таласи 3
  • Таман 1
  • таман 5
  • тамани 1
  • Тамо 1
  • тамо 26
  • танку 1
  • тањирима 1
  • таре 1
  • Тасе 1
  • таст 1
  • таста 1
  • тачака 1
  • тачка 1
  • тачке 1
  • тачно 2
  • тачног 1
  • ташта 1
  • Таштину 1
  • твога 2
  • Твој 1
  • твој 7
  • твоја 5
  • твоје 3
  • твоји 1
  • твојим 1
  • твојих 3
  • твојој 3
  • твојом 1
  • твоју 5
  • твоме 4
  • тврд 1
  • тврдећи 1
  • тврди 1
  • тврдим 1
  • тврдо 2
  • тврдоглавства 1
  • тврдој 1
  • тврдом 1
  • тврђи 1
  • те 78
  • тебе 9
  • Теби 2
  • теби 9
  • тежак 1
  • теже 1
  • тежи 2
  • тежња 1
  • тек 20
  • Тек 6
  • текао 1
  • текло 1
  • тековина 1
  • телеграм 5
  • Тело 1
  • тело 6
  • телом 1
  • телу 4
  • темељан 1
  • темељно 1
  • тенденцијозност 1
  • тендециозно 1
  • тенориста 1
  • теорији 1
  • тепелук 1
  • тепелуцима 1
  • Теразијама 1
  • терај 1
  • терају 1
  • терет 1
  • терзија 2
  • територијум 1
  • тероришу 1
  • тестаменат 1
  • Тетка 1
  • тетка 2
  • тетке 1
  • тетки 1
  • тетку 1
  • тефтер 1
  • течност 1
  • тешећи 1
  • теши 2
  • тешио 1
  • Тешка 2
  • тешка 3
  • тешке 2
  • тешким 1
  • тешко 10
  • тешкоћа 1
  • тешкоће 1
  • тешња 1
  • Ти 10
  • ти 66
  • тигар 1
  • тили 3
  • тим 17
  • тиме 1
  • Тимочку 1
  • тип 1
  • типови 1
  • титра 1
  • титрају 1
  • тих 3
  • тиха 1
  • тихи 1
  • тихо 9
  • тихом 1
  • тиче 7
  • тишије 1
  • тишина 2
  • то 301
  • То 43
  • тоалету 3
  • тобом 1
  • тог 2
  • тога 65
  • тој 6
  • ток 1
  • током 1
  • толика 2
  • толики 1
  • Толико 1
  • толико 32
  • толикој 3
  • толику 2
  • Том 1
  • том 6
  • Тома 1
  • Томе 2
  • томе 46
  • тоне 1
  • тоном 1
  • тону 1
  • топио 2
  • топлим 1
  • топовима 1
  • топовске 1
  • топовски 1
  • топота 1
  • торта 1
  • Тоша 4
  • Тошина 1
  • Тошу 1
  • традиција 1
  • Траже 1
  • тражењем 1
  • тражећи 3
  • тражи 5
  • тражила 4
  • тражим 2
  • тражимо 1
  • тражио 2
  • тражити 4
  • трајала 3
  • трајало 5
  • трајање 1
  • трајао 2
  • трајати 1
  • трајаше 1
  • траје 2
  • трајна 1
  • трајни 1
  • трбобољу 2
  • трговати 1
  • Трговац 2
  • трговац 7
  • трговаца 4
  • трговачка 2
  • трговачке 5
  • трговачки 5
  • трговачким 2
  • трговачких 3
  • трговачког 1
  • трговачкој 1
  • трговачкоме 1
  • трговачку 1
  • трговина 1
  • трговине 2
  • трговином 1
  • трговца 9
  • трговци 3
  • трговчића 4
  • тргуј 1
  • треба 31
  • требају 1
  • требала 1
  • требали 1
  • требало 11
  • требам 1
  • требао 2
  • тренутак 1
  • тренутака 2
  • тренутку 5
  • тренутцима 1
  • тренуцима 1
  • треперио 1
  • тресак 1
  • тресе 1
  • тресли 1
  • тресне 1
  • тресну 1
  • Трећа 1
  • трећа 2
  • трећег 2
  • трећи 2
  • трећој 1
  • трешње 1
  • трже 2
  • три 14
  • Три 8
  • тридесет 3
  • тријумф 1
  • трима 2
  • триумф 1
  • трњем 1
  • троје 3
  • тројица 2
  • тронуто 1
  • троше 1
  • троши 1
  • трошка 1
  • трошкове 1
  • трошку 2
  • трпи 2
  • трпљењу 1
  • труба 1
  • трубе 1
  • Трубе 1
  • труд 1
  • труда 1
  • трудим 1
  • трудом 1
  • трчи 1
  • ту 21
  • Ту 9
  • туга 1
  • тугаљиви 1
  • тугу 1
  • туда 2
  • туђе 1
  • туђом 1
  • туђу 3
  • тужна 3
  • тужно 2
  • тукао 1
  • тупи 1
  • тупо 1
  • турском 1
  • турску 1
  • тутње 1
  • тутњи 1
  • тутњиле 1
  • туче 1
  • ће 93
  • ћемо 8
  • ћери 1
  • ћеркине 1
  • ћеркином 1
  • ћеркину 1
  • ћерком 1
  • ћерку 1
  • ћете 1
  • ћеф 1
  • ћеш 4
  • ћилимови 1
  • ћу 17
  • ћуди 1
  • ћупама 1
  • ћутали 1
  • Ћутали 1
  • ћутало 1
  • ћутања 1
  • ћутање 2
  • ћутањем 1
  • ћуте 1
  • у 639
  • У 85
  • убедили 1
  • Убедљивост 1
  • убеђен 1
  • убеђења 1
  • убеђење 2
  • убије 1
  • убијен 1
  • убијца 1
  • убисте 1
  • убити 1
  • Убрзо 1
  • убриса 1
  • убројавају 1
  • уброји 1
  • уважени 1
  • уведени 1
  • увек 12
  • уверавам 1
  • уверен 1
  • уверена 2
  • уверење 1
  • увери 1
  • уверила 1
  • уверили 1
  • уверим 2
  • уверио 2
  • увидели 1
  • увидите 1
  • увиђа 1
  • увиђај 1
  • увиђати 1
  • увија 1
  • увод 1
  • увреда 1
  • увреду 1
  • увређени 3
  • угађа 1
  • угађају 1
  • угаљ 1
  • угаси 1
  • угасила 1
  • угине 1
  • углед 3
  • угледа 1
  • угледан 1
  • угледна 1
  • угледнијем 1
  • угледним 1
  • углу 3
  • уговорено 1
  • уговореном 1
  • угојеног 1
  • угрувао 1
  • уда 5
  • удадбе 1
  • удадби 1
  • удаји 1
  • Удала 1
  • удала 2
  • удаљен 1
  • удаљена 1
  • удар 1
  • ударати 1
  • удари 2
  • ударила 1
  • ударимо 1
  • удварали 1
  • удесила 1
  • удешавала 2
  • удешавали 1
  • удисаваш 1
  • удовица 1
  • удружене 1
  • удубљен 1
  • уђе 6
  • уђоше 1
  • уђу 1
  • уживај 1
  • уживају 1
  • уживали 1
  • уживању 1
  • ужурба 1
  • ужурбано 1
  • уз 25
  • Уз 8
  • узалудан 1
  • узастопце 1
  • узбуђени 1
  • узбуђеност 1
  • узбуђења 1
  • узбуђење 1
  • узбуђењем 1
  • узбуђењу 1
  • узвик 1
  • узвикне 2
  • узвикну 2
  • узвикнувши 1
  • узвикнуо 1
  • узвисим 1
  • узвици 1
  • узвишени 1
  • узвишеније 1
  • узвишено 1
  • узвишену 1
  • узгред 1
  • узданица 2
  • уздаха 1
  • уздахне 3
  • уздахну 5
  • уздижу 1
  • уздисај 1
  • уздисаше 1
  • уздише 1
  • узе 3
  • узели 2
  • узео 1
  • узети 1
  • узима 3
  • узимају 1
  • узимање 1
  • узимањем 1
  • узимао 1
  • узме 4
  • узми 1
  • Узми 1
  • узмогнем 1
  • узморам 1
  • узнемиравати 1
  • узнемирен 1
  • узнемирена 1
  • узнемири 1
  • узнемирује 1
  • узорити 1
  • узоритих 1
  • узрок 3
  • узрока 3
  • уједињенијег 1
  • Уједно 1
  • уједно 4
  • указа 1
  • уклонио 1
  • Укоченим 1
  • Украј 1
  • украј 3
  • украси 1
  • укратко 1
  • укрепљене 1
  • укрстили 1
  • укрштене 1
  • укус 1
  • укусом 1
  • укућана 6
  • укућани 4
  • укућанима 1
  • укућанин 1
  • укућанина 1
  • укућанка 1
  • укућанке 1
  • улажењу 1
  • улази 3
  • улазила 1
  • улазило 1
  • улазио 1
  • улазном 1
  • улазу 1
  • улевали 1
  • улењим 1
  • улица 1
  • улицама 2
  • улице 3
  • улици 6
  • улицом 1
  • улицу 7
  • улога 1
  • улогорио 1
  • улогу 1
  • улопао 1
  • ум 6
  • умакао 1
  • умало 1
  • уме 2
  • умео 1
  • умесно 1
  • уметне 1
  • уметник 1
  • уметника 1
  • умеша 1
  • умилне 1
  • умилно 1
  • умиљатом 1
  • уминуо 1
  • умире 1
  • умирио 1
  • умириш 1
  • умишљаје 1
  • умним 1
  • уморан 1
  • уморим 1
  • уморно 1
  • умре 3
  • умрем 1
  • умрети 1
  • умрите 1
  • умрла 1
  • умрло 1
  • умро 2
  • умру 1
  • унаоколо 2
  • унапред 1
  • унело 1
  • унесених 1
  • унесу 1
  • унеше 1
  • уништавају 1
  • уновчи 1
  • унутарњим 1
  • унутра 1
  • унутрашњом 1
  • унутрашњости 1
  • унучад 1
  • уобичајени 1
  • уобичајено 1
  • уображене 1
  • Уопште 1
  • упадне 1
  • упалило 1
  • упамти 1
  • упамтили 1
  • упечатак 1
  • упињем 1
  • упињемо 1
  • уписивања 1
  • уплакан 1
  • уплакана 2
  • уплакану 1
  • уплетао 1
  • упливисало 1
  • упозна 1
  • упознао 1
  • упокојених 1
  • упоредо 1
  • употребљавала 1
  • управљени 1
  • управо 13
  • упуства 1
  • упуте 2
  • упути 6
  • упутила 1
  • упутимо 1
  • упутио 3
  • упутите 1
  • упутницу 1
  • упутно 1
  • упутства 1
  • упутством 1
  • упућује 1
  • упуштају 1
  • урачуната 1
  • уређени 1
  • урођеној 1
  • усавршене 1
  • усадим 1
  • усађени 1
  • усамљени 1
  • усев 1
  • усељавао 1
  • ускоро 1
  • ускочила 1
  • усладе 1
  • Услед 1
  • услед 4
  • услов 1
  • услове 2
  • услови 2
  • услуге 2
  • услугу 2
  • усљед 1
  • Усљед 1
  • усну 1
  • успело 1
  • успео 1
  • успесима 1
  • успети 2
  • усплахирени 2
  • успоменама 1
  • успомене 1
  • успомени 1
  • усрећи 1
  • уста 6
  • устаде 2
  • устадоше 3
  • устајало 1
  • устајањем 1
  • устаје 1
  • устала 1
  • устали 2
  • устане 5
  • устао 2
  • усти 1
  • устима 2
  • устукне 1
  • усу 1
  • усуди 1
  • усхићена 1
  • утврди 1
  • утврђене 1
  • утврђеном 1
  • утешен 1
  • утешена 1
  • утеши 1
  • утешиш 1
  • утицаја 1
  • утишало 1
  • утре 1
  • утруђених 1
  • утубила 1
  • утучен 2
  • утучена 1
  • ућута 1
  • ућутка 1
  • уфитиљио 1
  • Ух 1
  • ухватити 1
  • ухљебије 1
  • уцвељени 1
  • учене 2
  • учењака 1
  • учествовали 1
  • учествовао 1
  • учили 1
  • учине 2
  • учини 11
  • учинила 2
  • учинили 1
  • Учинило 2
  • учинило 4
  • учиним 2
  • учинио 10
  • учинити 4
  • учинише 1
  • учио 5
  • учитеља 1
  • учтиви 1
  • учтиво 5
  • учтивост 1
  • учтивости 1
  • ушао 1
  • Ушао 1
  • уши 5
  • ушима 8
  • уштеде 1
  • факт 2
  • факта 2
  • фали 1
  • фалио 1
  • фантазије 3
  • фантоми 1
  • фарбл 4
  • фарбла 2
  • физиономија 1
  • фијакера 1
  • философисаше 1
  • филџан 2
  • филџане 1
  • филџану 1
  • финансија 1
  • финансијска 1
  • фине 2
  • финог 1
  • финога 1
  • фире 1
  • фирме 1
  • форината 2
  • форинту 1
  • фотеље 3
  • фотељу 1
  • фрише 1
  • фрушкогорске 1
  • хајд 1
  • Хајдук 1
  • Хајнеовом 1
  • хаљине 1
  • Хамбуршку 1
  • хармонију 1
  • хармоника 1
  • хартија 2
  • хартије 1
  • хартију 1
  • хвала 10
  • Хвала 2
  • хвале 3
  • хвалити 1
  • хваљаше 1
  • Херцеговина 1
  • Херцеговине 1
  • Хиго 1
  • хиљада 2
  • хиљадама 1
  • хиљаде 6
  • хиљаду 2
  • хирн 1
  • хитају 1
  • хитне 1
  • хитно 1
  • хладни 2
  • Хладно 1
  • хладно 3
  • хладовина 1
  • хлеба 3
  • хода 1
  • ходаше 1
  • ходи 1
  • ходник 2
  • ходника 4
  • ходником 1
  • ходнику 2
  • холуја 1
  • хоризонтом 1
  • хотећи 1
  • хоће 12
  • хоћемо 1
  • хоћете 1
  • хоћеш 1
  • Хоћеш 1
  • Хоћу 2
  • храбрила 1
  • хране 1
  • хранитељ 1
  • храну 1
  • хроничар 1
  • хтеде 4
  • хтела 5
  • хтеле 1
  • хтео 5
  • хтети 1
  • хује 1
  • хумку 1
  • хумор 1
  • хумором 1
  • цар 1
  • Цара 1
  • Цариброд 2
  • цариградске 1
  • царује 1
  • цветак 1
  • цветови 1
  • цветом 1
  • цвеће 1
  • цвокотати 1
  • цеви 1
  • цела 3
  • целе 1
  • цели 1
  • целива 1
  • целим 2
  • Цело 1
  • цело 11
  • Целога 1
  • целој 1
  • целокупни 1
  • целокупну 1
  • целом 1
  • Целу 2
  • целу 6
  • цељ 1
  • цељи 1
  • цена 1
  • цене 1
  • цени 2
  • центрум 2
  • цену 1
  • цео 15
  • Цео 5
  • цепало 1
  • цепаше 1
  • цесарских 1
  • цивилни 1
  • цигаре 3
  • цигарете 1
  • цигарету 2
  • цикање 1
  • цикнуо 1
  • цилиндар 3
  • цилиндарска 1
  • цилиндраша 1
  • цилиндром 2
  • цилиндру 1
  • циљеве 1
  • циничка 1
  • црвен 2
  • црвена 1
  • црвеним 1
  • црвених 1
  • црвима 1
  • цркве 1
  • цркви 1
  • цркву 1
  • Црна 1
  • црна 6
  • црни 1
  • црним 1
  • црнини 1
  • црних 1
  • црно 3
  • црном 1
  • Црномањаст 1
  • цртама 1
  • црте 1
  • чак 23
  • чаробним 1
  • чаробних 1
  • чаробно 3
  • чаршав 1
  • час 23
  • часа 3
  • часком 3
  • часова 5
  • часове 1
  • част 2
  • части 1
  • чаша 2
  • Чаше 1
  • чаше 4
  • чаши 1
  • чашице 1
  • чашом 1
  • чашу 4
  • чврст 1
  • чврстом 1
  • чега 17
  • чедо 2
  • чека 3
  • чекајте 1
  • чекала 2
  • чекам 2
  • чекао 1
  • чела 3
  • чело 4
  • челу 3
  • чем 1
  • чемер 1
  • чему 8
  • чесме 1
  • чести 1
  • честити 1
  • Често 2
  • често 9
  • четворку 1
  • четири 17
  • Четири 2
  • четке 2
  • Четрдесет 1
  • четрдесет 5
  • чешљеви 1
  • чешће 5
  • чибуком 1
  • чивуцки 1
  • чија 2
  • чијег 1
  • чијем 1
  • чији 1
  • Чика 1
  • чика 4
  • чим 10
  • Чим 4
  • чиме 2
  • чине 3
  • чини 13
  • чинила 1
  • чинили 1
  • чинимо 1
  • чинио 3
  • чините 1
  • Чиновник 1
  • чиновник 5
  • чиновника 4
  • чиновници 2
  • чиновницима 1
  • чиновничкој 1
  • чист 1
  • чиста 1
  • чисте 1
  • чисти 2
  • чистим 2
  • Чисто 1
  • чисто 10
  • чистог 1
  • чистоте 2
  • чисту 1
  • чита 2
  • читав 3
  • читаве 1
  • читавог 1
  • читаву 3
  • читам 1
  • читањем 1
  • читао 4
  • читаше 2
  • члана 1
  • чланови 1
  • Чланови 1
  • Човек 1
  • човек 32
  • човека 10
  • човеком 4
  • човеку 4
  • човечанства 1
  • човече 4
  • човечија 1
  • човечије 1
  • човечијем 1
  • човечији 1
  • чорба 2
  • чорбе 1
  • чу 1
  • чува 1
  • чувај 1
  • чувао 1
  • Чувар 1
  • чувати 1
  • чуваћу 1
  • чуваху 1
  • чувена 1
  • чувеним 1
  • чуди 1
  • чудим 1
  • чудити 2
  • чудиш 1
  • чудни 1
  • чудно 1
  • Чудно 1
  • чудновате 2
  • чудо 3
  • чуђења 1
  • чује 7
  • чујемо 2
  • чујеш 2
  • чују 1
  • чукун 1
  • чула 3
  • чуло 1
  • Чуо 1
  • чуо 8
  • чути 2
  • чутура 1
  • чутуром 1
  • чутуру 2
  • џавељамо 1
  • џандрљив 3
  • џандрљивих 1
  • џандрљивост 1
  • џеп 7
  • џепа 4
  • џепни 1
  • џеповима 2
  • џепу 2
  • џимрију 1
  • шав 1
  • шака 1
  • шала 1
  • шаље 1
  • шаљивог 1
  • шаљивчина 1
  • шаљу 1
  • шамањер 1
  • шампањер 3
  • Шампањера 1
  • шанчеве 1
  • шанчеви 1
  • шапну 1
  • шапнула 1
  • шапћући 1
  • шапуће 1
  • шат 1
  • шатор 1
  • шатору 1
  • швајцарски 1
  • шебоја 1
  • шерпење 1
  • шесдесет 2
  • шеснаест 1
  • шест 9
  • шести 1
  • шесторо 1
  • шета 1
  • шетају 2
  • шетајући 1
  • шетала 1
  • шетати 1
  • шетње 2
  • шеће 2
  • шеф 1
  • шефови 1
  • шибе 1
  • шибља 1
  • шибљу 1
  • шије 1
  • шикне 1
  • шиљили 1
  • широке 1
  • широко 1
  • широм 3
  • школама 1
  • школе 2
  • школовао 1
  • школу 1
  • шкрипао 1
  • шкрипнула 1
  • шкрипнуше 1
  • шљивама 2
  • шљивовица 1
  • шмукне 1
  • шоме 1
  • шпаргле 1
  • шпедитера 1
  • шпециалитет 1
  • шпијонаже 1
  • шпијонажу 1
  • шпијуни 1
  • шпијунисањем 1
  • шпијунисао 2
  • шпикован 1
  • шпиритус 1
  • шта 21
  • Шта 7
  • штаб 1
  • штаба 2
  • Штамаарија 1
  • штанглице 1
  • штап 1
  • штапа 1
  • штапићем 2
  • штапове 1
  • штапом 2
  • штедила 1
  • штете 2
  • штетни 1
  • штету 3
  • штит 1
  • штитећи 1
  • Што 10
  • што 207
  • штуцером 3
  • Шумадијску 1
  • шуме 1
  • шушну 1
  • Шуштање 1
  • шушти 1
33423 matches
 их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва г 
 осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом 
тић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добр 
ади, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкер 
 њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају  
ском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обуч 
кицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи  
 имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угл 
челима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи,  
ало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни г 
вакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p 
 дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p>Празн 
ка се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ће 
а Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, с 
Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио сре 
ема више од свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових. 
ила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље 
 која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпу 
ало.{S} Са мушкима се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и 
 коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се  
то друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Мил 
етар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p 
 они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, 
>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, п 
 кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „та оставите!“ 
 ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући  
едничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити  
ално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> 
" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби  
ни цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, ка 
војев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја з 
зила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао си 
 <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа 
даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је о 
 липсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики 
понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако ј 
жај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и об 
вету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом и 
учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онд 
о навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему  
и.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста при 
им столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривај 
м да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, д 
век, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше готово, и не приме 
о!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чека 
исприча све то, са свима појединостима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.< 
еме.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час заја 
 не спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденцијозност према правим писци 
потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједин 
S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сам 
на.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав 
јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону оди 
 се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „ 
инско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само  
анас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p 
 у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година. 
амо што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораш 
 заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само 
Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом де 
о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се од 
рисније на пристанак натурених убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb 
е стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, к 
н онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и б 
осина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину дина 
је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као  
, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом 
вно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, 
дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљ 
ланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао 
 Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је  
има љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним наз 
његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на  
ира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и 
да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим д 
е остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је 
вори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њи 
/p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине 
.“</p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница, а Миливоје продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме 
тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и виш 
ст у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска в 
то ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди ч 
ругог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и 
 она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било 
ао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округ 
ашира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Тр 
оје се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свог 
ше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена 
у, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је с 
има, осмехиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове м 
 претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.< 
гу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" /> све светске  
е теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најбл 
ју се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154 
е страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својо 
нога су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њ 
право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да п 
бља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> < 
и причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад  
 Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, гд 
еби разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве с 
ампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, вра 
ма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих  
готовине него се непрестано позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Кос 
аљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по ј 
 Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести 
оја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p> 
, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му С 
мо на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га  
 салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и  
дуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, чов 
та на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић први овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, 
о неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се 
дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, 
о.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> <milest 
а понамештала, пазећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57 
огатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсм 
вина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивке, настави г 
старијим разредима државно благодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „ 
елепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога тас 
опис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пев 
аше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељков 
 поштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова ко 
ата по подне, од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је па 
S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Н 
ву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p 
а у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме р 
 породичног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев дин 
, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</ 
ићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак н 
, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине  
ом структуром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отва 
опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или ст 
 има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да ни 
Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњ 
Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p 
о кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и мин 
јала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је ве 
лаве се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојево 
.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антит 
ма, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S}  
Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не б 
у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за р 
ћаје непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили 
 ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем! 
р показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад чове 
p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и умилно, доп 
 више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном 
Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Прија 
разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p> 
 у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то при 
ревучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге прос 
 <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за профе 
"56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа 
шени рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџ 
од сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевност 
 да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, 
њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе,  
Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и д 
сматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи. 
— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, де 
> <p>Љубомир престаде, Сокица порумени, а гости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њ 
е, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гла 
ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> н 
ин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као  
јевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на 
а су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се 
 пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{ 
отовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позај 
мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге груп 
— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилинд 
ете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима његовим указа се стид и срам. 
 слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су пар 
размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се 
ер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет  
 миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина 
лази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд п 
 ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да 
ложење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Изме 
То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора,  
 <p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p 
ајбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад 
нам младићи постају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба размишљати о својим 
великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> 
 године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће 
 па онда одведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и 
бе стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Ми 
почетку своје трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је 
, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли г 
еђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети ње 
бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њи 
 Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љу 
 отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што в 
 оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку м 
срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог  
 на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, 
не.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте,  
ам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад 
адава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> < 
у вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник,  
м давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> 
 стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веом 
рна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселиј 
да.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да б 
љковићева кућа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, 
пуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињ 
{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало дру 
огата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима врати К 
ивојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пре 
 онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p> 
 као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и 
ција“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> којима он д 
 <pb n="97" /> <p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађ 
арији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу 
нети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје тргов 
еквест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова 
тарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црн 
беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила 
село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је про 
 спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади  
/p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p 
естише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади гост 
На присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он  
кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застр 
а Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из с 
је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се г 
вече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене 
 изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно зна 
ене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сир 
> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више крев 
и гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво т 
 кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик 
оћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времен 
 Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> 
 на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гос 
роклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш В 
се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава  
о, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је чов 
евине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала доб 
лосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвал 
ајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно о 
ко неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово  
ицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница п 
овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово, из 
 Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув се нароч 
е су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисава 
 све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш ис 
несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава 
!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са ж 
ан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, д 
им му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громо 
 која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који прес 
уда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању  
а!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му  
епо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико друг 
ака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфин 
 и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при  
ају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као шт 
одли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао 
човеку представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов,  
осад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“. 
је.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није 
улативношћу.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" 
 три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> 
S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је 
е непрестано започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три,  
ла зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом,  
а са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и на 
сечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад 
 у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обој 
Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се б 
о да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се н 
о, да позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се п 
талност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препрода 
 n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а 
цну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la"> malum ome 
 тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а 
о као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњав 
порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини нос 
а, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, 
ка пенсија!“</p> <p>Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, т 
е учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давн 
ма, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.< 
рни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> < 
а пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз  
 није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толи 
</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница 
ник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром по 
, тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокна 
еца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпу 
Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од им 
пских покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванред 
> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој 
а свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад 
ужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> 
могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна 
мом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које 
е повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом бог 
 да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље к 
 кавани поремети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p>  
 и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обма 
<p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише  
, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Муз 
асположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него д 
ваким речима предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате 
е.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на р 
У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, кој 
p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају свој 
личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а  
, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „т 
равно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли са 
n </foreign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, ник 
Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже  
ратко Миливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p 
својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даљ 
ом по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не 
гу вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На посл 
уше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо М 
е вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.< 
пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељкови 
 се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељков 
опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што  
 плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог с 
врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио 
сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тог 
г укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку 
 <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је минис 
, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. године.</ 
, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што  
лији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати,  
 као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао и 
ако се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зо 
има код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливојеви.</p> <p>Ми 
 ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалил 
 авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногам 
, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и вес 
нула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да ј 
, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприл 
ун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад  
ризнат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он 
ад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало,  
а Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућ 
сматрао, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да 
лули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удов 
 неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима поје 
ити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који  
моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пута прстом по челу) онда он долази на 
а.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу,  
бију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије 
тић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена,  
стао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Неде 
исивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} Том 
окотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да  
 може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову прост 
док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад 
 баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промен 
тно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш годин 
 једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описат 
га маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад оста 
ратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па зати 
и нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје бо 
зао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живо 
на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па д 
— „Моја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с т 
ти, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити офи 
ј задатак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“ 
у, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, по 
а је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да 
бопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, 
 сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, ш 
 учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се 
са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпођ 
ру хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога твр 
ра?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са 
огинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара 
ом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш,  
 обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слу 
омисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и  
чини писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је 
беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попу 
} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Госп 
ораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га с 
брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се 
ја досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" /> да баш ни 
и.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кис 
едно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даниц 
вог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да 
/> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби ве 
зи на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд про 
нда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Им 
че, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене ј 
гу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна,  
 по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не в 
ет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме 
а зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S}  
нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити  
ољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S 
 Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно с 
м, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каж 
овог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p 
 књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека на 
елики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам  
гаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Д 
вица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје ми 
х се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на  
је друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уго 
 био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико ј 
је веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S 
бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цари 
лим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <p 
а њих се није нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни 
</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем н 
ом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио,  
ато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра 
арија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обаз 
ше никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} П 
и, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав п 
 по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам оти 
е тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопит 
на била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиниц 
 Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p>  
и непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да 
о стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђи 
 се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница 
лико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се 
вему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није  
и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх о 
у је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подига 
г српског уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дуж 
нђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више 
равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда 
 Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начини писмено: облигација ил 
а, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи док 
олазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све доб 
/p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на  
немагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после 
а пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак 
 налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследн 
ри казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било 
, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено  
ељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поуч 
детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је науч 
т, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> < 
агор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, ра 
одно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и  
о не, Милице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет годин 
едничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем 
ивоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у општ 
т.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавост 
мала тако високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="146" /> ж 
тво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога  
ир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше ништа више сте 
Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, з 
и <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати н 
 што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним 
е, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив отежавала 
ше ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим  
ечине, па његово родитељско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба  
 и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет 
 </p> <p>Сима се само смеши, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господа 
ди продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ак 
су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави човека“,  
 што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немил 
 цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав  
све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, 
Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p 
ође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила 
м.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли  
 тога општег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав 
н да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замо 
е све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах 
, а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиро 
 отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да  
 са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ов 
раз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у  
оје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафон 
чину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенито 
дња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у  
смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, су 
оћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благор 
е онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељ 
 би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на  
} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се ч 
ци, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за исти 
ајзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ни 
ну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гости 
На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну ватру на непријатеља, с 
о, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идуће 
 свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомир 
pb n="97" /> <p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађен 
е су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</ 
ђу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шес 
де опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл 
е се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се 
овац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлу 
на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који  
оалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дуга 
љеве постигнем.</p> <p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност поб 
unit="subSection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковиће 
дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила  
арширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, гд 
што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рат 
ега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима 
ојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет!...</p> 
гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ак 
и, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још  
 то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој о 
ног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само 
 начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад ј 
p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, 
та.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг нај 
све уображене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна 
ти спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Н 
 њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богати 
ви наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им 
којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад упис 
 напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли  
 почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше завар 
у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенаст 
да, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити.{ 
октор, терзија, глумац, официр, песник, бакалин, практиканат, новинар, мајстор, професор, послу 
ш од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Бог 
не, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p 
.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на т 
{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су 
у се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави нер 
овац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радил 
 су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове 
аска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од мо 
ог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>О 
p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком,  
че, што полазе <pb n="5" /> све светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови нас 
ного већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити 
е морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина ко 
у то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.< 
учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="2 
аздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то к 
ах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто с 
ника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова гра 
богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из  
 надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и уте 
у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно  
бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па  
их обртао.</p> <p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе  
:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капит 
оложење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Н 
ове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септембра 1885. годи 
ћи се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>Н 
, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је  
рац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико к 
не.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на околину собе, тражећи непреста 
и, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко 
ошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица н 
ку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и  
очиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са твр 
 па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси 
огатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали д 
 при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је пово 
покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна леп 
велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајал 
је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика 
по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво  
, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им пр 
"55" /> улицу.{S} На тој страни салона, баш уз саме прозоре, налажаху се сомотом превучене клуп 
ском накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не пи 
о земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника,  
окрвне погледе немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог к 
носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n 
је Недељковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.< 
но за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничк 
одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> 
 нека већа важност придавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније доч 
 тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш н 
, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече ук 
слом толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, кој 
 се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилости 
иносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у 
 рачунању траје милионима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих с 
а својих дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пош 
оз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу ко 
омир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да зави 
за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љу 
а.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству о 
 оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје 
а, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина 
ш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, 
 не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је  
ју.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви укућан 
с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на ко 
foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> tertius </foreign>. 
 чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, о 
head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, 
јим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног  
престано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n="80" /> Не 
ња кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, 
 ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и  
тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" />  
ородичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно 
аредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међути 
</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом М 
шавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да 
о и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p 
ћа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што више ни 
авали, (што није био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим 
ако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то д 
 друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају ч 
ви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од сил 
ске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно од 
а ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, 
цером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трг 
се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Мил 
су имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевал 
уда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас је 
и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће упр 
и и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговач 
учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда  
 се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, ј 
 пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случ 
је:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се ова 
ства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, 
дат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јак 
ро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ве 
а видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на 
 јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Пе 
 како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и  
..{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом св 
 машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се 
и мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећ 
оћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је ма 
кшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкц 
 почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих тв 
него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура,  
био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не  
Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако д 
<p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се 
можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код 
дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type=" 
p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанс 
рно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, т 
е места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од ње 
о доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да  
ом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се. 
аборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он 
тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" />  
а не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но д 
мах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању р 
 поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурн 
на, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на ле 
атеринство, једино му наследство својих бедних, упокојених родитеља.</p> <pb n="123" /> <p>Љубо 
ушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби јед 
побеђени.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, односно VII п 
вар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу успет 
ива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На против, она се спо 
p> <p>Она све ради сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На против, она се споразумева и са с 
рено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадања, тачно 
то је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи потпуно ув 
p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шам 
 може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробним и тајанст 
ао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскромније живети 
 насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжалосније у св 
 <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула 
тво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог нач 
 пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је 
унце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гро 
могнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поре 
а мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати. 
послове пријањају сви слојеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака и 
место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то кр 
 њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо моја!...  
о јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер  
завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p 
да као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој 
ао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећ 
дом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори 
угима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао ча 
јбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих  
ену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновника, узима се 
 сливања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само,  
а будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S}  
> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне  
 са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га про 
} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у вели 
n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини све 
њаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </ 
м по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразника, рекавши му оштро:</p> <pb n="86" /> <p>—  
јући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml: 
а, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а н 
пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила ш 
век, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с прста 
тње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају ходн 
уком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним  
во захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се увери 
кроз моралну основицу.</p> <p>— „Српска белетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онак 
ив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више не подупире, те се њен обилни и лепи 
а, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена  
месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се 
p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи,  
 живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} 
 смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт 
сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, 
 јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</ 
ратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, гд 
д је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више п 
 па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </ 
 сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p>  
 богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, ел 
то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде 
еша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буков 
Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија,  
> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а о 
мак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класи 
>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од с 
бинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јач 
акад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди 
 Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао 
десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно р 
ли венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S 
{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случа 
шом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностим 
 <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића.</p>  
о нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља же 
утра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокица и 
Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побр 
побратима.</head> <p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у улици „Два бела гол 
ик и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У лок 
атови се провозаше по главнијим улицама београдским, па онда одведоше невесту младожењиној, а с 
Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са 
ицама, и у служитељским органима разних београдских кућа, но о тим сасма новим особама, биће сп 
 синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо р 
page"> <p>ДАНИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића< 
p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је Богатић Даниц 
вно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло 
 тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала, створила је с 
.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а г 
 коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.< 
не, има једна каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдес 
, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у 
анице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови дв 
се сазна, како су се развијале ствари у Београду, између заинтересованих у овим догађајима, пос 
 нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке,  
="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатника, а да 
 то је свакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе 
 накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Је 
младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаств 
орије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате 
тишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је  
ивотињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвиш 
оповски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање тру 
!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестан 
лност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју  
описне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случ 
, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе ду 
Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај  
миром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породич 
гли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p>  
у од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше  
 </p> <pb n="6" /> <p>Сокичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да 
вићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу,  
е учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако ниј 
о срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на д 
неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>Ово побратимство створила  
љни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Једа 
и нови познаници, који при представљању беху сви стојали, поседаше сад, заједно са старим начел 
уга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливој 
дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ реч 
јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се  
, и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, на које ро 
сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са ци 
бини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљен 
ојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе 
у имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ру 
љао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо зате 
 задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши,  
ах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n="136" /> У томе  
 повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима ко 
ршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагала је са ве 
 у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори 
т.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочит 
том омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена м 
вораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором.{S} Непомично стајаше  
, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву р 
селе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица б 
ке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љ 
груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гл 
уцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад  
јући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му ј 
а су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као  
ла, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле вид 
и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опе 
ођице са оним постаријим штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових ле 
 гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом 
ца кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и кра 
у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола 
ковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један пространији, и упути  
ивоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Беог 
аш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се 
а веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те  
варала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде 
 из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> 
противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхт 
гледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред ови 
 <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљ 
м столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи 
га мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џан 
људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у сво 
p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод но 
 обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Ми 
</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше дец 
ао нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у и 
о дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао 
 изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што ниј 
гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћена испод рук 
он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори пријатељу:< 
есма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друшт 
исма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом в 
Недељковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед њ 
 није она прелазила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима глав 
жен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог  
и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права сре 
ебу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, за цел 
којако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном сми 
ао што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У ост 
вели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и 
ребало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје  
жницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд м 
p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао није 
севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеш 
ба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити б 
ам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би изн 
b n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осети 
 без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој 
ши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само посл 
 ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стол 
ад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно  
е је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана 
ад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила 
 пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Д 
лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о новостима но вароши, па з 
рало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се  
ега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, 
 дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца сво 
мену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, но боји се — 
 овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И 
ста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није м 
твен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као шт 
 <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сад 
онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срц 
, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> 
 би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, б 
во писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је  
 не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не 
ку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени 
 како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} Свет 
> <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио и 
.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У к 
 осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мисли 
 не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад прис 
S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дук 
роспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пож 
с му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p> 
 приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, могао  
ви, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатић 
 и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S 
, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада 
так ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту наш 
<p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назвати: страхови 
, не хотећи преносити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати 
ле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напрот 
вог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: 
ву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Со 
м погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома 
влији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снег 
ма.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте 
х:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна 
њао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мен 
ем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим то 
не на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, 
 прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно  
 се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливој 
уће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сам 
ије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи д 
а.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Јед 
 деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне леп 
ише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав 
загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела,  
 исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутн 
ико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Оволико велика љуб 
ема друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално сматрал 
 онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би с 
 није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених 
а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то  
е не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам 
 постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно дру 
 приметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстра 
/p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да с 
ио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек 
неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахил 
и окренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце  
ивоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни зајед 
о.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусм 
ти сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољ 
своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
 трајало само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметит 
е није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="1 
у играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да ни 
, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се  
уће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.< 
отклонило спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису би 
ава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, р 
па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> < 
оје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код ко 
био нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зј 
кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш к 
е са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог друг 
 <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се  
за четири сахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у  
се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто  
је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз суз 
ремишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је в 
ги учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуња 
ажљиво пратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду оч 
 коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Ова 
га стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети 
о без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ 
тих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио б 
именој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, к 
ко заборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не поз 
<p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био оби 
евољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p> 
ца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе  
друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћер 
а газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди с 
он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху и 
 да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у  
и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, 
окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да 
</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници више 
 нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</ 
атић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начин 
 своје <pb n="110" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције. 
говорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на о 
цу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то 
о бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњиво 
оле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер  
јом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње весел 
 Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случ 
вој племенитој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и ср 
помињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих с 
 остаје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати т 
ти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељ 
n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, ј 
е пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се ул 
ај човек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за  
о би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште 
играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упути 
и оној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или д 
шњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и а 
и имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљот 
 ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из К 
 се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па г 
е сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...< 
 сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединиц 
ла га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се не 
аситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћут 
ла, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њено 
о.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бом 
тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе  
је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Ал 
о у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над њ 
 и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се с 
ва веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине ду 
, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласније 
с сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позва 
<p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим 
тојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искр 
</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> <p>Пр 
су.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и  
о карактеристици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била  
р.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала пр 
ао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута об 
е узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице прат 
 </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, ж 
окица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира ка 
 овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S 
бе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушуј 
 много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оск 
ом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала з 
 човек!</p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део 
 за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијс 
ивим оком.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала  
p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У 
, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало! 
их господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, 
и цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку  
а, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У исто 
Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети пон 
више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су с 
елике простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, 
ме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, 
 између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио ги 
зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93"  
ругу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су баб 
ојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је 
 се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, 
тле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису ба 
а нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само 
ак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се не види, и 
о за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Милив 
овао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две ж 
није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и познавала је добро  
у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе с 
ана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо  
је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обич 
рошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у веч 
 лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спо 
обар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмање спокојна, покрај све ове ћеркине промен 
p> <p>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, 
 првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевања и слаг 
жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два д 
 мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите мате 
6" /> <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на њего 
ј, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се 
 и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада 
рукције од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S}  
 смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „ 
естанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велик 
је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно 
м.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба,  
ла је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уме 
у тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучен 
 <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске 
n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупроси 
па.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спада 
о најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга 
д се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој комори нас 
а љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној кл 
, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми  
, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком 
укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а нек 
узе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </body> </text> </TEI> 
овест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код дани 
, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковиће 
 би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> < 
сним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријат 
> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћи 
танује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог 
<pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег пр 
милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почи 
их никаква тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на  
е су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни г 
гоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, к 
дркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Мил 
p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда про 
олом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, кру 
и госпође Милице око размештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали 
ав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У деве 
рећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заве 
атељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наст 
ахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка  
е“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичи 
а види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и п 
Још у половини овог његовог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публике, махом св 
ити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се ос 
пуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших познаника 
и.{S} Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме зан 
о тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла ра 
е могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ ос 
 у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врат 
, што је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном прогр 
о, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу 
убав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </bod 
, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би 
положења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасви 
јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због ко 
штавано душевно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао  
 изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Кос 
 певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, трговаца, ђака с 
 као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други бу 
м само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“ 
ше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љ 
оже се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих љу 
 куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" / 
</p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у н 
 се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола 
довољно.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим 
цу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по 
 су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој  
о, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњо 
 се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да  
цније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} О 
свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са 
иливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатић 
теља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је би 
 се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утв 
еној клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико  
рви вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налази 
е било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело оно д 
атре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне вели 
ђени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена прелива 
ери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући 
 он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према другов 
 својим током.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, гл 
авали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје д 
јумф садање среће њихове, што више није било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</ 
збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би т 
и ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног 
и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против 
ељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати оној ст 
 пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, до 
својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за ме 
ом не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако призн 
нде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао са п 
ваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично ок 
. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без  
ристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењи 
ло, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одриц 
> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима 
ање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да пок 
га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље ш 
ву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p 
 према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="1 
 особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили  
код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика паж 
ије одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, да ће с 
ећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Дан 
ао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>З 
а у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би ну 
 јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад 
рбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па с 
.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је н 
Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом 
, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан з 
/p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опрост 
 <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> 
а искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је М 
а страна у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове с 
је подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе ос 
пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био су 
вде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезл 
ризор није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресл 
да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у т 
воме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете вели 
 има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкр 
Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомага 
о ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова  
ма обе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени 
 <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано од 
матра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а с 
е с њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па  
су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог велико 
, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао са 
овом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb 
ато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако  
вих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а  
ело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде 
сподин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитан 
би потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада 
н беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S 
 имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је 
гарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за про 
На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с кој 
њаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гост 
смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре о 
, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом  
о око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до ку 
занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из ње 
ђусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би 
имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му 
е и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у  
тића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la"> malum omen </fore 
ужи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телеграм о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је ј 
ра на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забав 
к, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио 
рочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n 
убомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу проме 
а ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер ј 
еко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као да 
у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Милив 
урно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки си 
а њихова широм отворена.</p> <p>То није био никад обичај код Недељковићевих на против, кад је н 
као да су нарочито удешавали, (што није био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпо 
рка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој 
илица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први 
у.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни  
/p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље ре 
>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилич 
ћ у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој 
е чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се 
ле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упл 
и ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде  
развађао, пошто цео овај призор није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан 
здравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се  
 упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима,  
му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, и добија 
стојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису 
нако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трго 
стао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говор 
ти.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми 
, који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их 
у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја 
боке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе ра 
 испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај 
он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно,  
оша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам са 
а у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора д 
удо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> <p>Његови пређашњи назори о  
.</p> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час  
ане, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има 
им добро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p 
ни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а  
а и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са 
од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То с 
м путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продрет 
 кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвише страдале, падале су лево, десно,  
има као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је 
е госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехиваху се час на своје мужеве, 
 па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне  
бивеним положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без м 
говорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже ми 
а Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њен 
о дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини,  
p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p 
 има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ће 
ни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер 
 викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше  
ставите!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стр 
онео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић  
 ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш сп 
елела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим млад 
ле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости засит 
.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако,  
еба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје дол 
/p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска била је под 
во на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у 
ирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу цр 
 саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, 
етежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одво 
 па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем т 
х ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад  
а једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p> 
p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељкови 
мрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та о 
пазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут 
ра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми с 
вање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, проти 
в, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p 
 они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ћ 
 уједињенијег сливања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним по 
 неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... забор 
Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} А 
ложен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није 
ионара на свету има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, ком 
вољни прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у  
ивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораш 
ијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{ 
је, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на  
ог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу! 
не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао,  
ем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа, коју је он  
на, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и на  
он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав 
чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида се с обе стране.</p> <p>Наступ 
некле се разговарало о успесима данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су 
емо посматраше он развој ове страховите битке.</p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле виш 
 грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Д 
II пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним положајима, залаже се т 
ких кућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари 
 да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад о 
ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећи...... него ходи“, продужи он по 
сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта на 
ико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече 
а више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда са 
е промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутриј 
 нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрањ 
ече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да 
па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти 
ен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неко 
 смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика бор 
ишта.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим чове 
 момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим,  
срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала на 
.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скуп 
 а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Пе 
ам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се  
ст, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако  
води на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабљ 
отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомир 
 зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да  
во сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ 
и.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скр 
поди обично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов 
чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше 
 и добијао у старијим разредима државно благодејање, а на страни сам се учио као државни питома 
} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, 
 више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена 
да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њи 
 је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Ко 
е, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало  
д људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца  
звишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој м 
почне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и 
орао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...< 
јев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, н 
, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> < 
арога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он изно 
ог позваног, уз то у неколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахир 
 па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турск 
ило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет  
чи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p 
ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</p> <p 
румени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванре 
ио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим расположењем пожури се он одмах у радњу Петров 
Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог са 
ра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Богатић се све топио од ра 
 до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарски 
/p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближи 
зи данас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писа 
 а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше 
непоколебљивости трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, 
авист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих р 
у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, н 
штву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хте 
 се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне поглед 
гаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари н 
вадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути, да ј 
задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаес 
в говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заист 
едстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично 
понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону 
<p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је шир 
ма поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са  
<p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један пространији,  
 крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји,  
е, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак  
ај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја  
и на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренут 
 његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот с 
деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“ 
ер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </ 
ке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неб 
 сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, 
с.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим прим 
 сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да а 
авду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благосл 
 их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају  
о ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме  
гога зета!“....</p> <pb n="69" /> <p>— „Богами, Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ств 
ма чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образова 
крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему  
прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на после 
јих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „дар! 
 је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Сл 
а једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена 
истичном свету било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На 
но.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Бо 
</p> <p>Нико није никоме крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је 
 и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне ми 
 ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p>  
и, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само 
аест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом свету 
е Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старој 
 му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> < 
утра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p> <pb n="114" /> <p>Кад прође рат онда се 
ридаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{ 
бе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...< 
 и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно  
твари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви према невољницима.{S} Они се тит 
м су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција  
 обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на  
и, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“ 
смо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер м 
ше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трговине.</p> <p>Они су таман пролазили  
хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љу 
а, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се б 
За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ 
извештај о бламажу господина професора, Богатић се све топио од радости и милине.</p> <p>Са ова 
првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радова 
{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник  
/p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Да 
 врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих м 
ићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До 
а само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он  
 то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог  
 одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S 
а више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам  
 ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин но 
а, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој. 
но богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он ману 
ва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p>  
то, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом п 
за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврш 
ателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Н 
може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитиј 
apter" xml:id="SRP18911_C9"> <head>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, ка 
 омладина, узданица наша!..</p> <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у к 
Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље д 
узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна! 
к банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се п 
кију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и 
 је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На 
је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила 
>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, 
оградског певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још ниј 
један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити ов 
 колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Б 
га мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са газ 
дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањ 
е то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било 
ом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чу 
послетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ п 
p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао 
мерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и м 
ћ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико 
 толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цен 
и слаби.{S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао 
е то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослет 
учај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколе 
авити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p 
ливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија б 
 који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога 
 пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео  
ледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: 
но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељковића никакве писмено потврде за  
изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па ј 
а соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без оп 
тимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео  
м пропасти! “ мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић тражи непрестано позитиван одговор, па докле јо 
оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није  
в мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њи 
а насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом 
 оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако 
, оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још за 
ш само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, размиш 
евно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање под 
киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нем 
због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са  
 Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је 
> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју  
редни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединостима о Даничиној наклоности п 
p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемага 
братно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката  
ивидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска 
ума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу сво 
опада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није ви 
 сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим тво 
ви млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чините  
епрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем велики 
ку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n="69 
 се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетрен 
а испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан  
н од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакоја 
је, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово по 
сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се пом 
ила је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединости 
, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ М 
сигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети  
ганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непр 
xml:lang="la"> malum omen </foreign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шама 
 Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре 
ра.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић ж 
се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они 
су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да  
ечи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспет 
 сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је 
од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето 
 кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око 
м тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен  
то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало за 
 да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богат 
авала то све са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ з 
за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но 
цу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Б 
гов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној 
ало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са с 
и сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишље 
беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, д 
ги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехиваху се ч 
глашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљс 
ежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са својом поро 
у, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за  
н је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, ба 
 у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је ин 
 какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но 
авао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону 
права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораш 
во сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а де 
и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овака 
лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на збо 
амо за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осме 
је тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари  
олази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства  
а изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, 
 да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи дос 
је чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време п 
 ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, наврал 
узела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени таласи запљуски 
ов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb 
 Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој 
ица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано мил 
аним називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине 
до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душа може по 
а лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељски израз.</p> <p>Мати пору 
дну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и ме 
и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај задатак 
них неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, 
м постаријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве бо 
а у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да кр 
однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица  
биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но нар 
 био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p 
/p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе са 
дилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња ј 
у да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p>  
опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно супарник Миливојев, п 
.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле  
е онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалос 
око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се увери 
ос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се 
да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг инта 
 се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У ку 
плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на рече:< 
љковић не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се п 
новац могао набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он 
 сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S 
илице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како  
 дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то о 
Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске бо 
о у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она пла 
азда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, 
, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи сто 
 жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> 
, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пу 
оличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао та 
оја је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно  
јева, молила овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу одмах о т 
њен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице написао Сокици тужно писмо о неср 
<p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир 
же и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И 
ло.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му  
„На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те разумем!“ пр 
еко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом мела 
>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S}  
шно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови у његовом телу престадоше, па само што не прогут 
добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се вид 
ти и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним ук 
еговим трговачким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгуби 
ако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и 
ако си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољн 
, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно је 
ко високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="146" /> живота,  
то о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n="13 
аницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, з 
е код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан н 
ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме  
 прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш к 
има Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте  
.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим бр 
де вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Од 
Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те 
дмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети  
ој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима тр 
амењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ниш 
 вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, т 
 што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из и 
н, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахат 
оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад 
ас извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Један од ових,  
из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови  
што не примећујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић  
И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој н 
ији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчаг 
ушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, св 
ја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до  
ривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала 
а са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани за 
ињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би  
д наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била  
манама, заносима, незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница о 
м искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по свету, и многим 
осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. < 
а се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“  
Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четир 
то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати се писаћем столу, згр 
 се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор из 
римао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S} Прва је одр 
т тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, бе 
пак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми ј 
га бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да прет 
арској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S 
ао и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугар 
рних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријат 
гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Пер 
ма прописима и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је 
и би да послуже за пример многим младим браковима, код којих се не налази ни десети део ове неж 
шују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома ко 
ивања овог осећајног недостатка у своме браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве 
</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитај 
вац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место к 
 се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на 
овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би уч 
трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му само још,  
дали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....< 
/p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спрема 
о одговори пријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} До 
гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доб 
он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; ни 
но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, как 
 диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> 
е до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не 
вају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада  
ове љубавне среће није огледало чистоте брачног спокојства, него је огледало ниске, животињске  
облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као  
ко је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је б 
а је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла с 
 четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад с 
. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војни 
већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвој 
 да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу на 
неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом бл 
ић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и м 
оба побратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше ј 
а у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" / 
ање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што 
 као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране н 
т не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!.. 
> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p 
, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на вра 
су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје б 
иве у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјо 
размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја там 
веној.{S} Све моје велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја б 
азговор, који разгаљује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демокра 
и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју 
репоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} 
 то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште није много пола 
бучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женс 
 настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопст 
и је само једини Недељковић савлађивао, бришући непрестано уста салфетом, док су га остали још  
један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n 
 Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</ 
мељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само зб 
 је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} К 
ег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост  
материјалистичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докле је његово 
 животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру 
бав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај све 
ног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијаху Милив 
е њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, 
 Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а бил 
подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па 
 га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>После тога плате одмах и они 
во брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разго 
 гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се ми в 
тством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушкињама, 
 исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p> 
руги људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит ни 
зове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим и борба 
 да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да  
 ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока б 
до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све су положаје напустили,  
а су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће окомили на центрум.</p> <p>На овоме  
о је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар је разложно  
мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама  
аница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки в 
 године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у  
е Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, 
 гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума, без  
т!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један стра 
долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће на 
цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливници.{S} До скора их је мал 
трању по магли, нађе се непосредно пред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повла 
 па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија 
а људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни.{S} Стари су се  
а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се с 
леко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с је 
 висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме 
</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара. 
рцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херц 
ве су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S 
:</p> <p>— „Спајање Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији п 
рбија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> < 
 ће се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> < 
 Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Он 
дну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангаж 
ви данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и њ 
ар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та о 
је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у  
 можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“< 
 за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се и 
S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме 
иливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало. 
не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје,  
 Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све та 
 примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог при 
 <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то к 
...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас дво 
сао, мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништа 
, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спр 
 његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са с 
најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са којима 
о очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и 
ми се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па затим од 
осестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, шта ће бити 
.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогн 
и, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбен 
 се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се и 
исте мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> 
асположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, но 
, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за 
ава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми 
, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се п 
довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па  
 је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Сокица. 
 у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања чит 
ну још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно за 
ла на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Пе 
 једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При раста 
</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени с 
ште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на до 
љковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину форината и пружи ј 
„гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло. 
у!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p 
 ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске  
ло лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, 
руго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност 
 мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино к 
шом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање постао 
Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до 
 њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показуј 
стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S}  
пуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени  
парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Т 
 проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански жи 
у се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас 
 четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметни 
иће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на првом месту к 
и да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог овог дана,  
ead>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Бео 
су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спрем 
крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем гл 
ћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервоз 
следили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад  
гру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована 
ли се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац 
танете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу 
 лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно 
е моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазв 
ласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгуби 
 познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p>  
снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и слива 
чавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливојев 
док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут с 
џане редом но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми  
 на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима љ 
 не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељки 
е, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што ј 
мљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Срб 
р предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и  
челник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да б 
е, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изг 
у, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај 
као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тога општег светског п 
epage"> <p>НИШ</p> <p>Штамаарија Душана Валожића</p> <p>1891</p> </div> </front> <body> <pb n=" 
ЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића.</p> <p>1891</p> </div> <pb n="2" /> <div type 
десет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} 
 се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „ 
 купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p> < 
злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Ма 
ом прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разго 
ом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за  
отрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прил 
ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су н 
чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три 
ца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која и 
 значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, н 
вничко надмоћије, устукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на  
ршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника муниционо колон 
у, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако,  
љени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливој 
p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши с 
ом дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако ла 
к намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено  
лу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто 
име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> < 
 Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу. 
ут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради пле 
главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну не 
ој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје напом 
“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варо 
ари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску масну храну, па је по сав 
з њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S}  
.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Румунији н 
а!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исп 
матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш т 
ђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић одговори: 
воје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја 
{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа  
гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније 
а намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на пр 
ачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта 
 ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас 
 Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувиш 
ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућан 
жем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, не 
ни газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их 
 како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је 
ишпан“, „торта с орасима“, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ тол 
ванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене гла 
посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, п 
в, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А 
мејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне среће, гласом милозвучним 
 у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим 
би није могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је са 
утила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити 
ијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n="66" /> црним неготинским вином знатно пот 
ања завади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни љу 
тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сас 
вце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије 
обично развезла разговор о новостима но вароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху 
скретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове  
, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb n="78" /> 
градског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног није бил 
ма Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање 
оје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њи 
чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве сум 
клињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим по 
е донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекн 
ћи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас из 
ујемо чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најновији 
се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло! 
 се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом при 
 Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а  
још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Миливој 
да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. окт 
и овако:</p> <quote> <p>........„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех  
 питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави  
нама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив 
p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом 
ш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако 
код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају своје <pb n="110" /> млађе онако, како би то  
 најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим тру 
ј живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да с 
чија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107" /> осно 
д су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом свету, прожмана само јед 
штву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, на које родитељи њени нису пожалили ни труда 
 скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољашње н 
ако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових засп 
ио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћи 
, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загре 
чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се призна 
асположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су  
 близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље 
шње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се  
“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на 
не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено Миливоје, стиснувши руку побратимову „она је мо 
 <p>За овим, прилегоше оба побратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да 
падне својим даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скр 
 српска артиљерија просипала смртоносну ватру на непријатеља, стајаше Миливоје са муницијом.</p 
ић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсмехом.</p> <p>—  
кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, т 
 Сарајеву 20. октобра 1884. год.</p> <p>Ваш пријатељ</p> <p> <hi>Милош Соколовић</hi>, трговац“ 
 кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Дани 
те ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу 
} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да 
младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“  
 да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро 
тима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спас 
војих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам дав 
твујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједн 
твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не ј 
лиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Соки 
и у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када ј 
бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, 
"98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе 
једног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, ко 
 веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим т 
иливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно 
а је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је  
о затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако разм 
{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам 
pb n="94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са 
би.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође М 
ћу својих родитеља остао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није 
аница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги с 
 погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима  
е узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио з 
удемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ и 
а се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, ко 
 свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило с 
за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала  
воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под 
очила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито ј 
х писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> <p>На ово ј 
миру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на гла 
век.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена по 
о набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешт 
 забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга  
> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она п 
учава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помо 
ство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још чува 
да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p>  
е ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> <pb n="24" 
а.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и л 
и се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћ 
ила твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу 
> <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизи 
жалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за 
, професора, учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они члан 
е свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши 
11_C9"> <head>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ст 
ало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата била отворена, 
су.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане м 
, него о својој сопственој.{S} Све моје велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мен 
брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> 
пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи 
вље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њ 
а и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.</p> < 
 је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је зап 
е, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> 
ужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде ц 
овек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими 
ће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо  
подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" 
 из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, к 
о, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле  
 руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салон 
веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда  
е и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад игр 
 се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако 
стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и д 
 прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке 
ло више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на  
г свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијах 
 тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се ба 
 брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је ј 
ић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа 
бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите да 
снијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Не 
на, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна  
} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколик 
де се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну 
ем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се право на Саву, по 
 коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан 
/p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитез 
 због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све  
 то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад с 
лики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су на <pb n="55" /> улицу.{S} На 
лици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра,  
м елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од с 
 који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> <p>Недељковић изгледаше погр 
то ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико 
е сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела 
војих граница, па улазио у територијум „великога фарбла“, на срамоту свију карташких прописаних 
 само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>— „С 
влијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који стан 
млађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра 18 
> <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика 
о Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се  
е матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ов 
олике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот 
ђи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а и н 
аничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћу 
лизини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p>Празно место, што је остало изме 
гата наследница, васпитана на страни, у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом: да 
огатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када 
бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата 
 врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесе 
днијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста па 
узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда ц 
оја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби с 
бе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер ј 
среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристик 
</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића.</p> <p>1891</p> </div> <pb n="2" />  
ћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите 
укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се р 
ик немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад с 
коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громом погођен, тре 
и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе ру 
д гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за с 
енце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бе 
 велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, о 
и, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина 
/p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он  
иливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бе 
 сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико тр 
 управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гос 
јно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима  
атови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама б 
но лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у ње 
је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно распо 
Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за с 
<pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на кр 
48" /> <p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у с 
и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на неб 
 жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од с 
ад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропа 
, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи љ 
 овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаш 
осављевића, саветника у пенсији, човека веома чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p 
а столица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, как 
дина.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада 
а, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазило код д 
и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеровима и назорима“ 
бомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеп 
јица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онд 
ивот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средст 
дожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим 
> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву к 
адатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена 
или.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесн 
мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи 
 </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још  
обу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, т 
исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим  
дно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкције од неког споља.< 
о јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у 
вом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и крастава 
о од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори пријатељу:</p> < 
мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никак 
како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p 
за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему ше 
 те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пр 
таје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трго 
е браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да у 
м младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира 
и. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је на 
потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме 
>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељко 
му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти м 
 да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако ис 
само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у 
а често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут 
ве речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упливис 
н размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, могао би врло  
веће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по дола 
педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнак 
 професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> <p>—  
ко би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома приз 
чни туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију г 
ри су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узори 
не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био  
 <pb n="6" /> <p>Сокичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њ 
ко исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{ 
ажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз 
 који су наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје пошт 
овом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по по 
="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм 
воје постаде, једва једанпут, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог је победио предрасуд 
оручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће 
но спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том  
редовним и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, 
аинтересованих у овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој 
ђе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је св 
из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он прит 
ало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком 
Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узоритих српских покрајина: он је Ст 
ено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, на које родитељ 
 у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или 
о.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и 
е, укрепљене оваким разговором, потпуно веровале у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад  
дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати 
ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зо 
шта ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у поштењ 
олико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих 
јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћ 
нети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, п 
не Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда н 
чка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уверио 
рти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може д 
ерницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношаји 
 справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао,  
у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит м 
сположења у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је прес 
ас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба п 
</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> <div type="ch 
 мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, 
 господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора 
м столом са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} В 
рата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој п 
етне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде 
ује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју п 
огао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу з 
д руке.</p> <p>Неописана раздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутр 
на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан ка 
општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочи 
лазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неоп 
а.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и 
 није, напослетку, полако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим ј 
 главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Бога 
м су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унап 
бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да с 
во било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену 
ери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> 
е могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десно 
, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p>  
 застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топ 
 зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, 
а одведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијо 
па девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неколико позна 
о и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни  
сподара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да ј 
рата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ва 
.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још на 
озна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две,  
а поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мен 
pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови теле 
/p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гла 
асио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p 
 нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ  
оје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Много ј 
 био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад вид 
 се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили 
н отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се 
p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Тр 
о у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјекивал 
кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове  
му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, више р 
и се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, 
чак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.< 
а“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се оп 
</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу  
непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свак 
ици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу  
ели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не 
е публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара  
ило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно 
ињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p 
а то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љу 
ection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.< 
учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је М 
ту, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забав 
>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није с 
 отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет  
с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p 
Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још 
који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душе 
д Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ства 
може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом 
 матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у с 
у, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа,  
аху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један  
ђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме у 
морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У 
ж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који там 
ачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то 
е популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но ш 
прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ј 
нцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта харм 
инглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу о 
је никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје м 
 да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ства 
.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, 
 на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но р 
но.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро об 
 Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер 
мо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љуб 
и богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослуш 
{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о живо 
боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лицу и 
подар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба н 
 мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb n=" 
о прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што 
аните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, 
 тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она в 
 је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам смејао се С 
ен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах 
излечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељкови 
испаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p 
о више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родите 
анео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је  
ржала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мо 
и се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> 
 духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно р 
 а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се својски 
згоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ов 
а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под материну зашти 
ко обичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи бех 
и си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница т 
ло би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" 
его дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се 
шило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким ч 
љда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (о 
, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакањ 
д и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="2 
се принципи потпуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су усл 
b n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица зау 
номе тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огр 
а, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини 
p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио ј 
авнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу 
ковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Св 
вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми 
черас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са п 
ме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спа 
 сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, н 
ј кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог овог д 
кудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, д 
е и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном  
то не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке 
посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n=" 
вољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпа 
ас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој сп 
табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица пору 
а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, ш 
ању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, те на предлог оног друштвеног члана, чија 
ори падају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу  
девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уд 
 подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је че 
нтнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Нед 
вучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге просто 
 неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово са 
листе, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> 
лазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изража 
ани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак раз 
аби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или  
је, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам мл 
ар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом по 
амо онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредн 
це, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе ц 
м речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако  
е је напротив показивао овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле не 
е.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{ 
тастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Оче 
ти прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пр 
столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни нек 
вај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин  
ј се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сут 
уби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три-ушима.</p> <p>твој</p> <p>Љубомир</ 
ио већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом велика 
ло се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог  
з јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра од 
р 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близи 
рба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све с 
ом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше 
 он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по рефера 
b n="89" /> <p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понаш 
о дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стомацима,  
ој, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није 
p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике про 
ни су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред  
утру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> < 
рока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро позн 
веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љ 
 тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по 
 он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних распол 
/p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог  
сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија е 
видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни пог 
ореном програму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћино 
је никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједнич 
тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато им 
 за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} 
ји, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве забаве, т 
ead>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љуб 
су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са резанцима предњачио ј 
.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на по 
дне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глув 
ћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.< 
да опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају с 
цу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, д 
ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то  
 само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог 
бав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија  
се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истин 
, због чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, г 
анства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација ду 
ова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалит 
 побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S}  
е се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но коли 
е породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле с 
 обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете к 
 „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мор 
/p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У ког 
анствено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао ми 
ену према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из в 
 обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} 
шњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат  
 као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је  
траховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корак 
, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>Н 
израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе,  
 „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, пла 
о куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није 
ко лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао 
p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, 
Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склоп 
овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, кој 
загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, испл 
> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече 
ољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> 
и, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врат 
авицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њ 
 детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са  
Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине  
оз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је уста 
</p> <p>После овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој заба 
p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено 
вљевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена, откад се прочуло, да је 
м обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сад 
епа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p> 
вот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе еф 
кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем посматра.< 
</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје име потписа 
ивоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са  
ер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада др 
си, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, 
арактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа 
 ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?. 
, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се  
ли она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин 
 <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација 
 нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је и 
>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је д 
о.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на  
аје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном ке 
ло је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се п 
о јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са  
, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, опросте се и оду 
јски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред 
, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> 
ом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Ни 
ући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укр 
агање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на  
у прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, 
арица Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за 
ома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене 
.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато 
>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су светск 
 по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освој 
ере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не н 
 „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Ка 
вори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема 
крену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавању ове  
азвеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отиша 
ручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“. 
колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметни 
аш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две 
/p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После  
реје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> 
 прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би 
као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти та 
а, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Жи 
ме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда рас 
ак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом с 
лико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <div  
ата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га  
Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро- 
 чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збо 
те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости  
.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p>  
ан из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш  
е полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући пол 
ајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ д 
ико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз  
е.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра пр 
 и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома ле 
арказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши 
 да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дош 
чно говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад  
стао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у сало 
м.</p> <p>Недељковић поручи одмах литар вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се он 
 тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско цр 
 то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у 
ари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, 
} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два 
био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, т 
н наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе 
ава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газда 
еки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија 
 вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку  
куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, сирот 
 прво остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе 
 са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћи 
гијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и па 
 варење <pb n="66" /> црним неготинским вином знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, 
 воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ 
адемију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечер 
штен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкурен 
 наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</ 
 човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!. 
; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као  
 на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.< 
 названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пу 
ас зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху 
се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он п 
 може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе 
се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливо 
је са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сл 
 је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“ 
ти.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је у 
 од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливој 
 погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих св 
о на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осам 
 дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није 
шао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса 
иливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео 
и.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>К 
 потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо образовање као Даница, али је боље познавала пра 
о је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центр 
или на центрум.</p> <p>На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну  
о је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S}  
 ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <p 
 тога ипак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изг 
тири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Ј 
грана српске књижевности (белетристика) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази д 
 скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чу 
ајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе  
 понашању беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаш 
лило подне, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која  
 ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш  
Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Дарвиновој теорији.</p 
о сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји ве 
се таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мен 
</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жерави 
 то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не треба ни чудити 
вог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, било је 
признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатника, а да може да опстан 
се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљује, а конто 
аше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали 
и родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} Све моје велике <pb  
е напротив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љубазности,  
пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина уче 
век гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео  
 је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту  
и није што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске с 
им хвале и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше 
о се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S 
е обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле 
непрестано падала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октоб 
увала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су С 
сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакш 
им мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је п 
ећно са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста г 
у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге да 
</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“,  
ка освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски 
као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећао као пре, јер је сад поче 
з своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после  
жи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даље 
S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један о 
p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p 
у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да  
е.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остај 
сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, него г 
 <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим 
лицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја на 
са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах 
 штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија  
ајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху 
омиње нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засв 
лико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (о 
нија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фриш 
разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, ка 
ћ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић 
 имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <div type="cha 
мој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је ова 
<p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала,  
врђивање Недељковићево није се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпиј 
 што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а к 
а клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усе 
а ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан пос 
а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада  
/p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> 
беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима  
назију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друг 
Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је 
, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се испл 
 сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више  
стојао тријумф садање среће њихове, што више није било потребно мислити о ономе, што је било па 
 у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Ми 
ничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као шт 
адава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „П 
а видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајза 
!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и 
>Сви овде напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамешта 
мутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред г 
p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, н 
одазвала него си напротив отежавала још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби 
ико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени госпо 
 Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> <p>— О 
сана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељски израз.</p> <p>Мат 
чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је пр 
 Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:< 
 Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је 
 потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада ра 
p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје. 
у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удеси 
ead> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовн 
у представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да чо 
за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме с 
 свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> 
p> <p>Неописана раздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутрашњости,  
ену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практи 
 даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље <pb n="53" /> распростирала је само у толик 
а љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да  
вај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим п 
каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде они обично само такав разговор, који разгаљује дне 
вој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p>  
 неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду 
 то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео 
е пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Зб 
ку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но ка 
олицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љ 
 имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом пропи 
 издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У  
и, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, па у свези 
ко Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетв 
положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине. 
јној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, ка 
ис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила,  
 се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше  
онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трго 
“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло.{S} Скоро  
н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари нач 
вор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се ниј 
ичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једин 
ник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и тем 
>Љубомир на ово само уздахну....</p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак д 
ле овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По пре 
.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се нес 
 и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи жив 
не загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и п 
несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја 
...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што ј 
 је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега је с 
.</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу  
ије људе сасвим обична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, при 
а је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукош 
ршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.< 
ане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће о 
 се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> < 
нице.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су 
и, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко 
тили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у ово 
ре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>В 
<p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи де 
 управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Ш 
дијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Гл 
љаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна  
дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше В 
у већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за п 
неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући 
ељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране 
ето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је је 
 цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, к 
је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпати 
 Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај  
а је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да 
 ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Бог 
<p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак,  
наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то  
ути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему  
="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају,  
оси са његовим основним начелима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме.  
ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу вра 
г оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомор 
сле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми  
ити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па 
ивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да 
е самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатић 
{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбо 
— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Да 
злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Дан 
, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</ 
т у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби в 
а је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж  
а само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим  
 је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен 
ница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац 
оме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов о 
тајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто  
такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је 
:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „ 
ивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прело 
 од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> < 
каква тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалос 
ела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} Каши 
ло је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се 
овић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење 
ђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на приста 
ахтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан си 
дрећи свих претензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она веза 
 огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих  
н, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћу 
дмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну 
а тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да 
 Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливо 
сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштв 
упло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били по 
ицу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Он 
на пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са р 
</p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Он 
 џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за  
а су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку з 
се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> <p>Тако се Радоса 
обе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао н 
па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око ра 
њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, еле 
</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.< 
је, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је,  
, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је л 
 две велике простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нест 
на уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p 
.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врате опет на своје старо место, где Даница овако проду 
ала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пу 
ри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, м 
Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле  
то расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написан 
старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцим 
ужену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> < 
ните дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам 
оје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на своје старо место, па 
 потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући 
 припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију спрам српске књиг 
 се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елеган 
 с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавица 
уо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да прев 
 је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат 
ће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га напа 
</p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла. 
продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па 
пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразит 
и се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу по 
море, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила  
дскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно 
ером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњ 
мо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би  
а чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Милив 
 <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим с 
њати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се св 
м ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло п 
орим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се ј 
ну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, 
осом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако бол 
.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који  
S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудориј 
бијају се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату 
 ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске за слупа 
њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, н 
 већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вре 
 најмању руку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета 
и!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем сл 
но рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код  
ма, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског 
ек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу 
 још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплет 
однику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>О 
 <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у сви 
ре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Соки 
упани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!...</p> 
 <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p 
богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од  
рца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држа 
ала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост њене околине.{S} Никад ни у чем није 
омир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо, па се час пре опр 
ји дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p>  
p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спав 
ивоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он 
, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више 
</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем  
а свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уговорено. 
ристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим  
ић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељков 
 тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше 
 у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, кој 
ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, б 
ољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?.. 
 крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у п 
пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој  
авалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се не 
га нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве забаве, тако од прилике, ок 
 још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила се Даница за господара Симу  
 помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n=" 
о што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада 
чима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здра 
а се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p 
смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче 
спод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевим 
оме је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливници.{S} До с 
ој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице 
е по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „ 
ољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он вр 
о, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случаје 
ледњим, где се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према 
нкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузел 
ућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад с 
а његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ  
 ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно  
мена нису се они видели; управо од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо с 
р потпомажу, да нам младићи постају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба раз 
 био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена, отк 
S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћ 
ема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p 
своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвори се жи 
даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокиц 
на и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свог 
азноврсне трговачке операције.</p> <p>У времену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је Ми 
м.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он  
/p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну  
 пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна уз 
је победио предрасуду, правда неправду, врлина спекулацију, одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју  
е је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима о 
хов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а ниј 
ња, <pb n="47" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — с 
> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор између 
ј срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души н 
вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у ов 
иво пратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи з 
белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља бели 
цне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго  
 Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралис 
игде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окаме 
p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p 
До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свр 
 слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p 
о могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста своје кључиће од каса,  
га не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био з 
 ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око ве 
им Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско срце!...{S} А 
 куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да оп 
"chapter" xml:id="SRP18911_C6"> <head>У врту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаш 
и по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију ст 
ве жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за  
ек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>С 
главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе с 
зије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако н 
ије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пу 
ецу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих  
оличине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</ 
чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је М 
празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано з 
са.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједн 
 свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао 
м: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, 
ко се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема с 
зда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је јед 
а застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешт 
ротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Ра 
ли наследници.</p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чи 
>На понуду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушки 
но изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала 
дио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вул 
.{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да  
рао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, ка 
едали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се 
у се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ преболео, устали су да  
 место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли 
у госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао н 
убомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао  
 од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, 
и је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу н 
 из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због 
 је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски зан 
а пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жа 
прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> < 
девина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су води 
е слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, 
или потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој 
аћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а  
 легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле, да м 
 <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благо 
..“</p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, 
/p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише 
но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао и 
знамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Т 
к, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p> 
рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због о 
брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Га 
pter" xml:id="SRP18911_C2"> <head>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због 
еба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће от 
е мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на 
 ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато оп 
више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само јед 
е, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено 
оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да п 
ека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се 
ћа у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови 
е, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста,  
т га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисто 
индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле 
напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љуб 
х Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад би 
дио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене ж 
ом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле,  
ругим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски 
.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S 
био на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико 
 и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и аванс 
> <quote> <p>........„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех стотину фор 
ада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом в 
/p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе срп 
емо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге,  
е приложенијех стотину форината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујем 
акоме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде господа 
оји је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве „Бе 
 Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да то 
му са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p 
ужиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни јед 
неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху исказана је ко 
ицом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} 
осту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше,  
 да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он  
мир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Соки 
о заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим до 
оју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као ш 
дбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>О 
 тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име б 
ајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико ј 
т са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако  
о весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у 
Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро п 
њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по н 
ена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут у 
ом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не  
 да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима 
 најновијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо мо 
 упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</ 
у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав уло 
.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Т 
 са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично главобо 
евњива мужа <pb n="160" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p 
а јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у пошт 
ело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, ни 
а.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица 
А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, гос 
антом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он  
о је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар ка 
во тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има ње 
а и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно др 
у, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у 
исмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Да 
јем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити  
 <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар  
тпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је љу 
<p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Г 
</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је 
чевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењен 
ко неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Мил 
а обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одг 
стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепа 
у унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мал 
 га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је п 
ушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто 
ије знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" 
учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуњавал 
у собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно друго 
тнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је 
у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он пола 
о пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај  
 је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потреб 
/p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око ку 
, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу  
еду рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо  
 је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који  
а се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да  
де у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> < 
а епитета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</ 
 исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, пи 
 извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису г 
а, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир 
 њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!. 
о, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтил 
грам о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то ов 
p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, баш као да ј 
госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га 
није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборав 
о је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко пого 
ули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, то 
у Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше  
извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пла 
товима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да 
 је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: ли 
 од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му п 
ба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу  
 Он није достојан твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да  
то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследства профућкавају 
ују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на с 
оклета судбо!... црна слутњо!...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја 
је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p 
 је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар н 
но, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај странац 
>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје б 
ију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са С 
 често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођен 
оме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је,  
b n="152" /> <p>Коста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, 
 ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо,  
ј сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се нав 
ришући непрестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све  
ојим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вул 
мукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p> 
и однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист ч 
вај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, вољ 
а почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“< 
 њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва п 
а овако што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, 
а да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јак 
вога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају  
 посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето по 
д се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпију 
} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са с 
које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу п 
 се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима с 
скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторс 
м свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, 
 страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога ј 
е даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи 
ла каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.< 
а одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то  
о походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препре 
 именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због 
>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и сп 
пут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини. 
ће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ пре 
да Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда  
а до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газ 
ead>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га  
 с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који с 
о се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швај 
окицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало у 
ћ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је  
е исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио други 
и се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле 
године.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не бр 
у.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те 
........“</p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно ок 
 џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, п 
су била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је так 
јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је 
код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник. 
дити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је м 
 постали наследници.</p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни 
/p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине  
ласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p> <pb n=" 
случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго с 
 да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p 
ски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</ 
воје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде  
то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> 
 пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газ 
ас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које  
поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су ис 
посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда и 
e="chapter" xml:id="SRP18911_C2"> <head>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није ба 
 до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од к 
чкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето  
 одмах ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} З 
аву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Соки 
 воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се са 
он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p>  
но купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз пош 
зе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже 
ог човека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да 
ељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи  
ало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута,  
на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је р 
 а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на п 
о и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и  
ла слушкињама, које су упутством својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и пород 
Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада требају Сим 
, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посмат 
на таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било б 
е за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.< 
ма, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узв 
p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје 
е, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p>  
цима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријатељства и  
 је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно;  
састи изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и 
ку дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни 
ницу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте 
>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке кап 
ко и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези  
аш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви 
ој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p 
железнице право отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене род 
им у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене с 
средње собе примети Сокица Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило,  
зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник 
p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не п 
ама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скида 
трговачки, па у свези с овим последњим, где се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на  
у куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају 
мо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано доб 
>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје 
е, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S}  
ко су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не дола 
ћана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, к 
вало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гр 
 из недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми о 
се они врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо п 
 то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде ч 
ао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њ 
.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начин 
нац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и а 
муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ и у сва 
а дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у 
анисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомилано 
но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике ш 
аном граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оже 
оју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се ку 
ба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трај 
 Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да  
е онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаш 
г великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, 
шем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма н 
/> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог 
времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S}  
исама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па  
ло за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови мл 
оља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису  
 на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p 
 од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем 
 пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> 
убомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остан 
одавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајућ 
 њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла 
<p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваљ 
ошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.< 
чку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На 
 се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера,  
ва!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле  
 грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела 
бог тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазил 
е.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић. 
 из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, пон 
едном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наст 
 чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“. 
овој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су чети 
иче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари 
м и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, није ништ 
p> <p>При заједничком посматрању слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе  
вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> < 
апред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница  
ицавајућим погледом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на  
ја нема службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа к 
у руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на своје крило.</p> <p>Какв 
ропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свраћао у „ж 
отица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад п 
гаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, 
а прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „Т 
нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бац 
еравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које 
ицом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Дан 
а имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим позна 
подин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупк 
тета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић иш 
гатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је 
 куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сел 
-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар С 
кна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад  
евета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кис 
одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус на 
би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обич 
и као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напос 
а.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S}  
имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Мора 
до сад познате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, посведневни < 
} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спрем 
>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога му 
</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз о 
ако ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте дома 
је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан  
е и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама београдским, па онда одведоше невесту 
на и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима слагала, само у ситницама не увек.{S}  
утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у црном оделу и белим  
нимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли  
издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам  
>На жалост, сва ова расматрања Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки 
 ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љ 
.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p>  
па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, да своје дописне 
довно осујећавала, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи  
на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n 
сли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на  
родане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота 
<p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у  
е госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пре 
билна примера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много  
p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, т 
воје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто с 
<p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим се Кос 
уру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше 
p> <p>Недељковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} По 
ку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје  
имски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> < 
 онај други набијао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је 
, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о ст 
а њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да 
околности, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p>  
уђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром 
његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео 
е није богато оженио, или што наследио, гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и  
едном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз 
ца и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупн 
о Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n= 
 тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да јој ова забава ни 
ска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком  
осиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Нед 
м... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливој 
 прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчи 
е сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, д 
 ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звез 
 извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n= 
еколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, пр 
т пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је об 
 те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la"> materia incepta porro tr 
споведа у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гос 
битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Дана 
ка и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у бо 
од материну заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког време 
цу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Бо 
а добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја с 
ма у првој линији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који 
о место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи  
то време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац 
ица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би с 
он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не м 
 кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста своје к 
ам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>О 
лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одај 
а господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливој 
а нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату п 
, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ пр 
 у ванредним приликама изненадне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p> 
е љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изнен 
 обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици непозваног позваног, уз т 
 обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч:  
ш по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеж 
 „Ја не очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих оча 
 „Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени прино 
 „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћутање.{S} М 
егове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка 
е... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба з 
адржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам  
 пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе  
ије никако хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним односима са својом кумом,  
 ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад п 
е затворен великим стакленим прозорима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене са 
Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да о 
.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасн 
, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уште 
нусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро 
д пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често  
 колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомо 
рабрила је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово пит 
} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први ск 
ни гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унуч 
pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као 
гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су на <pb n="55" /> улицу.{S} На тој страни сал 
ли крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању  
аво, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пук 
 отворио прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио,  
ина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видел 
говим се делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно каза 
х Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се он 
м.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к  
но непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната  
јници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући им разноврсна значења за будућност. 
епа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне 
ћ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилинд 
века, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионара.{S} Наспело му ј 
аест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његовим, ка 
повест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и  
> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само 
аљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована,  
 посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p 
а док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар н 
ар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога,  
да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска в 
довина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код теб 
де заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац, официр, песник, бакалин, практиканат, новинар,  
азив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" 
и <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но 
измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и  
покрет.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољст 
у неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним  
хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста сн 
убомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одм 
прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном жи 
х две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оц 
е, настави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје 
ења.</p> <p>Још у половини овог његовог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публи 
нехотице придаде облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, кој 
жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све 
/p> <pb n="151" /> <p>— „Пре Сливнице“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, са 
на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, к 
.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право 
 мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских пис 
сновицу.</p> <p>— „Српска белетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онако како би треб 
ш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да па 
кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта в 
ран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој к 
це од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блажен 
ским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад,  
м пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако пот 
е путове.</p> <p>— „Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључит 
ећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам 
p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жал 
p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима ра 
е с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p> 
 <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе! 
Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој п 
 не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На за 
, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" / 
ично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!. 
тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутн 
ри начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву назд 
 тајне, но кад се о породичним стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који  
н нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У мест 
иво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њен 
 даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке с 
ретуривања столица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом ес 
 су са особитим <pb n="18" /> пијететом говорили о некадашњим српским књижевницима и њиховим ме 
своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, с 
интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам зн 
јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за о 
згледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки д 
ћу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво 
ом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 1884. год.</p> <p>Ваш пријатељ</p> <p> <hi>Милош Соколовић</h 
х брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад се тек развио посао на све стране.</p>  
ознаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апс 
а год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, 
 стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир  
а ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај поса 
вало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он  
е тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, врте 
вршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту 
 се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледај 
да цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши св 
 залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, к 
иференција.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигу 
а, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, 
еде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p 
више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у погле 
да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином 
ца нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од  
ао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао бити сре 
у пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у  
 Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски 
, није ништа ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати 
пао са својом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама  
ertius gaude </foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> tert 
је ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених по 
иметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрациј 
утра“ по твоме рачунању траје милионима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја. 
 сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да ј 
во доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом,  
е беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но пр 
 <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Мили 
осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју о 
ију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и збо 
> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке мла 
им неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног обла 
</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{ 
 има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са ови 
напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој ш 
ојала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест 
ом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све ш 
лики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, в 
.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, насл 
ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега  
е млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и п 
, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревма 
срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равн 
 шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на  
и.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о животу човечијем <pb n="120" /> 
 ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Милив 
зи и сиротињи.</p> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом  
.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу нова 
 забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радос 
 за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада би 
b n="115" /></p> <p>19. септембра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железн 
 домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> < 
 <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на коју сл 
ма.</p> <p>У очи наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да с 
јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му  
 xml:id="SRP18911_C3"> <head>У очи нове године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од  
ило и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска ж 
тарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиро 
 печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих господара и гос 
ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало 
зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно 
уди, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не с 
трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима 
х зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му пр 
редена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед б 
оворећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отима 
адићу не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијс 
ју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој 
„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. н 
<p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Мил 
тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није н 
у, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је 
мо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су брод 
 грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна п 
не на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „ 
дружене: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гони 
евину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала с 
адне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше пол 
тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да 
!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>—  
о!....</p> <p>Уз ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни  
о зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати 
овде напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, п 
ану, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га  
 прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се  
 свечано обучен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то  
<p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на у 
лучајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.< 
ио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то ви 
секуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером,  
д и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, за 
ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:< 
чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше в 
и писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих приз 
кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> < 
ећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си па 
> <p>Они тога човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано 
ама неприкосновено и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран нова 
вног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердев 
 газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисл 
а постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, добро 
 марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема 
у им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуци 
и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче. 
а срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света 
био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који тамани капитале о 
ћи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се 
арбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који  
 је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господ 
 <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато  
икнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим п 
ри, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> <p 
иву.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике 
</p> <p>После ове мале почивке, настави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p> 
прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његов 
вани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје  
тер отпочети поново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив сасвим расположен и т 
, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке  
Миливоје Петровић, професор!“</p> <p>— „Господар Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле з 
време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p>  
године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико ис 
ташких прописаних правила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посма 
 <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="3 
е само сиромашни трговци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господ 
бично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је дв 
адне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се  
 на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, п 
кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљиво из 
ави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су с 
 трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измења 
бочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као не 
Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, 
и повода за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме неп 
ин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Зв 
н сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Ова 
ав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> < 
итајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази  
м речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веом 
ник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, гд 
 то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубомир Стевановић, чиновник министарства прав 
Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста 
иновник министарства правде!“</p> <p>— „Господин Миливоје Петровић, професор!“</p> <p>— „Господ 
ковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у пензији, и го 
ед, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саветника у пенсији, чов 
еданпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, 
 одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник је министарства 
однели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Богатић се све топио од радости и  
 <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен 
ки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, тер 
анпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор 
уна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и веселили се веом 
ић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова 
врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>Она је тражила муж 
 устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p> 
несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем 
плетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и  
је ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношајима са Милив 
еп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и  
етири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени о 
у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатиће 
</p> <p>Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку 
 <p>Мусика поново засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од св 
а!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову но 
/p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, моли 
од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештен 
p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{ 
едној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био ве 
томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице 
о је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одуше 
> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет свога детета.</ 
зненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Б 
абе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, млади 
а неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна д 
 а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздра 
 шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче про 
 као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмање спокојна, покрај све 
а на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{ 
о чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад 
да Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које  
p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак по 
д прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу соб 
од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо мест 
То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.< 
ци, Недељковићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старц 
а домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад 
икантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте 
а она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гостију били су млади мом 
 столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем,  
one unit="subSection" /> <p>Делателност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па как 
т је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, 
.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад с 
 је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере. 
ди, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоменути стариј 
), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, који беше повисо 
пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 1884. год.</p 
ц троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 18 
од савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће соб 
</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све тр 
ра Радосављевића саветника у пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се  
а је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се наслађава успоменама из свога д 
 назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао  
је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с  
то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњ 
обро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они дана 
едаше, поздравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена 
те љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић 
 час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и д 
о да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни сл 
доше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у 
елу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано о 
од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака  
десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах 
е донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и у 
нхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане „париске штанглице“, „п 
што пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p>  
знесе још и неколико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијо 
ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо 
спођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а  
и велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на 
</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> < 
етљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степ 
<p>Љубомир престаде, Сокица порумени, а гости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њим 
нка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.< 
асне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини з 
еданпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису  
 код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају 
ике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комов 
је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио пр 
ај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако  
и, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде  
 к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима п 
бичај, на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете 
У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не в 
, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде 
} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љ 
цали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових суза, само је једи 
 помагачи госпође Милице око размештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно  
акијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих 
сам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су на < 
сто тако свечано обучен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране н 
као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је п 
/p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, сед 
огаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весе 
 момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n 
ха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио  
/p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје  
воју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолут 
 поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се ск 
је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради 
ут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јав 
<pb n="148" /> <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, по 
због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и с 
азлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са  
га дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположе 
ари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, пр 
а никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, 
подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет од 
а свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог  
вим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема  
 проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљује, а конто неке пр 
 дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим своји 
вају то, а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино 
ли седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начин 
д је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!...</p> <pb n="142" /> <p>Пред њеним о 
а журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од ку 
а, а нарочито о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, к 
е од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} О 
о не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи о 
ина постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет г 
рсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке операције 
на два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је 
његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би ве 
 великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара  
е се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дан 
чини милостињу, да се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте  
ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођ 
е за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се б 
ито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи  
16" /> <p>Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне  
.</p> <p>Оваким речима предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им  
ина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више не подупир 
 за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и 
и.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прош 
ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...< 
 њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За о 
а три сахата по подне, од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту,  
у није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: сп 
 да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници леков 
жати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у територијум „великога фарбла“, на  
олико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је 
ентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на не 
т дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом м 
е.{S} Никад ни у чем није она прелазила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са м 
ати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p 
новника, узима се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату ни 
то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка 
hapter" xml:id="SRP18911_C7"> <head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда вла 
 плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да с 
 очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много 
 коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једно 
ошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим с 
"108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини ба 
мило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и прав 
арске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску 
е сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе  
умљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила  
ечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење,  
наша планета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на  
је погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болни 
" /> <p>Тело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку н 
“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за 
и је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади гр 
анице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спом 
пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима,  
Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> < 
ишта.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, к 
р, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побрат 
пет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањ 
а, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер 
аху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p> 
апуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове  
оби величанствену позитуру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</ 
S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске пос 
оре прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она дво 
ад понеки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцк 
д новца, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пар 
их сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Ч 
е и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, пре 
 њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели 
="chapter" xml:id="SRP18911_C10"> <head>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Мили 
роб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник немаше с 
 око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном  
</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p 
— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па  
зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и умил 
оји је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</ 
згледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војн 
 Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> < 
 која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — сво 
амен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не саст 
уг, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опре 
нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— 
“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</ 
а врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Пр 
>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>—  
он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Друг 
знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, је 
>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано 
 „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у  
н и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, ка 
жешћи ратови.</p> <p>Начиниле су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, 
ачиниле су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубом 
ихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код дру 
 сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде они обично само такав разго 
ворити, па збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Н 
ако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: 
ски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући с 
бијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, 
ју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком посматрању слика 
на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонил 
уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину  
.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметик 
би.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карта 
вима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари  
љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадал 
ридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад 
паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији  
p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после ки 
а липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници 
е онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду,  
кав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он  
парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамур 
ијаху Миливојеве <pb n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом. 
д девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари н 
Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p 
ак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он с 
ак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и  
ослужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.< 
као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је прв 
послетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из њ 
 тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једно 
зговора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p 
јих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га п 
; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек б 
о, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве постигнем.</p> <p>Трговац чов 
 чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> 
учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој 
 најштедљивији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу нес 
Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој  
рећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћ 
градско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се  
ти он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред ре 
ође према одајама, свакојако ради тога, да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје 
о дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг  
не престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридб 
сто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним 
енути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на ко 
сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ћ 
, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек о 
ће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем. 
 до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произа 
 потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно н 
вате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{ 
 једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ан 
винила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим че 
.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ преки 
итом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених к 
лица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милиц 
мишљала, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чини 
ца, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дал 
о одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако п 
телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но н 
 главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овом 
>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сно 
а је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов су 
 у опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку о 
неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као 
цино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам с 
ушевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више 
м на глас приметила својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели  
 свакоме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде госп 
 је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, н 
ај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све 
би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и бога 
, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, пон 
тио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Ми 
ничиних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произвести код оца јој ре 
рати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје за 
би то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда  
и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и 
тине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљ 
 је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, б 
жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Великим силама то о 
 напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако 
доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p 
мајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а бог 
оба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уст 
преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом. 
нутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи сп 
печатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав 
p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна с 
и друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка.{S} На посао дак 
омајка Миливојева, молила овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве 
> <p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећ 
, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У  
ачког реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем 
помагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали  
душа, улевали су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости 
{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривц 
, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве  
 устукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа 
беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој к 
{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поет 
р пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више  
с целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p> 
вом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо 
т силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га 
 живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју  
гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати сво 
о поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју 
и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се с 
а он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати ра 
убомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p>  
не чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве  
ао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактерист 
 и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, н 
о друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај задатак, који 
ијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лак 
, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p> 
{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да 
а, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, 
 још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, раз 
о ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да  
>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По гл 
м, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи как 
само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после т 
о је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, 
аво очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S 
су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То  
воме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не б 
ним стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и 
 почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту  
:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича  
 са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома пр 
ља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жало 
 кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а  
} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најж 
к око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, 
 једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфр 
 но обично.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније н 
p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима ос 
џији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна леп 
а пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притисну 
то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити она 
вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исто 
це њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су в 
и расположене, но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Срб 
жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тач 
базривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколеги 
ко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном  
учаја морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по  
ћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама во 
ад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p> 
јуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он дав 
дње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не  
осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало више  
оз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам нећ 
о сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S}  
33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме мож 
на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће 
аница гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи ма 
 ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њ 
м и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде 
ам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n 
јих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она т 
арад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што. 
тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно д 
 још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не мог 
да газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p> 
едном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену дец 
 речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу  
 изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазиј 
 стари начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане 
послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попус 
е баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио,  
иле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излаз 
, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане из 
аборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познава 
, одмах <pb n="63" /> се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затраж 
то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељковић с м 
тишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, 
 дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а 
ра или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом 
роти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубав 
где и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Слив 
 ништа ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у пош 
ај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p> 
жу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иниц 
озволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко  
завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Да 
лазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, 
 не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије 
ра, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва 
 а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек,  
 њему са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> 
ивоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није н 
 рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све  
кве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу в 
а разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма  
.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је 
е сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мис 
p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, 
 радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може добра донети. 
тељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сад 
ред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> Repetit 
 своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у  
јпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим друго 
а, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошл 
оћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори д 
 само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо 
и су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу оп 
е поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду,  
 прилике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се 
на огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.< 
ежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић 
ајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на о 
је скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у  
} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу  
ао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испиј 
 нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда  
ја, сиротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, т 
је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето сна 
ругоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје  
оји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном прилико 
но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој наш 
 ради оправдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душ 
ше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у ц 
вакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска  
 не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и  
за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена де 
, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да  
знајемо, па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две 
осећао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, м 
а је једино задатак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говора 
трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер о 
вати но за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, п 
д мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближуј 
ако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим в 
спише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p 
вчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа бру 
 је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У ово 
 више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте ни 
ога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мил 
ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница са 
ио је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ о 
провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћи 
вршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љу 
а уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{ 
о па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку ни 
рализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде 
е овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има по 
оју.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је,  
и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни  
p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> < 
оме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ  
ебе млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.< 
родице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Дан 
о за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Б 
} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитељ 
дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање 
имила сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена  
д произвести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега с 
години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један о 
ла посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не мо 
ао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху исказана је 
лату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што нас 
т месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} 
о требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом тво 
обедити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даниц 
То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти прин 
, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, немају пра 
па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам з 
то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад 
цу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твој 
зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадн 
ајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе  
 Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то 
, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и вас 
ао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повеч 
се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Пет 
ти Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а д 
ележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла неку 
је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како 
смо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно 
тупи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти 
ошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачува 
испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпо 
ба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и  
послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лека 
е време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, 
ку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је 
сео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично по 
апротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим 
ас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта 
Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није. 
остао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда про 
ата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="10 
пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са  
двокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах н 
због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја с 
оме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или па 
ак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је и 
 јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће ба 
оју рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у 
трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак  
д госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпу 
.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, он 
ало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p>  
ко случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога  
луцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристај 
у.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери  
већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица ј 
ије.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb  
тпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада бори 
} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није 
и се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није 
 сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам  
 њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је та 
 бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу прим 
гиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако н 
га је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзакта 
летао опет Миливоје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Д 
а, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекут 
ахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступи 
свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано  
и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb 
убазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао није према своме дужник 
ост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, и 
е затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд мимо џеп, па св 
> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао н 
чи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога нас 
сом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> 
> <pb n="153" /> <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за 
 свима појединостима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај страна 
тим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеган 
же од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и С 
љене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даљ 
ај свој сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да  
м биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је 
} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају св 
ке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p> 
уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио 
рено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу  
" /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које  
сала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, 
игде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све 
тији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у свом 
 био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног 
ју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је 
ему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто у 
анат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених послова, з 
 Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећао као пре, ј 
 главну муштерију, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесце 
раво од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу др 
цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то  
p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> < 
мо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и изв 
о труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам 
и и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због кој 
е; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле 
Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад 
с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих 
атић често походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове о 
друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, ж 
 је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера, како је неупутно удар 
ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</ 
ивоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен 
 родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од своје намере, наш 
сну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</ 
нунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, сва 
осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S}  
ује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а о 
иљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>М 
о само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морал 
лава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p>  
но, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће  
бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога  
вић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу,  
 одвојена и моја чисто породична ствар, да пресуђује о нашим старим трговачким односима, који с 
и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаш 
ао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му ј 
скајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштр 
е ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...< 
 познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, 
судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се  
ад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда  
то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво има 
ли Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су 
хата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут  
 било представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цел 
е, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да о 
 па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах на 
у, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас  
 што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем прес 
м штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре времена старци, а девојке по 
се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и при 
} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Т 
еколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <d 
 није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношајима са Ми 
гаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше п 
моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље  
је је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост 
 као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихв 
 послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <p 
о је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забра 
играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седе 
еме овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут о 
отив, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиром 
а ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> <p>После овога рукује с 
> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног предмета, на  
 Миливоје не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља поб 
о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради племенита, и да се на рач 
огледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произ 
аче посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од  
>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику радост и срећу.</p> </div 
S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра. 
, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p 
пахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај 
у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати св 
.....„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех стотину форината упутите г. 
за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела гл 
дну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци лети 
, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бит 
 очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа забо 
 се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Не 
 ове ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како  
ке тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав в 
, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{ 
..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p 
у за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то в 
је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њ 
треба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавит 
на, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, 
, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе 
 послом толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу,  
S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити н 
к Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његови 
ојник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>О 
> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече јо 
млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку  
хићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би в 
спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би  
но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није  
 <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје ос 
ити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о сво 
— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима  
а више од свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S 
аврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само п 
иша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о 
ликих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> < 
шио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имањ 
т...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она 
смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер нема 
ћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти бори 
трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, је 
пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изн 
старијим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао  
или, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па 
ица ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p> 
, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о 
но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој 
бе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетир 
ре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми ј 
дна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад  
би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада ни 
, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати н 
и свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украс 
да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале 
ад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну стран 
лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца 
убомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је С 
ао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним одн 
етак ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, кој 
ужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто  
 је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу 
лико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим 
ољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну ка 
јка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, ко 
, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео 
у се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па  
шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју  
ати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не д 
>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас  
причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код  
во му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти 
<pb n="80" /> Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на своју пр 
г му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересова 
, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга  
 отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу  
ић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Ми 
S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С т 
ако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу,  
е коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, ка 
 само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених количина, и наступи прв 
весности и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити стра 
се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг. 
и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није јо 
ица гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту ба 
ку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су  
а, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па  
, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да в 
да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>С 
е потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руко 
молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако  
да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, 
е жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да с 
 се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливо 
 је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао н 
човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер ј 
егдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти 
аху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према дру 
 цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених род 
е:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} Пос 
м одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> < 
угом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, кој 
ни.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би  
које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад та 
ако можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај 
, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> <p>Коста узди 
ле почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да 
м начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са свој 
војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> < 
ачин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што же 
 гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније  
оскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом 
олико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад 
извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може то да учи 
њи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окру 
арта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то с 
човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би К 
је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколик 
 каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дува 
тић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић ј 
 шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да пр 
p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Сими 
</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се  
„Нашој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часко 
 би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овак 
 наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> 
/p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога се 
га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео 
 <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p>  
оложи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније из 
шла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави г 
оравимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме ве 
е Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био  
ење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му с 
д свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је  
ви за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног пош 
 па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себич 
да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају  
скудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, ра 
а, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начи 
е.{S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, ов 
еома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и па 
 ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они сами добро још не 
ного јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу 
 могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао м 
уга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то им 
гачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер 
ког чиновника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан чове 
 гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстари 
тиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и так 
е геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може б 
 Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола 
о би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута св 
ају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће  
p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, изгу 
новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџ 
 који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што с 
дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви с 
аман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим ст 
оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до први 
а овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за ови 
е учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши: 
о име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега с 
ећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Румуниј 
ћа да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{ 
му мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни са 
оје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покуш 
</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим 
асно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путов 
н, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на с 
о.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се н 
 гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нис 
х се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрме 
је се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији  
о, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свог 
 оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомир 
{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не  
 крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук 
 да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сада све друг 
знати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па ј 
ут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше  
азије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати 
и Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, к 
премила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, н 
змишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На 
ице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да  
 више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његов 
 ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушим 
није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p 
 ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да с 
т, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само  
орд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда сп 
а кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази 
ко од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди 
вости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она н 
на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, 
</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што 
тим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихва 
 разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижев 
велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те об 
крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне  
ти, сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде 
заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да изд 
теље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати 
сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а 
им идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље < 
ир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разгов 
ехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мо 
се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О,  
 која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Н 
То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S 
 Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} М 
водити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна зн 
и Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затреба 
а Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његов 
, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливо 
о зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колик 
 ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих  
а је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p 
 јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати 
то му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену пр 
но оцењивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српс 
уке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врат 
мињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, н 
чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењине, 
намере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваки 
ца опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака 
 друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату,  
е дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику п 
и овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На з 
вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{ 
ница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да ку 
оту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромаш 
колебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под оваким 
 прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је  
 живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код којих 
газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет годи 
ше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“ 
дише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за проду 
!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она в 
, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са 
сти и ограничени људи нису никако могли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је  
забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> <p>У о 
ло било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у  
е му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем к 
стају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </body> </text> </TEI> 
а његовим основним начелима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p>  
ебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где с 
предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“</p> <p>Чаше зве 
/p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики ка 
 овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запитк 
е ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам 
е друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зара 
 од тачака тих дужности урачуната, чини да су они према истој толико равнодушни, а и породице њ 
тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све  
чивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непријатност овога ћутања отклони, обрати се стари н 
 „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле 
м је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем звр 
д ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја  
 делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмрт 
о се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо ба 
>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових колача остал 
е је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени програм са својим прот 
Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Београду, из 
“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише  
озор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору д 
ам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми с 
а осетљивост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има 
ла је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала 
тио стари начелник Недељковићу, шапћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би би 
тео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим је 
 жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензио 
м намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе  
 је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од  
 упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" 
 на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине. 
засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да 
 причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која не т 
ире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано С 
, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и 
ао да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, ш 
ј ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше  
, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љ 
сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да до 
95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} 
 размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су ве 
проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим 
 треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, в 
вим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположењ 
p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милиј 
ној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих  
и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, 
риметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према м 
 имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана. 
по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити б 
вадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p> <p>— „Прескупа!“ 
ју у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских писаца, њихов 
би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо,  
ут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и 
ише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешт 
и упути се заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сал 
а, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ни 
отине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљд 
 му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког в 
о, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сад 
а се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или п 
у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесом 
љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у н 
 баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу н 
ећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очеви 
 необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма 
амо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на  
не двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје н 
его чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p 
 слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потом 
да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за креч 
тити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неум 
 прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „вре 
војим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне  
о уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p> <p 
а нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} 
иру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> < 
> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели 
ји у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на д 
о мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Бога 
ске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико ј 
шик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> < 
и откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај п 
е још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{ 
инама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није ш 
сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напас 
о пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви 
та не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>С 
 већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за м 
сад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим св 
ито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је! 
ни и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам м 
зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше п 
 <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако располож 
„Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом ова 
 и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (што није био случај), нађоше 
ране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p>  
жило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занес 
 за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе,  
Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет 
а овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p> 
 сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је М 
супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађивања овог осећајног недо 
да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове д 
 четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за 
>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећ 
нали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.< 
је јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S 
S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> < 
у ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> 
упи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или  
 па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је  
ковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>С 
и удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најмање д 
нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бу 
ије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било пр 
 тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуст 
стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву н 
је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем 
в њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да 
.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да т 
спође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да 
само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не у 
 могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њихов саст 
и.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири  
, да ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив с 
, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки 
овић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље 
 оно што желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ов 
неверницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним однош 
 види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је ве 
S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добр 
старом начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је х 
да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но р 
стадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалет 
ли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао о 
ећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другом 
ано започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири ре 
>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала 
иливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да обра 
S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p 
 испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сир 
не мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чи 
мињали су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на  
 n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини 
сећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни са 
 и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливој 
то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем посматра.</p> <p> 
ко се подножје његових финансија почело да љуља.</p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ д 
{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </body> </ 
је никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни 
и живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одоле 
оме се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: 
 не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Н 
 сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливој 
мам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добиј 
амеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Срби 
о разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чек 
тварима посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и слав 
ика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно о 
станемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S}  
 првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме 
да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово 
не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним рокови 
рва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образовању, к 
кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, п 
дговори:</p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Бога 
к, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о друго 
 не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо  
а.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетк 
{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све 
рује.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, ко 
алосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој н 
p> <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но  
.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу за 
ах и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађал 
вета!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја  
отив свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове 
 Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па  
роштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни 
развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> < 
е једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благос 
о разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о н 
учавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је 
ила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Милив 
аш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир 
од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем п 
е отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао  
хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да т 
 па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде п 
уле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за 
т твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је п 
 је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазни 
ме и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p 
то га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може 
ио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} Т 
и посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике 
 њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређ 
кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у 
 има муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{ 
а што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим пре 
га пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p>  
оримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжа 
и нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесде 
Ту греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверс 
ајновију невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на 
 о непоколебљивости трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капитали 
о урођеној наклоности својој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па  
 позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред о 
ујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држ 
 докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању  
мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима 
 против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне  
дети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из 
ојим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се  
 <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на 
ка Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један ти 
а Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опази 
 моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са  
стану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно 
очи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам т 
меном тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па  
 је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од с 
љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се М 
раства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо с 
е и пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S 
стајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" />  
, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је јед 
коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога д 
пут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гра 
 ходи“, продужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој;  
реко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће с 
због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>С 
гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацуј 
ивоје продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он  
у, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“  
ши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам 
све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж,  
/p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и на 
уди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има 
да нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек 
вори:</p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатић 
 то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ ова 
ћала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетк 
 већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на  
ного интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени господин и 
„Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младож 
ји је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још би 
једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поно 
тиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све сврша 
 „Спајање Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присаједине 
наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца. 
је тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих  
ту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину с 
апита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик с 
кве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у т 
момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, 
естано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојак 
 баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати 
 чиновника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{ 
} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што м 
 то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побиј 
 то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је  
а браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи  
искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пр 
а једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије  
шу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај зад 
ређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је  
} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бе 
чио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p 
идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље <pb  
о, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који ј 
 јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Д 
 што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да 
рема родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S}  
ама.{S} Трубе су непрестано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје 
им одношајима са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех  
на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни погледи!....</p> <pb n="27" /> <p>М 
ивоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љу 
старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је ве 
 Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Об 
а децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у и 
приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место свако 
познатог противника ућутка.{S} На посао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} 
ивоје, па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И п 
ав тихи разговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> < 
челнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“  
ета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје помајке, то зна ча 
p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука у Румунији.{S}  
те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако чес 
S} Све моје велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о  
ва, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај 
от, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао  
о сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадо 
да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стај 
воји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски леше 
p>Недељковићева пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је са 
/> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше  
м нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако  
ити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са  
ламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неиско 
словица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад 
тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађи 
аче по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Е 
е крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га нем 
е на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> <p>Тако се Радосављевић са неколицин 
исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Б 
ом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић с 
ти се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом 
<p>У предсобљу опет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне с 
а зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отв 
а, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио сп 
дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди,  
„Српска белетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за с 
твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Д 
зимљивост за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлина 
мо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што с 
т.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питају 
егод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S}  
а.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</ 
х.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> < 
вима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз  
њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би се овде  
нице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Доса 
ђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећ 
 учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, пром 
овићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разнов 
одитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испро 
о ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу. 
више јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино 
Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n="50" /> <p>— „У својој књижевничкој кар 
лутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој 
се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ п 
..“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од  
огатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно 
, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпо 
бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи се и одба 
 лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично 
ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не па 
то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицал 
ни ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве прија 
као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У и 
окицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег становања, <pb n="47" /> препоручи се затим на вр 
едељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у народу, 
да још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спо 
а помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово б 
 уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује 
х мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ продужи Недељк 
одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још  
вије, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размиру 
, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, 
са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у  
и, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богати 
ло је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигл 
едини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која по 
 девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58 
споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина  
ече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, по 
, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембра, улогорио се на Медошевачком пољу.{S 
 то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница 
а су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треб 
 да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница 
у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле 
а се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била  
ас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или песник 
3" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се  
е сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка? 
ицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи при 
иливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одва 
елекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, п 
<p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p>  
кала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је б 
ум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S 
о се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су  
 и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p>  
апа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања п 
незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље  
, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, ка 
ембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише 
0 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту с 
 потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио 
стур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана з 
ућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, роди 
к у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљивама, ка 
ховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси 
p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја 
војеви.</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у  
динити!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубоми 
ио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за 
а: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p 
опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима  
</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког друштва“. 
/p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, врат 
речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно 
ридавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и  
 је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. го 
била депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло,  
дошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша  
Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пи 
у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 
, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима окрену 
ма није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је неприја 
ве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од п 
<p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p> <pb n="114" /> <p 
ј пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност. 
<p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, 
рај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао 
е он:</p> <p>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко. 
 не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена  
стављена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек мо 
ешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је пр 
, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутр 
 „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор М 
>Обојица су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише  
, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелаз 
 писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком пи 
ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не пома 
књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је,  
ик лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.< 
 „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од 
ре, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату српског нема 
 кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је к 
писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и  
 Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој 
 кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељ 
анства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p 
 „одело не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих  
 и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пре 
а другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од непријатељске г 
 онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се 
ку штету појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра 
а се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, су 
 година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у  
ја данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима  
ирско донекле се разговарало о успесима данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} О 
то је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свак 
подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угл 
боје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе  
, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему с 
а тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их к 
 са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а  
има љубавничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!.....</p> </div> <div type="chapter"  
911_C11"> <head>Жртва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у св 
деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је н 
ило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства да воли чове 
ена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љуба 
цу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи по 
ста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децо 
 земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје  
м.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па 
>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар је  
— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грањ 
ће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чуј 
јатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са ист 
/p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она вољн 
амером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе виш 
 по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко 
Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њо 
свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, 
за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Нев 
 с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Дан 
</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерал 
ни врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао 
 „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла д 
 који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назо 
а децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...< 
беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала ј 
ала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Ње 
јаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати  
адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахат 
крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само он 
жо моја!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос. 
 неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{ 
а, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ р 
ивота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи т 
енимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она с 
<p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родитељима.</p> <p>Сви троје  
Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, ду 
На кратко време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепрод 
то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном  
опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очувал 
ња?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана р 
једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, ко 
оре да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сиг 
 „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да 
у реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родит 
оје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са нагласком.</p> <p>— „Па то није тако окромна  
> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те разум 
авам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја в 
> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ 
.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке 
же и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућнос 
а догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заје 
 тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часо 
дом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лам 
>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сес 
ем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних речи, као што то ве 
цом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како  
има, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу пон 
очитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно пра 
и.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као  
/p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим р 
“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода 
 <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „ 
света!...“</p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница, а Миливоје продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да 
</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише  
> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} Т 
моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче  
њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја н 
т са свим случајно (њихов први састанак Даница није прећутала матери), па у тренуцима кад су би 
53" /> <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гос 
а није имала тако високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="1 
оже да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш т 
 трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, нећ 
{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбољ 
енунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да 
ји.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела,  
 <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Пе 
е.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас 
— „Није тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољ 
 ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад 
а ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије 
<p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гласу о 
утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђив 
ај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непре 
, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје пре 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ДАНИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p 
, можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно мес 
ије живота стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Даница, потресена овим очевим речима, клекне пред њега, 
ретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до  
“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливо 
 овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу суз 
ли тако звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишл 
 падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах 
 чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најно 
дно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је 
 убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за тргов 
лазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретн 
ље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је 
али на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани поз 
 ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задов 
истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћ 
му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још  
огатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса  
ома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, н 
 „Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љу 
 домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих < 
се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p 
м смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја в 
је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а дока 
сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, д 
pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спомен на  
> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.< 
ко то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајава 
ојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) 
ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо  
 је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, гос 
смо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S 
што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Ми 
а кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Ово 
, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане 
не над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и  
 тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многи 
ли је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, 
 џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам мога 
ирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не мо 
м писменом договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад нас 
кренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цеп 
ћи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, д 
ћем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физионом 
<p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница во 
ао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загр 
 неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само  
острадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S} О 
 то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њо 
осматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису 
амо се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одла 
у забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био 
ша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осује 
.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је  
тиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда  
, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p 
ла сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена нап 
не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, што  
 је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ћ 
.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њеним саопштењем о удадби, рек 
 бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да 
вника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Шт 
ви га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задрк 
е и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу 
оменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити 
годити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колик 
рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам с 
а свету.</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> < 
.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на  
ивоје, удубљен у тешке мисли, посматрао Даницу са оним постаријим штуцером, тако је сад онај „п 
се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада друкчије 
 <p>Сима Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Мил 
лед на околину собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се го 
г певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још није била н 
мо толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа го 
 за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни М 
ди неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се 
ини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом кос 
х, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p> 
е унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкињ 
овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима,  
Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје же 
воје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ов 
, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем све 
Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и  
тежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су  
вог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> искинула, па га  
њено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се м 
ће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где,  
ти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки по 
.. све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђе 
p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>М 
Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> 
ивоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са 
ованих у овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згаз 
евој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се  
аљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што он л 
ан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихо 
/p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ не 
а истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, наро 
е препредене жене.</p> <pb n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту  
{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> <mileston 
де, једва једанпут, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог је победио предрасуду, правда  
зјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних родитеља узети одмах друга полазна тачка, са  
</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад  
љковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да је она нај 
милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Дан 
ена од Богатића у свима појединостима о Даничиној наклоности према Миливоју, дошаптавала је и о 
о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о  
аширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> 
и није се противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце матер 
 туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељ 
и.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису позна 
Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког д 
су пожалили ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска бл 
 је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благос 
 настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима споји 
н чу, како Миливоје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, збогом!“</p> <p>После овога издахну.</p> 
врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је са 
бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико  
сет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</ 
нао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о вел 
 ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих у 
мљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин жив 
</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једно, ни дру 
хнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућ 
едним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће  
рсте оним угледним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно ви 
ција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш ле 
огат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, шт 
ше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак,  
ају?!...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умни 
згледа више на праисторијског човека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад жен 
 Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детет 
пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу шко 
ораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се 
> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p 
реди — шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вред 
од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника муниционо  
 но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она же 
 за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљишт 
омире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се  
ј пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ реч 
 од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и  
 интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаств 
" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно 
вори, но овога пута, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div typ 
 трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенс 
 два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њи 
Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумч 
а, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређан 
а мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао ка 
ак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, оп 
уће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали К 
<milestone unit="subSection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у  
е сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово  
 царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зов 
улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје по 
гове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо  
 у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељко 
 ствар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш,  
на их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p>  
 у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S}  
“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S}  
на у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отум 
у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет да 
ове године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачко 
 били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свем 
сно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p 
куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум,  
м.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њи 
e="chapter" xml:id="SRP18911_C1"> <head>Два побратима.</head> <p>На источној страни Београда, у 
о икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште каза 
 му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не д 
града, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, 
 за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповеди 
стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „ 
иде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљ 
ни имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави,  
 Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово суви 
л’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Није 
ке, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а така 
</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа 
сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одгов 
 домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описиват 
а уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узоритих српских покрајина: он је Старо-Србијанац 
ричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом 
на другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну саха 
цаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора 
 пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у  
и су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећ 
</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на кој 
 као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, и 
„дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S}  
кици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type="chapter" 
, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово др 
или.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за кој 
наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове 
вно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патничк 
аничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем наст 
а и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не  
ечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата била отвор 
 толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са дец 
 што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је биста 
о у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породичн 
ни Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прили 
аробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p 
ени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у ст 
смеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S 
е сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други на 
о је сад онај „постарији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „ 
ј, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву. 
нога девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже 
окица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где  
вени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано започињали неку рапсодију,  
, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером ов 
а на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb  
њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, 
оњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарци 
ог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p> 
рата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професорски испит, па како су 
родичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпо 
а продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеже растају од Беогр 
оже претпоставити доласком оне поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жало 
ањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>С 
а одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео по 
, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n="139" / 
ено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако м 
х кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, д 
бљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> 
 која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћ 
о затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зим 
кружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> < 
у прслука пружао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они  
љковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране 
ше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} 
 се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са жмиркави 
Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник је мини 
 експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско му 
тано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се с 
 <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли  
, нека се наслађава успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета б 
ако тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, к 
 од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укре 
ичина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, појимање својих дужности према родитељ 
главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не мож 
ој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.< 
ави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, кој 
ли сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Кост 
ово засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола, и о 
S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму С 
и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Н 
ли покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше  
двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, видели  
е нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пра 
а дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом ср 
м младићи постају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба размишљати о својим д 
сматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>—  
азмештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности. 
ду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад 
одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ст 
подски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фанта 
 година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </ 
"11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворан 
и, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено 
стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те  
/> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би  
че по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонил 
цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље гибах 
уку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отвори 
ром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чуту 
од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све пр 
уди разговора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....< 
 на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина. 
о очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p 
ојска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војск 
е, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико има 
е.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Делателност госпође Еуфросине постала је сада беспредме 
е знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене жене.</ 
 овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељковића н 
ризнат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије у 
о са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрозни 
b n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: 
и сањало постао си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминон 
 разнострано укрстили, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још само м 
само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични ра 
Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, није ништа ново.</p> <p>Свету 
ило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</ 
<p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> < 
ако ради тога, да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет 
је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник  
ла, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици  
је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за половину 
овима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и пажње,  
љена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдес 
ићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њ 
Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, но што  
д мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке  
 је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обве 
сет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком,  
лих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда 
и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати 
ницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и  
усур од новца, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био дес 
едаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланх 
им браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и  
рао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да п 
убре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би по 
 не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује један стручни с 
н се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Б 
а њега, поново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпо 
пу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са св 
 Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још  
подар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с л 
би врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p> 
ада понајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и  
ом оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен 
у горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари  
ис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се  
а је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} 
е погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила о 
це“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу  
ађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе 
ечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени изв 
изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који му 
у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у погледу твоје среће, т 
 за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у 
вари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам 
овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати тв 
и промери проницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазн 
ић први овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметн 
лица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, 
ла жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојева ма 
сипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје б 
 сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n 
 са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која с 
ки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} Све моје вели 
а Перса, па посматра сваки покрет свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле,  
ете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика  
анем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} Томе младићу не подмеће нико ништа, него су  
ве оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад ус 
њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још 
онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мо 
ташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скр 
, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам 
ња Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф.</p> <p>Само она  
!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља иза 
окицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељк 
едњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија 
>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Ми 
и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S}  
је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, 
з дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином 
а не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и заслуга 
 одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према Миливоју  
епомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало  
повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S}  
е тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да буд 
е рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да 
ити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S}  
ао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се у живот 
 због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још 
тпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиц 
 рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} 
 сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На пону 
еће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, 
и.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом су 
p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она и 
 и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој по 
сеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била пра 
 с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде,  
 постићи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведр 
ш добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени ј 
римство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, оде  
ва.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у с 
 уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да  
пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових 
вићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље м 
ђе.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило  
.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код  
Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и н 
 за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са сво 
је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</ 
бомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико не 
мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „по 
ане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близи 
тити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 
.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило 
>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређ 
о, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав по 
 које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће 
p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{ 
ечима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је то 
су, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем в 
шима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног шт 
 граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисан 
убомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пуку, који се зов 
дна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је г 
Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, 
ом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као до 
то Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да  
положен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у све 
анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима 
о Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доб 
у је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје о 
казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају међу л 
ло више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван с 
јатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици  
твор, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви екс 
на лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика показивала, очарал 
чем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је суд 
 томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу свој 
сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради 
оје су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> з 
 пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у са 
ромко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; 
ека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</ 
нда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па  
нуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код 
чинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу з 
а.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз М 
, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет 
аник, задовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то на другу стра 
 сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари начелник пуши сам 
ољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При после 
јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор 
 платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, 
адио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, 
ј, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p 
 је одмах зато примила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова 
Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љу 
ужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра  
 њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани,  
 је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стот 
 баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук. 
аље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла,  
 а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џеп 
ћи му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му,  
под главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сирома 
 одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родит 
пети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог ње 
<p>Љубомир ослушну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада  
сприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да из 
 људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали и 
н је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискре 
оје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали индискретни. </p> <p>У Палилули, и ин 
је милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу попустила.</p 
ње подржавања Недељковићевих трговачких диференција.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливој 
ди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету 
м који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није виш 
већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће окомили на центрум.< 
ара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многа 
разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за с 
дмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“  
p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други т 
чно само такав разговор, који разгаљује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви с 
 су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до 
едног укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места по 
</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је м 
имају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није 
ај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која ти 
ве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У том 
ржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n 
заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били  
рва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће  
доба није о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говори 
упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Нед 
побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да зал 
оја је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде,  
ју бугарска појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског  
које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, ниса 
повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богат 
бама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, не спомињући, наравно, ничијега име 
ме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва позн 
ој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж не 
 би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Неде 
ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тад 
великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења  
н, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је кап 
 држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина стра 
 писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне 
 место, па се разговараше са најближима до себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, 
n>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{ 
вечанства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> 
 њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног  
а Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, о 
..</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливо 
ави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала. 
ра, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љуб 
ућим погледом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрве 
.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, главне и според 
 то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантуј 
 поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју с 
ћ се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те напи 
кој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само 
воју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се из  
 и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше  
блике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а т 
озицију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слоб 
за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница 
ка неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести г 
 ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, 
 јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смр 
а, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигу 
вога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог з 
 он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— 
 није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ства 
на мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и  
ливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливо 
 пријатељу:</p> <p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, 
о из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, н 
 се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми 
p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима 
ао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на руча 
е водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво заку 
тичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „мн 
ветлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је мо 
а“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше з 
е одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме 
има, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Рукова 
то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљ 
рвина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам 
м најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није 
 којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „д 
ник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, д 
или доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на друго 
прочита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи овако:</p> <quote> <p>........„Уједно Вас молим 
се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница  
дно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пре 
толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад  
пренумераната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у 
у, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но  
намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било 
у.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске с 
, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> 
та.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских писаца, па да на боље 
дна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна  
1" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по р 
S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чу 
гатић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb 
ца су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе о 
блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лев 
ли за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељков 
те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости 
ет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилости 
вим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то  
ом и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног при 
 госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателит 
је, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, к 
ила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар  
ти трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једн 
овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоч 
своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда  
 „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не с 
то било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до само о данич 
тају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне 
 дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи  
 опште није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оже 
ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{ 
, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, даб 
аво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради дец 
аје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, м 
уди.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим  
кином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмањ 
еображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није б 
сплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје  
говачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, 
 беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељски израз.< 
и сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, кој 
поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громом погођен 
<p>Према оваком стању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, те на предлог оног друш 
 овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе  
држа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа  
о за другим све животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом бир 
е у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне среће, глас 
"149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок  
 „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новц 
бро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелник „кибицова 
Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе в 
 изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним 
им и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање, а на  
реко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p>  
Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланц 
олико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до  
 слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да  
ћи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quo 
аје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније,  
кидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно н 
ајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску мас 
тно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила 
ом писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити 
зила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела  
о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби  
е опет немарно окрене, и почне по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, при 
ар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, веза 
подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом материјалистичном свету било је њег 
{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Б 
 претерана хвала ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни нај 
рзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и 
и комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка 
 хармонију, створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику 
овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Он 
, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type="chapter" xml 
узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а 
 па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који г 
{S} Карактеран човек, оличено поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава,  
добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас 
ре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је  
оји га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посл 
 <p>— „А тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону.</p> < 
оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно расположење 
о похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Да 
> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи,  
г ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што с 
ну?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступ 
 дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развес 
на пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то М 
>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба 
л’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на је 
 једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богати 
баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео пош 
само у скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољ 
морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвал 
јом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину фор 
S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која  
ересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице  
постане издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматр 
рну се он према суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и 
т.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису најбољ 
 је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини ве 
тупио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</ 
иливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији ком 
 баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао об 
ле једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да  
опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> 
аше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пре 
ас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој ку 
 <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да  
хињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахат 
 професор Миливоје Петровић.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је она 
а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, 
још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она ц 
, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толик 
.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила 
не по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јас 
д је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>До 
роби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није могао бити велик 
S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим  
ва, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стеван 
би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему ј 
прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да 
е.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице 
, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} Он је  
рај све ове ћеркине промене и мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да се понеки ра 
 са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отим 
ете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Д 
 се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује,  
вди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лич 
гњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих господара  
Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас,  
укун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каван 
> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, 
вему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задр 
о онако сасвим „случајно“, на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви по 
још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Та проводићем 
м комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било п 
ким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама,  
разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Ко 
урно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у стран 
њем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се као по некој  
овеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне ул 
ило.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, п 
Београду, између заинтересованих у овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p 
 бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p 
ему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изн 
ло је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојиц 
рбија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помог 
ам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало  
има.</p> <p>Сасвим онако, по претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај  
станак извршен је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га  
е,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар 
о сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напра 
и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер 
то то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро  
 онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас пита 
ако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, 
 на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по носу 
авив само оно последње „прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, изво 
зумем!“ прихвати малаксало Миливоје, па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена 
е, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, д 
иностима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више  
е ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{ 
тећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он б 
Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S} Замириса вазду 
 а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S}  
аницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се 
 баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.< 
 би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом  
њу слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела 
столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није се ни 
 ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, п 
аздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутрашњости, пошто је добро ва 
жемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним ст 
нда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајност 
ликим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски расположене, но 
справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодити, јер се још из раниј 
де се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим к 
у осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било н 
и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, 
 од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће  
празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, 
 није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоћ 
<pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин п 
толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагд 
све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по  
овничкој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још 
рикаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта д 
м, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Д 
а глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје 
а познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста дови 
ознајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нис 
реваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју  
...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот ч 
ивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући 
ом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад 
пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p> 
 па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S}  
 жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској 
ени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио није, изађу мат 
тоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n=" 
их језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на независни положај п 
 Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови у његовом телу престадоше, па само што 
атић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била  
асовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетк 
е.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица  
отој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, ч 
<p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица оп 
 са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!.... 
аши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискре 
ви су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали индискретни. 
аву на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти  
у му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p 
ивао, бришући непрестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то  
ин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу несрећну вест исказал 
животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас н 
аган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупља 
ите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> < 
то овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је 
коловић</hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић  
а, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са в 
 то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} П 
е погледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем  
ик, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, гд 
“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p>  
 на што му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам,  
ење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена 
због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, н 
ковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пут 
њега узе реч стари начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да 
летка распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не мож 
оваћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели к 
броди у пучину људског самопрегоревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и бл 
 тражи непрестано позитиван одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву 
а иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је 
чких диференција.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богати 
де, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде спомен 
и.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац, официр, песник, бакалин, практ 
ак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у п 
енин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје напомену јо 
тар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће јо 
 и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога 
адић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богат 
им особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на  
их парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти  
а их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по каф 
 Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, кој 
.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104"  
је већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвије 
е.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио ова 
в појављује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p 
у, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у мес 
аједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на р 
ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зн 
т неколико пута прстом по челу) онда он долази на робију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адв 
оста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> < 
 помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим нази 
је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све је 
прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља а 
/p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не треба  
, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић  
емену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> 
Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога  
 до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и о 
али момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла 
ања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело ово друштво,  
ати, што се поуздано може претпоставити доласком оне поручене двојице трговчића, који су, кацо  
 очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима, где  
внатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контрол 
а цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људ 
ачелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте,  
вити тестаменат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животни 
ло, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но к 
народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далек 
ена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је парали 
узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и дава 
ри групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин,  
 били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и ста 
ки салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћ 
ело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладин 
 <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и  
ерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру пр 
Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те 
аже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S}  
и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се з 
че, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Т 
{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам 
није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео 
<p>Миливоје стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S 
{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</ 
/p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да н 
лавна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па  
а како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чо 
шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>Она је т 
рма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одр 
> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, к 
комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелни 
где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици трепер 
д шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по  
 ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руков 
човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну  
е би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што јој свакојако не би годи 
 да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погл 
су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не на  
с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог, затим ис 
познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере  
за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, 
домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива  
стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је  
м је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У проч 
истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових колача остале на празно.{S} Н 
алон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечера 
сле саопштавала то све са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као шт 
<p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије. 
тпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, н 
ковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, п 
јим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се разговарало о успесима данашње битке, па онд 
 полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не  
ти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је им 
p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубо 
вељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он мно 
ад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" 
залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића виде 
и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p 
м гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пил 
дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куц 
сту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од 
рана хвала ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобични 
ласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ реч 
чима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На ову з 
де свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он 
 да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> < 
 био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић 
p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па к 
к испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још  
а знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n=" 
распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да о 
јим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец 
уштерију, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала 
лавуји прижељкивали су снажно и умилно, допуњујући хармонију, створену повраћеном љубављу добра 
 на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спаса 
е ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти  
а је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољ 
а сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и р 
е, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> < 
 љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и век 
"43" /> <p>Сокица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од 
тво са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била кувар 
="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато водило  
ије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} М 
ео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, је 
ије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове сад 
ез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата ко 
 вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен про 
рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком ел 
тражећи све једнако нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толи 
легну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Дво 
решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се диви 
се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, која с 
о и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто с 
е да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати  
њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њега,  
тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} 
 долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко пош 
апитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>На 
све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за  
, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљује. 
 животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики т 
 да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушава 
ашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га у  
цу, која опет на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да  
еће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" /> све светске бање, па к 
о што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} 
 одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона 
 извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове ми 
 реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бит 
 па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збо 
љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушк 
Перо“, примети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мисли 
осећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзну 
тари начелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, 
зне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће да 
та радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није 
ни, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су  
кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се  
и жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прили 
 није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад јо 
не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ п 
у по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби 
ом, који нема појма о части.{S} Он није достојан твога разговора; зато га презири исто овако ка 
ораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по кава 
Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двој 
че Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, д 
Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на 
ва, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера, како је неу 
и дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не ва 
и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу 
говарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове ж 
 свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома призн 
, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно пр 
се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу,  
Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.< 
рак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев споменик, уплакан и смрвљен 
же се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима окренути на  
еома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</ 
е улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови 
алан, материјалистичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докле је  
показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућ 
ница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари п 
а својим штапићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За ма 
данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем 
нда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић кр 
, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер 
дговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p 
ихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом,  
н долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и 
стиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бад 
о когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово род 
о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, изме 
ели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, 
 како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна време 
произлазила његова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њ 
дмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевањ 
 по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авл 
вом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врст 
асебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па шт 
еду, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образовању, које сам стекао чит 
раније но што треба размишљати о својим доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса з 
а Три-ушима није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер ј 
то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше не 
ети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жар 
 прописује интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је ис 
ог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</ 
и у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обуч 
 па је по савету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и с 
о овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњу к 
 и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, 
бав.</p> <pb n="89" /> <p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он с 
трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први,  
бих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим,  
јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а С 
и и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на пос 
је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p> 
 о Даничиној наклоности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Неде 
урни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и он 
се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбије 
на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, 
га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> 
<p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две доб 
} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине  
не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и об 
Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због 
нда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у сво 
</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да 
 нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не  
и је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћ 
, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несре 
канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p>  
ото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће  
 пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре мара 
вест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Ста 
х је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb  
</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се 
чунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p>  
је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гро 
шћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према роди 
е боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви о 
</p> <pb n="79" /> <p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше  
оји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни  
е што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одеве 
 месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен вел 
Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима  
на уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при п 
екнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељковић с места уста 
онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мила му побратима.</p> <pb n="147" / 
е, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривен 
pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и  
ома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговар 
осматрање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћ 
<p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш 
над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше 
а.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз о 
ор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се 
, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклета судбо!... црна слутњо!...{S} 
кат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је ка 
у, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак,  
лагодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родб 
вао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање, а на страни сам се учио као државн 
чно споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасви 
кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она  
је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрош 
 заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту рук 
 никако могли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p> 
 као своју рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>О 
, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи по 
оја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на ср 
ци, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови пр 
дици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде  
 то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле 
 има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те ред 
лост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења п 
 породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толи 
} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не  
 Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Краг 
 само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Града 
бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се ба 
ругом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На с 
је:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочк 
ељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењ 
62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се 
јања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и та 
бјашњавајући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, 
ца имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професо 
а на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље ј 
амет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од оч 
слом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замол 
у соби за примање, но сестра Миливојева друга, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш б 
дило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни мл 
 да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Дан 
, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који с 
сторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> < 
лате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у сп 
 /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког врем 
редњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса п 
а вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком наме 
.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њихов 
омогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочи 
ује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти 
ка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он доб 
д стране Даничиних родитеља узети одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати интере 
а на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој  
радом, на цело после подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Мил 
 ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га 
</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело посл 
аница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим слу 
 вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да  
т онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи јо 
хиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне  
и бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њихових мужев 
и опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле 
а побратимова разгонила у њему сада све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново засвира.</p> <p>Ста 
 понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} И 
<p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане п 
ама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p 
твом својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> <p> 
е само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретк 
о као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p> 
је дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискрет 
мор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непозна 
о приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи 
ране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како  
није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао и молио,  
а да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, 
>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г 
ина се шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, 
ослове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У под 
ата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кос 
, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра, д 
 оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад зас 
стио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p>  
 погодби није могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад 
Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и правилима <pb  
 време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у вр 
момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скидати г 
атко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде  
ко отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу, који се у исти 
} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједн 
ед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра 
 и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „П 
 ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па је 
> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> 
ог времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његово 
сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и д 
договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај измахн 
 <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S 
рестани сањало постао си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Еп 
вићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добија човек кад бес 
вала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића 
пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом 
разним Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а к 
фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чу 
Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви  
 никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа. 
гли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> <p>У очи наступајуће 1885. нове године, им 
иоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и рак 
рећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продуже 
ла, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сиро 
 као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, ко 
као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава  
 начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је хтела и 
а премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер  
да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старос 
и, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, к 
ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, п 
.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић 
 њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека с 
ени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева при 
кице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о новост 
ало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ра 
Напослеку, њему није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се са 
.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод 
ријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци 
бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да 
 се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде  
шљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Мил 
о види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чи 
досављевић са неколицином својих старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и  
то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање ка 
Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је т 
да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је 
 драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, 
а невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n="69" /> <p>— „Богами, Мили 
ствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се до 
ећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на пристанак н 
т не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски расположене, но све су у томе слож 
на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвор 
свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la"> mate 
S} Од њихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час  
 неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за  
к Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола т 
к.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизи 
укавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао п 
 још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљи 
 се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји,  
 ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда је 
е начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча 
јене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p> 
има кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрт 
но, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с  
ше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је  
е?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опе 
учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе.......</ 
асвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време 
 у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на 
е своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате  
 обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</ 
ти!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ продера се  
атече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сок 
о сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни  
а је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако  
транац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући 
љени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи. 
?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту својим 
 се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Жи 
уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развој 
м сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово  
ад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми 
/p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само сиромашни трговци,  
е хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или 
езриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врст 
дмах после забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза  
д последње забаве „Београдског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Нич 
 је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала, створила је са ћерком опозицију пр 
моћника.{S} Сви су они чланови певачког друштва.{S} Као такови, по смислу свога статута, нису п 
и срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, б 
, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била 
 пламен обухватио све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали 
себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није бил 
во треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске 
за, оваке послове пријањају сви слојеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>И 
каквог већег полета, те на предлог оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта  
но сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> < 
вако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> < 
ом својим толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока. 
тарешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се разговарало о успесима дан 
баву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад 
но већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико н 
а позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити распо 
.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је з 
“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као род 
ље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као 
атим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да по 
 са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се,  
> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</ 
или сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло 
да за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Милив 
д сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за т 
ори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна ом 
 Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах  
одитељима, и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, н 
 којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе 
е људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, 
одине, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћи 
алира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у н 
 па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће нач 
буђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S 
ву груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за њего 
о.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освет 
p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је  
још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но п 
пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само јед 
потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију није скидао са писма, а  
чног посматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијо 
о; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код  
а уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расп 
отињи.</p> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем  
а друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n="50" /> 
ву.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да пов 
мо један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p 
} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то зб 
уо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих з 
а пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други п 
 баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веом 
родаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ов 
 на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се 
дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и доћи ће д 
Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еу 
овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начини писмено: о 
 пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да п 
, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи испл 
 поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отпл 
е то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши. 
згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће ради 
било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпоставити  
, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Н 
 но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погле 
чне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди при 
ито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура  
е, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, гд 
 би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Ова 
>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од  
 по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завијене цига 
адивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како са 
ше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопи 
о, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови о 
оји лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно врем 
крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојиш 
о бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва  
а све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина з 
т тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена 
, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Д 
 двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички пови 
p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет  
етање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су  
ови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p 
ажио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дослов 
одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.< 
старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој живот 
тку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ П 
е му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не  
олико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што јој 
ји је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, ве 
 куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје са 
S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо,  
 грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при п 
акве опаке намере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</ 
е већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости 
ај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на она 
е, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за 
х дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по т 
 сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова ј 
, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачун 
ако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају  
нарав, девојачки понос, појимање својих дужности према родитељима, и њено непрекорно понашање у 
дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су они према истој толико р 
ашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер о 
на је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Нед 
бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> < 
рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак в 
из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску 
авам, а позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за ов 
дне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са нагласком.</p> <p>— „Па то није 
.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он т 
 учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишоб 
ран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по у 
спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила ј 
ар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматр 
.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пуку, к 
 ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само је 
 му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види 
папу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо и 
>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“ 
 тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, д 
уша гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што  
ечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпит 
чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експеримена 
и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искреност 
<p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а м 
анствене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања 
p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, да он сам и ниј 
се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, поји 
отице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља 
 У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који ј 
а и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p 
ро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате с 
e="titlepage"> <p>НИШ</p> <p>Штамаарија Душана Валожића</p> <p>1891</p> </div> </front> <body>  
 другом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде 
о широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="141" / 
</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а 
ве пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло че 
ајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако с 
вим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо обра 
 чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љ 
цију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободн 
неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост 
з њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но д 
ић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n= 
ливојева, па по томе закључивала његово душевно расположење, и после саопштавала то све са разн 
ома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно расположење Миливојево, било је за Богатића бар 
 му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него 
плетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни 
о звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дет 
 <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли,  
{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши п 
ије идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов и 
ивојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, с 
моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплета 
огатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на  
ли ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, ве 
а је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од 
а против, она се споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, п 
послужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одав 
у је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потп 
иновника, професора, учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су  
ду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> 
p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ од 
вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њега,  
 и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, 
нац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешт 
едно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда 
боја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невес 
/p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</ 
амо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше гл 
Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најл 
а га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба пон 
p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p 
се стари начелник Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана дру 
ије оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојан 
Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напред 
дморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се 
> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, п 
 а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} 
</foreign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико  
ени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S}  
 они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама с 
о другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак  
греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим з 
 Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и 
ај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодити,  
, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равноте 
ом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрва 
а ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било прече, него да вер 
она отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p>  
 један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на гл 
 десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пру 
очекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још и брил 
 отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина  
 стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро у 
.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју  
.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћу 
гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова д 
продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио 
роле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па  
 се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се 
и човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионара.{S} Наспело  
а већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето ци 
т.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроно 
успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав 
животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад  
ави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до ми 
Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и по 
а гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због  
љер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубо 
 данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, из 
и: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па њ 
— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Дани 
инама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слаг 
а његово родитељско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уд 
е сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по 
бом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам 
начило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n= 
е; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, п 
 њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена 
 од његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше  
 свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачк 
њижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман 
о лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним к 
о ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливој 
вољеним одношајима са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради о 
преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних расположења створила м 
неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам 
 жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово св 
далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагал 
</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле 
ање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући на 
и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је и 
било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатићеву.{S} З 
 споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Бог 
говарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било г 
одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њено д 
г друштва руковао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је им 
 спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шесна 
ињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.< 
а, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара 
.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p>  
="subSection" /> <p>Делателност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па како јој, и 
 Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да с 
атила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што ј 
 а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи.{S} Оне су управо прождирале Миливоја.< 
ог тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста  
>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Д 
агрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет 
не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га  
м стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најте 
цније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово мест 
господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује 
требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома признати к 
о, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му  
о она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и  
раховито цикање носева.</p> <p>Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p 
настом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се не 
овчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, т 
коб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а  
 све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би ч 
 свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна н 
на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, за 
омогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од при 
е и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова расматрања Симина у главном су истинита 
 оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је з 
даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко узд 
рави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви с 
 је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтел 
д је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него му се оно кућ 
о тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг х 
м љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесе 
ана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и на 
</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмла 
оје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше к 
Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе у 
 покретима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити ка 
њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напре 
о на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни 
 ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер 
 ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећал 
, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањуј 
о срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима, где је загрлио  
 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на ст 
убио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који г 
.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселост 
ј Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија  
ад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осиг 
 <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал 
карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.< 
 пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељко 
е се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p> 
ас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била 
енуто било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 18 
 гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка 
вам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и 
е била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је ме 
тења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је  
в, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом ње 
дељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и  
 само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Ск 
дао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не т 
а!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука у Румунији 
ка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у  
 на предлог оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела 
 жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Мили 
 носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омал 
аде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.< 
 Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер 
ваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани  
 право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Даниц 
тић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{ 
S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпу 
аном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Он 
па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хте 
и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Гос 
и дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како  
 и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајст 
ачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговором, потпуно веровале у с 
ћином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а  
 свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> < 
ко ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, 
ађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у п 
 сладости и све трошкове ове препредене жене.</p> <pb n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су з 
жње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мир 
па, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо С 
ави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је  
} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то 
 страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промиш 
ије се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било в 
и твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити кол 
еорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио 
Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији не припада он ни једно 
ло му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало спрем 
жури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлу 
привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњ 
 накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а н 
а томе, судећи по карактеристици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} 
S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то с 
То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} 
заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње 
случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву по 
и чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу  
ма Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и  
p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ак 
случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога реш 
жесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос  
 били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, 
м и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пу 
говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>Н 
са му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на 
еликом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p>  
их и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на ис 
ста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} С 
e> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која ј 
реперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се д 
те, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би с 
.</p> <p>Обојица су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па по 
о то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да одне 
евојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пр 
{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најм 
екој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој  
о тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="1 
а се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се п 
би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> < 
нису правили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић 
 осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31 
.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није б 
 док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара 
ечи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме 
 би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гост 
еваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који  
 моралне штете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображен 
па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излаз 
си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, ш 
н на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро о 
 би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би  
е руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може про 
 <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједна 
о са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад  
 n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно ос 
ахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаи 
алази се у министарској улици.{S} Ту он живи са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина  
мире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо мој 
ље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила  
а и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и  
стојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо дан 
 кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није дос 
 престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то бу 
ома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству. 
начелник.</p> <p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж сви 
имично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре  
еђу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница р 
јчиним грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако пору 
а он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда 
треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даниц 
а Недељковић се нешто ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима финог му капута,  
Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ак 
!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p>— „Моја помајка неће  
верава.</p> <p>— „Шта сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квари 
Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта ве 
, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу  
 агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић чес 
да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а  
е, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Кос 
ош у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули бора 
авља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и  
од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њен 
то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па об 
>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала  
/p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине н 
нас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи,  
не, који су услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо прот 
најсветија мисао, мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за мо 
.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја д 
чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за са 
 послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувен 
а били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је паралисало ту 
ко доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво  
пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „бла 
аш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, п 
 тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и к 
{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим дру 
жењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица жи 
и доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> < 
се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Да 
говорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао 
ав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.< 
 за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} К 
прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но  
знавала практичну страну <pb n="146" /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала по 
НИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГР 
ске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савеснос 
амо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Бог 
увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Даница, потресена о 
сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је вео 
S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских писаца, њихов рад и правац, као што се д 
ног спокојства, него је огледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само 
> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p> 
, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} 
но.</p> <p>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које 
ам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома бур 
ве пријатније промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на к 
 њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је  
S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да гот 
ше, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот ни 
е, нашто онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборав 
 којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе,  
званим старијим годинама.{S} Појимање о животу човечијем <pb n="120" /> постало је код мене неш 
нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге  
..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо ово 
ању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на  
дела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим пра 
нутрашњом структуром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључе 
ју робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сир 
н општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је 
 господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је  
hapter" xml:id="SRP18911_C4"> <head>Код Жмурка.</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на почетку  
гатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Б 
о са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад Дани 
ом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од оних  
неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, п 
 по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по руч 
 опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година постоји она н 
ремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при ула 
о од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки п 
Онај странац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута 
...{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносит 
="chapter" xml:id="SRP18911_C11"> <head>Жртва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић сваг 
 своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да с 
лагословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед тргова 
ати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако  
гичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} 
ајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} 
а чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</ 
а Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105"  
омично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке 
добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Не 
ачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се раз 
>Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љуба 
о велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћ 
ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да бу 
/p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до С 
ем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као 
е,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да сас 
газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, л 
зда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дуп 
} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, суде 
, код толико твојих несвршених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба 
хватљив и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>—  
 надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто  
ланета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје  
ећи паприкаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но  
, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, и 
дну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</ 
је кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но са 
p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и о 
Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после под 
 од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба ј 
 гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си 
резати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p>  
 имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p>  
и били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог 
х људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочињ 
ак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n="36" /> <p> 
ле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе е 
вих укућана сматрао, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према то 
gn xml:lang="la"> malum omen </foreign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се ш 
<pb n="103" /> <p>— „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ствар, а ти забо 
ише она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна ду 
опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиро 
рговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне ј 
S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запуша 
раму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћиц 
инско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За столом су седели још само старци, Недељковићка, он и 
 Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарск 
 ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори ј 
а чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте 
је комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има  
срећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{ 
 зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у  
="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а п 
аше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се  
ужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремал 
по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, и 
ту од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из  
 сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго 
ан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентиме 
нити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој от 
јка Миливојева, молила овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу 
е ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си  
оша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад цр 
ода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се к 
омаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врат 
м, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала ов 
 је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из  
е било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти ма 
ао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.< 
 <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који тамани капитале обесних љ 
мах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кос 
преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, ка 
т година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешт 
аку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек глед 
повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло 
ко не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, ш 
своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p> <pb n="128" /> <p> 
о против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског п 
сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева 
ц као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Бо 
афларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака д 
оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ 
е!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S}  
а и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти мен 
ће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се 
шко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба с 
 се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца и 
аједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Мил 
/> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљ 
ешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се  
винама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се 
асвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта,  
луге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књ 
е, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим 
аквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљ 
едиште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на 
p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!. 
...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним кап 
ађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом д 
рво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одговори, да  
 невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p 
о за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер с 
Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ћ 
 даље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке операције.</p> <p>У врем 
ко време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</ 
затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово оп 
 кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упо 
притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Нед 
се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Же 
 да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида с 
чићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје им 
гне најближу столицу са патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да 
 од Недељковића никакве писмено потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p>  
ашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из заг 
апитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насм 
оведају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот т 
 може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код којих се не нала 
данпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још  
 у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила 
де се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је стр 
м.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ 
се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је 
 је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да 
шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у неч 
то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема 
а је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S}  
ом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зов 
 својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао 
е да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, 
 начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, д 
душевно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање  
ам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, усл 
 осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима пр 
ека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га 
е хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо з 
p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је,  
отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друш 
престано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако в 
ебало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусре 
 шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност њ 
човек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан 
је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта ће  
нију, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писа 
д продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p 
 виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се вео 
г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но  
и Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живо 
угара пред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока бо 
им киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„ 
а уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично  
е мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад 
у књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, 
ије никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова 
ј борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног м 
есет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суково 
већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак 
ће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да 
Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку груп 
обија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p> 
 се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Перси 
опоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му с 
а, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</ 
отинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се н 
јатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 кр 
тан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је ки 
 <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута  
хотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти м 
.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, 
<p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а чове 
>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув  
Они то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не д 
вца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам м 
.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Миливој 
зраз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да ов 
адање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је  
ивоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p>  
ару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра 
 сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по вазд 
ко неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до 
>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада ј 
/p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбар 
лу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојева друга, удешавала је не 
шли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три 
ницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џ 
Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећи...... него ходи“, проду 
 само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, ко 
а!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет г 
 је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад  
о никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, но 
оређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњ 
 <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су о 
гледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста 
ци чистоте овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну, него су полазили са тачке оби 
 кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је ов 
> <p>Од наших познаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има д 
p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница 
зимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> з 
сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека 
, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="153" /> <p>Но чим  
есдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур 
 тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тра 
омирово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против, сви су 
пуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а 
аја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бу 
ело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „ 
 чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање пос 
 који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладн 
е неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и пр 
какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.< 
о се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај госпо 
Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њ 
ица има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та т 
ити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаш 
p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и н 
јева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са ови 
риликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.< 
>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p> 
 она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштв 
ма толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа 
 се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је 
г у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а сти 
огледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не по 
матрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки елеган 
е проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир с 
 сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потре 
мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душ 
кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису по 
им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне в 
простио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</ 
о прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затвори 
} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S}  
дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеш 
 кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и 
о разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција  
овор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и  
, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао  
пио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и л 
ривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасви 
ивоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју р 
 назван споредна војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена 
ло, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непри 
што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије под 
b n="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато води 
 прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да ј 
нина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стре 
вио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све по 
на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стиг 
 је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Данич 
 Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба 
цири, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима 
предују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="2 
ака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца  
према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на  
дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не 
ма <pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим! 
 Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и а 
дужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свег 
о зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за 
ма потребе сад одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути, да је међу њима било јо 
<p>Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са старим начелником и осталим вес 
 <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве чети 
звишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију с 
љковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добија човек кад  
и.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но т 
змеђу стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне о 
најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак имена прил 
} Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месе 
 <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе 
 жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек на 
небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости в 
ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви друштвени без р 
ти, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отић 
 иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђ 
ви непознати, ти су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је  
b n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи. 
х српских трговаца, њихову заузимљивост за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот 
ију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће 
заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон. 
о.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“ 
м обична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући им разн 
 су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових су 
настави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчи 
о мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила  
азмисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужење последњег сталног рока. </p> <p>Сима се са 
rro tractatur et caet. </foreign> седну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није се 
од њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће с 
p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S 
n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер 
 непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> < 
ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти  
/p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даниц 
од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзго 
анице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у ср 
а меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу паж 
и се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} Старци су са особитим <pb n="18" />  
остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом 
атни остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p>За овим, прилегоше оба побратима уз ватру.</p> <p>Милив 
 на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је  
ћа се у изгубљеним стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зат 
на, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још 
а је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случа 
шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још неп 
е цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си  
олико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у к 
у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала.</p> <p>Она истин 
бављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе  
шну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки 
 мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, д 
о обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, кој 
о, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах пе 
/p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливниц 
оме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељков 
е само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено ј 
p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напр 
 исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима  
 собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без 
 твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <milestone unit="subSe 
роз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, д 
 сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то 
1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека  
жио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и ши 
риметила својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њо 
, на кратко време после Радосављевићеве забаве, тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмур 
ред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, ка 
посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непреста 
огута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је Богат 
ве године, и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>О 
ло се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког друштва“.{S} Све је у варо 
 зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами 
апослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>О 
гатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо 
је са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они ода 
знала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала, створ 
“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Мили 
е они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни погледи!....</ 
цином својих старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и разговором, и чекао  
ојима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи,  
ацију нашега мјеста на његов најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовије 
 времена огласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „прену 
е овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним свескама?“ —</p> <p 
да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас ис 
кица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула ј 
дао, па се онда одатле упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини 
ети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако  
сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не  
 титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да 
о Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела ч 
оје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S 
им салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум,  
 одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с дес 
 неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........< 
мени“, рече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узро 
о сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према мени“,  
 али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} Томе младићу не  
ушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придева 
 смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест м 
мо ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће с 
дном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S}  
ећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њ 
е многи несршени рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и буг 
 дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас 
кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</ 
!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S}  
онице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна 
 браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште није  
мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чуд 
пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш так 
ко на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нов 
ном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничкој плати, кад се срећним случајем д 
отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> <p>После овога рукује се он са Љ 
 пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се бо 
ице?“</p> <p>— „То не, Милице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро  
е сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад г 
.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на зат 
јмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отп 
јџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва  
њу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p> 
о један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчеви 
е.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То тра 
еком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S 
изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две приј 
гао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чуд 
весницу човечанства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче  
 њиме се она у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што 
ј Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне реч 
тавља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру ц 
гачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближ 
у веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче оч 
и по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе  
асполаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити  
> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди с 
 на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приме 
одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он 
 узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Г 
а“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и  
са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спрема 
погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота 
а девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој вечер 
е закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану,  
овог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</ 
о.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мал 
рекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало  
и!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и 
се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гл 
</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишља 
ока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до д 
очео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је рав 
то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публ 
не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намешт 
 је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису  
е се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из  
 то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њис 
ене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп,  
дант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији реч 
 и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на ж 
е стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Буг 
како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му 
S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као 
 да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како с 
е, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> < 
це право отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље т 
!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Мили 
и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у  
 структуром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара 
је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило бил 
е жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер 
 наша свесна омладина повољно реши онај задатак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли д 
 а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој  
ик, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане српског живо 
ће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, 
 што треба размишљати о својим доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса знојаво че 
S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ  
</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од ње 
>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, вид 
м учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним положајима, залаже се тајином и бистром вод 
 ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и  
им на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији 
Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ 
и су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало  
м је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и не 
више добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, ка 
бе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине циг 
је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем 
ем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда с 
овораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак  
 како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније 
 мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <pb n="31" 
, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја по 
гло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није  
 посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарк 
аше заспалог Миливоја са неким особитим задовољством, какво је својствено само родитељском оку. 
љаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића привлачи свачи 
ер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p 
пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у  
ше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p 
уж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто при 
е приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, 
рено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био г 
ем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да 
још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће би 
би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па 
но другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу  
.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па к 
 преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гле 
жен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на 
 велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па 
 не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> 
очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни ос 
 се развијале ствари у Београду, између заинтересованих у овим догађајима, после веридбе Даничи 
, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро позн 
p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, пром 
жа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазил 
тву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор 
 ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељ 
Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S 
Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p 
непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округли сах 
нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло се лако опазити, 
воје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не 
на развоја, Данице, у решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми с 
им душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који 
ешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и  
ци показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлаз 
ино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се  
 ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S 
тер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком посматрању слика, главе се ових заљубљених  
ли.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако 
се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p 
тављању беху сви стојали, поседаше сад, заједно са старим начелником.</p> <p>Недељковић поручи  
сле вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и чети 
се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S}  
честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио доб 
ј ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, к 
ива мужа <pb n="160" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> < 
е звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са својим мирисом... кад угине славуј, изумире  
 једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливојев друг  
 несрећно оклизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах за 
тским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац, официр, пе 
се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па 
ош теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем ра 
 се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место.< 
добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опрашт 
већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах буди 
и.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S}  
 били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге,  
гова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по ав 
е.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па  
.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, ку 
 кућа од појачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му е 
ад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сре 
аљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, д 
у после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад в 
 груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактеристици такв 
арница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће 
>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад ј 
и за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао 
улазном крају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Дан 
ад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма д 
дзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако от 
ам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико прос 
ица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточ 
све промене лика Миливојева, па по томе закључивала његово душевно расположење, и после саопшта 
 да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Богат 
е он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање свој 
 међусобног припадања, тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су ув 
аклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима к 
а.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, н 
а пролазе.</p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива. 
никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива. 
и) одмара се на задобивеним положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Неб 
} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узмор 
да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа 
умерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је и 
е тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље којека 
леганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, ко 
ослужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледом прат 
>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што 
ђени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</ 
та Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици неп 
ашне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени к 
дничком посматрању слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе 
="27" /> <p>Многи често не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог на 
га врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан п 
 сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носе 
ети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жен 
у Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата 
ти, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.< 
одају филџане редом но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух,  
а отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сир 
пак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам из 
, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није противник толик 
, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако 
бу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек 
осле свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогне 
еког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстра 
у га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу врши 
зо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се в 
к ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, који ј 
а то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и  
 сплеткарење замешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, шт 
већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло  
 образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш 
ј то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично < 
тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо увере 
ајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада 
воје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кр 
неверила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нуна два  
 гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и п 
 о <pb n="21" /> списатељским обманама, заносима, незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патња 
ила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не им 
вадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним ств 
ма.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и су 
рђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из  
га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на 
рно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према томе, смешкао се само Бог 
рпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љуб 
па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине д 
црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још чува, јер  
отребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком б 
и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописиват 
и мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у моме свакидањем ж 
 <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и ку 
" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао си 
ампањер.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Бог 
 „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Д 
брати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одгово 
рави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше. 
ва сведока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призн 
> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева 
/> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додај 
ољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спада 
“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госп 
ћ, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици непозваног позв 
је ова струја захватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушк 
према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практици показивало к 
ише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни 
 једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} У 
о сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— 
ићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче  
коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p>  
У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по 
а другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта ј 
девине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на друг 
ле почивке, настави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато,  
</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпоч 
</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и свр 
 овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Између осталог озбиљно 
се Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збу 
овито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино о 
е забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељкови 
а отпоче право бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, звр 
то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учин 
 <p>Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и ника 
 Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као 
, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља 
му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“ 
ј старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од они 
ста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад 
само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башт 
д освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја чисто пор 
 <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до т 
„Бугари хоће само своју независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје на 
ато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немо 
н са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, 
„Шта сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јед 
у когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, 
онио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје пог 
огледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала 
 коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он 
та друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар с 
икне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостој 
жне ствари“....</p> <pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажн 
беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те та 
државали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сас 
га рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег становања, <pb n= 
и тражила од Љубомира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресуј 
жно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари 
арење замешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, о 
зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу с 
даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најте 
ђу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њи 
 Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом,  
ајбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S 
ње смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега ј 
је!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> < 
сетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених количина, и 
о само уздахну....</p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао 
домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За 
све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „пос 
е Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а команда 
p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети 
p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га 
з јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се ве 
ругих већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложн 
о отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код 
и.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго 
 посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на т 
д предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по з 
.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p 
омену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p 
обратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сн 
збуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак о 
ој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја са неким особитим задовољством, какво 
да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се о 
одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом своје дете,  
 То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а о 
м доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:< 
када назвати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса крупни зној, 
а, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуш 
еста нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Да 
мотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се в 
p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично спореч 
оревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље. 
оју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву 
гим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се право на 
ицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p 
иром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се  
гла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала 
се право упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања ст 
и, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да  
ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је 
о сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неко 
она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове. 
е ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири 
е, најсавеснијег критичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају јо 
ан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа  
p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи г 
вом у знак одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ п 
</p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, па у свези с овим последњим, где 
ахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и уп 
срећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси. 
о је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доб 
дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n= 
35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p 
 <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред г 
е звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковић 
ло Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је проба 
незу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мерде 
е Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви су 
</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу 
езла разговор о новостима но вароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и  
мора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужнос 
икне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па од 
 но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па 
одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно  
ао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p>  
г становања, <pb n="47" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, ш 
да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви сиг 
 није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе 
 сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да  
ће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да  
еком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе ка 
едно пред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоње 
као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блаже 
савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко 
у динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни 
за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, к 
њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти св 
 дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било 
и.{S} Он није достојан твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада 
воту, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све! 
тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго 
н је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и т 
воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето  
и, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио 
азати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, ни 
оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како ст 
 виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.< 
му сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом на 
Петровић.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај д 
би све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но им 
 осећајног недостатка у своме браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој  
а ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном пи 
учком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом  
О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђ 
ове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{ 
ан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље 
измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара, због чега је пољу 
иш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у бед 
е не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Срп 
а правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја мор 
и и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично јед 
етензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је 
ан од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубо 
 сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују,  
.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће рад 
Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, који је б 
рестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> <p>Зај 
е путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да прон 
ше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњи 
очну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у  
ковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов  
пак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> 
е, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{S} Кос 
и и не могу успети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у по 
 много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учи 
спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему се нај 
пише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непријатност овога ћутања  
S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова 
ница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било 
 строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола,  
кадањих старих српских трговаца, њихову заузимљивост за народне послове; спомињаше даље и њихов 
ђе у своју собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу је 
, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но они се уч 
кају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ реч 
ружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа с 
да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што  
 је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образовању, које 
њао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где 
 је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навр 
ија.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мо 
 пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и  
/p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери му, 
реде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а 
а, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што јој свакојако не  
, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад? 
 знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> 
Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, за 
’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, п 
рдевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног  
усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима његовим указа се стид и срам.</p>  
</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пу 
о и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадањ 
хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Б 
> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог гос 
је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" / 
већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p 
 кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места 
а заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио. 
ла, стављајући љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исповест ова 
неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливој 
еру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; 
, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вул 
гатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до 
где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таким чов 
reign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од о 
асветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што  
астумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је случајна п 
ја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Милив 
че да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!. 
 љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је ба 
сла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, за 
ко сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и о 
лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико ви 
х зато примила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава 
“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него  
ојнику праве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="11 
чнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и непри 
 и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> < 
и газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле 
 враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе неср 
 их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливо 
оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирас 
атастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са  
угу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<foreign xml:lang="la 
 <p>Пред њеним очима појавио се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p> 
ко би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала 
увао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран 
и твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти! 
за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ни 
он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци,  
{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ  
 друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Милив 
 је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и а 
посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може  
 Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, 
, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе срећ 
, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но ка 
војци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се  
опао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи  
е нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи н 
ковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ  
еакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он с 
па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу п 
о у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џанд 
дмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплатише онда це 
 би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић 
њени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</ 
пливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{ 
којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да 
них послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе,  
утра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тет 
 но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису се  
ри, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седо 
о?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p 
{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу плем 
 даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у моме свакидањем животу, 
станак натурених убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p> 
 неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спо 
 и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Кр 
захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти  
ање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божа 
а већа важност придавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекат 
> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај 
ви напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шам 
азмишљаше Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје да 
воје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, збогом!“</p> <p>После овога издахну.</p> <p>У томе стиж 
="79" /> <p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то,  
>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер 
, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужност 
<p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n= 
ених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као да су 
 не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца 
н исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечег 
на занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година 
убави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни смат 
о што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном к 
ли то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави чов 
ињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име мога 
Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су 
ој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о животу човечије 
вичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S} С тога он није мога 
у Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђивање Недељковићево није се он могао виш 
 <p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна о 
ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже од ме 
а се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани:  
д гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пр 
м и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n="6" /> <p>Сокичини  
о је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране,  
<p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се  
 испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас.. 
а сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са својим 
це седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудн 
ета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити ки 
лила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу. 
ећ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отвориш 
најобразованије народе!...“</p> <p>Чаше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви  
неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} О 
атима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао,  
 претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што 
S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био  
ћи полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по носу, нашто се овај обрецну н 
/p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— От 
, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" 
мешано, <pb n="126" /> чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса 
еговом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p 
гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа 
о поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међу 
а“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опиј 
 Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за пре 
>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је 
ема правим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хуморо 
и гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да б 
да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаћ 
е.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да  
према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, 
 тешко уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у с 
икнут на независни положај породице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што 
/p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</ 
побратима.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, т 
они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе 
уцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог,  
упус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Ниј 
жи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне с 
ити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врат 
иливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се 
но из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим н 
ви од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестан 
ио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња 
ао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат 
е оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочел 
чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исека 
 цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као  
намештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цве 
а, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездиц 
огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, з 
} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По двоји 
 хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе  
погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин. 
ter" xml:id="SRP18911_C10"> <head>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје н 
тим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у  
се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То ј 
p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат п 
„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, 
 је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, ка 
је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгле 
о ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја  
рака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он позн 
и по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је пос 
к, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје 
на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује  
ршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу,  
а наше заједничко покривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топли 
0" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да с 
орода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љу 
Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и за 
 још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју л 
ежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но н 
он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде кра 
вој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S 
p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади ч 
н би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод  
кивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и роди 
Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити забора 
, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n="69" /> <p>— „Богами, Милице“, узд 
м о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но к 
ли салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столо 
мера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од  
чима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то ј 
pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет свог 
аше за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p 
улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дре 
пе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у цр 
ају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> < 
а у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту уб 
ти.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> < 
ати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чу 
штркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у  
тра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пр 
вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поц 
то је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који с 
д са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе и 
о што не прогута ону стотинарку, толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!.. 
ах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос 
и, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" />  
аследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи 
 последњим, где се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе п 
нике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „та остав 
да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица наша!..</p> <p>Сим 
сних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле су с 
ка пружао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не по 
ом јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и  
да, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од  
но је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> 
> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>П 
/> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона? 
наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубо 
тела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је  
ица.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“  
 и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да 
 ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита  
 слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом 
његовог нерасположења према мени“, рече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ наст 
шти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала. 
.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то ј 
акле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n 
о Сима, простреливши Косту својим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“, рече м 
којако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>К 
ије то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </div> 
о ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливо 
је тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како 
смо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то 
S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља в 
м обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница  
у баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Н 
је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на с 
мро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се 
ом отклонити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има 
 не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћ 
рено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад 
 јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно  
вади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} 
мишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим по 
вено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном 
ог тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој жив 
 најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са м 
чу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, ш 
осматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је п 
е, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бог 
 најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p>  
е штедила осетљивост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> < 
сина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости 
зика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с ти 
прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и в 
олазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p 
ир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу промену М 
ењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни 
 кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Соки 
еницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво 
 су непрестано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још јед 
о, и најзад отклонило спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>О 
а, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу П 
његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоме 
е, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p 
а су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би 
иливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису разбир 
</p> <pb n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац вер 
а, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука 
иш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплак 
сто, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таки 
твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одма 
авала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево ку 
 управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити доброт 
и у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје,  
жем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила  
Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада наз 
/> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p 
могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд 
ш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си т 
“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за  
 не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <p 
.</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими 
е ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је веза 
> <p>Томе се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо 
ао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја  
 врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захв 
 још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мис 
сто.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са вели 
 љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака 
вно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему би 
н одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу ј 
није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек 
је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном п 
ода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, ср 
наваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубом 
 но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће пре 
ре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се 
ше ракија, сиротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала  
>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се т 
е <pb n="66" /> црним неготинским вином знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без 
, и придавати оној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били 
правац у целом њеном животу од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала,  
обено гледиште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово  
 ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вел 
ан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из варо 
гли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њихов састана 
и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у 
је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје к 
је види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, појимање својих дуж 
асни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даниц 
гог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана с 
и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо  
а се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, још и потврд 
иљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у 
ећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S} С т 
, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио  
ређе руком преко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би упра 
<p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ  
у је Сима са својим разговором прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о све 
има?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва 
 /> <p>Коста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак мол 
омни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства 
 Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су с 
 VII активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n 
егово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у варош 
б, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде само 
, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћ 
чај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично б 
ир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света 
оли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с 
га бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ћ 
година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Ко 
>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле,  
ада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташ 
о сасвим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.. 
узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој з 
д је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што  
је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на 
ијатељу:</p> <p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, је 
ико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отп 
омир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако 
визу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви на 
ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новемба 
1_C8"> <head>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на нога 
у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад м 
ом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантн 
ојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина  
т!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих оближњих  
а, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> < 
и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нароч 
и сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је 
ва карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе гос 
S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно 
 онда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић  
ег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb 
ојекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије 
њем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све к 
вим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, 
ро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као кап 
p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти  
.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.< 
 девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливој 
 „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирн 
ј Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође приск 
ша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче д 
не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело н 
ни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случај 
 која се одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног 
оје је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су д 
немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратни 
и, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах 
ива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пр 
јно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p> 
ај „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели гос 
ну понуду поседали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, 
 о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} К 
нкуренцију у неким својим колегиницама, и у служитељским органима разних београдских кућа, но о 
 Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом  
 једино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сас 
иним идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље 
имање својих дужности према родитељима, и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледа 
не саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, причајући испрва, да је са 
 се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла 
е интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше М 
омир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разг 
дића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико 
 па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као  
а жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два 
то Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадес 
на је била присна пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једи 
 се отпочне набијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n="66" /> црним неготинским в 
них био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома  
иховог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p>  
овољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спа 
смехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног  
обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа 
а је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, д 
а се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О 
домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама наста живље к 
ла Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даниц 
ру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека  
хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, к 
 осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а ок 
— „Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му 
иливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливој 
уде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Даниц 
ла је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред б 
који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још  
нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ п 
, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пр 
пуку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септе 
 све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати сп 
дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше  
е баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p> 
г тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око  
затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то 
одједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелн 
 разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гос 
бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела 
ичине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак Даница  
ла се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку 
p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом своје дете, јер је им 
а су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што 
 велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега са 
њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно 
о се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу ве 
чку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у  
гледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо,  
ете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си  
богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по 
 је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду 
и, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} 
мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје  
} Они то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не 
та велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој м 
 томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са 
јевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам 
 је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била  
 близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито с 
„Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио 
мир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све ш 
са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Н 
} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати. 
 Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до 
осле изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим 
 и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече 
 их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но н 
убомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно б 
 оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте  
закључивала његово душевно расположење, и после саопштавала то све са разним својим дометцима Б 
м.</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на гру 
о устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више 
, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S 
>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p>  
пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, м 
ен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена мест 
се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} 
воје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и у 
е сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милиц 
лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спа 
вцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао з 
>На ово се обоје погледаше, поздравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић 
 чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> < 
изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна  
 се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку ав 
 Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу вр 
>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћута 
Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја  
за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се  
} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати,  
Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијац 
сао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи 
ије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но  
94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несре 
етра Радосављевића саветника у пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем с 
стаја фијакера, узме један пространији, и упути се Сокицином стану.</p> <pb n="145" /> <p>У каб 
дан виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда 
е и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку 
убомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим п 
неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног. 
је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико 
атијаху Миливојеве <pb n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласо 
апред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој  
остали индискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препро 
 n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога вре 
боје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то. 
 каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типов 
цу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут из 
ије било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особитији значај, што би ин 
етку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ  
а бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Ца 
 ова истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се н 
сти Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затре 
 са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за њег 
би, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Мили 
/p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p 
тио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, кол 
а мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одлази <pb n="9 
ко како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома 
 отац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на независни положај породице му, згране се  
дух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љу 
у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако 
арици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга за 
нежењених чиновника, узима се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник,  
ижим и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање, а н 
а којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само  
а је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поно 
ио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруш 
вић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мој 
да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живи 
онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрест 
е, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да потражи жену 
 да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p>  
ислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној  
знаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи го 
ста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p> 
о у побочној соби пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.< 
, како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко 
но јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога боја 
где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча о 
сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“  
ашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену  
.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је 
 <p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Кел 
ахватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лак 
осле тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле з 
шених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе 
усрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из д 
>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај стра 
S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле ну 
е.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем 
озно оцењивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по ср 
е морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хв 
очито о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и 
рви пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим с 
схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке 
 па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" 
а ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> < 
собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни л 
о неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и свој 
ако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Кос 
 шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, прим 
 сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани г 
агледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улаз 
а се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћ 
вог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране соб 
ошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољашње несташне знаке, који би мог 
инету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаће 
 општи спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи  
 руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они вр 
а сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, мо 
зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било ј 
за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим  
ава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубом 
 <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше  
помогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу по 
 хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је  
брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; в 
их мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите ма 
помињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, 
ну само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>—  
у обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, 
уди, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска вр 
прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се 
ш анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутци 
а оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није 
обом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио 
пи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад с 
бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шак 
да.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Милив 
дне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако ши 
тетичног хода, загаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што  
, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењин 
м, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу ч 
е намере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Ова 
убомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те му прво б 
а, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунају 
огато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сест 
гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“  
м, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим р 
ањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из об 
више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} 
 се видело при повлачењу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дуб 
да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место 
ати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав 
, целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у  
егу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</ 
 децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, које се ј 
кица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто распла 
 па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки  
аћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и к 
нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма 
 у своме животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осе 
>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из  
де проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански  
љковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер ок 
тајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближ 
} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом мосту.</p> 
о да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша с 
 па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порум 
идећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, кој 
м олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инс 
ту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам о 
трашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер 
ну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату 
и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слич 
све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубоп 
ује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнут 
адам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблу 
раја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Бог 
<pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>Посл 
очела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа 
на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијск 
не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити д 
ребало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бо 
вињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа  
лу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је уста 
!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у  
 се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шо 
 јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима година.{ 
petitio est mater studiorum </foreign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној друго 
у остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече  
а она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који пр 
патишпан“, „торта с орасима“, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ  
 на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плат 
{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста прија 
 ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди чит 
теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблаг 
ливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p>  
о мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> ник 
су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се о 
ређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} 
лага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре  
одине, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће д 
ао што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и н 
ти.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговач 
> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p>  
 израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да  
 Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је т 
ије дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику 
м банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које ј 
 славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане 
није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је 
а добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар),  
оћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На 
ки и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се 
вке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <pb n="126" /> чини је 
ђу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце 
аквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна,  
ш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле 
овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свет 
е.</p> <p>На против, она се споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет 
н јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник 
 лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не мо 
ић са неколицином својих старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и разговор 
ни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на 
 Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег становања, <pb n="47" /> препоручи се затим на  
ачније осећаје непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разностран 
ом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске 
укатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао 
у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Н 
<p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћили 
тави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — зад 
чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!. 
овац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велик 
спо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану ви 
е крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша 
у хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>Т 
није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу попустила.< 
е трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први 
, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше свест некадањих стар 
ази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад 
 лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} По 
е.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочито пре 
што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, ка 
се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Тре 
летку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ 
н добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стома 
немо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што 
у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљ 
пролазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да т 
за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица.{S} То с 
амешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке по 
мишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публике пало 
, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> < 
 <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и посл 
дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кира 
ише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о д 
на кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју слободну вољу, кад то 
ђа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису с 
ило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени,  
м месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораш 
гово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Кост 
побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последњ 
е попустити од своје намере, нашто онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити 
 је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго 
> <pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринуто 
у, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно 
аспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо 
ада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрање 
 и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубо 
јтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па од 
м долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће  
ера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: 
чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано 
о ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73"  
ове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На не 
дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да  
ђу осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што  
/p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су 
та, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
е вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и н 
ом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан,  
 мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га ј 
 он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао,  
 она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити б 
ира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у п 
ота девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој веч 
p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе чет 
а бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се  
погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезиј 
асом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу човеча 
аше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Не 
да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе оч 
о сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разговору,  
 и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубок 
доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово ме 
 садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула ј 
е Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њен 
.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је 
ковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусил 
дне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p>  
кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те ка 
ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата 
с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлиј 
разно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по угово 
доскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај 
p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по  
о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Соки 
<p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p> <pb n="128" /> <p>Љубомир ослушну.< 
де на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" / 
а му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну 
"118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се 
 n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S}  
ко мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неко 
губио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколи 
, незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, не споми 
екне пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, д 
и живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огр 
о иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> <pb n="151" /> <p>— „Пре Сливнице“, го 
 невољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина  
у, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да ме 
аст.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и пита 
а мучно преокренути у његовим смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елег 
 <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Дани 
сина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегин 
росте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Та 
 други.{S} Покоравам се свима прописима и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за род 
е бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да ј 
орили о некадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагласком спомиња 
ични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Д 
ни заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не бр 
у, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, молила овог официра, да за случај 
ош Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у пензи 
да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он 
оспођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четр 
ино раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу 
а беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи г 
о што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, докле 
 је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други стар 
 не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да 
следњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашни 
 Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја чисто породична ствар, да пресуђује о нашим стар 
тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима сед 
азила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима с 
 истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су  
ро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљ 
м са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одм 
теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућн 
а за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме 
ли су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот 
.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа. 
>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне оч 
и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, 
, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Вели 
притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко  
вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, 
уни израз њиховог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у год 
е нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, го 
 могли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм 
емонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, кој 
може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у свој 
еома чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образо 
ђе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређивати није тешко 
ју Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p 
емогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради. 
а горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само он 
а закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су в 
 да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газд 
етку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аран 
>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та ч 
и код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n= 
шло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена оду 
а одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S}  
ога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећ 
код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друг 
} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је  
 суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу 
ра аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и м 
ари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо ј 
ђу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>—  
, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пит 
 Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису 
а, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узи 
моћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жен 
ру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог 
ње, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја  
ће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При 
n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушев 
ше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „з 
 испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад 
<p>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума  
друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла  
.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из глав 
 се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити 
ући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из 
паваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој 
> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздрага 
, створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше 
а за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имал 
 да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпо 
ве прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и 
а, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изј 
тске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и п 
 ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој жи 
лио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p>  
ом месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно б 
им штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна стариј 
ина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту ду 
т.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S 
ном пољу није противник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити из 
ји нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, 
 са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> < 
 кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег и уједињенијег сливања управо не може ни бити.</p> <p>Б 
цијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину ф 
лато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а вели 
ко двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички по 
pb n="49" /> <p>Између осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спа 
је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Д 
Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>М 
ликати животе српских писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но  
крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећа 
рестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те 
 озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једн 
рвенелим образима његовим указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да 
а у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и в 
ису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од оста 
.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у каф 
> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацел 
ет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, св 
е и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за  
да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој  
 чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела,  
тарешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један д 
ма.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни с 
тегијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и  
 шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету поједина 
тством својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> < 
та, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад глед 
ели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари начелник пуши само цигар 
стима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог пре 
лица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На 
твар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију опасности.{S} Новац  
у давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери  
ливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је 
дна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пиј 
о неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и 
 магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журн 
 у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допи 
.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би 
једничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сва 
ме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме те 
 помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, наро 
помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се 
тражити у извесним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S 
</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“< 
и пустошни пламен обухватио све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку св 
оже да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Ста 
 прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска б 
о неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неко 
осле овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По п 
, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она с 
 Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици пом 
гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S 
 неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, они се одм 
 је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, које освет 
он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако би 
 је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „ 
о огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, 
клоности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог поро 
им гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хв 
а хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, д 
имети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима  
неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгл 
скретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Пе 
 увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати  
једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, знајући  
 Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверен 
зи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и  
дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје  
к, односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом мате 
иливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p 
, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадо 
ачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она бога 
ним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продр 
ачи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она дв 
— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говори 
спођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпоче 
астави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> <pb n="94 
де, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} Он ј 
ко исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот. 
ико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје ку 
ава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни.{S} Стари су с 
ла!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица ме 
 <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфи 
е имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене. 
у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега  
тра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о за 
ика.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце. 
ре тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико ча 
зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и л 
<p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, с 
ањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних речи, као што то  
ницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и как 
кује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви прем 
ету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живе 
бави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се у 
у свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобр 
ајбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} 
, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушко 
уде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ре 
 <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане међу бел 
} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их рет 
и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима  
машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавал 
а гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако д 
, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се 
 „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливо 
им плочама.{S} На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женс 
кривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људ 
змишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубо 
 племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{ 
по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо  
е важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене овак 
служио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то 
{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадн 
по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица 
це, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других ве 
а несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично  
велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде кон 
ња у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и  
 је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <pb n="23" /> <p>Миливоје осећаше се у 
учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они чланови певачког  
ако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> <pb n="19" /> <p>После овога скренуо је паж 
 ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они 
време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова р 
вост за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и  
ату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба:  
 наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи м 
мех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> 
 Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често  
то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што  
ом зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да ј 
.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев с 
сом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Милив 
а: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по д 
ове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су  
лу промену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишин 
за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што ј 
ањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског офици 
познате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, посведневни <pb n="5 
ђе рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то дожи 
чно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> < 
а има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова ул 
> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 188 
 је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да б 
 било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала п 
покојна, покрај све ове ћеркине промене и мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да  
пе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је н 
ост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено  
; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца;  
, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она  
рбији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској,  
дном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај и 
а парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немам 
м и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у 
осе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често пута  
ти су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом  
<p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p 
писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, 
ћ.{S} Карактеран човек, оличено поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава 
 сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак 
е господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећу 
па напослетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја 
оменуто било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар  
ше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема огран 
ром.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи  
 кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало пи 
аши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због 
отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила  
ђа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим изр 
закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицери 
 у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила поглед 
осева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руко 
 су сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тига 
во опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срам 
, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но 
н страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то  
сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама 
е, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави  
јаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље  
авде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је 
ковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно уб 
к и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и  
кривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год  
<p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стак 
p> <p>Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на 
н новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сур 
ова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плак 
престано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забрину 
да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, 
и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе 
расоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у ст 
 и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће гени 
а, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни пом 
, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>В 
овске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде. 
а крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свем 
је свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње  
ранама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div 
це и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="6 
, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебд 
учествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било 
дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двад 
тано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачењ 
а Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, уз 
аборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као 
су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога пута пратио 
 једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у по 
друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе извр 
ога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb  
воја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>К 
ме расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливој 
лива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p 
их народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложно и чароб 
 њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Руко 
онуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић  
" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богат 
 и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито у 
.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи пот 
ја цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p 
вања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаро 
о Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје  
 црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бриј 
> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, је 
, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да с 
 смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p>  
е нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око  
 дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb 
чуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p 
р одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус  
ом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру ниј 
ио обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу н 
 убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка т 
о добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни доб 
ије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мал 
 на патос.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па за 
ког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак ил 
тарчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са 
p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у н 
е отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубом 
је у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је  
 да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стр 
ба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке б 
: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госп 
родитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су по 
абе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад и 
 бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па  
авили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим у 
и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p>  
ву везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад  
сте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато оде 
ти мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каран 
 су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо м 
ма његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дрш 
 и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув се нарочито према Мил 
е хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем  
 да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S 
у слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан силом околности, усељавао је по 
асвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Гр 
о их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци с 
алагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњ 
е по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више о 
крстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта  
ила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту  
е то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо з 
х су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даниц 
ика) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у 
рива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стев 
анац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да  
товима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако у 
ели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мал 
, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су 
у сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, 
нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и  
иромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ 
о, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“.  
твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну неш 
у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би се овд 
без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу успети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дис 
а испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим ра 
 неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гостију били с 
а.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за  
мљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја с 
а мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p> 
н пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо мој 
животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укочени 
и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измења 
 отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="21" /> списатељским обманама, заносима, незг 
Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>До 
 јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему  
о душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Ву 
могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч па 
м; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана х 
то треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе 
алавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} О 
уку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p 
 да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене жене.</p> <pb n="62" /> < 
фесора, Богатић се све топио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим расположењем пожури  
акшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тога општег светског потопа, лута тамо амо,  
 сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разбори 
, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати жи 
кад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу 
навање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини 
е сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови с 
иказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако могли да разликују од над 
ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику рад 
адовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливо 
у обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годи 
о Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој дв 
, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу 
чани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањ 
на тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, причај 
ном договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи гл 
 размештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужност 
 ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована 
ва динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је ова 
еђу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас 
чи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани газда  
лојеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, ј 
 ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити к 
анашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га  
овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска вој 
, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S}  
еких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Он 
 првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова с 
вачку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p> 
еркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најм 
то му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да ви 
остао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p> 
тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају хо 
би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпост 
нити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један в 
куцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар. 
м.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад веруј 
 ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће 
м“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече н 
ћ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о и 
у је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало. 
Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на 
а је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки  
срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубо 
р и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S 
цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на пристанак натурених убеђења, а с 
 у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А кол 
ницу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, 
, послужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе од 
 бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омлад 
мбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што 
 Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, н 
а.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласни 
олико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскр 
о сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S}  
ј књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је 
и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писм 
 вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој  
инио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи 
али су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за 
вима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори 
али се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Ист 
је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је ба 
су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико об 
<p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност побуђује код њега обичн 
 /> образовању, које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у 
јатеља забављао у побочној соби пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за б 
p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Со 
онстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајн 
одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим 
стави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о све 
онитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!.....</p> </d 
сматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </p> <p> 
жница отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажа 
даха, са једним погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити мла 
р је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p 
м, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због  
Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S} С тога он није могао разумети 
ама изненадне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} 
о ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних п 
ред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба бил 
ред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са  
амењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осм 
и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она ле 
еној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се о 
 кукавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао 
ади.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа дру 
у, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у 
а пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 1884. год.< 
>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:< 
онда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити 
 оним истим столом са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз п 
расположења створила међу овом родбином и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили 
добивеним положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без 
у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је  
е стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га ј 
лом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У пр 
 раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</ 
 код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће с 
луђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад н 
опримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, од 
p>После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег станов 
ти се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког п 
о српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом структуром управо очарава све живце 
 пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Со 
ти дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.< 
 већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, п 
 да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржав 
штење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико  
ао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем.</p> <p>Миливоје није с њим отишао,  
ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао свој 
 неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас бл 
наслоњен на Миливојев споменик, уплакан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, заг 
удем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванред 
меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном  
г какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним  
ше, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак 
в, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на то ошт 
оме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пр 
е за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему  
дука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравн 
 места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече  
атим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авли 
од мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми ј 
та изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љ 
са, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку изви 
врдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и утешен оваким размишљањем, устане он најзад са фотеље 
н беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, м 
 даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели 
вечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107" /> ос 
ш комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начел 
, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треп 
сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда п 
се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су,  
то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се рук 
препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина. 
едели још само старци, Недељковићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилиц 
их принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он се осећао смрв 
о да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири с 
ше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде облик читавог свечаног говора мало п 
 ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Мил 
измерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!. 
л“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из својих гр 
ри, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Кост 
ује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div> <div type="chapter" xm 
ао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљуј 
 љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и пра 
ливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p> 
иминој резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад н 
 бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како 
 добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то 
ском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговин 
чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни с 
очека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p> 
огледе немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног р 
и на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици по 
 кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посет 
стране салетао опет Миливоје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако м 
р размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја т 
то учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, пр 
 Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руко 
 душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, < 
уку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стар 
а прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Ко 
буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглаше 
Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да  
рименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.< 
чене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе 
ој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш  
друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи и 
01" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није и 
жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату,  
ом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи,  
а.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о 
 своје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све  
е и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста  
о спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз а 
, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо виш 
а је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазна 
вај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене 
 једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман на 
чку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</ 
.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ  
ље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> <pb n="130" /> <div type= 
легао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах св 
шао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште к 
овници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с  
<p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео ку 
епоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиром 
ан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, зати 
Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно пр 
кама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете  
у шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две  
 чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове кав 
есе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто он 
ојих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</ 
есрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради проду 
ле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, 
само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никак 
!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу снос 
е канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p 
се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, 
е месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за о 
"119" /> путу да образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило 
ојске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати з 
ав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од по 
едила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не  
ше Миливоје са муницијом.</p> <p>Хладно и немо посматраше он развој ове страховите битке.</p> < 
има предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва 
 мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда 
 бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица  
 је у редовним приликама неприкосновено и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p 
ме њиховог састајања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржава 
добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим 
 дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвока 
а питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски све 
</p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дис 
амо онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнут 
несташни славуји прижељкивали су снажно и умилно, допуњујући хармонију, створену повраћеном љуб 
м поткрепише, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалиј 
 њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер  
ан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило 
 клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхолич 
рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, 
Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једно 
 драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио,  
рник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак 
p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија 
о је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било на наш 
м младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богас 
 купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Н 
ем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион  
.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић бо 
вом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима ни 
 Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу п 
ме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још  
, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особит 
 ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу дец 
његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овам 
ко и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљи 
мљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жал 
ров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стоти 
назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете м 
 најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностра 
према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да прем 
„пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> к 
е каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Да 
 животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремиј 
} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n 
ловали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „не 
ште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгом 
о крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва 
у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог госпо 
х и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџан 
 улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко о 
{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, 
аше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII актив 
т пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига 
ида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се  
гово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму в 
је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ва 
би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> < 
према Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа  
иливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, 
?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратк 
.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описивати но за с 
 <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома  
а домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Мили 
ао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, 
газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и вр 
азди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из  
ла, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељкови 
рању „постаријега!....“</p> <p>Ненавист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када  
оме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима 
ихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, он 
у, да му саопшти своју превелику радост и срећу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1891 
жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага  
меху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> <p>Осмејак Недељко 
под руке.</p> <p>Неописана раздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној уну 
 обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они 
чели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претр 
изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасвим.{ 
н много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким пр 
анат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимри 
о споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у 
који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— 
ведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S 
езао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сва 
к у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уш 
 имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, при 
подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „гл 
се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још неп 
чимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићеви 
нији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово јо 
.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибук 
ринципи потпуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове  
 даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p> 
олеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и заво 
</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“  
о.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су с 
е овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић сту 
сти, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дам 
p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића пр 
ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћај 
ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном ј 
е више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> 
, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку 
ћа у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељ 
ка са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо 
ако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он мора гледати да  
вић, окренув се нарочито према Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p 
, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другог 
 а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим т 
моје свете љубави према теби, размирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком н 
на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје на 
кренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, 
зије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимо 
ет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узима 
p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима,  
 вратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље,  
 људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, 
ка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког дет 
љковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разн 
!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој за 
S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака против Миливоја  
начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло по 
дјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Ч 
учку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за та 
о ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код  
но са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе 
ју код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио,  
у пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихов 
ливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја  
но у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, кој 
ш чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино му наследство својих бедних, упок 
="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да на друго м 
приметили како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами 
оја треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> <p>— „Српска белетристика 
стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама би 
крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео 
 и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онд 
ојом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се з 
и си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, 
<p>Сасвим онако, по претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти стра 
ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Су 
ао нужна упуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших 
 у господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професо 
 будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ 
х амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, 
амо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на 
и у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти 
а, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади професор Миливоје Петровић 
те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде 
питају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази често с 
 учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше 
ковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље 
огло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, т 
ута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок,  
е загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Да 
а Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје,  
 <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји  
 и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и в 
само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он  
рњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора б 
} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, кад им  
мота!...“</p> <p>После тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у а 
рика и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купус 
што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> 
ки остати спржени, претворити се у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелник, па т 
езолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни о 
 Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би  
зовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, про 
сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и ви 
 његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Бога 
врцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због то 
ј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> < 
онстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, ст 
афанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упал 
ичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно пре 
сећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што више није б 
месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким  
.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, кој 
па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра  
а њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило 
које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, 
ш то раније саопштити) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају ма 
је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају ко 
 је, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, је 
 родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога исп 
 Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n="36"  
ви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија нес 
нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрз 
 обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима же 
 ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало  
 њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог 
 је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су још стојал 
као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељ 
трану, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци г 
 Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он  
у, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и  
ано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало само н 
 сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докус 
 чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S}  
сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једи 
лико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он  
ом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>П 
ао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натраг н 
це до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше 
 већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић  
им се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огр 
и бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога да 
поколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под овак 
м епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао 
 што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома 
 ово не пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, ко 
ила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још д 
е онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лак 
ан посао бити српским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине 
По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана ј 
е са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Много је света, па с 
вца“.</p> <p>Према оваком стању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, те на предлог 
г пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и о 
"75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ со 
алона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих с 
<p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају ис 
та.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу груп 
гу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скро 
више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри 
су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја з 
, одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад с 
га стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде 
ој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматр 
 отпочела поново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, г 
е.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђ 
ер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде  
ђу стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одма 
сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Ос 
 интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p 
рописаних правила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра виде 
ише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло се 
“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кад 
м углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, о 
о гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се пос 
ествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било о 
оране, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадес 
уком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред с 
фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је  
није на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и мог 
p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Милив 
 с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па  
Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> < 
оварају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n 
једно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S 
бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газд 
је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p 
pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по  
</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда  
своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њој 
ома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођен 
ни што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци 
у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако 
вист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не  
лником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и  
 се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Мили 
овином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p>  
би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му  
тигнем.</p> <p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност побуђује ко 
ог првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душ 
сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобн 
 овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну, него су полазили са тачке обичног посма 
ком свету, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима 
ожемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести,  
„Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског,  
рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље,  
ви остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико 
акав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку 
<p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Св 
 не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави 
уњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{ 
P18911_C4"> <head>Код Жмурка.</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на почетку цариградске улице, 
какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше све 
оме прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње з 
мо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p 
је.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе 
амо за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жа 
вом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <p 
То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз ко 
ељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, 
разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампан 
вета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он  
у, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, д 
ар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>К 
 морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би  
а моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно 
за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде  
инуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку и 
“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка и 
е.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} 
ромки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и а 
већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столора 
ђу Милицу, нека се наслађава успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог  
на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује порез 
 сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јо 
>19. септембра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</ 
.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да 
tius </foreign>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с 
з друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, који је р 
S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави п 
е неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку 
, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакош 
ли и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехив 
д и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој г 
смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборав 
а леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је пола 
....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са 
ушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала је само кув 
је нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора  
ад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је пос 
оспођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу,  
олико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући 
ика, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша о 
о њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и 
је кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сати 
 што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два  
вот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се М 
> <p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица  
 но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> 
едино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасви 
словце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџ 
 не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његов 
до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није  
/p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде 
ије никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, 
 мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени  
е са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p> 
 никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погл 
ком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила 
н свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за ко 
 одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Недељковића, где у сво 
а.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто 
з јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокиц 
љубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђи 
авном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од к 
за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано з 
тално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у територијум „великога фа 
 бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се 
тио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасви 
мир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах  
жа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још чува, јер му он пре 
 познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад ј 
у јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно 
а жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стар 
огатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огле 
> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно место, где је реч о рас 
ала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пр 
е пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој н 
нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем ч 
а се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце 
о тога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они н 
 <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опаре 
Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стр 
о се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница  
>Са неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску ба 
 још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p 
/> још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Н 
ретходно предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва  
 а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свр 
из Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за п 
 то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмот 
уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жуд 
шобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, у коме се нала 
е се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.< 
еда, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћи 
 као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорим 
ат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, 
ићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врат 
tlepage"> <p>ДАНИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевти 
 њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, 
рњим покретима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавит 
м, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељков 
ни и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.< 
дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да  
гаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице 
тку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам  
апут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад ј 
а на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="112" / 
.“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{ 
аје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што С 
 да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера 
p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.< 
шњем тихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> 
 хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелни 
<p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остан 
ле тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле зам 
јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <pb n="88" /> <p>Они тога човека нису позн 
у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је  
ек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Кост 
им и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред  
.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај 
 сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, д 
тварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано у 
д још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао 
ло весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није  
о на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па  
е спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденцијозност према правим писцима 
 сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну иг 
о камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“< 
и једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну 
хових погледа.</p> <p>На саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо  
споде играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају  
еграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>К 
еницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три 
 од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шму 
.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и пи 
 за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно место, где 
понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</ 
, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да  
његов спас.</p> <p>Са неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђе 
ше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све  
ло.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени програм са својим противником.</p 
ћом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је  
 Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра, да м 
а муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S}  
днога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљивама, како се подножје његових финансија п 
је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачко 
ли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда ко 
да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p> <p>Миливоје 
.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда са 
itigantibus, tertius gaude </foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:l 
о њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не из 
сан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даниц 
о било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.< 
епријатности Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му  
добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то 
да, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше 
p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најновијој мучној ситуацији.{S} Молила га ј 
е свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам 
 су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Богатић се све  
> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковић 
 Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединостима о Даничиној 
па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p> <p> 
е за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице? 
риљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети сво 
мах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртв 
ком.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи из 
што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти  
аван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено мол 
т, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{ 
ти само тек љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога при 
 изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални  
p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову пон 
ода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p> 
душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету 
јима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Бе 
ујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“ 
ара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Мили 
</p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једи 
ога себе!...</p> <p>Овај њихов састанак извршен је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје  
ри дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одск 
ш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису 
 човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начу 
 толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити 
је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на странцу у свима по јединостима.</p> <p>Сасви 
 сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, к 
еђу хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напом 
а се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника 
, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова 
 му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку гор 
лико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене  
pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, в 
оре, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су пост 
а, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао,  
а руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редов 
ије.</p> <p>У колико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантерија још пикантнијом.</p> <p> 
овима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнад 
 јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он т 
 с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочи 
е година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он о 
 „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Дарвиновој тео 
 правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембр 
ознаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сес 
Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби ви 
 Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да 
>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливој 
ив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница 
, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сок 
> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог о 
и гледале су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опш 
а патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је оста 
о данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у да 
 истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није разва 
</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о  
гао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достој 
ато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковиће 
 окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљен 
аријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате п 
ново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта више, у 
рам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка,  
агаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S 
еликог писаћег стола.</p> <p>Недељковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које  
иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> <pb n="151" /> <p>— „Пре Сливнице“, гово 
 n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публико 
 па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више 
есор Миливоје (ово је сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у к 
емо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке на 
!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{ 
ца запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову групу, час  
са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у ју 
 мердевина, но некако несрећно оклизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о зе 
у одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати  
ала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није више  
је газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га  
ројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузета 
 има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он 
ио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи г 
 да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> < 
 добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није 
ега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са својим мирисом... к 
е је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђивање Недељков 
 погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали,  
на.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се  
ан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S}  
 на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру 
ожно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје,  
 збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, 
е како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји  
ату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били 
м ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкат 
 да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био ј 
да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и н 
у поздрави, збогом!“</p> <p>После овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом  
себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу к 
о кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не зн 
.</p> <pb n="36" /> <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви на 
ог, уз то у неколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен 
 да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељк 
о обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, изва 
инарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину,  
сутних на себе млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српск 
, услед чега Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељко 
 положај породице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити. 
собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом 
, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је в 
а је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> 
тери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се  
 како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову ус 
ева.{S} Но ради оправдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љ 
и, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напо 
е даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних роди 
вде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једн 
олностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обма 
као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би  
ћи то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде  
, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова расмат 
 је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то нача 
> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође ча 
и већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар по 
и не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити. 
 увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ов 
е једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у велик 
 Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трговине.</p> <p>Они су та 
а друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би в 
 овај исти странца полићем, на што овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око 
сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Рад 
како су се развијале ствари у Београду, између заинтересованих у овим догађајима, после веридбе 
 <p>Кад му то началник потврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко  
је одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због 
ерује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове ку 
слу свога статута, нису правили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена бр 
собног поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасви 
е ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да 
ону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, кој 
е пренумерације, отвори се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} Старци су са о 
а и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, г 
 непозната отпочну овакав тихи разговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико  
ва тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Између осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и 
 српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољ 
ној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод 
х, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни. 
са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколико пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило 
и у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних 
а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па 
ревелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, једва једанпут, приз 
Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим  
што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога д 
поведила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила на 
оја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да  
 пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што  
а сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у себи потпуно презирао, но разлог је такав 
 Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се го 
мао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верује 
ди чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но  
 се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, нем 
!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <m 
сле, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тр 
 моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би с 
 пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову  
 Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица 
где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком посматр 
<p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим ви 
е у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Дани 
 разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља исп 
ји се добија само у ванредним приликама изненадне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узв 
р кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем.</p> <p>Миливоје н 
"109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већ 
ледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао  
тет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њихов 
м указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога  
вету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која 
ухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су 
набе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека:  
 племенитој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српск 
 које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Између оста 
е једино задатак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше  
у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом мом 
олако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> < 
д му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста своје кључиће  
он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, па онда дода:</p>  
им сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да и 
вци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар с 
ога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га пр 
вила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.< 
и виши, божанствени, управо светитељски израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде  
оказала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевања и слагања, и ако је 
ећа радост његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време  
а какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пла 
ољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог измирењ 
о.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према оваком стању ст 
 били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили ч 
се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорб 
о, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> Repetitio est mater st 
роз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но  
даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспораз 
 своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la"> materia inc 
истог натурализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</ 
ед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуц 
сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зва 
разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то 
ст и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се  
етака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплетк 
аква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен све 
 са својим мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без ње 
 су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједн 
 ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јучерањ 
душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107 
јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Т 
 нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља т 
беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су 
Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нов 
 је, напротив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећ 
а на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима 
ј беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пако 
уто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане 
е иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању  
ало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могл 
> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица п 
 да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толик 
а Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у  
ди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво 
удба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему  
а Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах ч 
.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцн 
 но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су 
ља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> 
а родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у св 
имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била 
ој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преч 
је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срам 
помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него 
е он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Ко 
какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка. 
а добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог 
а цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове 
зетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не  
 сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сест 
у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо к 
се троше силни новци на његов споменик, или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовал 
стаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањ 
е, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него о 
о, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће из 
авала, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут 
јој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су б 
рпски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са својом породицом?{S} Како  
Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразо 
те, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} Том приликом свагда је оштро пос 
д Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о но 
ра, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследства профућкавају?!...</p> < 
својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто 
и случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабави 
е седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, к 
мир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, 
ља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад  
н да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, 
ека се одмах начини писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, 
кад пресретнемо каквог српског уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигу 
ас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за  
у хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог неп 
бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином 
ознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би нек 
ака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад с 
лила овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу одмах о томе изве 
 је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се 
е вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрд 
е удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Б 
равила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред.{S} А н 
ијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верује 
p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј 
 Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио ва 
сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да с 
ди рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја  
људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна С 
Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопш 
 поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти п 
је то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим даљим разлаг 
 и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вр 
околебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју ми 
 и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливниц 
едају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам  
не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви  
раше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих има 
кица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће 
 су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, д 
 скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p> 
ци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му  
ног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и  
д овог правила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред 
уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца  
 све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било 
питал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић и 
с на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне погледе неми 
 поремети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихо 
год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од  
независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје настави:</p> <p>— „Спајање 
ојаве своје особено гледиште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки ми 
одио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упам 
 пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно  
е, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, 
ако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, из 
 радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубоми 
.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Кос 
, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из ред 
!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњаци 
г пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њ 
овао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје др 
ој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S 
 динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кут 
 ствари, но сад под оваким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богати 
четку цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београду, под имено 
 закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две породиц 
олом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је с 
чуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p 
овече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!... 
{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на руч 
ор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламен 
ежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је ра 
 рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у пр 
му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према 
 чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> < 
мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине  
вића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> <p>— 
ања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје заручн 
.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема с 
да му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, 
/p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имал 
} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоу 
 положај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно 
шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који пребол 
ахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши,  
ћкавају?!...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада  
пе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и 
 ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се 
<p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици 
еви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и м 
еома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети к 
ају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све ка 
с у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Дани 
оји се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септембра 18 
че од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову 
тић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количи 
ић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S}  
звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће с 
ир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што ј 
фону, рече испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има с 
од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, ко 
зима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња  
ујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеј 
ј отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S 
 пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због ч 
:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не 
 на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино  
ли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац,  
аш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?< 
овачким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљива 
тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господск 
Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазр 
у.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од ов 
чај, но према <pb n="80" /> Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одгово 
н, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случај 
о има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се 
p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на веков 
и.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска б 
двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Го 
опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају  
ше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, 
 попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у в 
жавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} 
 сасвим обична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући и 
е год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно 
јмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили. 
<p>У очи наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, 
 Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни за 
ку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је  
цело после подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S}  
а реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Ко 
, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма в 
била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх  
 је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и  
 ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а 
е њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо образовање као Даница, али је боље по 
 једнако нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена 
а је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица,  
вца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло н 
рис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити 
 могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту варош 
ђу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви д 
е, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од 
неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: 
ино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} На 
ш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, 
била, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није 
Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели  
 <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о  
овољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико 
и требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замо 
својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који  
ћ?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, о 
 ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Про 
ах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спас 
нда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то због то 
ш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме па 
не? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића са 
им, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале 
ађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да 
им као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете,  
чити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога 
углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато 
ега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, шт 
вога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често 
 није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се 
г тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због 
део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назва 
ило лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p 
свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи  
 због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се ма 
, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио 
а у неморал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то  
 надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на странцу 
зле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће ве 
је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} 
ницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли ов 
бу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради 
гови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у стариј 
> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени програм  
пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се  
ек помислио, да он никакве опаке намере имао није према своме дужнику, и да је то све само крив 
ично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама  
Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="8 
/> <p>— „У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме жи 
и ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Бо 
пско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе  
пасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре 
ше дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само з 
е учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић 
иктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад  
?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи,  
ј који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати какв 
 с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствар 
их људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S} Она мрзи  
 министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено  
ј новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног у 
 и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног 
и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и пон 
ло при повлачењу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко  
 из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окр 
„мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из 
огаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и пра 
о је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле ус 
 на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави з 
ну стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрога 
е, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.< 
шки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда  
 свију карташких прописаних правила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изб 
којима се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана  
писати, не спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденцијозност према прави 
 места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки  
ва улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безимен 
отину комада његовијех књига.{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> ј 
каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година пост 
 нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посма 
 прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино про 
бијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила 
о коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом зава 
појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак 
им оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта ви 
је све трајало само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица пр 
кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <p 
 је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкције од неког с 
кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минер 
ска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дот 
ио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште изв 
<p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубо 
чну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалније 
н лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојев 
тали индискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препрода 
и, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и до 
ту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у 
ној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да с 
, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S}  
ву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буд 
о што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га 
 на послетку нису сви дискретни постали индискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, бил 
 то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењине, пр 
 о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим и 
арица, иначе веома препредена, подробне инструкције од неког споља.</p> <p>Тај неко била је гос 
нда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг 
пи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада на 
сије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода 
је но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагала је са већим х 
а готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S} Прва је одржала по 
 стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливо 
ење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико ст 
кост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старог 
p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји ос 
 нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо 
"40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу  
 на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна р 
атељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њима де 
азна тачка, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и ње 
собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фа 
гледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, 
губи“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на 
оведио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да  
каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Дани 
поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Нед 
ажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то 
о ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором  
; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужење последњег сталног рока. </p 
ширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која 
ве светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како 
се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Прева 
ко то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најме 
.{S} Покојник немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</ 
старији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „постаријега!....“ 
рисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу о 
утавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног расположења, које је вла 
просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарн 
о погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да д 
а, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то  
е пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу столицу са пат 
<p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако 
ледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке 
p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Не 
 ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, зати 
хватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимо 
о, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ вик 
 полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и  
.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта 
, напослетку, полако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је 
а производе моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спад 
 себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особитији знача 
 куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викн 
савеснијег критичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и је 
се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p>За о 
 Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила 
то, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио,  
ом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о ч 
анама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, 
њујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу 
> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у своме ж 
истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш ср 
а Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је П 
/p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је то слас 
 Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, п 
 срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веом 
ер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај жив 
</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује пореза, чиновницима с 
ежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пак 
, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је пр 
то не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма готово анат 
 чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа 
час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој иг 
огао и стално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у територијум „вел 
с овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајст 
 никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то 
овати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухињ 
 до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, кој 
јмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>П 
вора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он 
 свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> < 
хтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божан 
х двојица спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учи 
уга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p>  
ама, које су упутством својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне 
атрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијом комбина 
рођеној наклоности својој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па су  
а врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада пот 
нуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и к 
очи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> 
n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је  
 и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренем 
 равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са 
 већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> 
који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у т 
ст месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да проду 
>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо приста 
помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад  
иске, животињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај 
оњенија према Миливоју.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај 
ницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује,  
титу.{S} У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Мили 
} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја  
лазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столови са мраморним плочам 
рнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии  
аман наступио уобичајени одмор, праћена испод руке неким постаријим штуцером, који, прости нас  
практици показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и 
лио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно б 
њи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он п 
ћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на своје к 
 почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздраганост и веселост вл 
 су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугар 
> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ов 
шкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да 
а, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још 
ад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p>  
железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући т 
њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и рас 
 и то на најштедљивији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако  
 такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки,  
о.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошл 
белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа и 
а овим ћутањем, чему се најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време  
ма се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вул 
он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима појединостима, а није пропусти 
ему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb  
"154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан чове 
еног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Из 
жи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније изврш 
!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекуп 
 <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У тр 
услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, к 
ш и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу,  
/p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу човечанства, почињући од с 
преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ов 
т!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у срод 
 бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме  
оспођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још  
гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с прста дебе 
 и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним  
у упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— 
, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отвор 
вала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> 
ићевог породичног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатић 
ти за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда 
"> <head>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео ј 
ако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ни 
 жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовн 
м, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао пр 
има са својим разговором прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему том 
следње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињског стола 
ја надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Бог 
гурно, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче  
се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, немају право, и  
ђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај измахне сад на овога  
воје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на 
} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђ 
ију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њи 
дно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог  
подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја 
ом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени 
тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео ве 
а оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, 
, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb 
а овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, даб 
рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, не руковаше се ова два с 
икад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новин 
те, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили,  
 које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, 
милостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско поз 
 Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са старим начелником и осталим веселим дру 
ени столови са мраморним плочама.{S} На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као  
ранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран од  
о време није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p>  
от, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много шт 
незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, п 
 кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови љу 
 и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и с 
ост, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него п 
тпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна 
упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, кој 
ао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као суш 
анили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у по 
 сва ова расматрања Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф. 
 по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богат 
 са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Х 
ао швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра д 
/p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да 
ује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скидати гостима горње  
љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде 
стојан твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и да 
љубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен  
моји назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, д 
а одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држин 
им столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића 
ам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то п 
рсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху 
лог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје н 
з очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што  
лавом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па  
ипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> < 
ође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S 
лала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебој 
, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин,  
љи Миливојеви.</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, т 
гда сјединити!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са 
 поступио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељко 
 шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у  
ужности урачуната, чини да су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су в 
ујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливој 
ранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик 
</p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој 
ше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна друг 
ури се он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима појединостима, а није п 
нији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир по 
им појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом стру 
аре Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стар 
 <p>Миливоје настави:</p> <p>— „Спајање Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, 
_C1"> <head>Два побратима.</head> <p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у ули 
ме сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим  
ти и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како 
> <p>У даљем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово с 
одитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако о 
је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше кр 
 сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и 
ког, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а о 
среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле  
одужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црн 
S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових речи  
ре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових р 
ини смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од о 
 већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, 
ике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба н 
Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак,  
као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена п 
ка појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</ 
бразовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти,  
.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</ 
 на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се уп 
де без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра 
саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу п 
врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и п 
га човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао 
и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме  
не.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његов 
 је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући с 
па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, 
резирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила инте 
, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p> 
ликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста с 
обитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он их није тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је 
 са својим противником.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ов 
 собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац  
и, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године 
гледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није развађао, пошто цео овај призор није ни био стр 
поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечи 
 овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још не 
кључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} 
угом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуц 
дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се  
 некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме  
 треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе с 
а соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој стра 
огу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још 
<p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што зн 
тишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била з 
те о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испрати 
беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p 
итеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!.....</p> </div 
S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искр 
} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест дин 
РАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велим 
ријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да мо 
ом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не 
 тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против проф 
р то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји 
 наперен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен са 
на да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како н 
вању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси том 
адовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више н 
овораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих  
у за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p>  
 па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb  
били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{ 
/p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према родитељу.{S} Па баш 
апљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке 
чајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево 
ема теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са те 
 носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за  
 мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће  
 сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју 
 свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опази 
оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S 
размирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Мил 
решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да бу 
 све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одр 
ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не  
опијом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање 
ца. „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} 
племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Та 
невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, ман 
 је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нов 
напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Реш 
ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине 
ни сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских пис 
а неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квар 
ајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благ 
 <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За ме 
наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но т 
е, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изре 
 Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Ниј 
„Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо 
ине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри 
<p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Д 
свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад и 
није, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љуба 
ио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако мог 
 зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узм 
а сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахр 
и, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало 
к у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сест 
ши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е 
 би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити доб 
 „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та чов 
зори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете мој 
у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти у 
онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким 
ре, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико распо 
мет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце 
а на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је  
ивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским лис 
е у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јуче 
ју преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао 
дом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир д 
зговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, ка 
још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да про 
авуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... 
 најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па 
знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издр 
 жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположењ 
могуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за  
а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увред 
ја, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „ 
 једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, к 
ш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да 
S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може п 
вовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само 
.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком. 
, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше з 
вију сплетака против Миливоја наперених ја сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у  
> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, 
о стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам посведочио у првом и друго 
је тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпи 
тити) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, 
 кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јави 
оговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је гол 
е, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опада 
о или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слуш 
 бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енерги 
живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчи 
о налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у 
ога, окрену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавањ 
нице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даниц 
срећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас 
прегоревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази ду 
ду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n=" 
авао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, па онда дода 
ла, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јави 
етодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, 
твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да 
p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено  
грам до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, как 
ави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, ви 
и држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутуј 
зио, није се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није  
вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би 
аме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ р 
 неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађа 
ви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p 
 им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, 
лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре  
у, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше г 
тоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да  
ог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даниц 
јаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња н 
 а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим реч 
ло је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти т 
ску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само нас 
{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима. 
имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у овом добу године,  
 ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим  
 оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена 
ј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ру 
ља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „ка 
о је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Д 
оја је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш ј 
лупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхолично 
ли су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпи 
це покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опа 
и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас за н 
е кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором.{S} Непомично стајаше он кр 
е би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они засп 
не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи 
ртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и у служ 
има „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тог 
рећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не  
чи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Дан 
летку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Им 
добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки ве 
<p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њен 
напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p 
о је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу 
и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од своје наме 
 и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако с 
а, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та п 
; сиротињи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира. 
е бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <pb n="126" /> чини једа 
анској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, 
шушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед че 
ко се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нем 
сти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се ј 
но или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне мла 
} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p>  
от је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се позна 
опота.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет 
ливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ о 
n="73" /> <p>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељкови 
ручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се не види 
а помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде се 
е Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, је 
што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одговорношћу, Миливојева мимо то 
телигенција са спекулативношћу.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме д 
жња је ударила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе ст 
ја се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ 
бних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело 
спа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, 
у зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поз 
 тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унао 
 се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са 
јновијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло 
утила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</p>  
} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада 
 Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично главобољом 
е, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав 
тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његов 
и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у ст 
о и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даниц 
описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили.  
м о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим  
ок је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, баш као да је с 
а, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га он 
е баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{ 
е тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодит 
убомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше вео 
 од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на стра 
 факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на с 
ке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописи 
о веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због 
свога, обичан меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој  
мила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица  
ве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да ш 
ату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он т 
о је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Миливоју.{S} Он 
.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфроси 
рави тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста 
ад његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да 
ничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која 
Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се 
се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако 
да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, 
 срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је 
бест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један с 
јштедљивији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу несрећ 
ође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Бог 
} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде  
 Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но о 
иних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произвести код оца јој реакц 
и главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћут 
творено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Пе 
илом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мо 
н и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун 
мир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p> 
лазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави 
е рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих  
 стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и ко 
ћи.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а пут 
данпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфроси 
ише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о 
у и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака 
нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, 
ја морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по каф 
ца гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало  
 спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако 
ом у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.< 
ари начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане ср 
 сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак  
и људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.< 
 веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ  
 њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> Repetitio  
оштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, пре 
илике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се за 
огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> 
рно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић от 
ћао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотр 
и но за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, пето 
ене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује в 
је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озло 
етком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубом 
 млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> 
била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како у  
уњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне 
ао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрм 
е у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није ра 
га, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај н 
 задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеганциј 
а, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, им 
 је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учин 
о од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу друго 
и, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то год 
омоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>К 
и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извест 
 гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p>  
цијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, свакој 
амо неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала,  
ло представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело о 
о чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбир 
Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} 
тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав вазд 
 а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, св 
рожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S 
ена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већм 
Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима зак 
ријим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из  
 ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, н 
тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му  
едај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније сао 
украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружав 
аничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био ник 
 прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сада све друге м 
 сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде об 
му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора 
ливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Мног 
ити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна знача 
е Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За 
ере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваким р 
ошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњ 
ог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује 
е будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и 
р шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дига 
сетљивост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има не 
вира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се 
етио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према мени 
есет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p> <p>— „Прескупа!“ пр 
утња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомств 
и и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесн 
ошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време  
а узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасник 
>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположени 
ри начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“,  
тке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за му 
и су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> 
Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Т 
 до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уме 
 се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је зат 
ић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са н 
 и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме н 
 започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, 
али су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на кој 
 се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „н 
ру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија  
 пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Н 
јало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> сре 
г тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад  
тионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују н 
е иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:< 
а код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што 
овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но о 
 па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и  
о са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела. 
а рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} 
 томе налик што.{S} Том приликом свагда је оштро посматрала све промене лика Миливојева, па по  
уката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну гл 
 за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам м 
о кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изуз 
сника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онд 
оје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Милив 
етку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш так 
м:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, м 
 свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога п 
ече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкро 
едном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пиш 
им ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на с 
алимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз шир 
<p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Буг 
сне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница 
 Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким време 
 је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и 
 Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је  
е, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је  
 још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па  
едао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Ми 
> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда 
, или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — о 
је произлазила његова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живо 
а овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом 
, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа бил 
им обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи 
е одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разуме 
неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађе 
ећ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавај 
="116" /> <p>Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије глав 
но и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> 
 и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом војнику праве оч 
ложаје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раниј 
рисна пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла т 
 Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог породичног спора,  
 наклоности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог п 
, но сестра Миливојева друга, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са м 
телигентнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштено 
на на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку насло 
ору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње  
, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је мла 
 већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у н 
еликој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се зе 
а седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знал 
чи наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој 
ску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедн 
осле подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих дв 
ост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да  
 је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу с 
 цртама његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, ка 
лу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, мо 
Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињ 
властољубље <pb n="53" /> распростирала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост  
око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрањ 
{S} Тек од веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала,  
уће, на разне спољне послове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређив 
} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може 
p>Делателност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатић 
 а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држал 
 посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим не 
ње је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја  
актеристици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прили 
> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произве 
p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла  
 <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога 
 је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је  
 времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он  
ране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши 
томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тај 
к!</p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, кој 
оловину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Д 
оком.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан,  
 поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конку 
како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њ 
држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p 
 и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имал 
{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана,  
и.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ни 
учним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, 
је од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извеш 
стајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна дава 
у лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има  
</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву мор 
ра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир ј 
ше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њен 
 белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и ту 
а“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећн 
 певачког друштва“ прозревала, створила је са ћерком опозицију према оцу.</p> <p>Недељковић је  
звати.</p> <p>Ово побратимство створила је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи  
p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њених родите 
 </p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у ку 
нска, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> 
ину заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били  
<p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна пл 
надила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{ 
мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је 
д спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се  
рима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио 
ивоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од ско 
а пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Мил 
е <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривај 
дном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело после подне.</p> <p>Њена друг 
p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко  
не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не  
едно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгро 
ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи им 
 је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад  
ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињ 
 <p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако д 
т година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако вели 
у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало  
де моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у немор 
е стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мр 
доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особ 
о се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим  
ен пропао.{S} У том човеку представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} О 
ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, 
 доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S 
јих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да  
руковао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као дв 
 и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Нап 
ишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на 
адосављевићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Бе 
е тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало виш 
испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} 
на није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и познавала је доб 
ши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да јој 
, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и 
ала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише ште 
у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама 
твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ  
бавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу 
оспођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах примет 
о-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи 
ливоје, стиснувши руку побратимову „она је моја једина, најсветија мисао, мој нови, преображени 
 и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаљ 
шћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга  
уо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је ов 
дељковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је в 
ре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море  
ње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то ј 
доручком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам соб 
врдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем о 
ему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разг 
ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан 
Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ру 
није навикнут на српску масну храну, па је по савету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жм 
<pb n="91" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра д 
заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </ 
ад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме пут 
вим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако....... 
тницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај 
 примети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, ови 
ачелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, да ис 
баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још наша 
у депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да  
p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена доб 
е!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак о 
жати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспоразум неверним  
на.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку,  
вори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место 
сти, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе пре 
ала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис,  
ало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није про 
ико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чув 
</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мис 
а!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу 
е светлост.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весе 
ј</p> <p>Љубомир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо, па се 
био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте 
м, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређ 
 је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад  
а Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се 
свим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p 
овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у душ 
би, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спрем 
ица воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју 
је ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари 
 а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се 
Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на ко 
 звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је та 
Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најновијој м 
какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S}  
опио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних о 
ити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чеме 
и!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд  
} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима 
идиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав  
} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глав 
је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве и 
тине у себи потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мен 
атим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог је победио предрасуду, правда неправду, врлина спекулац 
ама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог кр 
некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и по 
у.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.< 
ао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се  
> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошл 
ту адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири са 
<p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело,  
бичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с по 
ачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограниче 
 своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатић 
Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, 
а сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и да 
аљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином г 
мље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у ш 
што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнаси 
ако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чаш 
оспође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се увер 
к.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он б 
<pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је  
а на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Т 
 згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим 
натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то 
во, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се  
јунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко с 
 њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту  
сутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он сваког 
собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила! 
ок је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа 
ш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се ма 
весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спа 
а своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је 
_C7"> <head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење. 
нички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се ниј 
погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими  
кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између 
са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, и 
а високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у 
 ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њен 
, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бел 
ет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзи 
ма с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима по 
ђени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема ру 
г зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет игранк 
едан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапи 
ије имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да 
отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао  
ратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у 
 па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јавио же 
>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пље 
 видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помоли 
 ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали с 
е навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубоми 
тионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није ниг 
 дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од 
 собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарка 
 јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало 
је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи 
ди шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у  
енција.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, 
са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине ово 
гала, само у ситницама не увек.{S} Отуд је произлазила његова џандрљивост, која је доцније преш 
томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за 
 „Београдског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног ниј 
ине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослет 
 у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она зани 
 и породичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови ук 
тале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз гра 
подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте год 
 на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је с 
знице право отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитељ 
 село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за 
, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.< 
недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово,  
уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часко 
мо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог ка 
је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући М 
ена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није 
а Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му ј 
а сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади  
p> <pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о 
..</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „д 
иш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места н 
ј да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави т 
га времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у со 
к потврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи 
њима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> < 
има, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, из 
рај свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.< 
жен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос 
, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{ 
своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, 
дили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} 
Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду о 
, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Та 
еси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје 
ила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима т 
 <head>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у  
 па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио  
м.</p> <p>На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну ватру на непр 
у пучину људског самопрегоревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо др 
 ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој с 
 двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу, који с 
год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p 
р вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љу 
морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу но ост 
 спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао. 
његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут 
 да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре по 
неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но ве 
самљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Мили 
ење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив  
ој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај 
да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време уп 
вај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад 
у њима демон растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи ц 
 а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој 
ома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и бога 
н отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од н 
ља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од 
 било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Недељковићевих тргов 
ва успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу чи 
 лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У  
е о породичним стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпун 
и и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађа 
 он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугар 
о то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао и мо 
Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност пр 
никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ћ 
е уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара, због чег 
са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само 
то су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске сп 
Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни 
е сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихв 
 рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, 
 су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација 
о збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје  
ојој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телегр 
ј реакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>О 
ктичну страну <pb n="146" /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у т 
а, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом поглед 
ница посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више с 
заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с  
 <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> < 
ивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила  
 ружо моја!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у зан 
а игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди 
ни „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p 
ору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба  
на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз призна 
 по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, ш 
није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив  
и и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште ни 
очети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић 
p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко жи 
ница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка 
је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић. 
газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газ 
ијску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одм 
е картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса. 
ликом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци  
драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се право 
ао за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањар 
другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за  
аљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је в 
p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако 
е само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за спор 
оваше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети,  
} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, 
к на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је  
летати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не  
шла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, ко 
ији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p> 
нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико  
, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb 
е доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуств 
S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с  
аница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а  
<p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време д 
дмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче о 
омињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским г 
абележи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је 
длучније осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен обухват 
ка.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, др 
 Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код Вас, к 
 па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић 
p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на 
ва пригрљаја, те полети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело  
60" /> неки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришући непрестан 
ем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства з 
есцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао, да жењен 
ји тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови 
 коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p 
одноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихо 
 а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу  
одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашт 
алих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љу 
матрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није 
 тако високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="146" /> живот 
је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, знају 
 је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним род 
кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и р 
а, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p 
ресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти 
и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ у 
и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написа 
ко смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зор 
непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми  
јено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при представља 
енитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао б 
ако сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве по 
да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадав 
м, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабр 
 пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, кој 
 Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по  
икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан из 
и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевц 
Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше 
па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невољ 
ан од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника муницио 
ила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погреш 
лиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти г 
 није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово др 
 Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе  
о поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p>  
а:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувања 
ођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уве 
Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти о 
 личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, до 
м своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се  
 из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p>  
 све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично угрува 
 ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочи 
ји је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија доб 
је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на в 
е!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет и 
изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, кој 
а он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, 
зе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је уд 
 лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у припра 
ним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро пла 
одици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком на 
Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано нада 
ра, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>За 
 мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда 
искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не 
Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћ 
, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу  
о је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а о 
е и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човек 
она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као д 
зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо  
господина.</p> <p>Онај старчић начелник је министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Ник 
p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љ 
вић</hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са о 
 он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са велик 
доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погин 
ш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> < 
ром и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ва 
 се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми  
е.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише гу 
 <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места поста 
лно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромас 
живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много 
ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> < 
 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се на 
е упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме ос 
лостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све св 
тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу,  
знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви уку 
а живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће бо 
 у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и сво 
че зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и у 
да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и  
рије да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу во 
ива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је случајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио тр 
о странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачај 
е жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци  
, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134"  
ра аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p>  
лом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које до 
ad>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Тру 
е могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са 
ти тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио противничко надмоћије, устукне на страну, па  
чије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се ре 
и добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка добила овај телеграм, она је одмах де 
бог чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, о 
новник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и  
ао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <p 
тпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно  
 равна!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега,  
Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних б 
е то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до 
.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље  
ан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако т 
г дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то 
 главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито  
т, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви др 
!...</p> <p>Овај њихов састанак извршен је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Д 
н, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам ра 
а гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периоди 
о госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим сво 
оме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учин 
есним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S} Трговац сам 
 пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p 
ви двају узоритих српских покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морал 
/p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} 
само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џ 
ђала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је мо 
о је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливо 
ки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада д 
 оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцр 
добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју к 
ада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Бог 
 врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће 
г, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он 
е за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим и 
ливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S}  
 му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско 
ој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на ру 
е изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и н 
о је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у н 
} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже сре 
осподин начелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остал 
вот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, 
ивима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од непр 
се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран 
е благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трг 
азговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и 
 Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану 
>Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивени 
ла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S 
у групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога изва 
ело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда ро 
лучајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску  
није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног М 
во занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из 
и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он ч 
— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, 
 треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје  
, но приморан силом околности, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се 
д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно пос 
тога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> <p>Чов 
, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца 
овање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са  
тога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембра, улог 
 Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана 
ао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, 
то је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разго 
нска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <p 
овек, односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом м 
нице“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</ 
а то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ништа но 
оничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалн 
је интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана б 
н да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и ј 
безбеде од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове 
.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези  
 много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре  
а он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега 
који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван спо 
еморал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцни 
!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> 
е Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром. 
 умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па 
 два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} 
м, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на 
ових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на гран 
је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S 
ио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Пе 
ну поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n= 
n="85" /> <p>На оно опште кијање постао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђип 
днако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са 
p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је  
 крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у  
> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо 
> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Р 
 и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на ње 
а са неким особитим задовољством, какво је својствено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде  
а на његов најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак 
којство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још ч 
обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без спораз 
 заводити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци срп 
, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са н 
аш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да 
нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n= 
ћи приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га с 
ледало чистоте брачног спокојства, него је огледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богатић ис 
гара узастопце с њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Бог 
од њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи  
 начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> неки чудни, пре 
оравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго конт 
мах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Бо 
е и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки 
p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно  
ад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице на 
 <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола уст 
р није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од 
, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротов 
е продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срам 
бе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени суп 
Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјеки 
а.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а сада  
њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар  
у у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог са 
p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб 
<p>Чувар ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи,  
више, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они  
те се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па х 
> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спре 
 свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код 
обро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај 
а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по п 
младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са сво 
 „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ 
лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се дон 
вио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у  
ога расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Дани 
вакојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у 
ова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке  
У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако уч 
адовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине  
 са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Бог 
> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>П 
 замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад  
егантно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са с 
Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир в 
„Београдског певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још  
>Пилећи паприкаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, 
своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ  
 и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим  
аршав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија. 
најем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу д 
нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белет 
љаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја насл 
{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, 
ино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати ка 
што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад  
 и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустит 
е он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви р 
осад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако 
p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су 
је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има до 
оје није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“  
 међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад 
руга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уговоре 
рописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, био  
икад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Прича 
десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у 
ко догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитство 
ила је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, 
ари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају 
ажи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од см 
пског уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан,  
а љубав према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љуба 
ца већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао. 
 да даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна,  
а да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога му 
да ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му  
а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао 
 уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се с 
p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столи 
 устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, наш 
а сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад у 
окица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мила му  
дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг 
тић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади професор  
</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какв 
ђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту с 
ко добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче  
о, гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купу 
се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му 
 место седне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу остав 
ом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе о 
p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непрестани 
а је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Бе 
жде неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њим 
овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео да 
лу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да 
ову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао 
аницу са оним постаријим штуцером, тако је сад онај „постарији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па  
нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празн 
ђе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се 
тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p 
ло је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим о 
сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливој 
> <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплемен 
њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч 
 паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој  
{S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи 
м преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само  
, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да  
ћ, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све њего 
вгусту, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то уч 
ивати и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, к 
 поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубом 
дио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу 
е продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се понов 
е је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања 
су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави п 
па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на 
се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома преп 
, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у в 
 то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, 
никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мр 
ловале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играч 
да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља ср 
свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, 
животу човечијем <pb n="120" /> постало је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ  
 раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење  
ају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Во 
е на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир. 
 Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу,  
ло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио 
ме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата бил 
 је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму,  
го му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, виш 
ења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим нез 
но душевно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао траја 
ли су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, трговаца, ђака са вел 
и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде ос 
за њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, 
стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се 
ана у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сим 
премила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан 
огледа.</p> <p>На саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир 
а се Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све 
а мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, још и потврду њихово 
једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је о 
јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десе 
 потпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесм 
и газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p> 
мо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило 
ину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</ 
 оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи 
и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Бога 
вим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сат 
оје Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово с 
ијатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је 
вим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време пос 
осле; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше 
антујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два дина 
газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати  
 спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви 
кица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ј 
отово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такм 
 „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Н 
а што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да гр 
> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивш 
и још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало само неколико тренутака, иначе би то, да 
сти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништ 
немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива,  
зио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да  
каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Ни 
одина млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p>  
 се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то 
у, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан 
е први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, нал 
ије му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је  
ком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и зат 
им је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфр 
испе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата 
азује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек зав 
n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорск 
 сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и нећ 
прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта за 
огатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la"> malum omen </f 
х рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она б 
} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само в 
ас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чи 
="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>После тог 
есму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зе 
је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се ве 
кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, дра 
еголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, д 
 пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телеграм о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га ј 
 није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој при 
свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица наша!..</p> <p>Сима Богатић радос 
омира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на за 
тола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда  
било је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сок 
оји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто  
 живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведен 
исок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учи 
на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<fo 
дговори исти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даљ 
 је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива њег 
аше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парча 
е, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, д 
жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска м 
вилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам пр 
јуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки ча 
ло у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако  
 хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Б 
 страховито цикање носева.</p> <p>Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> 
им прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Мил 
ив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост ње 
, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> на 
 у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеровима 
У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <p 
</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на свој „З 
 поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то треба 
није било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело он 
вић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер  
е каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава љ 
који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослет 
е Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу пр 
 интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код ово 
 је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сироче, па ову  
атићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала 
овићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а с др 
 </foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> tertius </foreig 
се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се д 
јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} 
а у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним приликама неприкосновено и својина само с 
еликом салону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено за и 
ђи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфроси 
зговараше са најближима до себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, шапћући да Мили 
емо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> 
 неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има  
 значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она 
Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање. 
ли баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео  
ве јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато  
Претећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се о 
зајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове п 
о толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије 
ва није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{ 
д верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове 
милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се г 
<p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подудар 
зора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од  
је и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, 
да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити 
зити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је п 
ашти сасвим друкчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп 
 далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ов 
о свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латин 
Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас 
 диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као  
надокнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да 
твари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> 
могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} Проница 
ше само у скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило с 
изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушкињама, које су упутством сво 
а муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно предигао сав поверени му новац из касе, ко 
“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одеље 
p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и пла 
ру успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад се тек развио поса 
 места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана 
p> <pb n="19" /> <p>После овога скренуо је пажњу свих присутних на себе млади професор Миливоје 
>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељко 
<p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље гов 
е вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени  
м, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечн 
о би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на  
 n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога  
ари хоће само своју независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје настав 
>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отп 
амо код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом 
 се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута  
 се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу с 
а Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим  
оручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасен 
одруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету 
смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је 
 као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <pb n= 
е виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по кров 
њу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске 
 онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа 
љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се 
проницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли 
 било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> <p>Ра 
 осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога,  
 собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Р 
ама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у  
ко.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си  
а ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу: 
по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека 
с газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње с 
 а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као  
, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па 
 умилне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем 
 собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из 
нуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и  
примети ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне м 
зда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и  
 мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима 
ћи дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „ 
о начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи  
бомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је 
доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Миливоје од 
ј узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао то 
ри.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Мо 
а настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> <pb n= 
> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се  
није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вул 
је смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на неб 
85. године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. 
ње веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван. 
 каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образо 
него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досада 
ротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не  
стом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и б 
.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини 
аго човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и на 
 кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> <p> 
таје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовим 
испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ћ 
ош непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а с 
у на своју прошевину.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже,  
 опозицију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају с 
ош добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет 
ити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима 
 јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему 
требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне љу 
 Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа го 
и, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом.</p> <p 
е с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела д 
нила ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, је 
а само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад  
ш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео с 
ију, одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху са 
умче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и 
ти, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> < 
 да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p 
ивога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са  
ампана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му од 
у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био 
то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда  
како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозрев 
о је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом 
јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то к 
е претуривања столица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом 
о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у  
 то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен  
идесет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи 
мљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У ов 
е, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубоми 
ти за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке кр 
елеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника,  
м не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце,  
де за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једн 
е газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ниш 
ци је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви  
и, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је 
ом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Дан 
оконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, 
Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући  
 у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икак 
то вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко ну 
о обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје. 
в задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњ 
а томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му к 
слио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица 
ла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, 
, напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при  
са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писму с 
арства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено поштење 
уга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диферен 
е саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенсија 
и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Недељковића у своју радњу, а  
 управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апети 
главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и пр 
рилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину уне 
ли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је  
>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да из 
езан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливо 
азбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница изв 
о зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па 
амо чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите 
латника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова  
, tertius gaude </foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> t 
 за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Да 
 непрестано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиш 
љубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана,  
згред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прилично зноја истерао.</p 
послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} 
ки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану 
ри укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би с 
<p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени  
 он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p 
рника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чест 
ир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из ст 
 помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му 
традале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на с 
да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, кој 
 и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но пр 
улогорио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је з 
желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стр 
везде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} О 
стану.</p> <pb n="145" /> <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећ 
кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију страна  
 ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победи 
рости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле  
ше вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њег 
е ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне в 
ћ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но 
 рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена прел 
појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p>  
човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им 
ом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста свој 
 својим противником.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови н 
бом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и м 
седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а 
чана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Он 
ого важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, с 
рватив против свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихов 
редна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију опасности.{S} 
рити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} К 
и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.< 
СКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира 
бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића са 
 било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће  
а случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Беог 
ице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах  
ац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он 
 смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим пов 
ово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у  
деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује један стручни српски хроничар овим речима:</p> <p>„На л 
ска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујућ 
о у близини беше постаја фијакера, узме један пространији, и упути се Сокицином стану.</p> <pb  
 рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слу 
ко не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе  
е сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свет 
ка, све то смешано, <pb n="126" /> чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци поди 
итује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и 
> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дод 
p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господ 
 дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну с 
ва.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне би 
ета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канаб 
под оваким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано по 
смо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богати 
лика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> < 
авно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више  
 овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао ј 
ешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан леж 
 то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и 
Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па  
 беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посма 
 два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пр 
ди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који  
Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде  
ост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од пријатеља поче тим поводом хвалити на сву меру 
р служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још  
 Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новем 
змирења.</p> <p>Миливоје постаде, једва једанпут, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог  
ни се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се мож 
ро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стад 
 чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле 
н од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да и 
н заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њ 
ело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, ста 
ва.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Про 
боме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} 
већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је  
овог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, једва једанпут, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Р 
 себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду д 
..</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре  
 у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да с 
а таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као шт 
на на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, б 
.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да  
е добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком 
процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и пос 
е није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побрати 
стиснувши руку побратимову „она је моја једина, најсветија мисао, мој нови, преображени живот.{ 
ме богаташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба да 
 је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедил 
 и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да  
ило мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да 
о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио к 
 та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и по 
аким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава 
еки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришући непрестано уста с 
и је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја в 
 <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p>  
, у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје та 
ог тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милице“ одговори забринута  
он преставља сву очевину и материнство, једино му наследство својих бедних, упокојених родитеља 
лужба: спроводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заје 
 милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, 
 начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане српск 
атемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила о 
ави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује 
шћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb 
 из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су тро 
ко му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зебње, да м 
е се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Н 
у.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образо 
рити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за ше 
 Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља  
тпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмисл 
на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи није се противила.</p> <p>Но у осмеху Дани 
рограм се извршио на странцу у свима по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, по претходном договор 
предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је на 
је љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а су 
га су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њен 
непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се  
алилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Го 
у цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београду, под именом: „ 
наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се 
ише ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пр 
илама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски расположене, но све су 
атезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спом 
/p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њ 
е беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест час 
је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су они  
 је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим  
 буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само  
едње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, поч 
у још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганци 
час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, која досад није имала обичај да  
путио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освет 
ре, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, и 
е забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру с 
професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашња 
меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту  
ад прође рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да т 
ца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатиће 
 из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" />  
 изненађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спа 
 цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>И 
ња управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробн 
х, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14 
/p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову  
све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{ 
он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека н 
ви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новемб 
вих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге,  
У Србији, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве заб 
 раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и п 
гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу  
/p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше 
 страни, у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да  
у куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназиј 
 разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су  
 На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а  
овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препред 
 па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас ни 
p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад 
е страховите битке.</p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њ 
је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</ 
 до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше с 
да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>М 
е завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</ 
о.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> < 
 усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Милив 
ке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учи 
гурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на в 
и Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добија чове 
p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега 
и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која  
ас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хт 
тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је д 
је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се же 
те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе... 
 обвезани, састоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то из 
рово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против, сви су он 
сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могл 
рамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаш 
 било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени 
>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он о 
ало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет,  
шао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну авлије, св 
 доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он  
рст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљи 
, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадања, тачно по  
n="81" /> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због т 
b n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На  
, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се 
 <p>Политичкој партији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} 
вде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la 
оново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица 
ара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих с 
кога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове и 
, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у 
предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са ра 
ашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није противник толико џандрљив и осетљив, к 
е недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништ 
ица тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче,  
сао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p 
аш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S}  
ебала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титр 
ливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p> < 
и, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, 
тати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рап 
у себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од сво 
амо, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи није се противила.</p> <p>Но у осме 
ван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љуб 
 тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни 
м бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речи 
а, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и и 
 у побочну ресторацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако неопаже 
 <p>Ово побратимство створила је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи показала,  
више страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окн 
иљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала 
ацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио,  
азили са тачке обичног посматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава 
не, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> 
али.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са 
инску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе  
е.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору ра 
е Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Е 
рије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео 
а, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед св 
>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Полит 
асно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним 
Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па т 
о на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вече 
на гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутк 
арочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво 
орана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за 
а пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом структуром упр 
ави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао  
> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер 
ко други изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не пр 
 неког старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино м 
ва само код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, п 
ше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p 
 понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, нег 
е му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ р 
исима и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да јо 
, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је са 
ане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незн 
која се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога п 
дила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На сто 
је са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са дру 
, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Б 
ла доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су сп 
евцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Милив 
а је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прилично зноја исте 
еколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сло 
 у подруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бу 
ито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи св 
ном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошт 
 као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари поверава.</p> < 
Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би с 
нуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само попри 
ј ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на  
вао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велик 
еда, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <p 
отиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине,  
бу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по  
ојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љу 
> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет се чест 
</p> <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, 
 трговачким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на ш 
 дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговором, потпу 
 радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферан 
више онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим заг 
аја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељск 
ери проницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоћ 
ана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> < 
у.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за своји 
 пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како р 
кав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обој 
</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити на 
спе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапу 
<p>Пријатељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придават 
аш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада 
авио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због ово 
 својом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгл 
 тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалн 
сте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, 
љену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p>  
ао да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да  
ој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p> 
о и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћена испод 
оброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригинал 
вић не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са 
Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на своју прошевину.</p> < 
на сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаш 
/p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао у 
који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се и 
/p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против који 
о спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста з 
 <p>Додуше, то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је 
{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу п 
о како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда 
ласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић н 
н, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријат 
â име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну а 
зда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с д 
тичкој партији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} Он воли 
 који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре времена старц 
о надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени 
сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јо 
гу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је  
во“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем 
ко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо 
цима.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p 
врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје р 
 Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му о 
 глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочи 
.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена ниј 
кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У гл 
 играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „чет 
ели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди  
р, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак 
да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пу 
еч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћат 
нео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве,  
/p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај 
10" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су те 
што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу у 
овић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему  
морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према  
што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Даниц 
По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије н 
 искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу 
 за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у госп 
еће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“< 
 послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје с 
роши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго 
ако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Бео 
 положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за ње 
ле и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним п 
а закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога 
S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало 
> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске 
ваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> < 
нтерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на 
е, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да образујеш породицу 
шће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близин 
 сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у пи 
оћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји даб 
</p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на зад 
ивоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не би 
ожен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела о 
аримо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре нег 
торе, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им  
ише пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном п 
а његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо о 
 са својих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју ј 
а мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по  
тко Миливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p>  
 па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узима 
Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту својим малим змијиским о 
ком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена 
дитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потп 
окица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпођ 
вићеве забаве, тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и за 
t caet. </foreign> седну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по  
кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чу 
а глас приметила својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „не 
ј мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако д 
д уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} 
исмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скр 
јући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава 
ти и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема 
 до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— 
н и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p 
м.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисцип 
иреним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „М 
леде, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, ко 
ва жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по н 
 најодлучније морала произвести код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је због тога  
утањем, чему се најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је 
чине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао 
а обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен. 
а бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислил 
је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она 
еда на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над 
ћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> нек 
ена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Д 
 на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном п 
 домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама на 
а само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно предигао 
ст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Данич 
!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му  
ом у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у пр 
 разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро 
стро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У  
 њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, 
p>— „Пусти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и 
 дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељков 
га Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе  
 породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часко 
{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано  
Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> < 
 Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси л 
динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> < 
 постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није  
 Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се в 
удске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb  
о, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена,  
азговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње 
, зацело домаћица приметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да 
, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер ве 
згледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да сасл 
пет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Он 
, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје  
 утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари поверава.</p> <p>—  
е су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да м 
спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој в 
говарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничк 
 значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног п 
— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о с 
дно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавај 
>Многи често не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма г 
чило је, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде 
аго овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер т 
ивети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија,  
..{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} 
омир се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему д 
Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са о 
/p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чи 
мате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господ 
 „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије ча 
о за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога 
.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n=" 
, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другом 
угом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, за нас ј 
љатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n="6" /> <p>Сокич 
стога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепо 
ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породич 
има, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад 
иродније изгледа, постаје и пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Ми 
 сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и  
оме одазвала него си напротив отежавала још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су  
исока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и разв 
и казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Миливоју.{S} Она се наиме исповед 
оцем у побочну ресторацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако нео 
ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> 
ива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је стр 
одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p 
а сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p 
 зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод р 
ната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће  
ине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше к 
едњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у 
говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу з 
на упуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших позна 
аведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из кућ 
кица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго мо 
се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир 
о отменом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, 
 неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што 
одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора Не 
<p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је  
Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна племе 
<p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија 
 јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју  
 их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне 
 а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим 
е“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p>  
х родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу 
нтно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свим 
се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата била о 
дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нек 
о је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала 
 богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су  
 /> <p>Љубомир ослушну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и т 
 непрестано позитиван одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, 
оводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер с 
ати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он  
з то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као м 
 на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дот 
ас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који 
о се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних ра 
ра је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> <div type="chapter" xml 
ва у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због с 
часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са со 
Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао 
му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизај 
уше, то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало о 
чи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Милив 
како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су још ст 
ако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву 
а једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је 
војице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале  
у и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p 
наницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријатељств 
 још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи 
ки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви 
 Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала ли 
зноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она  
 спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубоми 
е је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су даб 
сомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шака  
черашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, к 
на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, ба 
е био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме  
 <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији 
 лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са старим начелнико 
одар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p 
стију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одма 
апамтио из неког старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и материнство 
Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да пл 
 тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, к 
 са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљ 
рестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало са 
 сви поустајаше.{S} За столом су седели још само старци, Недељковићка, он и оне четири старе го 
 n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, г 
атни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда д 
је нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени г 
>Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{ 
 свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо н 
тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш. 
унисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ет 
е и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још  
чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њим 
се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> < 
, но сад под оваким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непр 
е узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне  
о, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче ко 
 па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла  
о да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољн 
по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из 
е већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још  
е само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, с 
ни, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то нек 
Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима није 
е трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очеки 
ушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијањ 
аква је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пр 
 растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивн 
е издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше ве 
.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> < 
неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је 
ца.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок њего 
рдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много 
еликом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p>  
уковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натр 
и што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се слож 
> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непре 
 и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не гов 
и у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p 
има, толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са 
м, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно и 
чне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога  
булисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против  
чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога ди 
е су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељко 
ао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах  
 затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, 
а, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће  
ће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мог 
еђу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са ср 
 да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагач 
лико треба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао на 
на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила свак 
 вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш 
олико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кав 
алгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година 
.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми прич 
у непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под  
ца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да т 
е од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе опис 
и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти с 
8911_C10"> <head>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрање 
{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог његовог говора нису били они око ов 
, на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је б 
ницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек  
ила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница вери 
мога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по маг 
зда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, п 
о газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом ме 
Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се  
. септембра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p>  
p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да ис 
s </foreign>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с об 
а тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се,  
ље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p> 
ше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са дец 
и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријат 
 Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д.  
 сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ зак 
ебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови п 
ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактери 
је собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре 
а.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези за 
живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (који 
бомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник 
 исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста 
преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> 
> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опро 
је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред це 
зив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, како м 
воје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скри 
p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има 
напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи 
и.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер 
е, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у ов 
примети Сокица Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше  
окицином стану.</p> <pb n="145" /> <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцела 
ца међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше к 
од својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да  
ше, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне ви 
зната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме  
а да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби 
Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге прев 
ају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред.{S} А није им ни зам 
г му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од с 
градске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмурко 
 Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду вео 
дни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде они обично 
 неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ уз 
p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би по 
ац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбо 
 нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти с 
 но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само је 
ђује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове рад 
 Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар чо 
> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац к 
</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран 
ле и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу к 
о зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богати 
 он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одл 
спо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} 
ћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете  
убомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S} Замир 
ца заустављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам 
кица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала,  
ласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ с 
сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајн 
исица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао ј 
омућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче 
 да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињ 
нанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућу 
ја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Ми 
је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну ово 
 ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле 
S} Од овог правила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани расп 
уша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на ж 
 по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“  
Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је са 
клапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам  
 мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала 
рцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од сн 
оморни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група иг 
и апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ пе 
 ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је мора 
слетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је  
пет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S}  
 посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да 
це.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, 
p>Они пак младићи са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало 
.</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен доб 
 тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај  
.</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте  
савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четир 
/p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за це 
путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био 
д прилике мисли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад 
реду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који 
Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пруж 
м бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Га 
ад обичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити  
 како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе 
квих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти с 
 три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а 
.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу 
јом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме б 
а то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па  
менат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и н 
и а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему но 
а су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио п 
иш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, так 
 да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S 
<p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин профес 
ером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При за 
/p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће наглашуј 
је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застра 
е у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројав 
 корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и огра 
 веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према пр 
 пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који  
ет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Бог 
амљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену 
зда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и н 
 Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оц 
е изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, 
!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да п 
ла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То  
е шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уд 
 друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да к 
 Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао  
у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стева 
рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима  
је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничин 
е тако лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напу 
а земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па 
 <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини п 
ржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} 
n="68" /> забране на чиновничкој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на 
м на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жрт 
дају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути б 
замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близин 
ве, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор 
е у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест! 
оман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети јо 
оје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевн 
 је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гим 
p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа 
е, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну 
 друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе 
 није тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио,  
српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или песника. </ 
јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одм 
његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи им 
нега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p 
а. </p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у 
н, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на  
а.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени фил 
ке госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се  
pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је н 
 друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полаз 
срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту в 
човек.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S}  
 на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих вис 
/p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему 
ивоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p> 
а су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, 
рна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p>  
 на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица 
ј се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>З 
S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причају 
 милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста б 
свих претензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и  
у с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица 
тније промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лу 
 онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једн 
 право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда 
коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је  
м тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле  
жа пропада заједно са својим мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја  
 шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру,  
ради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, м 
 стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав. 
нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад  
м по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посма 
 има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због  
пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше 
, која у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају,  
ша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају 
ом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја зна 
имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешав 
мо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом 
ега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у  
ена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, пог 
 Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами  
страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој  
пу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати 
овине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљ 
а што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да п 
 присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он св 
ад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик,  
клете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам 
 није прећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, 
и весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда 
та проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би 
олазе <pb n="5" /> све светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници в 
 но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она с 
узимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, п 
им се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде г 
налост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучн 
/p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незн 
ину собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скамен 
<p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више н 
а наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци с 
чно весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још 
гаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са својих нек 
 ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p> 
дак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, 
 кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с к 
тим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера,  
 другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даниц 
које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, 
екакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије ж 
уло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p> 
 да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, 
та је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, примет 
.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан,  
ад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове м 
метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на н 
ве животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада пона 
 ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!.. 
 Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> 
рина.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већино 
и од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, д 
бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју 
ти.{S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним стварима говори, свакоме је милије, 
за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се  
 у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек ра 
у беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фот 
ад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина ужив 
или су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" / 
 поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом 
к би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава 
сутра богаташ!...</p> <pb n="114" /> <p>Кад прође рат онда се показује прстом на једне и на дру 
 њима своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да л 
8911_C7"> <head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђ 
 патнички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се 
ен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно к 
а дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на 
а Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује пореза, чиновницима се она одмах одбиј 
у прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p>  
же бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да 
ата погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази С 
оје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза из 
њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, мо 
вде са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмуто 
Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се вра 
е би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила 
чију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Милив 
види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два 
ознат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би чо 
Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опро 
у опет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше  
за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би с 
спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушим 
 је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је 
а, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мора 
ладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник н 
ненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обем 
илног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет иг 
 угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим ш 
и, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једв 
да, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разг 
 ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и оти 
 побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога остав 
нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним с 
стише, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их  
одударао са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, 
уд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута 
ати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица  
ео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пе 
тићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људ 
уће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јави 
> <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, 
том блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ов 
свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, 
, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она с 
 другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за 
во писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не б 
одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о б 
досављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка 
злази у периодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то началник потврди, он онда између хартија, кој 
љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Бог 
а те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, по 
о, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати 
ву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи пева 
књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да плат 
p>— „Море дијете,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја как 
ру, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао би 
ле ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, не 
ону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својо 
ћи.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родитељима.</p> <p>Св 
пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз то 
док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је 
 он развој ове страховите битке.</p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он 
ио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрс 
тив против свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове п 
евности, нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане и 
е очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посма 
S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игр 
ачице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо  
е даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати ум 
ред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега  
кушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учи 
е спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карак 
је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео с 
 или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас гото 
вен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него  
 међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурн 
се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица  
то ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати ништ 
то се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни м 
Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме 
</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповес 
ега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су 
во не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Не 
зда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одла 
ала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну но 
 има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија п 
 човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна 
ила су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне  
што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да 
вати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја са 
 за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у кар 
њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријат 
у добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ј 
 кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да при 
исам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се ра 
да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спр 
описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад  
, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем 
 се по погодби није могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнул 
х био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома ми 
чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љу 
тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Вра 
и, оваког међусобног поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге 
нај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се н 
и“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „постаријега!....“</p> < 
} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, 
обро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла,  
е каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S}  
и изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан  
ву полако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p 
а има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Д 
„Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тог 
сало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Та 
г рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у моме свакидањем животу, кад  
ла, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда < 
 n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног ду 
 оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилу 
кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, 
 овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу одмах о томе извести, 
олом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничкој плати 
ри улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за посматрањ 
 ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу чет 
 се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити нема 
иливоја са неким особитим задовољством, какво је својствено само родитељском оку.{S} Он сам не  
тпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни ма 
руге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка.{S} На посао дакле! 
штовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му саве 
сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе из  
 зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госо 
отови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи 
учајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у  
реди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или песника. </p> <p>Ако је леп 
е особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Нед 
х н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату т 
мрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше 
 <head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p>  
нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошт 
бави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена п 
 смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако  
<p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па б 
аквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица,  
та, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан 
итета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> < 
 бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворан 
ик, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник  
 Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експед 
и су.</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници 
вши огромну штету на извезеним шљивама, како се подножје његових финансија почело да љуља.</p>  
> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Београду, између заинтере 
ђено, да даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред  
азивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд у 
јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио тво 
он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" / 
едајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад 
и су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> 
ецу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је с 
у на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу 
прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одр 
онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах,  
ким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима 
да по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и дра 
већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кук 
ће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико  
ца, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве 
p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му  
вима.{S} С тога он није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не  
их, обојег пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што  
ве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепо 
не агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постај 
о се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка у 
окојник немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p> 
 треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја ни 
олико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а 
 мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим покретима свога срца 
 најплеменитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{ 
, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од кл 
/p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописив 
агог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на 
 хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, н 
 „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почне 
итају своје <pb n="110" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкурен 
 је Сокица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мил 
ба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати 
н је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господ 
дама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му ј 
моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада поста 
 Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади проф 
“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас 
аво да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} 
</p> <p>Спољашњи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p>  
 Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена  
тарији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на г 
, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног су 
ог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном ме 
.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Миливоје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, збогом 
 <p>Ако добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се  
игурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових речи отпо 
 му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, 
 се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па п 
следио, гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год 
} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друшт 
нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и  
ко жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професо 
ћ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прв 
твар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњ 
то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </div> <pb 
друго место седне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу  
оге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка ниј 
Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љуба 
едељковић пуши фине завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и 
а Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те дон 
осине постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију,  
и Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе 
спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазд 
у.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један простр 
че:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непре 
а била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забав 
уницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње  
бомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код Вас, као  
ако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмља 
еће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљи 
на срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно д 
ваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке ц 
у гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> 
у на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале 
естано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути 
 са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих  
 развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љуба 
 која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришива 
најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{ 
о са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и  
у меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир  
 да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако ла 
ивота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Да 
ораше Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни 
дно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за  
кица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отво 
на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигу 
ава да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш  
 да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас. 
, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики  
а лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскр 
из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу с 
 она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се ц 
>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест м 
S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Те 
вих заспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</ 
 тек развио посао на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчев 
ада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не у 
Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отвор 
> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној 
е копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p 
р је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао 
ило погледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" 
а у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако 
атрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месец 
 му подигосмо и споменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама  
равнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир ј 
ни светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим ст 
нио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио 
S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке с 
 Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласније, и за 
ој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту  
тране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Д 
звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види 
S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире! 
ат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Г 
црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде п 
нила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седе 
ки, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за  
" /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бај 
рамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим  
дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече:  
о, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div> <div type="chapter 
 Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један  
здух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) 
з у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен обухватио све сталеже и слојев 
се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предос 
 је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда п 
 само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици д 
p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокиц 
је противник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из се 
о знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позај 
 Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопш 
два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</ 
ијатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по ч 
са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу мла 
 само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p 
а оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе 
тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била 
стано позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живо 
„ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погл 
нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и 
ерена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука  
аметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Та 
 допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103"  
и побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је  
азумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин 
ост његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ра 
му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја  
е збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и све 
p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> 
.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разу 
, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и  
на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима  
угарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Коли 
ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</ 
{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места 
своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана 
ница неколико обичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово ма 
канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, к 
 чији откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде кр 
 то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: сел 
епобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни јед 
 који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, оби 
155" /> <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише 
та је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе про 
е, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма,  
 да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па као б 
крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав ст 
и Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешк 
 чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најновији „Заб 
тир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат 
рдевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се ни 
ци треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила  
оји сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од н 
а имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се нам 
ао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Н 
оља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојиц 
и као пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога 
 ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p>  
и и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>О 
оте српских писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са н 
ати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги 
Сви су они чланови певачког друштва.{S} Као такови, по смислу свога статута, нису правили разли 
после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жиго 
са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну се он према суседном столу, промери  
још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у п 
ад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, п 
емо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све 
 и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имен 
 кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то  
у досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим ти 
му доби величанствену позитуру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као ла 
арочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако 
ра они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нис 
ише „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе. 
е, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му  
уде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих бе 
вари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непре 
.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S 
</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расп 
p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом 
, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад  
није напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће 
 Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он 
37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> 
коше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (што није био случај), на 
обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће 
 о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, к 
е стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.< 
гошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз дру 
ћаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде  
 су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колик 
сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <pb n 
 до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богат 
родужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново з 
седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на то 
исле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их,  
окица није имала тако високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb  
из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је 
еном разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="15 
гађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај  
 је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да  
 коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву би 
ога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, на 
неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје  
а чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумен 
 <p>Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на н 
међу себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде п 
ражене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S 
здала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> 
у, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила  
смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непо 
ић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У 
> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкада 
она супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађивања овог осећајног  
дахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но 
 слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег  
{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и 
срећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми ина 
ко св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а 
ћи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после о 
вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам мо 
о младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоме 
 пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и 
 с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, 
м погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе др 
тало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, т 
у.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је 
ећ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није развађао, пошт 
 дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи. 
 он није више онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало  
лично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном живот 
но благодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од  
а разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам 
лови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, 
азне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пут 
га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе  
ње и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно,  
> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не пр 
м преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса ни 
угарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцег 
p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb  
 да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су  
 вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милости 
 а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти 
последњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлуч 
, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да има вл 
бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, наш 
лни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то  
љи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехн 
ва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> 
други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, ви 
, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је  
лога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би не 
рањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драгано 
ки.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</ 
крипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низ 
ја су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети. 
 накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац  
мљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који 
не погледе немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красн 
.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40 
едељковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p>  
а столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничкој п 
х се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p> 
о, ти удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најма 
м, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трговин 
а и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њег 
а Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type="chap 
дно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливо 
улу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газд 
Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.< 
подине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливо 
е веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, 
 није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно ст 
а ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се  
изини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се 
чине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био никад  
спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авл 
цу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто 
м покретима, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у  
сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пр 
е све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов супар 
да за овај племенити посао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла 
 српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати спржени, претворити се у прах и  
е.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши огромну ш 
епе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди,  
адих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоменути 
 он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше  
 а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели 
.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да с 
 који су пређе њему са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског  
теље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, 
пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакоја 
рски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог 
што тражити по горњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте само 
, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико 
ца Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати 
омиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено поштење и добричина.</p> <p>О 
лим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом в 
мејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p 
огу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактеристици таквих женских носева, била је то лукава 
пођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрде 
скока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај п 
 /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријате 
b n="50" /> <p>— „У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у 
и: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испу 
подин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је та 
г члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаж 
њој соби.{S} Од њихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код  
е, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За сто 
<p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би ср 
о јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад  
ни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом со 
 позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n="80" /> Недељковић 
 /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и  
руге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марја 
 или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према овако 
јум „великога фарбла“, на срамоту свију карташких прописаних правила.{S} Имена ове господе игра 
икери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p 
, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већи 
и том обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола г 
о своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одма 
ходно предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва рук 
гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није могао бити  
јом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испи 
а је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за  
 него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се о 
.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се  
 лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сас 
к.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, к 
им се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад 
пским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} 
касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да  
чак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се 
не поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведо 
ла.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звек 
смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{ 
ити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" / 
а, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милице“  
тићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што вид 
>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи см 
де, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се веома  
лико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{ 
Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну вр 
ршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „ 
у.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, шт 
се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе 
ко познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Бориво 
ставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назв 
рмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање постао је овај странац толико узнемирен, да је у 
лосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионар 
еру пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опазићет 
а буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у глав 
а (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то сврш 
о овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; 
.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па  
о жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд 
ају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете  
е ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и 
 најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити  
капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толи 
еома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посматрање са свим је за препору 
ад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, ш 
месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а с 
ђаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са 
 који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то 
у одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краста 
га веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом  
е и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво ј 
ено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што  
 рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више наред 
 овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто  
 газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, п 
 ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад б 
би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда раз 
во се у практици показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран  
еба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима,  
има горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предс 
а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово послед 
овест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убр 
....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и п 
гуљастог, носа повећег, но правилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше цр 
 бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би мно 
 и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих светлих оч 
p>Даница, потресена овим очевим речима, клекне пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очим 
{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова нема 
, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да 
 био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе з 
и.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим 
/p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устад 
о погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагиба 
 прозоре, налажаху се сомотом превучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по са 
 призором.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста при 
едне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу август 
рине.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки  
 кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис  
ћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Дан 
адатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисал 
, вртећи при том обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла 
мптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одла 
p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими с 
 је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап 
новића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера и 
у своју давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој н 
тпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, 
 било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трг 
је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора Недељковић се н 
е и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштв 
S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе,  
и одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не  
 Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића.</p> <p>1891</p> </div> <pb n 
м поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље  
, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину пр 
ус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују туђе принципе, па ремете ток н 
ани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неко 
е данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књиж 
ци, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накуп 
 Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и неп 
рината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у минист 
пијететом говорили о некадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагл 
 даље:</p> <pb n="50" /> <p>— „У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непр 
као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда  
 ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твоји 
Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више не подупире, те се њен  
доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је 
а ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме није кадгод у жи 
оворило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да је  
па ремете ток нашег природног развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и 
 који је некако случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па  
познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојиц 
ућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све  
вему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, шт 
а, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре забо 
е, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (бе 
у ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“  
мишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја н 
ца је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија н 
исањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се н 
то по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људ 
<p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, 
како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко п 
е умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да 
е испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан д 
о, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већи 
 у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон 
о, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово пос 
аница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни  
P18911_C2"> <head>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгу 
ла.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа уста 
се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Мили 
apter" xml:id="SRP18911_C8"> <head>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био  
 из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних 
 угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сања 
мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} П 
вежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, ко 
} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступ 
аше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овлада 
ред њеним очима појавио се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дуб 
ху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, 
а се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Та 
и!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p 
авни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Им 
 на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, з 
умеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога 
> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p> 
 иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурн 
м.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и правилим 
, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у 
ило је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцен 
дру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да м 
луже за пример многим младим браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, овак 
о од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи потпуно уверење, да ј 
ечност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољн 
да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених послова, за које си се обр 
одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјаја 
ба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, јед 
цу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновника, узима се хранитељ, и од 
енденцијозност према правим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне зб 
м, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би мо 
о друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија  
вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p 
 томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају своје 
неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позај 
омиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући 
који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ б 
звештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с  
ада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су с 
то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као  
ерације.</p> <p>У времену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, 
дужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш о 
зи он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало 
"144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама 
73" /> <p>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић н 
морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафана 
моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал. 
оту човечијем <pb n="120" /> постало је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „пр 
свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека жу 
а су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па ча 
ноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је 
 појезијом.{S} Сентименталност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само о 
манама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“.. 
лутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но  
ве друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи н 
 данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сир 
кти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима милосрђе и у 
 <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво 
о обвезати, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу  
ким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста 
кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на ш 
ма жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био М 
и долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два  
обричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то о 
то то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома у 
во не пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која 
<p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> 
ми, Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто кр 
ога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а  
 опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{ 
карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и 
исмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасно 
а је она најодлучније морала произвести код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је зб 
тку сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољн 
 тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад 
ворена.</p> <p>То није био никад обичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову 
 прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од  
 на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n 
орожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на 
о, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек од 
ој.</p> <p>Ово се у практици показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањ 
о посматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> < 
вету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна ви 
 овом добу године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина била ве 
 Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опе 
амо, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше  
 код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у  
 могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p>  
а су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се п 
 неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, от 
ругој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Мили 
ко чујемо чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најно 
атиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, рет 
 дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је п 
када.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је  
им понашањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.< 
ла...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обичн 
ије к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хи 
је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни 
е долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он из 
 <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милиц 
e="chapter" xml:id="SRP18911_C4"> <head>Код Жмурка.</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на поче 
у због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка 
код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против 
су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према оваком стању ствари, игра 
зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост  
, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом сусре 
о је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У 
и класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих  
остале на празно.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, та 
</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> < 
обу, тражећи све једнако нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом 
ерино задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки в 
 с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Д 
> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово св 
бо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким  
<p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газ 
ту, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, 
 живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут  
ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а мл 
>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њихов покре 
ао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p 
“ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад с 
у се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себи 
они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу. 
 <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика показива 
н.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу т 
хата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена. 
ас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p 
авило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то  
 се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и пот 
стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седе 
не послове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређивали на какав други 
раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавнич 
елепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се 
ј срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, 
{S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, 
гледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити 
сту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, д 
</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пиканте 
.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даниц 
е одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n="136" /> У  
има седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је мате 
атеријалистичној <pb n="107" /> основи, која то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да по 
тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је 
у.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал с 
се она одмах одбија од плате; сиротињи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само б 
 веровале у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи 
 n="12" /> те известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“. 
воме питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што 
о горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икад 
а очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се  
 нашег природног развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралн 
есту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la"> materia incepta por 
меник, или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песни 
аду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беш 
 је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве.  
 је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се 
Отуд је произлазила његова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p 
ство створила је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи показала, и која је доцниј 
ао да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улица 
 ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са К 
Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућ 
сички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајеви 
тић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се св 
е, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p> 
ру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви  
не беше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе  
ана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и о 
ница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сок 
е може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо 
ру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он 
са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најс 
ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује инте 
да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку пред 
оја се одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног р 
тића привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Сп 
ир сам собом, „покрај свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки  
чалник потврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и  
утовањима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.< 
пошто је та улога припадала слушкињама, које су упутством својих газдарица испиткивале ове и др 
ма пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само ј 
им очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јав 
у полазили са тачке обичног посматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задов 
 наде, и неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећн 
, покрај свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољ 
а својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одјед 
казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и  
о, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Мил 
е се непосредно пред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после и 
 једно за другим све животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његово 
p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају ди 
погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на  
кице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој ко 
</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назвати: стр 
 и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одмах после  
 даље, не хотећи преносити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започ 
унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде појед 
 ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се се 
 тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сад 
у се уз широке <pb n="54" /> степенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стр 
 да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада 
ваки покрет свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Мил 
запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви 
S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогл 
 прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушава 
 био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад  
е и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неко 
е са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заје 
 је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после ве 
ра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два стр 
дима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с ме 
читав догађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад  
, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што  
оме доцнијем <pb n="111" /> образовању, које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога послед 
е младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утеше 
ма људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица  
гим породицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се 
ама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница пос 
ос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи  
од толико твојих несвршених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S 
 вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p>  
<p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда 
да Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне  
но огледало њеног отменог васпитања, на које родитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка.</ 
еља узети одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Данич 
да Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је н 
беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који  
а па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је  
у лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с 
интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Мил 
ца дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници 
да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.< 
ону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овог 
девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете д 
г Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.< 
оја су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати,  
е.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше 
а, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верен 
>Срамна потвора не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пас 
 да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, ба 
оћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубо 
м небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храб 
испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао  
> <p>Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чик 
 рукавицама.</p> <p>Од наших познаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до  
ли, запамтио из неког старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и матери 
осут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се  
ише као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју ду 
 са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још ч 
а, и давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p> 
нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, д 
ује о нашим старим трговачким односима, који су наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам  
орила међу овом родбином и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније о 
 лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу,  
ла но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у пози 
 сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о те 
ј неприлици, јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би г 
ни тога човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и по 
Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су с 
зија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, т 
 и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста 
оласком оне поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних не 
по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијаху Миливојеве <pb n="22" 
а, за споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су т 
уле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му 
и сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, как 
тпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мер 
ут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах  
у четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад 
год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, д 
 до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није с 
 /> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, 
беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он ј 
где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за 
јзад отклонило спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје ни 
 гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>З 
S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правил 
га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, 
да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем капу скидали, да 
и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно испунил 
ош и неколико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Со 
час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне погледе немилостиво прогутавали,  
ћ је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и 
 млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварал 
е са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђо 
9" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад виде, 
 су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују туђе принципе, па ремете ток нашег приро 
кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о  
ца буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p 
</p> <p>То чине само сиромашни трговци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— 
 ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при представљању беху сви стојали, поседаше сад, з 
/> <p>— „Марш!“</p> <p>Претећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умир 
и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разум 
је.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он ус 
 налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, би 
сна омладина повољно реши онај задатак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји  
ва облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, до 
ређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да с 
 часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала 
ле, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се прав 
 је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Ми 
ј линији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p 
, <pb n="126" /> чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се 
о тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по св 
рање нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић то 
акоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је п 
но остави се препирке са таким човеком, који нема појма о части.{S} Он није достојан твога разг 
олно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му 
а испод руке неким постаријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни 
 госпођице са оним постаријим штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ов 
д нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту 
развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне сре 
тићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p 
пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога п 
> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару  
орам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак 
део је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна у 
мења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За  
седала господа за овај племенити посао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету до 
на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и  
хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доко 
па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у ве 
 остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико забора 
илџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газд 
ало.{S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиро 
а, воде они обично само такав разговор, који разгаљује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и те 
е и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубил 
</p> <p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било вр 
вљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја 
к не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</p> <pb n="148" />  
есе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отп 
 којим се спремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госп 
е; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српс 
олутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беш 
 се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, ко 
руги набијао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изглед 
 најодлучније осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен об 
 Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка  
 један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше 
 кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p 
штеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословен 
, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, 
те г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код В 
ола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила 
зији при VII активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљо 
 овога дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне 
ен, отргнут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим ли 
вање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељ 
ас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и  
ве са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома  
/p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p> 
ивојева пригрљаја, те полети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој  
b n="60" /> неки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришући непр 
ливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средс 
 десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једн 
ји је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Д 
ко, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме 
слиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Д 
у у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао, да  
и“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали о 
е као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо 
 га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом че 
 пажњу од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То  
ска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или 
жи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је 
о увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а 
 вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави занат 
ово.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само сиромашни трго 
 за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није у  
никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином 
 душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb n 
ку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септемб 
 оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не  
о, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи р 
ету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег  
/> посао, неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се латили баш ника 
 а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити 
азећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну ст 
о ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме какв 
за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мо 
а изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живо 
е, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико с 
ца Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, 
ту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десета 
„а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи с 
 <p>Изненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада по 
заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре шест 
 људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и 
талеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати спржени, 
/p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје 
их хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти њего 
у људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као што  
</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море  
е него све уображене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због којих нема 
о, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те је  
ике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја м 
 на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмен 
ће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, ко 
ку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и 
уле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплати 
земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> 
ш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније саопштити) савладаш, умириш и утеш 
егледају разне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси,  
изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица Недељковићева мотр 
ати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе несрећном 
а бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам  
ослова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Милив 
са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, 
ло је још две велике простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протез 
оступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше 
треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сја 
 за пример многим младим браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког м 
ва велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столови са мраморним плочама.{S}  
 за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалос 
азе много важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављев 
ме, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крс 
аква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, б 
вар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са  
ичаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> 
а џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокиц 
p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p> 
м прозорима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и  
оново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо 
оши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила  
в и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође о 
предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.< 
 је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад тре 
кључити, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.< 
 само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</ 
ти, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да о 
 наштампана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир  
ички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје  
сило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливој 
<p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту упра 
ома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n=" 
ешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тог 
гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш 
<p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабде 
јих родитеља остао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао  
и уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Г 
а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ пр 
уди, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње,  
, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му п 
и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>Ово побратим 
коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{ 
еља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља. 
 о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопал 
дужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи с 
 досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим  
ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код 
су све понуде домаћичине у погледу ових колача остале на празно.{S} Но неумитна судба, која кос 
 код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак 
е Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет! 
 имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и у служитељским органима разних београдс 
ске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде.</ 
у искрено и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се руке своје миле и обожава 
но кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање 
 још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толи 
 примећујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно 
дне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио,  
још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичн 
ле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад  
 збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— 
 На посао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је 
намо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ов 
ро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да шт 
че, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку мој 
е, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Мил 
и прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би би 
е радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић п 
 отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки да 
гатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према т 
3" /> распростирала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост њене околине.{S} Ник 
p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости,  
генцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантериј 
одужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а 
је осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао б 
е сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоћ 
ира, па да се отпочне набијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n="66" /> црним нег 
нуфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске 
а правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је дан 
 од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћа 
воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За столом су седели ј 
есрећнија служба: спроводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити 
у шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику  
трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S} Та  
Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак имена приложио сам у  
ћ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдаш 
чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мен 
гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тел 
 сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби пр 
повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, 
 онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и  
, него се задовољава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p> 
и у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као он 
војени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине 
е међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарл 
м и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла  
двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране. 
губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при 
лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве 
далијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском пева 
и, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и 
римећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде облик читавог свечаног говор 
аничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући 
на, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се з 
био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Мил 
и се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспоразум неверним пре 
одитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла ку 
 икаквог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да з 
ет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S}  
јево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Недељковићевих  
тарце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две ве 
слађава успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за  
топа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p>  
е за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно п 
а ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он дол 
о таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не мож 
а непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да од 
овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод 
еном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната о 
 морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни  
шан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Стр 
обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарс 
према прозору од кухиње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину ку 
71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпо 
зор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завес 
чење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати,  
.{S} Ту он живи са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајлов 
Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је 
томацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, про 
 то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} П 
 у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и у служитељс 
еће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних расположења створила међу овом родб 
товине него се непрестано позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте 
лаву, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем о 
 у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</p> <p>У  
уле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као шт 
ачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужит 
изије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p 
инама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и н 
за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!.. 
p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <p 
пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова 
проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредн 
оје одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав 
а их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше н 
p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двој 
ко се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаж 
> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне био је С 
ижи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p 
Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Вели 
ије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан  
би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена је финансијс 
су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим и 
него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им 
ске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Ос 
и не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац  
причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се 
 обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену п 
вих заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што 
е на празно.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо до 
тији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} Он воли да све ње 
 кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљд 
ладожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи  
ба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома  
угачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далек 
 <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му 
г Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво 
с једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекл 
а понуду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева 
 се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154"  
да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> 
...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му же 
наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, 
реме, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, је 
 она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје 
</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброт 
>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором 
ачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поздра 
д оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, 
јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то годи,  
ки, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се није н 
поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n="15 
чања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је  
 драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено реч 
ба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек  
то се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да  
сте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада 
 би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не ид 
за њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених,  
га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој ј 
!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ каза 
аћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама наста  
а:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је  
мо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, про 
о сад!“..</p> <p>Сима се преобразио, но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интаб 
 <p>— „То није морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих н 
p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> < 
е овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим  
је тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер 
равилности одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом с 
бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> <p>Његови п 
осле ове мале почивке, настави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби ј 
о домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, г 
ети поново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта в 
Петровић, професор!“</p> <p>— „Господар Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебел 
 отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> <p>Коста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се р 
ој муци са Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна 
а продаје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на 
и иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{ 
е, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.< 
 друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим стол 
сад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је  
ве каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи дол 
 треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар  
 продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај м 
и дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} Проницавајућим погледом, промери о 
 је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе доне 
о смеши, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке,  
гледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливој 
и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с л 
ребали Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи 
{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланке 
абаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устан 
ути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, 
18911_C5"> <head>Расцеп.</head> <p>Кућа Косте Недељковића налази се у министарској улици.{S} Ту 
 продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице 
 <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеб 
к одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до  
Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</ 
ко, у побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да  
на.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непреста 
 уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за ти 
 ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, п 
о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се  
ликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исп 
</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две ка 
ан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо.  
и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ос 
мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, п 
p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је  
кче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту својим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није м 
га правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на је 
дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одат 
 но правилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више ис 
ма дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете мо 
е на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и прашт 
огледа могу се сматрати као савршенство кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег и уједињенијег с 
 на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n= 
да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно им 
ју се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да  
гао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну 
 са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад пог 
, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије 
вакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју  
се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, 
ије удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато 
но двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p> <pb n="15" / 
о је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој ј 
чну ресторацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако неопажено оста 
у најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на 
 лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и г 
p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали  
наест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад  
е.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигар 
лонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, сп 
 најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар 
 овим призором.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Кост 
био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је м 
 данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Он 
адаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву ру 
саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала 
 паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p 
 се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то 
е црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахор 
</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и  
p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише,  
е, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогла 
фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајах 
ни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</ 
им друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је 
ка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и  
ећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, било 
раше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојк 
>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимо 
це, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које 
амуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још 
чким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу 
огу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве забаве, тако од прил 
 је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила се Даница за господар 
на, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам  
ресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p>  
>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на свој „Забавник 
га свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да 
асила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут  
ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме М 
 ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази 
убомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дре 
те погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољ 
ше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокиц 
 својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша  
дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође 
а дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њега, па гледа 
ни газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда 
а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су  
робавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године  
и се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из 
мбра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубо 
ик.</p> <p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба 
и.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница рече св 
ек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „ 
чају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске  
<p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер  
е Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследс 
ају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба 
 је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) 
о изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.< 
ањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума 
скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују туђе 
рема своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваким речима предусрет 
знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам 
г, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> <p> 
гове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим ре 
S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви укућани га 
ље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо  
м, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да  
 да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје помајке, то  
запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је због 
и као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу,  
ве главе, па ову полако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и по 
ук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VI 
есне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII п 
хроничар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова п 
ула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што и 
у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа  
ти узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај  
тена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, ста 
> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива  
лави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин,  
ледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела,  
 и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што 
ако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна  
је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па н 
н.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према м 
у међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа 
малежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно 
 а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфро 
шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи 
>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху 
 се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је би 
кривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која г 
ковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи ук 
а свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро 
ма.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен ови 
о велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима 
рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, ка 
акрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих обли 
беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са к 
и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љ 
ам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо 
одски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се све 
огађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љу 
је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки  
љивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасв 
анашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Д 
одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а М 
 га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима 
одина.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике  
познати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка и 
ла, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубил 
зор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог пр 
у, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен, а пре 
тане, пређе руком преко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не  
ина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p 
софисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у р 
гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љу 
, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви  
и!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке н 
 у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату претвара 
124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липт 
из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, п 
ан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао 
<pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринутом  
 са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе с 
 код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у  
воју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћ 
ега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја  
 у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толи 
по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оно 
и његови, који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан силом о 
 која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје ма 
има:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклон 
 но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих прет 
е до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Неде 
е мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да п 
воту никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим  
— задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху 
ма су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S 
убила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо 
p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се не види, и чује 
и Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у 
разне спољне послове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређивали на к 
, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкције  
кти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, ш 
ју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог породичног спора, тражећи 
 Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и пре 
ливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више н 
има са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине 
зуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погл 
да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за 
, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само св 
 ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско- 
ече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише нег 
а и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима вр 
а мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет  
раницу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, молила овог официра, да за с 
Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас п 
 га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у  
ија, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p>  
х и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за о 
стао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога,  
чуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође 
иво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним г 
Миливојевим интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сум 
сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну, него с 
 Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у пензији 
, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране мл 
ахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако не 
вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукам 
 још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици ч 
Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одр 
а Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје  
је не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом дете 
 гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он ј 
ња, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити  
 средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је  
ти, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у  
предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу 
е намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити,  
свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобран 
 замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и ваз 
био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица  
 Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужн 
обру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином ште 
м пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме к 
се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па за 
елог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу  
уга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S 
ећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то  
е, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе 
ет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у ос 
агајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнеср 
тинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући му форинту по десет гроша и  
 џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p>  
 на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где с 
 сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састоја 
ици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће 
ге друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом 
ко, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао са правим стањем њеним.</ 
чи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа ка 
шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље с 
59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски и 
е под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да 
ега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па с 
 на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саветника у пенсији 
лужитељским органима разних београдских кућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцниј 
="SRP18911_C5"> <head>Расцеп.</head> <p>Кућа Косте Недељковића налази се у министарској улици.{ 
е.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдан 
ево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом 
вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Си 
а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема нак 
ато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по 
чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то мож 
 јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био п 
н тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало про 
 истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је нам 
а Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређе 
.</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обична ст 
иновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p> 
оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића  
 тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их из 
ло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и б 
а седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпођ 
је стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се ку 
S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Са 
еђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио 
ивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала је само кувари 
не, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени мно 
 кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за 
 остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у н 
д прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато п 
 слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектова 
а, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући  
азда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их нек 
о у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Мил 
облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија 
а пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна  
 где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад 
оз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> <p>Нед 
 <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него му се 
онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога 
реме најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он  
ом да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Б 
 јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Миливоје 
не, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више онако 
ела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао 
.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њихо 
је био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео,  
> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од ј 
а је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се м 
а, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину бол 
ног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су 
 било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никак 
 ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, д 
бог уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, 
, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност прид 
 даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било м 
иђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даниц 
 приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, уживали  
вићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла 
ог расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била 
илица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала 
евесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим  
ећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више п 
, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливојеви.</ 
е вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закљу 
е нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, свра 
верила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично леп 
не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Н 
забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и  
/p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уно 
не руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најб 
Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за дру 
м на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео ра 
а је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зац 
е боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и  
ћана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно д 
апрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева д 
јачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат 
тари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад с 
азмишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, 
 радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири 
не.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне  
 места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако  
а Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише  
ећ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, 
их на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу споп 
о за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да м 
 Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је К 
ек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста иза 
ста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, п 
јвише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађ 
икетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb  
ердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кр 
ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили 
 да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би 
докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и н 
де, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним весел 
ресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ с 
и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у и 
Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове ка 
уду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p 
аци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди  
ене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окн 
испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје пол 
, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: мирије 
 се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пута прстом по челу) онда он  
ећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које  
ости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћи 
..</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} С 
 Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш 
гођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, 
ј за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али би 
 <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би 
о, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Мил 
оме, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Недељковића у толико 
је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја зах 
екиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је х 
извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чије 
 је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла 
де су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} О 
 му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао  
 добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и а 
..{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио 
чи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше там 
рку, толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!... 
додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и  
 доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затеза 
а, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Она п 
о се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат не 
јапурености свих, обојег пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро приј 
ивоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, 
љени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, ко 
 лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи  
тић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не 
иваше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он 
 не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</ 
ратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за јед 
гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побоч 
матрању слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко 
овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави то сад!“..</p> <p>Сима се прео 
вори код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора с 
 стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са које 
е, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за ма 
ги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог дола 
е да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање 
ни <pb n="52" /> посао, неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се л 
1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је с 
тепенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним  
<p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p 
а редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, ко 
пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто 
ао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше 
е дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколико пута о 
рало.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну се он п 
pb n="47" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио 
е групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им 
атраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и бо 
који нису имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све што је добро, и 
х изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> Repetitio est 
p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<foreign xml:lang="la"> Duobus lit 
.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање 
зда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћ 
 старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> неки чуд 
о десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је би 
у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено 
аше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, к 
, одмах на почетку цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београ 
 к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се ве 
жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је се 
, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p 
III пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди н 
ро-у тада понајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се  
 сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српск 
српски хроничар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога М 
ио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на 
ивоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ов 
опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Бо 
но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но о 
и нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је п 
се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске п 
дио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему  
 у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се уп 
, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно поглед 
} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кира 
о, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане „париске штанглице“, „патишпан 
 није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непр 
S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир и 
ах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само  
како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле,  
уди учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје 
а трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где  
 ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало 
 граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, 
ној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преок 
ђује и пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше 
ој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па су тога ради шиљили ушима  
е циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих  
У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, кад им пи 
 другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова дру 
а оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће д 
ћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безна 
неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му 
ека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, 
 му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Сим 
а издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу р 
у црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки д 
у, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помо 
ео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљ 
клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око вод 
чеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици  
, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са св 
, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак њ 
и беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепо 
а поново засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола 
..</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, д 
не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Беогр 
сом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала пи 
чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме гл 
воја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p 
олазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то  
<p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што  
лност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају 
у, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају 
вде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје бе 
оличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине  
ца и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>М 
лучај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, који беше п 
ела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и ј 
Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но 
ога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам д 
е, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу у 
b n="54" /> степенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> < 
а) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у б 
удио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје с 
е имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одр 
тићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па 
лади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, трговац 
сок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и  
 тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад с 
ог уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а а 
ишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у  
Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и  
 тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију страна гордо се узд 
и није то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивк 
че платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p 
 а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме није кадго 
е отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова ра 
аше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе г 
/p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још з 
<pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по  
p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, упра 
, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> пре 
вих лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба 
се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења,  
родиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним  
> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она 
 се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.< 
ати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У 
 што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког п 
је, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуш 
ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је  
еднако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у д 
p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на околину собе, тражећи непрестано Да 
ој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње 
 то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружен 
сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда  
ени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног  
</p> <p>Сметати могу тада само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с д 
је и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није нико 
ад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислим 
шао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак 
 да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начин 
 згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њ 
убомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових с 
ђе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку дру 
ћи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер и 
је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, н 
>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p> 
ш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић одгово 
мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, н 
 је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав. 
емилостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе с 
оје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одго 
оче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p> 
 као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p>  
и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју слобо 
у, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ћ 
, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година да 
{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока 
 у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно  
</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокиц 
огледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома ра 
ји, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{ 
 и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени с 
ркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсиј 
аспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p 
а сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш н 
иливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>—  
ом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово з 
 јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оч 
ако нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полић 
 у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сок 
би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на 
о сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Ва 
ја се у дивним, правилним цртама његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је он 
 су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда 
у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гоја 
и пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих светлих очију, и по 
 свагда је оштро посматрала све промене лика Миливојева, па по томе закључивала његово душевно  
ве, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улиц 
 писаћим столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, по 
 а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренут 
него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, који је то или ве 
> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су прова 
и водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над к 
 лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p>  
 са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо с 
.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Цел 
 радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то пропису 
н <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатник 
шнење зарад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе нал 
е, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји  
елником.</p> <p>Недељковић поручи одмах литар вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па 
гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја 
ит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и  
атра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли ј 
 пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца 
ут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то 
 је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тре 
еш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</ 
чекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски 
страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па  
цу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Ни 
плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо све 
 се могло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капи 
ико пута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водос 
кидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћи 
н добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки 
.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре о 
{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу  
но осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздрага 
и овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како б 
рдо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема п 
 у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> <pb n="130" /> <div type="chapter" xm 
 нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида  
ће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1891 
осе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, сиротињско пиће.{S} Но 
а, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој а 
њигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, је 
 су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њи 
вако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огром 
тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не  
Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, о 
ста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано з 
азне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{ 
о нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично разве 
 овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то  
стици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично го 
оја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто 
а предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва м 
 даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки п 
то већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завиј 
е њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— 
<p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељ 
p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Келне 
и преваре, тога општег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голу 
. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, и 
ашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готов 
ароде!...“</p> <p>Чаше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p>  
ку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било кра 
то сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја 
} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство з 
изма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се 
јали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се 
брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изу 
е светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне 
...</p> <pb n="81" /> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за похвал 
а једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се пр 
 у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачем 
ном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p> <pb n="89" /> <p>Миливоје није дошао овог ве 
ужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда 
ако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази се у 
Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n=" 
вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гл 
ли сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове 
одични раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љ 
прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему 
је, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ прим 
pb n="36" /> <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји  
воју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима 
похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а  
о више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ни 
станка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да раз 
убомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и  
шта, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и размршују њихови рачуни. 
S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има  
 никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а 
није осећаје непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано  
овале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја 
тири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра 1884. годи 
оји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <p 
негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурман 
ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обра 
пуњујући хармонију, створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на 
би само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огледало чистоте брачног спокојства, 
 од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!. 
ивник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сма 
} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве  
е, у његовом понашању беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p 
на то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта  
.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће 
p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да ство 
 ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила  
се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је в 
, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Н 
авању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будем 
ог живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други 
, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се рук 
колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да  
дима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у вас 
ном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Дани 
одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело сам 
з ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватр 
од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај ра 
тише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, 
му је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у н 
викне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди,  
пијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао с 
дим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила  
х зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче општ 
</hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особ 
водити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци српски 
је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице напис 
ршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Не 
о ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Ка 
та се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига б 
зор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђ 
обродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства правде. 
 тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у 
 у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по 
е с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада ост 
срећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, в 
м овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило н 
мен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је  
ћ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубоми 
ада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његов 
рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, које у све 
<p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању  
Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати 
еже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одла 
неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколи 
сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, о 
ко земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа к 
 онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на 
рво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћутање.{S} Миливоје 
 челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, па онда, п 
</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго д 
редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубомир Стевановић, чиновник министарства правде!“</p>  
а не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити вео 
лице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“,  
 прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p> 
41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах с 
ахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадно 
Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а  
е ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебел 
апита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p 
 у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p 
ина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додај 
 незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира п 
којених родитеља.</p> <pb n="123" /> <p>Љубомир на ово само уздахну....</p> <p>Војена музика за 
а и побратима!...</p> <pb n="128" /> <p>Љубомир ослушну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За  
ј сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја са неким особитим  
а у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас дв 
ако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n 
е тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху 
е, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи  
потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев споменик, уплакан  
у.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Миливоје прошапта:< 
!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он 
 и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицо 
хитај!“ примети ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, д 
 људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим  
ло веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељко 
сади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од  
 висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би 
ад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p 
е може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу 
, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, да треба још само нек 
 је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори при 
, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај п 
па на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>К 
ега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при V 
 он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још  
вој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им  
ена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руко 
о мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је 
 па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица порумени, а гости расположени  
/p> <p>на Три-ушима.</p> <p>твој</p> <p>Љубомир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузам 
л.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо ни 
ме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија. 
ир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике по 
 је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубом 
ив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Милив 
бели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се 
мејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Ми 
 он према суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне 
ихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја 
еђу мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће  
ливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам 
 има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад  
/p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само 
 он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено Миливоје, стиснувши руку побрат 
и новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесе 
ља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето  
ић начелник је министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран ч 
ности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одговорношћу, Миливој 
е, Сокица порумени, а гости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да 
 Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њи 
љног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једног од 
три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопш 
равље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетк 
ине, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту,  
зите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb n="43" /> 
розор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио ј 
, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легн 
ши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељков 
ари.</p> <p>После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и да 
 да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесе 
за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме  
олоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном  
о презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом  
 био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш  
риложенијех стотину форината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо ч 
о, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он 
.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но 
ку банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах  
ко весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Да 
дељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја пис 
>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац,  
ћ, окренув се нарочито према Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p>  
. ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај гос 
ше је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући му фо 
утања отклони, обрати се стари начелник Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ уско 
ру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику радост и срећу. 
„од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилик 
одићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>К 
а, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сас 
е цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се  
д се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад  
 било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба с 
картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој  
 су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се он ка 
лим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо 
влију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачи 
ћ гласно насмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не 
ало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан  
, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа с 
е чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Ј 
.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости војници имају за ов 
на се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу мате 
гатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се 
Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рач 
мбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док н 
/p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи  
је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и 
баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</ 
 војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше упра 
лник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, да испиј 
ла поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о се 
сретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа з 
разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разгов 
фросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и  
олази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са м 
 Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чин 
ти, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади 
о.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и д 
моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампа 
е им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке ста 
га он није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не  
оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!... 
једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима,  
шена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књиже 
о у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да  
ој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако могли да разликују од надувеног држања 
рмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеш 
ије био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не ш 
 <p>Сокичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узе 
оли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p 
Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p 
ни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p> 
ао нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију оп 
са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама у 
ер расточио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Бог 
само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156 
да Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како с 
брујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји п 
дино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који леп 
ега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју,  
p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а пос 
b n="99" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад 
ити посао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него на 
ри старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, кој 
о са свима пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш 
е, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</ 
ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, н 
p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је ж 
може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређива 
у.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје  
 колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почет 
 и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само пле 
 броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да 
 „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и зем 
ућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично  
н.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докле је његово сопствено „ја“ 
се подножје његових финансија почело да љуља.</p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ дале 
о одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се д 
 она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини мил 
 да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасв 
а дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, 
а своју прошевину.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па  
руга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картани 
ољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</ 
лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије љу 
„кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се  
ечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остал 
ри су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови пос 
и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така  
тању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласи 
 n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле 
 толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>О 
не у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав  
невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну 
<pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{ 
, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у н 
ава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверниц 
 већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је  
днако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на заба 
евојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, 
убим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и прави 
јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> < 
в.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред бугарске положаје, које  
џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих светлих очију, и по свему 
 каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> 
ости.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца п 
и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њи 
 си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постан 
 песник, бакалин, практиканат, новинар, мајстор, професор, послужитељ, трговачки момак, чиновни 
но остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— 
 врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а т 
ђу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их о 
 глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он 
ред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаш 
се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непри 
и бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у наза 
е.</p> <p>— „Онда те разумем!“ прихвати малаксало Миливоје, па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Да 
о позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада тре 
 почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивке, настави господар Коста свој започети гово 
дећи...... него ходи“, продужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно 
ица бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из  
ана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је  
та.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена о 
су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стал 
ири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо  
и јетко Сима, простреливши Косту својим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“,  
остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече ни 
коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Пријатељи се ра 
а кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћа 
S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз 
 ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} 
Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запушачим 
тиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељк 
у љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости војн 
 креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол 
е часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају  
љу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вре 
.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и  
ења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, кој 
е придаде облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са ос 
ости одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом своје д 
ом никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса крупни  
<p>Нико се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзив 
рочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интересн 
p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким  
начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, реч 
ницама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на п 
догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством,  
није зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење зам 
ачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb 
е, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бит 
у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено,  
сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ при 
 није што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо 
/p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, 
на, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се  
 вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S}  
 саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пристала, да се Д 
е рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако г 
дим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богас 
ба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људ 
наницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра 
 овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино 
 шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу столицу са патоса,  
ћа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Друштв 
 разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="153" / 
 нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољ 
едњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније 
ћ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, 
оју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка  
тва да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богат 
ним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џеп 
е облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом п 
 година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, кла 
ко село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> 
ћне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пру 
е исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он  
 <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и муча 
дељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где 
ер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде 
ћени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Он 
д два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њ 
{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, те 
унавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица,  
p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж,  
девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повр 
ду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p> 
крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша к 
 односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом матери 
.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је  
p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p 
и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку,  
о задатак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, сам 
а њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газд 
чекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ак 
луја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је Милица своју посестриму, „ 
 па овако одговори пријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радни 
мо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије н 
> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер 
ме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, пр 
он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банк 
 <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовс 
p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до  
една војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове диви 
м капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му саветује да 
ему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно жи 
имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за пол 
 на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој б 
ро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи,  
е велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и тв 
моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n 
p>Миливоје застане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнут 
ј руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме,  
S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи. 
ко знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се 
...</p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побрат 
кавши му оштро:</p> <pb n="86" /> <p>— „Марш!“</p> <p>Претећи положај, који сада узе онај што ј 
ољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мо 
ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже 
о траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> 
љу, пошто ваљда није навикнут на српску масну храну, па је по савету неких својих пријатеља дош 
у те донесе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињск 
за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љуб 
 у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су  
рала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком п 
ни, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне г 
а Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове див 
рена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p 
 и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" 
хов први састанак Даница није прећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су ј 
а за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај 
p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на своје с 
рђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину  
м, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107" /> основи, која то најпоу 
.</p> <p>Сва његова добра страна у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно богаст 
{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене 
 највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж  
мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</ 
беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше ис 
чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино му наследство својих бедних, упокој 
ећ признала, стављајући љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исп 
 у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, која  
 публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Со 
лике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој м 
а се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из с 
 А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, 
је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цве 
е, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твој 
Тетка њена на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као  
ад у овоме питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер је, к 
реко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то он 
воје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је во 
карницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправно 
ем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута 
о, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се рас 
да само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво ок 
 оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима  
ихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Ук 
даше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, и 
 да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.< 
p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему се најмање надаше, ис 
твени, управо светитељски израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p> 
асвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара. 
вести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више н 
р се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била  
уму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету сп 
ушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} 
ајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници. 
 заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на обли 
би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност 
а мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душев 
не очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> 
војком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмо 
так само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} 
 да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да с 
уби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="7 
ећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!...</p> <p 
ћ је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се 
ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисе 
ист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је сл 
</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова 
кој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>—  
а друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Мил 
 уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања 
ио тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Ми 
странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по  
е он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се  
још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајућ 
 границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, за 
рцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, ос 
и око овог стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет. 
Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која 
 би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је  
да у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу б 
маче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, би 
прилике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n 
ица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељко 
/p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беш 
иливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници с 
 и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење  
 се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па тре 
уше.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огледало чистоте брачно 
 живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи представља, него што је он у самој  
а он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> 
просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девој 
то ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим преста 
мам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљ 
неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као д 
„Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а 
ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта  
х је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Зб 
и, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас з 
, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су ис 
до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96"  
а, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом об 
еверним представљањем ове ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си  
једном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Д 
оштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих поз 
о су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових речи отпоче га 
спроводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, је 
{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју 
тапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само пес 
утра дан, 20. септембра, улогорио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако ре 
ска сплетка распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора  
, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. 
ме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде 
 изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером 
атрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи.{S 
љаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Да 
онстелација разних расположења створила међу овом родбином и познаницима, који <pb n="65" /> су 
 од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликер 
мо једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово свој 
о за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро  
обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи те 
аког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање  
 очи, па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидан 
то желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је к 
ђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколик 
ереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно  
ј, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погину 
Са мушкима се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часо 
ла, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих ката 
е, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а о 
а.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге с 
реба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста бла 
/p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам 
руштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.< 
, оне се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гл 
е са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То ј 
 реч, чује.</p> <pb n="36" /> <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би 
и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Гос 
чили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан 
а је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима 
лази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, каква постоји између газд 
јег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадања, тачно по пропису закона супружанс 
и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљиви 
дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује једа 
и нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој с 
веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p 
, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи 
ном знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежа 
овно нагибаше над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљд 
ћевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две н 
надне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри м 
ољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако им 
лупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући 
во место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени тала 
{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао 
а баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{ 
ање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p> 
 она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужно 
ећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима пропи 
.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три-уш 
="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} 
си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Х 
 Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја ост 
 свет гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљд 
 су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пи 
човечијем <pb n="120" /> постало је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превал 
а ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икад 
рећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни  
S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то ниј 
једничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S}  
} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да ис 
 баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, 
поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „д 
вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима к 
дне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева  
сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника му 
основи, која то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити жив 
осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговач 
а више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љуба 
еког доброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве ор 
прави узрок његовог нерасположења према мени“, рече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само 
м раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>—  
реварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само сво 
икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу в 
 очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, св 
ста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић. 
о, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да 
да и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се ч 
, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S 
м Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато 
о молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам п 
а мислиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш 
се одмах начини писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пре 
 свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од  
, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даниц 
а пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нових три хиљаде ду 
могнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интере 
у, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа 
ст месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравањ 
вади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и 
касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> < 
цу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер с 
побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он  
 Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста од 
ме, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и ин 
оста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката  
е.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапу 
 у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добиј 
ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, изгуби равнотежу 
, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неко 
и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће 
клизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му стр 
х дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам 
 госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на прем 
го једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше н 
лило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизн 
а да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допуст 
у.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе 
кала је поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о  
 страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> < 
 чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био ч 
ека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно 
ијатеља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он 
 не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа 
иде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по кровови 
а липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у чет 
d>У врту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква  
њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Лу 
/p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</p> <p> 
estone unit="subSection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Неде 
године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког др 
удило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошл 
е замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда мен 
 на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво пре 
ма за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек виде 
 за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била ј 
дам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колик 
оја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а 
<p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју мени 
обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину 
упи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није 
ливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније з 
пазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше об 
изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори пад 
 Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско срце!...{S} Али сад ето  
ml:id="SRP18911_C6"> <head>У врту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, 
лисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.< 
 спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и с 
м штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон,  
ивоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био 
 иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства. 
њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, 
у сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казни 
застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „ 
е руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> 
ивот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога п 
ије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њихо 
авили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се п 
вољно пристаје, услед чега Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.< 
забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су с 
: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар 
ни нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и рас 
повечерају, па затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнол 
ше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојева друг 
мена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу ни 
нику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је хтела и знала 
Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, 
розора, у великом салону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, било је од 
ица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Ж 
 то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше зас 
и писмо из недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објас 
и га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</ 
скоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и р 
у ресторацију, седе опет на своје старо место, па се разговараше са најближима до себе, на што  
 нашто се они врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си 
 још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у  
} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни он 
е више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу оч 
ремишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку 
rum </foreign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <f 
 а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од наг 
>Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо  
и и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је  
 дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p> 
ве се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје 
ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саветника у п 
а.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тог 
но читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго 
54" /> степенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На  
удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линиј 
чине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад м 
омиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по  
!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу 
онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру,  
ки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што  
уће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нета 
 није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене  
бног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би нек 
кадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагласком спомињали су ове  
 обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гис 
ено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љ 
ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашње 
Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад 
„Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на 
 крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру к 
ог писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, наро 
је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до бо 
е велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као ут 
о раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све! 
вну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више ра 
је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, 
есеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Шт 
ве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана! 
знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се ј 
ћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са кој 
, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради  
n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да ј 
знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде 
 а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки нап 
 од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој  
жао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Т 
ема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и 
 муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} К 
роси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао м 
 као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима зана 
 као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав сам ва 
 како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре  
, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, је 
 твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре то 
аљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и оф 
 пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p> <pb n 
моте популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, н 
ти и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може добра дон 
ни табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица п 
ји је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, ко 
ану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер он 
је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и з 
стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети од 
тељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{ 
ше непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада  
вако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто ма 
о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Мил 
аваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Т 
ложење.{S} Мој спахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не мора 
е, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим 
 ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре при 
, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— 
ичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при предста 
леменитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жа 
, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве 
ље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Ба 
бузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији до 
још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас 
имом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам из 
ико пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници,  
осла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећ 
а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабом 
да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Н 
апред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То  
 су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам 
дин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше  
но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан 
г, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам ник 
а то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да уч 
еданпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли,  
(што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да о 
 не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, ко 
а, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагуј 
родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је 
овори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима 
ан“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам в 
слови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибљ 
ребало учинити према драгој успомени на мила му побратима.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве  
 се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и да 
ањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, уч 
гледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезије  
еговим смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје.  
поведник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p 
олика је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <pb n="23" /> <p>Миливоје осећаше 
 на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" />  
оју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје  
би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богат 
а испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и м 
х, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се  
ве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> 
твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло  
своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала д 
га беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дво 
 па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко 
оје се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „доб 
, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се 
 с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојк 
лушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш т 
ишљао.{S} Таштину свију сплетака против Миливоја наперених ја сам проницавао, па сам све те пак 
....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја са неким особитим задовољством, какво је својс 
о уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробис 
ш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Ко 
тске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, 
омиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најновијој мучн 
синине очи.{S} Оне су управо прождирале Миливоја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
ажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз  
</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз п 
у.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Милив 
ацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако неопажено остало.</p> <p 
еко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико 
овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову ве 
лизини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се  
уседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу д 
>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи ко 
 исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ п 
о је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио з 
те?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по 
та приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад к 
 некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку пр 
е.</p> <p>Они су таман пролазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гле 
азије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико ни 
асмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите шт 
к, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиг 
о њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених 
ада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет  
у своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љу 
стали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше и спустише  
није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном у 
а са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој  
вао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те  
таџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одгов 
не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад н 
ању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливоје.</ 
 сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше 
ј не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и д 
... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо моја!... славују мој!...  
љско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?. 
.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћутање.{S} Миливоје не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој 
 споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче д 
ар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио  
ција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се гов 
н је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде 
</p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница, а Миливоје продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме р 
е родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиром 
 пенсија!“</p> <p>Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, так 
ко исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, посматрао Даницу са он 
иле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је вр 
и Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и у 
 стари начелник Недељковићу, шапћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био б 
адрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, пате 
ош да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје  
 кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.< 
е страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га ст 
но, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, он 
 посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоч 
 до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, 
представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело ово  
кантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но с 
 Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није против 
.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шато 
 је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу,  
а забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Та п 
че, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између ку 
исоко поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ре 
нице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде  
ија.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да 
тишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> 
 сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у 
госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Мили 
<pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о ње 
 место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље 
 расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница  
прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица 
 тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сироче, па ову вез 
е знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да  
вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нужда 
свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега. 
 „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како  
е.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и ка 
 од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколи 
p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, 
 приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се 
 онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је  
ла заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати  
воје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта 
на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељк 
мртоносну ватру на непријатеља, стајаше Миливоје са муницијом.</p> <p>Хладно и немо посматраше  
 прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из според 
 тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом  
а респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко  
/p> <p>— „Српска белетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} З 
их црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блаженство.{S}  
та мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче 
 нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлиш 
/p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе  
<p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздрагано 
е.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоман 
крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва ј 
друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господи 
и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане  
лазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко обј 
} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, н 
е Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активно 
а, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се с  
</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се  
ца.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ < 
ре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакој 
трашан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин 
 кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре не 
ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз М 
„Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си 
 да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш,  
ва срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази к 
о веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту  
на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љ 
<p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на 
Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} 
инистарства правде!“</p> <p>— „Господин Миливоје Петровић, професор!“</p> <p>— „Господар Коста  
ини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено  
, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са  
{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за 
а иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави ос 
легантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Дол