| ем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје |
| пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шар |
| као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргов |
| б сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и па |
| али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Т |
| ње се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу |
| ки одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је к |
| p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="2 |
| орка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња руж |
| и освећеном водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и п |
| »има једна млада удовица тобож сељанка, а није него од старога властелинскога рода; ми сељаци к |
| > <p>»Вала моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си ве |
| ише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику |
| био харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичиц |
| скусан војник, постави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако |
| име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за |
| ога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама |
| да бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге. |
| ко чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска |
| зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: |
| у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пуш |
| укама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> |
| алуђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, о |
| а златне корице беху посуте смарагдима, а којега дршка од слонове кости беше упрскана туркизима |
| ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p> |
| веним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину м |
| латни штитови искићени плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих |
| И онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</p> </div> <pb n="21" /> <div type |
| у га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути |
| ах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село и старо и |
| Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гол |
| блага Хиндустана, и памети Френгистана, а сјајности Османлија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан |
| јест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест |
| и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ |
| нека црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и к |
| вао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како се његово име по народу са |
| х на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да ис |
| среди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили на рамена шестоперне |
| {S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, ре |
| све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичас |
| .« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада |
| ма од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијским ћилимовима.{S |
| пелуцима.{S} Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима дв |
| ке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једн |
| г једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаш |
| сам те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бри |
| њену старост скине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измо |
| ата и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима |
| са шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи И |
| у камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навалише да се у њу као у |
| помену најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, те и суд |
| оврх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови |
| а, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив. |
| -бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полаза |
| чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала |
| добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, н |
| свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајк |
| у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па м |
| коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђ |
| , од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно пог |
| ухога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну калпак и челенку, десет пера дванајст челенак |
| у се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија навали с венцима од и |
| Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вра |
| од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћ |
| ако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога |
| је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу |
| ше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што бе |
| не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а други гвоздене топуз |
| као грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до го |
| за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> р |
| ма замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а |
| ивају у све дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покрив |
| токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у |
| а за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p |
| етима, зумбулима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милин |
| ехаја-кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, |
| и њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од |
| куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине |
| ла?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким путем.{S} Мислила сам да стигнемо |
| конија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у лан |
| , кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој с |
| Поменух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем |
| ви шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече |
| а овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" |
| о зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} |
| ја није разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, |
| и ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те в |
| скије.{S} Било их је страшно погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог са |
| а ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Ник |
| ленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртно |
| вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај |
| ке милости према мени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога ца |
| м реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива б |
| као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од |
| ос праведно рече један страшни грешник, а сада примљени и опроштени покајник пред Богом.{S} У и |
| абим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Н |
| у велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па |
| шаху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропсто љубав |
| азаћу вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна се |
| ц од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана |
| ј други с црвеном и високом камилавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" / |
| ећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гавра |
| роговори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је |
| за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја |
| а, а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре о |
| а на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточића од сребрне срме, на коме је стај |
| ћена гледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као д |
| иповици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. |
| идео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека |
| во да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те |
| је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од |
| ечности <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име ко |
| с.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твој |
| е да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и с |
| да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех ш |
| } На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.< |
| главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као нећ |
| за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, |
| ам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис св |
| ака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не |
| реве отпаднике, који цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то н |
| а чинити, честити беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у |
| ђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и пон |
| ебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци |
| х те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не |
| ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме |
| танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мисл |
| на крила папагајева на сниском турбану, а у руци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{ |
| чин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Икон |
| је лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунц |
| целу своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како с |
| аку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, |
| , кажи свакому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, |
| поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Све |
| је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра д |
| о што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала |
| х водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.</p> <pb n=" |
| квице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колен |
| х је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не |
| е!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} А |
| нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!« |
| весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох! |
| {S} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитов |
| јој се надметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога |
| ламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене |
| оже свикнути и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хв |
| лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да |
| ао кристални бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног с |
| о је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми ш |
| цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем последња же |
| .{S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски б |
| љ, шатор је њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти с |
| менило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добротом, растопила у ове суз |
| свети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се н |
| не од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то с |
| иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а |
| а се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад понис |
| ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> |
| урчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па |
| на, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одм |
| ћ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке |
| а је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело н |
| ољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одгов |
| рођоше после по редовима дворанства.{S} А друге две донесоше у сребрним котлићима миришљаву вод |
| ледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А |
| о верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, |
| и крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси |
| р и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста годи |
| пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно |
| те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на пр |
| нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, |
| не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка |
| ри о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви о |
| ете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два |
| марне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони свет |
| свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова |
| и, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове |
| Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} |
| у Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и м |
| год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здр |
| несе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су ра |
| , или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој девојци као ц |
| даше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком |
| решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто |
| и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама |
| лом везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага за |
| сом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Свет |
| воје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изид |
| нда теби оче, на овој великој радости!« а очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје до |
| »Господе помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми н |
| аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини и |
| те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом ко |
| а два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На једа |
| а свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из |
| танком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од драгог камења, у к |
| -бегу, крока господскога, витког струка а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи ц |
| Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ |
| им црвеним калпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше |
| ли, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина |
| трука тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од св |
| ,стојало је привезано златним ланчићима а на сребрним пречагама стотине папагаја шаренога перја |
| ај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастир |
| ого заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо в |
| ничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад |
| <p>Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода |
| звезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни п |
| брну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочил |
| ше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледа |
| ија, док султанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну дв |
| агане, а у рукама једни криве димискије а други гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови |
| , онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, |
| по долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко из |
| им и уским ножем пробадати своје мишице а великом једном иглом прошивати усне своје.{S} Згрози |
| је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се |
| аре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, |
| дебелим зидинама просечени су били дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико праменова |
| ље пре времена оседила.{S} Према густој а седој коси чудновато пристајаху њене крупне и још јед |
| та:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући |
| ледам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом |
| како се његово име по народу са славом а међу Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и |
| је била поширока порта, обрасла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с из |
| излар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а обојица |
| лужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне слуг |
| усејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости |
| >»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох |
| нешто тихог руменила у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег |
| илокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« пи |
| едне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што после онакви |
| ли је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама |
| > <front> <div type="titlepage"> <pb n="а" /> <head>ИКОНИЈА</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> |
| рекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јанич |
| бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери дечански дивно одслужише летургиј |
| у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти са |
| Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребл |
| и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње |
| да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гаров |
| што о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане, умије се, напије се воде, и онда седн |
| ари, протрља очи па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благосло |
| препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој пла |
| е.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини д |
| же бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> |
| леда.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше је |
| ечи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најп |
| и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом послу?!« настави она |
| е султанија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сн |
| Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру к |
| удој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би пов |
| ам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет пи |
| божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесе |
| а слемена над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у Стамболу?« повикаше сељани.</ |
| оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на дес |
| лу и рече тужно: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај мени!{S} Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бо |
| изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет |
| ађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега на |
| како ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па ни |
| док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је нека |
| /p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза оп |
| одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шеке |
| ава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Ико |
| су у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покре |
| " /> <p>Иконија, Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола у Адени |
| ad>IV</head> <head>РИЗВАН-БЕГ И ХУСЕЈИН-АГА</head> <pb n="52" /> <pb n="53" /> <p>Међу дивним д |
| е жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, реч |
| >»Ваља да треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да |
| .</p> <milestone unit="*" /> <p>Хусејин-ага је предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Б |
| о Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војник, постави страже око села, а кне |
| </p> <p>На један знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, високог, сувоњавог, цр |
| евојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај баци свој |
| тили <pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест дечака |
| ме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвено |
| } А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито |
| врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти ун |
| тним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и побледе.{S} Мал |
| злаћеним решеткама, онда се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S} На мах |
| да сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пре |
| огледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештених соба, |
| кер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила раскло |
| очекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом |
| рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене теш |
| бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва |
| си видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева |
| зну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од |
| то о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане, умије се, напије се воде, и онда седне |
| ева посла нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапија преведе шта Иконија рече, султанија се слатко н |
| знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаб |
| зе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше |
| евачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то по |
| гла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где је као |
| неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Н |
| би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумбусаре |
| , најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чуд |
| испред мене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусалиму!«</p> |
| .</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија |
| конија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гла |
| .{S} Иза ових наступише риџали царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер- |
| еведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, доб |
| ="98" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начин |
| с упорно противила наваљивањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кро |
| пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} |
| ући полагано, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни ц |
| шла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. |
| .{S} Поменух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и н |
| {S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при |
| г од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах |
| и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао везиру своју поштену јуначку реч |
| его што је то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока господскога, витког с |
| ин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела |
| и бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може |
| асмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега |
| ија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом |
| и: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} |
| оницама о плећима.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одуше |
| злар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, који |
| а?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим |
| султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанство свагда давало |
| -</p> <p>Робинзон Крусе...{S}1.-</p> <p>Адександар Велики ...{S} 1.20 </p> <p>Два брата ... -.{ |
| о је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.< |
| а Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте многих својих |
| стан«.</p> <p>Султан Ибраим поклонио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејрим |
| ше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На мраморноме бајиру дочекали су их в |
| ни«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султан Ибраим поклонио је Аденистан |
| арев, везир царев и господар од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба се његова обавила са свечанос |
| e unit="*" /> <p>У пространоме перивоју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По |
| <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је б |
| белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом |
| за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, |
| то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну једном грозном псовком и шкрг |
| дном грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по ш |
| Д.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мар |
| неколико пута: »Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно п |
| понављаше тихо по неколико пута: »Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је Бог!«</p> <p |
| е и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага |
| лим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свил |
| ћ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да |
| зван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане не |
| си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Ив |
| шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Свет |
| а, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дош |
| понављаше кнез, — »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над глава |
| ко слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег пос |
| да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише |
| вом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро им |
| покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине |
| . »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твој |
| циганчице скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду |
| ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову по |
| де стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Б |
| пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначко |
| се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ ту |
| ј за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чес |
| година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па |
| лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да приста |
| моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи |
| едеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, доб |
| да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо д |
| га Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити |
| ди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињ |
| е и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се н |
| га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и |
| зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А |
| верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, на |
| рне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светом |
| сам друго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потр |
| вати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« р |
| ади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} |
| се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као иску |
| зван се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, годин |
| о је младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно изд |
| и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у |
| на прса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне ре |
| сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало насм |
| p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си м |
| казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево м |
| уде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} |
| p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бој |
| само јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окрета |
| арском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе |
| шиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«< |
| што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није |
| дљи црне земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њен |
| да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> |
| е се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће с |
| и ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, И |
| Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се |
| добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи ка |
| у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И |
| о својим <pb n="44" /> громким гласом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где |
| икодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самр |
| и се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огр |
| јити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, |
| биљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добр |
| о по неколико пута: »Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну |
| /p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања |
| уком, понављаше тихо по неколико пута: »Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је Бог!«</ |
| не, повисоко издигнуле главе, у главама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему |
| лику звезду од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на с |
| агдом, око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дуг |
| вако из ненада изниче човек из шипрага, али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Га |
| одиже у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; прот |
| p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што з |
| зати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и |
| есницу.</p> <p>Иконија се није препала, али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвен |
| штовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је |
| ажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то < |
| е било ни педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Прем |
| ан, саграђен сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог х |
| .{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу т |
| ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кће |
| луђери и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмил |
| народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Ик |
| вала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мен |
| а призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе н |
| се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</ |
| : нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа град |
| } Гавран је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали |
| ам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да |
| p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онд |
| ј књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на |
| говориле српски, истина мало заносећи, али тек српски.{S} Колико је било танких робињица и брз |
| на помодрелим уснама, промуклим гласом, али <pb n="32" /> све слабије и слабије, она само муцаш |
| рештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек разговетно, проговори неколико речи, од којих ј |
| , и полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од усана станио се |
| е света, који се око вењака скупио био, али већина калуђера није видела шта би, него својски до |
| Златан конац беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Јед |
| {S} Миленково имање истина није велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, она |
| остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно уд |
| гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, т |
| смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш к |
| Иконија самој себи корачајући полагано, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража о |
| По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да м |
| решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити к |
| сник; хтедох их послати Светоме Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани |
| приличи царевој кћери и царевом везиру, али што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сеља |
| која би кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и |
| јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султан |
| де се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче |
| м вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« |
| гме бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ни |
| лава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није |
| како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође |
| сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, |
| оји то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} |
| о ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара фер |
| аш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена је |
| ије да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« |
| и сам, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета |
| S} Пред прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана |
| ама тући <pb n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање кос |
| рф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-ка |
| војом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не в |
| ркви да повратим половину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; ви |
| је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајстор |
| љах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је на мене пл |
| ина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би с |
| рочити најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу ме |
| скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се с |
| о педљи црне земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под |
| су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукасти |
| ли му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас бл |
| ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога час |
| прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кр |
| тима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо о |
| акуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испри |
| да, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град пору |
| е.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о с |
| двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузећи четворо |
| ара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистр |
| ео оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поц |
| годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико |
| нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца про |
| ма.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку рас |
| кољи се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} |
| одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу д |
| сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, |
| ндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френгиста |
| речи прозборити. </p> <pb n="28" /> <p>Али се брзо прибра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми |
| божју, и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни пра |
| асведочи своје велико поштовање.</p> <p>Али није дуго постојало, па он сам признаде: да мати ње |
| омачкога.{S} Народ се развесели.</p> <p>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Икон |
| може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке |
| ицу, оставте само јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем своји |
| p>»Ја сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој |
| чекивања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, как |
| д јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад |
| тима.</p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата с |
| рну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре |
| «</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n= |
| оји беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} |
| сребрне аспре!« </p> <pb n="41" /> <p>»Ама истину ли »говориш?« повикаше сељани са више страна |
| рђену перјаницу, на челу између оба ока амајлију са крупним једним смарагдом, око кога се савиј |
| } Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим покл |
| лоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} Уздрктаним р |
| о: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај мени!{S} Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било б |
| то је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам |
| ад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на |
| реко деведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весељ |
| на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусеј |
| а зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се |
| а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите |
| и мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и ара |
| адна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати |
| А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На |
| еби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је био несрећни Гавран |
| спитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и саград |
| х по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространоме парку њего |
| уменлије, кедрова са Ливана, кипреса из Анадолије.{S} Цветне баште попрскиване водоскоцима и на |
| е и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине. |
| алета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијском хату јабучасте боје, јахаше леп млад човек |
| аше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и вином напо |
| ани сликама светаца и небесних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; |
| кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо ка |
| лим гласом промуца: »Ти си ... божји... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни |
| а опточен широким первазом од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима од белог атл |
| нило доласком турских коњаника и шарене арабе.{S} Искупише се сељани пред судницу, те чуше од к |
| санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим шаторским платном, падне пре |
| дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном |
| им!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жалостиво гледа |
| свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: » |
| еду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим!«</p> <p>Гавран заиска још један гутљај рак |
| свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх |
| даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други го |
| .{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p> |
| аши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам |
| једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S |
| је стропошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи |
| оје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и |
| S} Просу турску бујицу прекора на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа т |
| него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за |
| ичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа |
| е четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих |
| и ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у <p |
| {S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој |
| сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онда узе ударати у главу буџом јед |
| таоце поздрављали персијским стиховима, арапским наводима из корана и турским пословицама.{S} О |
| царски јелек: дванајест као млеко белих арапских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} |
| S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапском псовком, завитла троструком татарском камџијом |
| <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије сам |
| ојом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, |
| {S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манаст |
| А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него што ето доживех да т |
| у, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали |
| оје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српски, истин |
| Иконија подиже један крај платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и |
| и каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све д |
| и Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} |
| аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и |
| р и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком као |
| ити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Освет |
| , испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне аспре!« </p> <pb n="41" /> <p>»Ама истину ли »говориш?« |
| их се у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво |
| ћу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb n="72" /> <p>»Виде ли цара?« |
| ву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три пр |
| мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чу |
| угачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн гро |
| мо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гас |
| спод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хте |
| цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренијим узвицима з |
| пушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом руком, нешто слатко- |
| м од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке шалваре од цр |
| истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} |
| ничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од зибелина, антерију о |
| и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су |
| драга па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« о |
| сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!! |
| се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке поновише за њом: » |
| « а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише |
| ="88" /> својим сребрним гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке прискочише играчицама и |
| икој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом личном ју |
| ајбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе |
| а из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама ша |
| ј извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је ч |
| им канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} |
| се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у толикој мери одликовао, да је |
| то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да |
| са крупним црним зеницама, са очима као бадем повијеним, са дугим свиленим трепавицама, са вити |
| , зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла |
| из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркв |
| ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ |
| мбола у Аденистан.</p> <p>На мраморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, он |
| ка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто с |
| носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји ос |
| траноме парку његовом било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, ли |
| кна.{S} Иза бостанџија корачаху сложно »Балтаџије« са скрлетним доламама и белим турбанима, нос |
| осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар |
| те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред ме |
| емље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је |
| си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки камен са срца, а са ду |
| ко се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не мога |
| виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у ланац па |
| > <p>Писма из Москве ...{S} 1.- </p> <p>Барјактар Бојана ... -.{S}40 </p> <p>Мицко Харамбаша .. |
| па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поч |
| а пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то |
| села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благосло |
| .{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, к |
| једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њ |
| чким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека цркне!« рече |
| грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан |
| кну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукна дол |
| прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да се ту оста |
| х страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху госте.</p> < |
| светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно поуз |
| ајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{ |
| да у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну пор |
| идиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог |
| слимане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо |
| рађен сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.< |
| онији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони с |
| и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у |
| ше, Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих де |
| Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Ка |
| ујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта |
| кве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Иконија радознало и опет као |
| ад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Б |
| овек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага |
| својој ово изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пу |
| изведем!« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори |
| а се и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме |
| па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се |
| н! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да објасни снаси св |
| пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела |
| ебрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и др |
| рху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом јастребовим у челенц |
| ри речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, овај заповеди |
| задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим прапорцима, свака од оних тица при |
| ичар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отво |
| /> <p>Хусејин-ага је предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јан |
| ано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да |
| ира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које |
| и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе |
| у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадо |
| /p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћилимов |
| сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, |
| Ливана, кипреса из Анадолије.{S} Цветне баште попрскиване водоскоцима и напајане поточићима, ко |
| р, цркву послуживали и дохотке са њених баштина прибирали.{S} Патријар нареди: да се црква посв |
| е.{S} Пролазећи с оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p> |
| што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморн |
| кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи за |
| има је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорника папагаја, са два шарена крила папагаје |
| посвети цркву и одмах ударише у велика бденија.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњ |
| и.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из |
| лењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусеј |
| још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеле |
| води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разговора, вели, ако хоћет |
| добри час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по в |
| је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од П |
| га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, везир царев и господар од дивнога |
| младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најле |
| 18910_C4"> <head>IV</head> <head>РИЗВАН-БЕГ И ХУСЕЈИН-АГА</head> <pb n="52" /> <pb n="53" /> <p |
| !«</p> <milestone unit="*" /> <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задо |
| > <pb n="92" /> <pb n="93" /> <p>Ризван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство мо |
| таше и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону ткани |
| ог.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним уда |
| те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора предаду Ико |
| ру, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јо |
| а берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да И |
| рта-баши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита |
| {S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мен |
| ивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарим |
| своме орта-баши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га н |
| и са царским бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао д |
| ет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте |
| само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом проговори две три речи у четири ока.</p> <p>Кад к |
| м, исприча овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна м |
| уџи-баша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик дов |
| о новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока господскога, витког струка а високог раста. |
| поклонио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег |
| ожја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда на |
| браза људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није ч |
| е тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један неч |
| ла буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb |
| ела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска била |
| јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме бла |
| ј камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па |
| нула на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети |
| је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</ |
| се и рекох: »Немој тога чинити, честити беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер |
| дам година, твоје соколове очи, честити беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буд |
| ј мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« рече Иконија грцајући; сва се тресаше као да је |
| ред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљ |
| е да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче ма |
| с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, |
| а од сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачким зеленим доламама, којих с |
| > <p>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с |
| сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb |
| Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост |
| као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> < |
| и него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тоб |
| кох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида |
| е.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много зан |
| да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећни |
| од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И |
| да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јова |
| ија самој себи корачајући полагано, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око п |
| овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пр |
| некуд стару икону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије |
| о часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»< |
| ац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива |
| оручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменим |
| на западу, својим млечним лицем, својим безазленим погледом и својим витим стасом изгледаше као |
| од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драги |
| испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега |
| е десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руко |
| во лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду, |
| не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност растопише |
| ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било да му се учин |
| сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама |
| женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је |
| аћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вука |
| урбана, уз златни шлем, извијала висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и ш |
| по кратка, густа, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуц |
| оз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb n="75" /> зреле помо |
| и: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи грчевито дркћу ка |
| у грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Изм |
| огледалу, поврх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и цар |
| Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши у недра |
| од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из ово |
| азнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, по којима златна |
| им сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> < |
| к, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} |
| и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гле |
| , па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и |
| а девојка — с црном косом, црним очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу |
| м једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким чизмама од ц |
| алвара, са златним токама на прсима, са белим сарколима са златним первазом и златним челенкама |
| S} На глави ношаху позлаћене шлемове са белим ниским турбаном око чела.{S} У десној руци држаху |
| жно »Балтаџије« са скрлетним доламама и белим турбанима, носећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p |
| у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свил |
| говим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, који сабљу цареву |
| под најближом тополом, обриса се једним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још п |
| девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} |
| трећи царски јелек: дванајест као млеко белих арапских хатова, с густим и до земље црним репови |
| за њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест д |
| е и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија и повише других дворс |
| амо да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, ко |
| и ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна |
| {S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} |
| главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба |
| друге спахије само што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала висока бела пер |
| рани и дуги ходник, патосан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрве |
| ју од истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизм |
| туба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, |
| а од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху својом лепотом, пењућ |
| »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Лив |
| млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика на коме се још познају главе од ри |
| и опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље н |
| ог у годинама, са три црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S |
| вима, са млеком, сртлијашем, кадајифом, белом и руменом халвом, рахатлуком и свакојаком другом |
| нутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јов |
| лој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаш |
| алмама.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише р |
| оме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" /> испод појаса, наслони се |
| и је носио златан шлем, обавијен танком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху д |
| окицама међу црним ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни к |
| има укоченим с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим гласом, |
| иров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а об |
| х заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства, аг |
| оз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и са снис |
| грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отвори једну застругу скорупа, и јед |
| ог мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу између |
| конија ћутећки извади из шаренице једну белу погачу, једну румену јабуку, пар шарених чарапа и |
| и се стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо при |
| пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита велику једну књигу |
| <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш тв |
| асти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, |
| ђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јо |
| 1.20 </p> <p>Мерима ...{S} 1.20 </p> <p>Бертолдин син Бертолдов ...{S} 1.20 </p> <p>Писма из Мо |
| ерима ...{S} 1.20 </p> <p>Бертолдин син Бертолдов ...{S} 1.20 </p> <p>Писма из Москве ...{S} 1. |
| чупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија |
| ојом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци |
| и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна |
| на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од беле п |
| ута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад потера |
| Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рок |
| ча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе и ш |
| ко јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно |
| е по два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црвеним калпацима |
| и зелене кадифе златом богато извежене, беху око витког им струка тесно прикопчани златним пуце |
| есет и четири коњушара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пас |
| има, који из мраморних чесама потицаху, беху прошаране шумицама од поморанџи, лимунова и неранџ |
| ка, све по четворица у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у ц |
| две челенке од драгог камења, у којима беху усађене перјанице од црнога нојевога перја.{S} Зас |
| ићен ханџар.{S} Рахтови његовога вранца беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с је |
| ка света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небесних прилика, анђел |
| p>Најближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> |
| озледише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше се |
| на, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрн |
| очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби |
| сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитови искићени плавим сафирима |
| ним рахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни |
| едан черкески нож, којега златне корице беху посуте смарагдима, а којега дршка од слонове кости |
| подиже један крај платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Мил |
| угачким зеленим доламама, којих скутови беху подигнути па за појас придевени, са жутим шалварам |
| земље црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху при |
| изванредним и великим милостима.{S} Сви беху дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Н |
| кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи |
| Страшно их је било погледати: разиграли беху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; |
| су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија корачаху сложн |
| о и позеленио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беш |
| по плећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; |
| рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.</p> |
| ="b" /> <p>Мита Павков</p> <p>у Великом Бечкереку.</p> <p>Препоручује своје богато стовариште</ |
| а султанија, која разумеваше перзијски, беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо р |
| чи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислушкиваше. |
| арац трепћући гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: » |
| да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се чује б |
| тки призор гласно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> < |
| о моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчиновим полуобамрла, чу вику свога д |
| више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у ланац па потискиваху сав народ ка црк |
| ћу за тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али с |
| ушицу, што као мирисна маховина застрла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелен |
| е добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отр |
| ван скочи на ноге.{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледа |
| помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се |
| е куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између мн |
| ла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p> <p>На једанпут се оба п |
| и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине танких витица, па падаше по пле |
| јадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и |
| нако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да ј |
| траг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколико тренутак |
| обожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да гово |
| том да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже |
| ког платна.{S} На једном крају то парче беше опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и ц |
| агдима, а којега дршка од слонове кости беше упрскана туркизима, рубинима и брилијантима.{S} По |
| не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана |
| атра му беше подузела образе; сув језик беше исплазио.{S} Иконија извади из шаренице један убру |
| а.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузел |
| шипраг, који у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n="17" /> одатле три пута једно за |
| ко весео био, у велико гробље претворио беше.</p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и слушај луда рајо |
| дну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, |
| вореним и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овд |
| о облеташе испод златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између султан |
| удубио у срицање једне речи, коју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако |
| водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом |
| синовца Стојана харамбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимир |
| као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро |
| во и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на т |
| утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се |
| е у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув језик беше исплазио.{S} Икони |
| о је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се |
| ка бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест |
| м гранама од рузмарина.{S} Златан конац беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху |
| {S} У дну дворане, према султанији, два би нубијска горостасна црнца размакли тешке завесе, па |
| е замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да н |
| ного занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: » |
| вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село ка |
| се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала |
| ојска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. |
| и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким путе |
| .</p> <p>Свакога петка пред вече, млада би султанија послала своју Ћехаја-кадуну, са још две ка |
| гоше сребрну синију и однесоше.{S} Тада би млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворан |
| посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињице донеле велику једну сребрну синију, намести |
| а би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за својим детет |
| ага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир ст |
| надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула на о |
| није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где |
| неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: » |
| ви луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луд |
| ших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-к |
| идовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би права забава, у којој би свагда било певања, играња |
| ашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је св |
| ином је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно запл |
| 6" /> уморна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ насло |
| гу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да зага |
| и свакојаком другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и танкострука девојка — с црном косом, црн |
| зећи с оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже |
| .{S} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове весе |
| ћи четвороношке обилазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</ |
| ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек |
| седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичу |
| или!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У хар |
| ио, али већина калуђера није видела шта би, него својски довршиваху своје »многаја љета«.</p> < |
| ра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, <pb n="71" /> мла |
| p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се де |
| На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била |
| ога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младо |
| жем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда п |
| јала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у женској |
| ишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија изашла пола пута у сретање, прет |
| да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад |
| ма: »Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те |
| </p> <pb n="83" /> <p>У харему дочекале би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би |
| д робињица све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте |
| је соколове очи, честити беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек. |
| ажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако |
| Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још |
| босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве из |
| од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отид |
| а што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S |
| е и другога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети |
| опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше и |
| <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« р |
| ја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није разу |
| е мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад |
| да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти ц |
| господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се с |
| мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили манастир, цркву послуживали и дохотке са |
| ала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају |
| ди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеј |
| санчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потр |
| мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелиј |
| Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила |
| вога настајала би права забава, у којој би свагда било певања, играња и опсенарских престава.{S |
| ана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загледала у море, па би сет |
| ла главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p> |
| езиних горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, реч |
| бро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо |
| } Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, коју му н |
| арев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако сто |
| ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на |
| на жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве |
| азуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма |
| сећала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако |
| и обеси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{ |
| бран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде поч |
| је Иконија запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Ки |
| .{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него |
| </p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па |
| и по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу мој |
| га у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да |
| и се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под миш |
| ли бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, т |
| пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога кона |
| } Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас распла |
| здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb n="72" /> <p>»В |
| нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе |
| и су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је |
| јчица од дванајест година <pb n="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је |
| личаше да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет го |
| тир Св. Јована.{S} Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просеч |
| заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што |
| а болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша ре |
| аху криве димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, |
| јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце |
| ин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село хара |
| ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше нека |
| они у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је п |
| јој паде око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој |
| ову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n=" |
| ри овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потруд |
| која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље м |
| анка је била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка |
| аје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луда раја је |
| е на том извору умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујским колима старога чича Симу.{S} |
| дуг разговор са својом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору код |
| а жена по турски одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин- |
| на кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојн |
| те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта, обрасла ниском а густом травом; ов |
| ла између живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к |
| тоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда прих |
| тина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак |
| ка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо претворила, па растужена замишљено гледа |
| воде к џамији Сулејманији, искупила се била светина у густим шареним гомилама.{S} Живи ланац о |
| овек.{S} Његова долама од црвене кадифе била је тако богато златом извезена, да је једва овде и |
| добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шали |
| Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих девоја |
| ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, погледати преко овог шаре |
| паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаране.{S} На глави |
| ом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на с |
| улбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, |
| ате онако, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину |
| Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Ико |
| чна.{S} У дебелим зидинама просечени су били дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико |
| ко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да каж |
| аџаке, а други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно погледати, а тешко је било казати ко |
| уковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година |
| јала би права забава, у којој би свагда било певања, играња и опсенарских престава.{S} Најживље |
| /> <p>У пространоме перивоју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши ј |
| а.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску песму: како ј |
| на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као к |
| натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, бе |
| о чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јо |
| ударише у велика бденија.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ |
| ди старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге |
| Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, |
| аба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« |
| је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила је ј |
| дарати у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским но |
| гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је било подне превалило и весеље се на све стране најлепше |
| адо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељану д |
| и Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемц |
| ојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође |
| па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа |
| Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне мо |
| конији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколен |
| заносећи, али тек српски.{S} Колико је било танких робињица и брзоногих дечака од 12 година у |
| ило их је страшно погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува сваког |
| акале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово |
| род ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: разиграли беху коње у кратке скокове, д |
| е казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто шт |
| цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и |
| о није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А |
| стили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као |
| кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе р |
| <milestone unit="*" /> <p>Тек је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село искупило |
| божји... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Ост |
| конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир |
| да у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стар |
| је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шареним |
| анки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило по |
| оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњицу, оставте само јединче моје. |
| нџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова са птицама св |
| а имају.{S} У пространоме парку његовом било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасено |
| не бејаше доста светини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њ |
| ра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено љускама од седефа, који се на сунцу |
| чи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи ал |
| не старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некак |
| и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било узбунило доласком турских коњаника и шарене арабе. |
| и кад је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазов |
| је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} П |
| на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с н |
| ари стану казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p |
| се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, |
| х зидина подигао.</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију в |
| <pb n="102" /> под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине боје; пог |
| камо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста тр |
| е млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом испре |
| са три црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још как |
| врану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношк |
| p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше она |
| а међу Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунц |
| Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је се из њег |
| нојевога перја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Уз |
| глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одви |
| д челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беш |
| немо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за |
| ошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сасвим близу обале морске, али не б |
| Липовицу.</p> <pb n="16" /> <p>Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини око две |
| се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте многих својих ћошака растурених по лугови |
| лико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чети х |
| ов, амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из пла |
| нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година!«< |
| слушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... в |
| не порте некада је на све четири стране био град са четири куле на четири краја, и једном главн |
| >У зачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево |
| а с црном грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком једном листином, коју је на столу разв |
| погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти царе |
| Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p |
| елите?« настави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи |
| е и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се |
| да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље претворио беше.</p> <p>»Слушај, цр |
| едном листином, коју је на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебел |
| ој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да ч |
| емед у својој најмлађој сестри поклонио био.</p> <p>Дугачки редови од тамно зелених кипресова о |
| ="*" /> <pb n="98" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у о |
| гомиле света, који се око вењака скупио био, али већина калуђера није видела шта би, него својс |
| цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, |
| оју је на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, |
| лаве од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог силног проконзула; сад се обично вр |
| адашње звонаре.</p> <p>Калуђер се нешто био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем спреми г |
| вао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра |
| ио царев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако |
| као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле с |
| е Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сес |
| кој страни по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на гла |
| це, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје |
| т, него јоргованови цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да сил |
| ристалисали пре, него што су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса |
| седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако |
| Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо |
| та а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог горског шљунка |
| ам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!< |
| едих веђа светлуцаху два сива, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у ст |
| »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да п |
| ји кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика на коме се |
| бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ има |
| чкајући се за неколико тренутака у сред бистрог потока, под одблеском руменога неба на западу, |
| не боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покривена златним тепе |
| се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} Или так |
| да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који му је п |
| ом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако ни |
| беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од после |
| ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на с |
| а толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-б |
| чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко |
| царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам |
| ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанк |
| } Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да гов |
| »Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{ |
| вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај б |
| ивој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она |
| ранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори |
| јка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о |
| е »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да н |
| Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, |
| с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве са |
| рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизас |
| бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти са |
| ошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, на |
| и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и пла |
| , јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирима замерио, те су га осудили д |
| . Јована подигне себи нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p |
| вран је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него |
| есте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једне ст |
| да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из х |
| и је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару, кад царску заповест имам да је царе |
| ом везиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је |
| S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно доб |
| !« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по ши |
| амет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, уз |
| моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича Симе, |
| и. »Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!« |
| се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве ц |
| рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија ми |
| ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавр |
| суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него |
| аше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грањ |
| енгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френгистана, а сјајности Осм |
| S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год устреба да се црква сагради, да јој се |
| кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи |
| гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта |
| ени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте!{S} |
| сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благосл |
| чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, г |
| ше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погледаше то на једну то на другу |
| Не треба да се трошиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазн |
| , али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који с |
| све гологлави дочекиваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцим |
| о занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче |
| ко изведено црвеним мастилом: за Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвен |
| и је Цариград освојио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате плени |
| рна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека |
| то сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца |
| му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко |
| !{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игуман благослови руком богаља па рече двојици сељака да га ун |
| пе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да т |
| одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благослови свети оче!« рече Иконија смерно, па приђе ду |
| с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Н |
| лас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игуман благослови руком богаља па |
| ред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећ |
| не Бог милостиви оволиком радошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране |
| опроштају који си од Иконије добио, по благослову који ја од светог патријара имам по сили вла |
| братија моја, децо моја, христољубиви и благочестиви народе!{S} За ову велику данашњу радост на |
| га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив руку калу |
| е очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто нем |
| везана, гологлава, босонога, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два м |
| цу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој |
| та не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пе |
| близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда прихватил |
| ризор гласно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Кал |
| него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише |
| живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један т |
| а са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама ухватило за њен д |
| епавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од усана ста |
| о велика и танкострука млада девојка са бледожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с лице |
| елим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни |
| астих очију, којих се граор преливао из бледоплавог споменка у тамну љубичицу; млечност њеног л |
| , један бумбар облеташе једну петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} И |
| просу блејање, некако мекано и радосно блејање, у које се растапаше звека меденице о вођину вр |
| дари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно блејање, у које се рас |
| p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупицу поред ч |
| пољани испред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркв |
| аше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се |
| помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна лука |
| > <p>У порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа св |
| нише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n=" |
| најлепши је био један, саграђен сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног к |
| серне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса попадају по персијским ћилимима, чоси и к |
| конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз широке цветне леје, |
| новске утве грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по с |
| едне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога све |
| Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везиро |
| пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да |
| ише него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Е |
| њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми |
| о матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под о |
| лаги талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игуман благослови руком бог |
| људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а н |
| е данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква о |
| је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Б |
| ек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одону |
| љати, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> |
| да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{ |
| > <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« ви |
| елазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим мило |
| ад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми |
| још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, и на |
| е било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« |
| е могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не |
| Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освет |
| жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече јед |
| ар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја недр |
| да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих испуни |
| без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> <pb n="6 |
| и, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо ве |
| тријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју н |
| Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и |
| рквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је |
| ада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благословио, хоћу |
| о: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно пс |
| ало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</ |
| н, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживе |
| , а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и ње |
| будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно |
| гом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име свога |
| се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу |
| неси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, |
| .{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће врем |
| »у нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није |
| тигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог х |
| конија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан |
| испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде с |
| дију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс ча |
| тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог |
| е, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше |
| узе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми |
| ти, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игуман благо |
| им онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе |
| али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«< |
| пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомил |
| сто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавра |
| о тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста |
| очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с |
| Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и ве |
| ко кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} |
| : »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлиц |
| акој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиг |
| ам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај не |
| и се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} |
| та жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бо |
| овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни |
| о пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>» |
| пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p |
| S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него уте |
| p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука |
| ји, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим |
| ни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друг |
| ију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да се т |
| ет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хран |
| арод највише савијаше око старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо па |
| трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран ј |
| словио!«</p> <p>Игуман благослови руком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} А |
| је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, да матери |
| е димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла |
| агом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb n=" |
| зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијским ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и |
| јлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амај |
| рице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обави |
| ком Бечкереку.</p> <p>Препоручује своје богато стовариште</p> <p>— сваковрсних књига —</p> <p>Р |
| уте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искићен ханџар.{S} Рахтови његовога вранца беху |
| махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху око витког им струка тесно прикоп |
| ва долама од црвене кадифе била је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гр |
| а Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћеха |
| петнајест до осамнајест година, све то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и разн |
| камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турс |
| дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-па |
| еној свиленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија |
| зно и уморна, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се |
| е свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али нека не в |
| њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> рет |
| се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, н |
| ли и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно у |
| а; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог |
| сада примљени и опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Па |
| оношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од |
| крсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>О |
| и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овог |
| и, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја |
| ти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет о |
| кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <p |
| за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом дан |
| е полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како |
| л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна пр |
| Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близ |
| хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону бо |
| ран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И са |
| ох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заб |
| рича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у ка |
| и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз к |
| в руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очим |
| > <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Њего |
| Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олта |
| S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — д |
| обојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, д |
| ао робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој гово |
| Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудуј |
| а с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црни |
| оме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас о |
| у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прик |
| ојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« </p> <pb n="1 |
| ку силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве |
| ди, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје стар |
| да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да |
| оба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из |
| а ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а |
| икаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од |
| а устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу подигао |
| сломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз |
| ише ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у к |
| уљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, д |
| ра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за рук |
| очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огре |
| начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте |
| сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд и |
| поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати |
| да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; » |
| е заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу жељу.{S} Јут |
| ам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за |
| е мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га |
| удно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се п |
| убета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си и сам |
| , прекрсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онд |
| ајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако |
| и к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти |
| боравила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко |
| унцала како је Иван постао пастир стада божјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од с |
| } А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да т |
| с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било пуно тегоб |
| о говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој |
| дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленском и св |
| да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија |
| видесмо цркву божју, и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњ |
| речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две крупне љуб |
| мо са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само |
| лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежими |
| мо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и чов |
| рошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби |
| ребају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могл |
| и хиндустанских танких тканица, разних боја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачк |
| то обучено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султаније и |
| аз, у коме су талијански мајстори живим бојама исписали како се поносити паунови по цветноме по |
| са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове |
| из Москве ...{S} 1.- </p> <p>Барјактар Бојана ... -.{S}40 </p> <p>Мицко Харамбаша ...{S} 3.50 |
| ви и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из ње виш |
| , у којој се надметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив |
| , па се на сунцу преливају у све дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог кам |
| оком једном анадолијском хату јабучасте боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене |
| мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Н |
| па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шаров |
| лепо да пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плач |
| од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташ |
| зор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и е |
| </p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толи |
| Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је пр |
| то плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази |
| ебрне срме, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој |
| њој стојала је поред сребрног сточића с бокалом са жутим шербетом једна исто тако велика и танк |
| е, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јасту |
| оленице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, |
| која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече |
| начки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« привика момчадија, која то гледаше, дивећи се с |
| стира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} С |
| је никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помо |
| о би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да ж |
| е; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да |
| земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу д |
| тицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памет |
| е срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, коли |
| низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може о |
| есвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа |
| х те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот |
| чију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удови |
| а дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред са |
| е од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него ј |
| своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар |
| шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама таваница урезана дубоко и високо, као |
| његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Икон |
| 11" /> палила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром |
| кавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао |
| ив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива |
| ијски роман ...{S} 3.-</p> <p>Велимир и Босиљка ...{S} 2.-</p> <p>Робинзон Крусе...{S}1.-</p> < |
| да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне ма |
| угине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе она |
| она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљ |
| ај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче |
| оше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босонога, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге |
| ереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама м |
| b n="53" /> <p>Међу дивним дворовима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> <p |
| >Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала.{S} Много пута ни |
| и калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија корачаху сложно »Балтаџије« са скрлетним дол |
| ест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија и повише других дворских слугу.{S} Међу овим |
| ерим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружаних онако као што су Јани |
| у руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натр |
| ле на рамена, по кратка, густа, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њо |
| оког, сувоњавог, црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџаде, стаде н |
| } На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" /> испод појаса, наслони се на дрв |
| се наводнише очи, и гладећи седу своју браду руком, понављаше тихо по неколико пута: »Алах акб |
| амети !« привикаше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме се с |
| иротињу од силеџија, царевих одметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго б |
| конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му пре |
| бри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у |
| е јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам с |
| ександар Велики ...{S} 1.20 </p> <p>Два брата ... -.{S}70 </p> <p>Петар Велики у Хајдучком стан |
| јали, стари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи сва |
| ђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није |
| чански и поче овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо моја, христољубиви и благочестиви на |
| ому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у |
| е брзо прибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново ка |
| рода српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље н |
| ца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулу |
| зеним рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бо |
| се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико |
| а.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна |
| ћине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што пос |
| о за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>» |
| угим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли |
| ња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде шт |
| човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</p> </div> <pb n=" |
| водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бден |
| прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како ка |
| розборити. </p> <pb n="28" /> <p>Али се брзо прибра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и |
| креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре мо |
| обриса се једним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђиваше опуту на л |
| ђом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало |
| и страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мраморне степене и |
| агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арап |
| на се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најстаријих домаћина сложише да |
| најем!{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сноси |
| ки.{S} Колико је било танких робињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Икони |
| ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили как |
| оговор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милету, синовца Стојана харамбаше |
| во је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и пршт |
| ар старост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија м |
| уд стару икону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије нег |
| е да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, |
| p>Калуђер се накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленк |
| бразе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој |
| p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми |
| уцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти ј |
| је и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p |
| сти беше упрскана туркизима, рубинима и брилијантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади га |
| јте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{ |
| и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насме |
| е тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови разапетим једрилима као џиновске утве грдосије. |
| pb n="104" /> са високом штаком и црним бројаницама, корачаше полагано као нека страшна светиња |
| ожјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па би |
| гомиле, диже се око совре слаткогласно брујање калуђерског »Многаја љета!«</p> <p>Јадна Икониј |
| ва сива, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који с оно |
| чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби |
| > <p>Устави се у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубо |
| проконзула; сад се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</p> <p>Око црквене порте нека |
| сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у сред бистрог поток |
| кону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Каракон |
| ом руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и са |
| збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p |
| е тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се пови |
| , рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни |
| у радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настан |
| рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: |
| {S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено бусени.{S} Али |
| ле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хле |
| а«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свим |
| } Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да |
| е што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни о |
| а на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном п |
| с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никоди |
| чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога понедеоника долазио је с |
| у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Науч |
| суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све невеселији, па |
| зеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да |
| му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи свакому духовн |
| уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали |
| аман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и веран слуга царев: |
| поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша |
| Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе снове сневам! »Сине, мој, немој да пла |
| ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико |
| </p> <p>Међу тим су Турци једним ударом буздована оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче |
| оред њега забацили на рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њих корачаху сложно дванаесторо дечак |
| јицу прекора на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у сед |
| а коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу прекора на црног Арапина, куцну га буздованом и |
| њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ |
| горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом јастребовим |
| е ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и |
| џбуну поред кога Иконија стојаше, један бумбар облеташе једну петолисну бледу ружу, која се ист |
| и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руком, узабр |
| : </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети но |
| .</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано! |
| а и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада божјег |
| ота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онд |
| е, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској |
| не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада божјег, како н |
| пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p> |
| кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од |
| уде неколико педљи црне земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој ма |
| ав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.< |
| ик речи, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, |
| потока, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролиј |
| днако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње ј |
| ој работи царској, казујте, нам, ми смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викн |
| имам нека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> |
| ло појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много л |
| казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вал |
| ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А прав |
| е и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не м |
| лагано, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни |
| Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се памети људске ок |
| онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по |
| .{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из пото |
| S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикн |
| санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у |
| од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше син |
| уједе.{S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапском псовком, завитла троструком татарском |
| } Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак ов |
| ече:</p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће теб |
| како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у плани |
| :</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> |
| ма себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше |
| </p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми д |
| добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али т |
| па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је к |
| а у Стамболу?« повикаше сељани.</p> <p>»Ваља да треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као |
| или.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шареним фењерима ишло, нешто |
| Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свач |
| да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав до силе |
| бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама тући <pb n |
| в не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га |
| јући тиме грмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јо |
| ледње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носи |
| зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог ј |
| , — »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p |
| ече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, |
| д глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> < |
| громким гласом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?« |
| p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците |
| грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било |
| и рече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим |
| ци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњицу, оставте само јединче м |
| ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе т |
| му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме |
| Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> |
| логлави дочекиваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} |
| Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа не од |
| сталасаним кроком, крешући праменове од варница из калдрме, свој лабудовски врат час савијајући |
| веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је заз |
| е јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да |
| би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разро |
| е« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Бог |
| ароде, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запома |
| шника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на |
| моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да во |
| .</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриск |
| еље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, как |
| !{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p> <pb n |
| божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже иг |
| дно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да |
| савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув језик беше исплазио. |
| вран не могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полаз |
| усле, причало се, шале су се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскади |
| лабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало се, шале су се проводиле, ватре |
| брних аспри у гомиле света, који са још ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину поче са |
| рчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, |
| предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим |
| дочекиваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гурах |
| добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на ср |
| чињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам |
| p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пош |
| восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оц |
| дићскога здравља; испод густих проседих веђа светлуцаху два сива, необично бистра ока; дуги сед |
| нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило, да има |
| уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади из шаренице једну |
| ој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> < |
| арости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све |
| у ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше |
| то што сам се везала другим заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја б |
| зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се заветом за то шт |
| " /> <p>У том доведоше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босонога, издрпана, бледа и тако изн |
| акриваше га од погледа турских танким и везеним рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народ |
| ; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју као риби |
| елом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни р |
| пљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло |
| у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златним гранама од рузмарина.{S} Злата |
| S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аденистана.</p> <p>Св |
| ни од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бе |
| доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и |
| одавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету |
| зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царе |
| кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« уп |
| сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си |
| прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека |
| </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој |
| !«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не може |
| /p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: |
| } Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би ти царев везир и |
| но наиђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свога перзијског сиџадета, пружи према ст |
| а сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћу |
| љено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући |
| а чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Ја |
| младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца |
| Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{ |
| у толикој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом лич |
| , а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало насмеја.</p |
| е Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хус |
| и и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџад |
| ај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решетку, па оштр |
| <milestone unit="*" /> <pb n="98" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и ј |
| ше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, |
| p>И онда Иконија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, п |
| сијским ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији |
| е, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног с |
| ач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира као свога сина.</p> <milestone unit="*" /> <pb n |
| а ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Никодије |
| осле те свадбе, јави се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се з |
| Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену |
| атанца од седефа и пусти унутра младога везира.</p> <p>Иконија је стајала поред софе, као да се |
| он, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да га прими од Ху |
| > је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су о |
| ена заузимањем »Иконије, матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} А |
| теваше, да се при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бо |
| шах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те по |
| ћа гради царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја ве |
| ла да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и, као и по неку досе |
| менила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Би |
| а цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми |
| ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру |
| Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем ок |
| лаховит на неправду; биће да се царевим везирима замерио, те су га осудили да погине, а он замо |
| Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров конак.«</p> <milestone unit="*" /> <p>Иконија, |
| <p>На мраморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај |
| у тренутку највеће своје славе Иконија, везирова мајка!</p> </div> </body> <back> <div type="no |
| pb n="4" /> <pb n="5" /> <head>ИКОНИЈА, ВЕЗИРОВА МАЈКА.</head> <p>На једном пропланку са сочном |
| овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и |
| е и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> <pb n="9 |
| сто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли дубоко. |
| д ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толико«, |
| о и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње |
| <pb n="1" /> <head>ИКОНИЈА</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p |
| <pb n="а" /> <head>ИКОНИЈА</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ XVII.{S} |
| линдару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покрене свој |
| кер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На мра |
| ошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом проговори две три речи у четири ок |
| ног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним глосом, »нису могли |
| рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, ц |
| меја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој простоти, само сл |
| страхопоштовањем удараше темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</ |
| једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, |
| сет хиљада!{S} Истину ли говориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно узбуђена.</p> <p> |
| рла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у |
| кад царску заповест имам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и ц |
| то лепо приличи царевој кћери и царевом везиру, али што ће усред тога једна проста и стара Супк |
| »А што ће стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жа |
| им поштовањем ниско погнут приђе младом везиру, положи му на колено ону танку свилену тканицу, |
| ријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува својом |
| погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p> <p>»П |
| ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} |
| ом крају то парче беше опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху |
| а полагано сриче тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које |
| смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} |
| о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која |
| МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <p>СРП |
| /head> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap u |
| бег«, понављаше кнез, — »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над |
| чинити, честити беже, уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у с |
| сто не могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго |
| адин Оџа ...{S} 1.50 </p> <p>Разбибрига велика, илустрована ...{S} 1.- </p> <p>Делија девојка . |
| ост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеск |
| калом са жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука млада девојка са бледожутом ружом |
| ="93" /> <p>Ризван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да помогну једном |
| попова посвети цркву и одмах ударише у велика бденија.{S} Милина је било погледати на оној леп |
| ој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и |
| ко срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да |
| толу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз |
| ад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону к |
| је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград ос |
| »Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у |
| одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба је |
| ијанаца у толикој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само њего |
| порушили и цркву запалили, те је после велики војвода Раде Облачић оправив цркву, нешто ћелија |
| седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве |
| ада у своме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише ј |
| њ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горс |
| бинзон Крусе...{S}1.-</p> <p>Адександар Велики ...{S} 1.20 </p> <p>Два брата ... -.{S}70 </p> < |
| <p>Два брата ... -.{S}70 </p> <p>Петар Велики у Хајдучком стану ... .{S}50 </p> <p>Тајне двора |
| ниског иконостаса, Исус раширио руке па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко д |
| ња чета шејика потомака Мухамедових, са великим зеленим чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтије с |
| сло је стадо оваца.{S} У хладовини, под великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељаче |
| на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{S} Сви беху дубоко потресени и смерн |
| м и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са кукастим широким кљуном, шт |
| као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развија, руке му зад |
| тиле плаве ћасе од кинеског порцелана у великим позлаћеним зарфовима, са млеком, сртлијашем, ка |
| ак некаки слепац прогледао кад се поред великих молитава три пут пред јутрење на том извору уми |
| попови у цркви поје и читају дванајест великих јеванђеља.{S} Многи се старци заплакаше.</p> <p |
| S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова са птицама свакојаким, од малог царића |
| {S} Ударише и оним широким путем између великих поморанџи, са којих кроз загасито-зелено лишће |
| Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, промешкољи се, |
| у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу учинила.{S} Није само за |
| е штити.{S} Миленково имање истина није велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже н |
| сину, да матери својој засведочи своје велико поштовање.</p> <p>Али није дуго постојало, па он |
| и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> |
| царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш цар |
| о се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа |
| вај који је мало час онако весео био, у велико гробље претворио беше.</p> <p>»Слушај, црни калу |
| мно зелених кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се старе л |
| баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи м |
| На једној од главних стаза, које су од великог дворца водиле к обали морској, између свака два |
| строгим постом спремила да се сутра на великој летургији причести, па које од узбуђености, кој |
| ала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очима показа на своје дете.</p> <p> |
| као, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па |
| и уским ножем пробадати своје мишице а великом једном иглом прошивати усне своје.{S} Згрози се |
| се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заход |
| повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу подигао цркву, коју с |
| орана и турским пословицама.{S} О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштин |
| гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" /> испод појаса, нас |
| "> <pb n="b" /> <p>Мита Павков</p> <p>у Великом Бечкереку.</p> <p>Препоручује своје богато стов |
| ац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад |
| а софу. </p> <p>Тада би робињице донеле велику једну сребрну синију, наместиле је на осмоугли с |
| редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>К |
| дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија изашла пола |
| после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми |
| љубиви и благочестиви народе!{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да бу |
| су на широким прсима Јабучиловим једну велику звезду од рубина са полумесецом од алем-камена и |
| м по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе ж |
| ет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу |
| неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски г |
| нко, историјски роман ...{S} 3.-</p> <p>Велимир и Босиљка ...{S} 2.-</p> <p>Робинзон Крусе...{S |
| нез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите?« настави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с п |
| нија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробу |
| пним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том трен |
| ећ око поноћи млада женскадија навали с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те у |
| t="*" /> <p>Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанског у в |
| прихватила би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да с |
| неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио био, али већина калуђера није видела шта |
| се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поповима.{S |
| аше.{S} Послушаше мало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим |
| ађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним глосом, |
| ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{ |
| га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би |
| ди свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Б |
| {S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и веран слуга царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нек |
| Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срц |
| еш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јан |
| " /> друкчије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест ко |
| конија, па уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.< |
| S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне |
| дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази. |
| лужи цару и царевини !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бит |
| радосним срцем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по к |
| о сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју нам је Господ И |
| а нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах |
| пре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме о |
| вљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово к |
| ив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашаре |
| Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) при |
| звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да б |
| p> <p>Касија Царица ...{S} 1.60 </p> <p>Весели двори Иве Загорице ...{S} 1.60</p> <p>Смиља ...{ |
| војницу почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се ка |
| њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговараше.{S} Послушаше мало како под гла |
| поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и зат |
| ла; сад се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</p> <p>Око црквене порте некада је на |
| у Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест |
| и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим |
| а.</p> <p>Тек је било подне превалило и весеље се на све стране најлепше загрејало, кад се од ј |
| « упита је стари Хусејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми оп |
| м као да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље претворио беше.</p> <p>»Слуш |
| сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила поти |
| речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи |
| д беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се сит |
| <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре |
| кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, |
| олико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче. |
| о.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како се његово име по народу са сл |
| се проводиле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија навали с венцима од ива |
| ка ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, не |
| бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирск |
| конији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије |
| доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{ |
| н мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу б |
| најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да г |
| > <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онд |
| лагано као нека страшна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, |
| по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да с |
| пет запојала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у |
| прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани м |
| валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за нек |
| да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, в |
| ове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он с |
| ека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а |
| а на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца пад |
| тарих зидина подигао.</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капи |
| а у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</ |
| епи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих |
| чаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислушкиваше.{S} З |
| с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p> |
| дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од св |
| од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици |
| удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчу |
| прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поповима.{S} Икониј |
| ало и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »в |
| тријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одре |
| е зазор попричати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча как |
| удницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми и |
| њ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог празника искупило се на пољани испред м |
| енгистана, а сјајности Османлија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама д |
| -бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, да ма |
| а је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавра |
| ета, који се око вењака скупио био, али већина калуђера није видела шта би, него својски доврши |
| онија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мал |
| арица са свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу. |
| а поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазв |
| дефли-шкољке.</p> <p>Свакога петка пред вече, млада би султанија послала своју Ћехаја-кадуну, с |
| stone unit="*" /> <pb n="45" /> <p>Пред вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича С |
| .{S} Најживље је Иконија запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак |
| >»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" /> чудо игра једнако пред очима.{S |
| ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Иконији целу своју прош |
| прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодиј |
| ој страни старих зидина подигао.</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом д |
| сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти гов |
| им путем.{S} Мислила сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} |
| свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S} |
| лира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми з |
| само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак ко |
| из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу |
| што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а т |
| Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шт |
| атер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} |
| , јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се |
| прстима да развија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем |
| ишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду |
| а сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, |
| им очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле још који кора |
| та се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Тура |
| аху своју радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пођ |
| а стојаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим прапорц |
| Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ет |
| лача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозб |
| Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу |
| њи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с |
| обри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисовуљ!« одг |
| спре са калдрме. </p> <pb n="72" /> <p>»Виде ли цара?« упита је стари Хусејин сав радостан и ве |
| е и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох |
| из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него |
| <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају |
| unit="*" /> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким путем на поток Липовицу.</ |
| но поноса казује, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да |
| а у тамну љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој |
| чини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где |
| а, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест |
| ест година <pb n="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору зароби |
| ка скупио био, али већина калуђера није видела шта би, него својски довршиваху своје »многаја љ |
| о него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</ |
| дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то кр |
| а да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу |
| ским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођо |
| је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад сам те познала прв |
| ражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролазак?« уп |
| рт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо |
| све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ |
| елим очима његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подесио бар |
| ећ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста п |
| та посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у |
| »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да |
| сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу божју!</p> <p>А |
| на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше |
| у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми |
| планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У т |
| идим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар |
| S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаше док не |
| на случајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} С |
| вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу нап |
| ав је то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, бр |
| ме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, ње |
| главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке |
| и се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како као корњача четвороношке пузи, и да г |
| } Али човек који се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема образа људског, и |
| ћа према срећи једне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} |
| ко ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је |
| понедеоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли- |
| аш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим ка |
| да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опр |
| ине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се |
| инио за своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетн |
| исли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама |
| »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би зв |
| да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и |
| да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те бо |
| а ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу заж |
| у такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и |
| к сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас |
| .{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Мој |
| ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> |
| од среће <pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, на |
| лушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам |
| и јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: |
| где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе И |
| о је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Ик |
| ичар састави трепавице) кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га ка |
| решио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људск |
| унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар |
| имиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах |
| без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њ |
| е ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу ва |
| што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е н |
| а јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жудиш за завичајем!«</p |
| до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« |
| изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти о |
| кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чува |
| о моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе.{S} |
| икодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно |
| овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и |
| ше не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је у |
| носа. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово д |
| га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са |
| мо јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад |
| очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво |
| »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса ка |
| само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове очи, чест |
| дну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од сед |
| очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведе |
| на збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо |
| н!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох је <pb n="42" /> како гази поток; заклињах је да |
| ну <pb n="19" /> у човечијем облику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је |
| а ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па |
| оге се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> ретки призор гласно заплакаш |
| тихо таламбаси, потскочише обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом |
| . »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове |
| ба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда И |
| да се сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«.</p> <p>Заплака се Иконија, закукаше же |
| е је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да ра |
| то ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућ |
| прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игума |
| </p> <p>»Народе не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим рукама дохвати у кошт |
| се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије |
| раку удараше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме г |
| упала своје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо мој |
| чином.</p> <p>Диже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто момчад |
| сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам |
| p>Хусејин устави своју чету и арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жалостиво гледаху за њима |
| /p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Икониј |
| има.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не |
| Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате |
| ај, црни калуђеру, и слушај луда рајо!« викну Турчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша шт |
| покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и човечним лицем, к |
| <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријатним гласом тици пре |
| аврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми |
| <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Икони |
| ке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју ви |
| ије што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцир |
| /p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мо |
| платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам каж |
| да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима |
| ждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја |
| али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису ч |
| из руку разјарених сељака.{S} Стојан им викну љутито својим <pb n="44" /> громким гласом: »Ако |
| ет <pb n="88" /> својим сребрним гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке прискочише играч |
| а, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жива рас |
| е под ударом Турчиновим полуобамрла, чу вику свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено п |
| т преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни д |
| ри ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња |
| везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако |
| више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе за царс |
| етровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз |
| да може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један |
| епо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну дру |
| м онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе |
| ву гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на |
| е очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Положише ј |
| на после кратког времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с |
| жи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с м |
| ца умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога кр |
| ћа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би |
| ква сагради, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека цркв |
| ћу слободно да признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџи |
| а, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове неколик |
| тави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</ |
| и на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећин |
| цима понуде у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађев |
| леном косом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлових нокт |
| седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао |
| је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> |
| це у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни ст |
| тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезање |
| ом тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче: |
| стегну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, а |
| опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати П |
| цире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене кадифе, златом изве |
| од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по дванајест кита од дробног би |
| е радује гледајући како зидине одмичу у висину, како се кров саставља и како се по средини вели |
| Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца проби |
| белог турбана, уз златни шлем, извијала висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од зла |
| ојаком другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и танкострука девојка — с црном косом, црним очи |
| викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у кор |
| уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и танконоге Мисирлијке, с обнаженим |
| ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гране над потоком, као да хоћ |
| {S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се ш |
| онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија |
| ога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црвеним калпацима са дугим кићанкама а од плаво |
| зила између позлаћених клобука Пејика и високих перјаница Солака, Турчина једног у годинама, са |
| се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад пониско |
| ка, анђели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на бел |
| ама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазвекеташе цитре и та |
| у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанство свагда давало најлепшем међ |
| е скачу; сама таваница урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер и |
| Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, високог, сувоњавог, црне масти и дуге црне браде.</p> < |
| егу, крока господскога, витког струка а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи цар |
| кама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зе |
| жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијском хату јабучасте боје, јахаше |
| зденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са високом штаком и црним бројаницама, корачаше полагано к |
| ј први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а обојица у џубетима од дибе с навр |
| оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а |
| аму, по долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисо |
| ојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из девојачко |
| орђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој к |
| еним, са дугим свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвам |
| ем, својим безазленим погледом и својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет ј |
| аке коса беше оплетена у стотине танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре и |
| во-оком Ризван-бегу, крока господскога, витког струка а високог раста.</p> <p>Како је и где је |
| кадифе златом богато извежене, беху око витког им струка тесно прикопчани златним пуцетима а на |
| м морском огледалу, поврх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху тргов |
| аним скакањем казиваху своју радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и д |
| дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и танконоге Мисирлијке, с обнаженим рукама и |
| ав се сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сил |
| S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сав |
| аца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онд |
| д сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <pb n="10" /> |
| у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад та |
| шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ј |
| о око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и ово |
| иском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево г |
| н паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Свет |
| језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се з |
| м: за Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царск |
| трана ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцеп |
| — данас састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу с |
| пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи |
| > <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p>Те |
| викнути и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо |
| истину ли »говориш?« повикаше сељани са више страна.</p> <p>»Протрех очи; уштинух се десном рук |
| ј се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је |
| уташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а |
| ожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале |
| >»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре д |
| с па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило |
| ледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанк |
| </p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од ме |
| о као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па плач |
| ли биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без |
| але.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне |
| ужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свет |
| на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Вр |
| баша посла неколике своје хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.< |
| страноме перивоју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један |
| о котарица са свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо про |
| литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш |
| буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето |
| нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како наро |
| ио!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је био н |
| Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је био несрећн |
| На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек |
| у оној непрекидној сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад човек први пут уђе унутра, подухвати га |
| е почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза појас |
| стране поред певница стоје патријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући нешто поглед |
| да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане и |
| а тобож сељанка, а није него од старога властелинскога рода; ми сељаци који то знамо, кријемо т |
| оји ја од светог патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисц |
| о био!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во вјеки вјеков, амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је би |
| игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо моја, христољубиви и благо |
| од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p> |
| средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог горског шљунка тихо роморећи |
| на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе |
| ачу самртнички шапат Гавранов: »воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p |
| Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на каме |
| ама стамболским, које од старога сараја воде к џамији Сулејманији, искупила се била светина у г |
| да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се н |
| поред невољника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран н |
| ета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гране над пото |
| ток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина |
| дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика на коме се још по |
| p>А Агапија устане, умије се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и почне да ј |
| иваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац проглед |
| ди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, обр |
| им јасним и пријатним гласом тици преко воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би се на |
| бар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како |
| ко Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе унутра.</p> < |
| ки шапат Гавранов: »воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија |
| оглим гласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, б |
| е куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је |
| рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин прек |
| ан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p> <p>Иконија се прекрст |
| а опет зачу самртнички шапат Гавранов: »воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ив |
| чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи |
| .{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па уг |
| е саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} |
| , о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао п |
| аги без разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понављаше |
| Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и |
| а допрате у харем.{S} Иконија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким |
| лавних стаза, које су од великог дворца водиле к обали морској, између свака два поморанџина др |
| у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе св |
| воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И в |
| рску заповест имам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и царевом |
| ац са учтивошћу правог Турчина, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пуст |
| икодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ д |
| на олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари гр |
| ом; двадесет и четири коњушара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамбол |
| ок на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S |
| шаренице један убрус, добро га покваси водом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну м |
| едоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S |
| е Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који му је проговори |
| проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и из |
| ико кијосака, мимо многе чесме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним ш |
| Анадолије.{S} Цветне баште попрскиване водоскоцима и напајане поточићима, који из мраморних че |
| ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумбара,« р |
| мка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није ча |
| донесоше у сребрним котлићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише |
| дене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> <p>Устави се у |
| , на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десетор |
| им и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Ико |
| ањем казиваху своју радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три |
| о било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу прекора на црног Ар |
| е, у које се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> <pb n="7" /> <p>Сељанка се спусти под |
| своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе |
| њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање |
| очи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за |
| ли и цркву запалили, те је после велики војвода Раде Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трап |
| чаршијом само <pb n="73" /> три српске војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топл |
| урско оружје победило.{S} По повратку с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} |
| ећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војник, постави страже око села, а кнезу каза да ће му |
| на коме се још познају главе од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог силног прок |
| Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јо |
| ођење мушке +++деце+++ рајине, којим се војска турска и +++државна+++ ***служба ***снабдевала * |
| о најлепшем међу младим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци признавали, да никоме није ле |
| давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле |
| , децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу |
| видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија мет |
| оше да није мртва.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве, ко |
| умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујским колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла |
| детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико |
| ала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не мож |
| да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} С |
| ти Османлија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да проше |
| слава! — данас састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш м |
| оје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке |
| ка, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с па |
| ј да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се, до њего |
| ј велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} М |
| ила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и л |
| велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зе |
| лике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси |
| <p>Удари други царски јелек: дванајест вранаца са сребрним рахтовима; о седла од црвене кадифе |
| ато искићен ханџар.{S} Рахтови његовога вранца беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху |
| глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог ат |
| каквог силног проконзула; сад се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</p> <p>Око цркв |
| од варница из калдрме, свој лабудовски врат час савијајући ниско као да се клања до земље сиро |
| се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав |
| .</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови од белог и рум |
| тним тепелуцима.{S} Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред |
| доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једн |
| је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p |
| гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија кле |
| о цркве, па би се пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који |
| Према њој, на другој страни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо |
| страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога везира.</p> < |
| е узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <miles |
| једнако пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно до |
| Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се |
| ама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да |
| конија отиде па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духов |
| и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до последње аспре и одо |
| са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са високом штаком и црним бројани |
| је се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> <pb n="7" /> <p>Сељанка се спусти под онај г |
| Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред прич |
| рука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У ј |
| о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више |
| си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав |
| епша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да с |
| ако не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« П |
| а и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игума |
| у са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са кукастим ши |
| ти десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисн |
| соки дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се он |
| е улазило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву за |
| знати..</p> <p>Кад му она после кратког времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје су |
| година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а седој коси чудновато |
| о!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царск |
| /p> <p>Од тога часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и ње |
| том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Од |
| ија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулумћарима! |
| гаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија |
| </p> <p>Диже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто момчадије вр |
| за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пожара.{S} Спасите м |
| златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Б |
| м руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина |
| те се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли |
| ултанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну две три оштр |
| дно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра |
| а саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једном крају то парче беше оп |
| да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохв |
| риму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у |
| н сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> |
| и, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се св |
| ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама тући <pb n="30" /> се с Тур |
| магања.</p> <p>Прискочи нешто момчадије врљикама; неки сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не б |
| виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвал |
| за опанке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на |
| сторо дечака, све по четворица у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у |
| совру.{S} Посадише игумана дечанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинств |
| са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорни |
| жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, кој |
| и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; зем |
| </p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« |
| ори добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред ње |
| , и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те |
| озном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу |
| ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђ |
| прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим м |
| ели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека |
| јој стрини, свакој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му |
| азујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и |
| , да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак из |
| руком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети |
| м писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигош |
| е Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што с |
| {S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снах |
| немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</ |
| дом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта, о |
| езира срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на |
| икодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Мил |
| стиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на |
| селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису ч |
| ојана харамбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S |
| ако као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап |
| сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тек је сунце б |
| крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше |
| мка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије |
| од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља |
| р да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} |
| султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и вик |
| м да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу |
| дизаше десну руку према игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на с |
| р ветар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манасти |
| чи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за рук |
| ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше |
| , кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече |
| тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав |
| м ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он м |
| , сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и |
| } А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако |
| укам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, ст |
| ка, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, |
| нину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека цркне!« рече Иконија горко. »Ме |
| е гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој |
| о самог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким облаком о |
| њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се |
| ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га за |
| а оног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама своји |
| </p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p |
| залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш |
| Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветова |
| шиваху своје »многаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совре пренеражени и ис |
| љу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са |
| и не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку |
| дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котл |
| ар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је |
| тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одр |
| ја се диже са постеље, <pb n="36" /> те га пред кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољ |
| најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да |
| ци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја н |
| чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа турских танким и везеним рукавима од свој |
| аврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на |
| арче од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширеним зеницама, као да полагано сриче тајне рече |
| Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапајући своје дуге трепавице, па, слушају |
| дмиле до пред царске двери и причестише га</p> <milestone unit="*" /> <p>Одоше гости одабрани д |
| S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша С |
| да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапезарији.</p> <p>Отац Никодије, омален, сувоњав |
| виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо пок |
| ебрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар |
| а кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну |
| ада сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе |
| .{S} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старц |
| обро га покваси водом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена ус |
| биљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који м |
| у, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још мало |
| кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и |
| вник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано |
| ову, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево |
| ја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога паса па у његов силав за |
| па да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде као незн |
| сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царев |
| ете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти |
| аш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не к |
| ад човек први пут уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му с |
| горе, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу м |
| .{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« пр |
| оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету |
| нијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог |
| у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« пред |
| ла, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет |
| као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хо |
| ла си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се |
| овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у |
| сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о т |
| олико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb n="6" /> доношаше; кудравим репов |
| год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други бера |
| нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто |
| обедило.{S} По повратку с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо д |
| олини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је да |
| по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир |
| } Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који |
| а, који је Цариград освојио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате |
| гу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Баб |
| ро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решетку, |
| 9" /> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком по |
| а поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и как |
| распитивало се, па све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> |
| аху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрп |
| појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврн |
| а извади из шаренице један убрус, добро га покваси водом из крчага, положи га несрећнику на гла |
| рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне пред |
| десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге |
| су чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува |
| воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и |
| има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је |
| мешала љубав и побожни страх, претисну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и |
| бујицу прекора на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у |
| ина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што је.{S} |
| та ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, |
| е да се царевим везирима замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смр |
| од тамно зелених кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се с |
| ли, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у пл |
| много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре |
| гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека |
| о ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издај |
| аћу га с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш |
| оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима, научић |
| очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богат |
| па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет да |
| {S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се |
| омоћ прирасте, требаће доста година.{S} Гавран је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га |
| S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, |
| <p>Пођоше заједно и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше ј |
| јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, а |
| опреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о |
| оју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра у његов |
| Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, к |
| «</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко |
| и сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузећи четвороношке у |
| стиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћут |
| тве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред |
| ез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим ка |
| е се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма |
| ше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, те |
| 910_C1"> <head>I</head> <head>ИКОНИЈА И ГАВРАН.</head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <head>ИКОНИЈА, |
| жа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем |
| > <p>»Сврнуо с памети, велите?« настави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробуди |
| них домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио |
| ивао, дотле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад калуђери чуше с |
| да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхт |
| p> <pb n="100" /> <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наре |
| гословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као |
| црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стра |
| и гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђе |
| на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега |
| већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p> <p>Ико |
| ање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... кап вод |
| е неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну једном грозном псовком и шкргутну зубма; |
| како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је уз |
| тићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем |
| ина сложише да за овако страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гав |
| ју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" /> <p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним |
| онија се прекрсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко ди |
| одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на |
| вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »О |
| уди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг н |
| воју на теразијама Аранђеловим!«</p> <p>Гавран заиска још један гутљај ракије, повуче добро из |
| , па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у |
| ке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Т |
| <pb n="39" /> <p>У том доведоше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босонога, издрпана, бледа и |
| истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да у |
| брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како као корњача четвороношке пузи, и да га чуј |
| и, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село |
| и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко реч |
| ише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>»Искупили |
| у, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, који зн |
| вио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака моја суза, сва |
| онда Иконија опет зачу самртнички шапат Гавранов: »воде... воде... кап воде... за живот и здрав |
| id="SRP18910_C2"> <head>II</head> <head>ГАВРАНОВА ОСВЕТА.</head> <pb n="22" /> <pb n="23" /> <p |
| моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и ка |
| крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до пећине. |
| пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада! |
| и липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље сво |
| главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; |
| е, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под |
| ађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, |
| нез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио |
| кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити |
| вој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех |
| не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што |
| их засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла б |
| видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта на |
| рије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема образа људског, и човек који сме тако |
| ску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твој |
| по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим! |
| у Липавице; видох је <pb n="42" /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгур |
| p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута |
| о је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Бог |
| ?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече п |
| есело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у |
| лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!« |
| њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно потскакују, час испред ње, час у |
| како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђо |
| онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone unit=" |
| Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров ч |
| и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он |
| даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи т |
| икона, пред којима се кандила никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет |
| ади чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса з |
| један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као |
| та човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву |
| па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на с |
| у рукама једни криве димискије а други гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и калуђ |
| ан дечански, у широкој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" |
| кој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са високом штак |
| !« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, |
| »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну п |
| н корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, |
| ија причала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година <pb n="82" /> |
| од мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија изашла пола пута у сретање, |
| ати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих |
| ко, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и су |
| , а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} |
| , синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икон |
| почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S} Стала та ћерка у сред потока, брчка се ка |
| во Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ног |
| трука а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, то |
| ањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Икон |
| значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</ |
| е занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пр |
| ака, па се разиђоше по сабору ударајући где кога стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих по |
| но. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> <p>И Икони |
| него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан |
| {S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да нам |
| {S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није дру |
| м се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да по |
| танку маглицу од свилене паучине покажу где нежна милина девојачка још једнако тихо снева снове |
| дао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади |
| ="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на пр |
| рехота да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, |
| <p>»Није паметно што говориш.{S} Женска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково и |
| е у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хлад |
| овано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведн |
| е.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим |
| да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у Стам |
| исплетене, повисоко издигнуле главе, у главама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и |
| е чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки |
| ећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у главама алем камен драги, на токамо пуце под г |
| г камена сланика на коме се још познају главе од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг к |
| агдима и рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен танком белом чалмо |
| лену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаћене шлемове са белим ниским турбаном |
| златним первазом и златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јани |
| оно се <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цр |
| ико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на |
| ојанице од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да |
| и плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе. |
| ознати, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, нав |
| ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и забо |
| тапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>На једној косини к |
| ена златним тепелуцима.{S} Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко |
| а онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гост |
| а бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери |
| /p> <p>Иконија отиде па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана |
| народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поп |
| разговараше.{S} Послушаше мало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На |
| /head> <pb n="64" /> <pb n="65" /> <p>У главним улицама стамболским, које од старога сараја вод |
| е слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, које су од великог дворца водиле к обали |
| ле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, г |
| обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се »Сед |
| а четири куле на четири краја, и једном главном и највишом на средини западнога зида, кроз коју |
| а за овако страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд |
| загледала у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки |
| ч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, д |
| ="95" /> мене, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогу |
| чар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је |
| одом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се |
| е му руке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и |
| ачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже главу, скиде полагано тешке наочари, протрља очи па про |
| дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле, која задов |
| да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на своје љу |
| показао како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више са |
| се најпосле досади, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и |
| косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче |
| о, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се к |
| цима, свака од оних тица приклони ниско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто м |
| арапскик речи, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера ус |
| страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ |
| ред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју браду руком, понављаше тихо по некол |
| авку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива |
| емојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свет |
| p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити |
| м брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац г |
| рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</ |
| попу Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га де |
| аше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника п |
| ње!« </p> <pb n="29" /> <p> Запишташе у глас жене, којима Турци при последњој »девчурми«<ref ta |
| му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и приче |
| им се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... ж |
| онака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су |
| ас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред |
| кама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</ |
| та је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је зап |
| нгеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ! |
| па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не |
| е за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за својим дететом, до |
| ожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме |
| место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев везир |
| о његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас |
| видоше овај <pb n="105" /> ретки призор гласно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше глед |
| нда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто с |
| ешто снажном својом руком, нешто слатко-гласном својом речју, Иконија отвараш себи и своме свек |
| е; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, |
| ох у каквом светом послу?!« настави она гласом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и прек |
| кну љутито својим <pb n="44" /> громким гласом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете |
| т везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем мој рукав!{S} Познајем и тебе. |
| >И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, |
| крвавом на помодрелим уснама, промуклим гласом, али <pb n="32" /> све слабије и слабије, она са |
| оје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји... анђео!«</p> <p>Икон |
| нија опет <pb n="88" /> својим сребрним гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке прискочиш |
| ног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Господе помилуј!« а к |
| викну Иконија својим јасним и пријатним гласом тици преко воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка |
| а рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у |
| ваку реч старац изговараше све то јачим гласом, планина прихваташе сваку реч громкијим одзивима |
| »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p> <p |
| не чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима испод |
| па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бит |
| па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>О |
| ебеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божј |
| кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови |
| од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књ |
| ма о плећима.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу |
| ним.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> |
| звезеним стреоницама о плећима.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је |
| сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог |
| орни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледим |
| д Султаније и Иконије чисто са страхом, гледајући преда се и склопивши руке на појасе.</p> <p>Д |
| ешто разумевала, него само да се радује гледајући како зидине одмичу у висину, како се кров сас |
| акаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери дечански ди |
| оба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те |
| уди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилику и |
| ара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на |
| па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћ |
| азнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда |
| »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рек |
| потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је остав |
| ти није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила |
| оја се на сунцу од силног драгог камења гледати није дала, него што је то приличило новоме Сили |
| дне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као |
| {S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} |
| , па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј, Бож |
| поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрпељи |
| p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек ка |
| Викну сељанима, који издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико момака.</p> <p>Икон |
| на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек |
| атко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви |
| јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати |
| буњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се н |
| ио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширеним зеницама, као да полагано сриче та |
| која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито |
| .{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком |
| та на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, ра |
| ојаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам |
| јала поред софе, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше |
| је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она |
| ачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на |
| ен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше на |
| . </p> <pb n="25" /> <p>Старац трепћући гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше н |
| >Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на |
| еде не проговарајући ни речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} |
| ухо претворила, па растужена замишљено гледаше у младе певачице.{S} Султанија јој нешто рече, |
| онија наслони чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не |
| »Их, болан!« привика момчадија, која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде с |
| истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек разговетно, проговори неколико речи, од |
| и као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не знамо ми т |
| а, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапљеним чељустима, |
| моје везирстро,« рече Ризван потресеним глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја им |
| начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија пребледе, |
| је знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму |
| ко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије запита Икониј |
| лтанија помисли да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, о |
| .</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подав |
| <p>»Нека потрошим десет хиљада дуката!« говораше одсудно и топло Ризван; »нека потрошим и дваде |
| ја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, ж |
| оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини |
| подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не осве |
| него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми с |
| ерјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају пр |
| ји с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао право дому некадашњег с |
| авље.{S} Слушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје |
| .{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће о |
| > <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкроп |
| >Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, |
| о и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те |
| а смерно његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је |
| <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умира |
| а више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком т |
| рема игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се ос |
| И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у |
| о је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре |
| ки пољски цвет жива реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало по |
| {S} Говорите ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим!«</p> |
| једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српски, истина мало заносећи, али тек српски.{ |
| Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом кога је Патријар послао, легла |
| тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом кога је Патријар посл |
| ио Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« |
| пезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што |
| стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, про |
| н-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару, кад царску заповест имам |
| вице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давн |
| ако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ј |
| авран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је ка |
| у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га |
| Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите |
| сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушав |
| уката!{S} Двадесет хиљада!{S} Истину ли говориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно уз |
| чима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа пол |
| еће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом са |
| да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S} Женска глава треба мушке руке руке да је шт |
| « </p> <pb n="41" /> <p>»Ама истину ли »говориш?« повикаше сељани са више страна.</p> <p>»Протр |
| ЦИ</p> <p>Мариновићеву награду за 1891. год.</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕНА: К.{S} 1.50</p> |
| е.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би с |
| е Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево |
| .{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија |
| чку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</p> < |
| е као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у з |
| и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује |
| олазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче |
| росити у цара ферман; даћу блага колико год устреба да се црква сагради, да јој се земље, млино |
| з моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не т |
| ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га |
| t="*" /> <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога |
| едићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајк |
| одину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклонима и ми |
| оме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо |
| анких робињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> < |
| јој није било ни педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила. |
| ли Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} Гавран је истина мало чудновате ћуди, али би |
| лово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време ј |
| али; земљу да нико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је село преду |
| нао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове очи, честити беже, прозреле би о |
| ка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водише обла |
| че једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељану двојницу почетак од |
| син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац шт |
| има, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и како се литургија служи; а за ви |
| ; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, у кој |
| <pb n="101" /> нечега.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се |
| ла Јабуке, коме је било преко деведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте ца |
| спао па се пробудио тек после осамдесет година!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Ризван-бег је чи |
| снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како се његово име по на |
| лиму, где је као девојчица од дванајест година <pb n="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где |
| дих девојака од петнајест до осамнајест година, све то богато обучено и накићено, у руву од раз |
| је око шесдесет година, а већ петнајест година како се његово име по народу са славом а међу Ту |
| кву, први пут сад после двадесет и шест година.{S} На сваком трећем кораку удараше челом о мрам |
| е село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите о |
| хом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога |
| ло се на троножним столичицама по шест, годинама најстаријих домаћина.{S} Око њих се слегли сељ |
| уђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез седи старац Јанко из села Јабу |
| д милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не м |
| оких перјаница Солака, Турчина једног у годинама, са три црне перјанице на белој чалми у бињишу |
| што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад п |
| св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се црква изн |
| дносила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама црк |
| и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служ |
| раше и однеше из овога краја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове ја |
| о рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто шт |
| века!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене |
| /p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне зем |
| а погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а други |
| их једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно погледати, |
| лумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.</p> <p |
| о онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут з |
| « причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним |
| У том доведоше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босонога, издрпана, бледа и тако изнемогла, |
| тови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом |
| кону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калаји |
| о ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из к |
| не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевк |
| ко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по је |
| царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим |
| еваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Чит |
| а.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гута |
| едан Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима, зелени |
| купила се била светина у густим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржава |
| ако се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно брујањ |
| за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико |
| Миленка хајдука!?«</p> <p>Из преплашене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево |
| уком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман дечански, у широкој црној |
| њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио био, али већина |
| , сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаше други; |
| у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише и жене, па |
| лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројици о |
| губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно брујање калуђерс |
| бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренијим узвицима за здрављ |
| а.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили. </p> <pb n="39" /> <p>У том доведоше из шуме Га |
| умарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} |
| отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на |
| појасе.</p> <p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S |
| нац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: разиграли беху |
| раш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда |
| у руци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, |
| е било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи гр |
| же коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми св |
| ром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије од |
| ница урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па с |
| > <p>Уз широке мраморне степене изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан звездама од бел |
| ати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богоро |
| у преливају у све дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па |
| о једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово |
| Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје |
| сторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, |
| апалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак који је |
| ам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву |
| </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула на оног несрећ |
| евесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда прес |
| котина једна, нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео мук |
| же!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не мож |
| а камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахн |
| у руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње костретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и и |
| свитом својом у џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у једној двокатној кући, седела је иза ши |
| Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је |
| <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледа |
| ко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који |
| оране, према султанији, два би нубијска горостасна црнца размакли тешке завесе, па пустили <pb |
| а признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџија, царевих о |
| глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спа |
| .{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{S} Слуш |
| Бистра му је вода струјила преко чистог горског шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се дола |
| же црквењаку да наспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је било подне прев |
| ве стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и распитивало се, па све узаман !{ |
| /> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула на оног несрећника, који је св |
| источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштај |
| реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч старац изговараше све то јачим гласо |
| е друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али |
| пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се |
| речи чича Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог каз |
| ве неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је сваке Субо |
| I</head> <head>„ОСВЕТА ЈЕ МОЈА!{S} РЕЧЕ ГОСПОД"</head> <pb n="34" /> <pb n="35" /> <p>Три дана |
| ван-бег постао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба се његова |
| чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је |
| осним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за з |
| ос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си т |
| рува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назва |
| ски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусеј |
| иктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока господскога, витког струка а високог раста.</p> <p>Како |
| јка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали |
| ких запрепашћена гледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући главу |
| на је то!{S} Како гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас |
| стану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће |
| царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо пр |
| ја не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <pb n="81" |
| царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Јест |
| е у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих |
| ољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу имала, двори на ова |
| као домаћини, све гологлави дочекиваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« говораху г |
| га</p> <milestone unit="*" /> <p>Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише |
| .{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да |
| </p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле с |
| крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумаш |
| »Благо вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће |
| по јаничарском обичају, показао како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда с |
| да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погледаше то на једну то на другу страну. |
| ма, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тоб |
| а. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у женској цр |
| ма алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чак |
| ље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb n="72" /> <p>»Виде л |
| и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око |
| Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је после велики војв |
| орте некада је на све четири стране био град са четири куле на четири краја, и једном главном и |
| урска вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах |
| ањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане, умије се, н |
| драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из с |
| /p> <p>Требало је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{ |
| Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, не |
| лака се Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају. |
| то си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну једном грозном псовком и шкргутну |
| црвени крстићи везиваху у ланац златним гранама од рузмарина.{S} Златан конац беше поцрнео и по |
| а сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да одлете д |
| оде извиле се високе тополе, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама за |
| златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипн |
| изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} |
| подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А висок |
| и, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде |
| да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прсима је носи |
| ама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жи |
| смеђе косе, граорастих очију, којих се граор преливао из бледоплавог споменка у тамну љубичицу |
| од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две крупне љубичице, а к |
| дна, повисока, танкострука, смеђе косе, граорастих очију, којих се граор преливао из бледоплаво |
| дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни |
| и разапетим једрилима као џиновске утве грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта |
| погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n= |
| а коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је |
| го што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом м |
| илошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава теби! во |
| и кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с |
| срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да ви |
| г Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је сл |
| како јутрос праведно рече један страшни грешник, а сада примљени и опроштени покајник пред Бого |
| е на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Прав |
| »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре ј |
| Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред п |
| ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе |
| свиленом копреном око паса, са сребрним гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са с |
| ајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су је у харему, к |
| , дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе |
| да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим мо |
| о орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а сл |
| ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ |
| се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, остав |
| не могаше довољно да кашљуцањем спреми грло, скиде камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и |
| ишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али м |
| х!{S} Ђаци патријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> |
| ском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не реч |
| ечи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим |
| n="7" /> <p>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погач |
| застрла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p> <p>На једанпут се |
| е!«</p> <p>Диже се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаш |
| еву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љ |
| аша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p> |
| одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда |
| {S} У пространоме парку његовом било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Коп |
| аца.{S} У хладовини, под великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељаче једно, коме ако |
| едњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> ни |
| пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава |
| сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је |
| а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута |
| сова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> |
| е, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Е |
| и је мало час онако весео био, у велико гробље претворио беше.</p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и |
| подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се |
| у је сваке Суботе обилазила његову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке год |
| где у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али |
| <p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудотворних икона, пред ко |
| извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прс |
| и овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и то уси |
| недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размил |
| ја грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву |
| ла!{S} Ај« гракну Гавран, тресну једном грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је |
| им гласом, планина прихваташе сваку реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмља |
| ан им викну љутито својим <pb n="44" /> громким гласом: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А ка |
| вета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи ви |
| д и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не мога |
| мајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње |
| арцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да о |
| ше да руком, која дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки |
| а, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развија, руке му задркташе, ви |
| силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; |
| сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, прегнуо с |
| д, у раси од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком једном л |
| о; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилу |
| {S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе и што је грло дон |
| сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се |
| сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисл |
| брне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред пев |
| кћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неко |
| те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади |
| а земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« ви |
| аше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено |
| аму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окр |
| здра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С ра |
| це ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрен |
| и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела?« у |
| за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше |
| вета подизаше од лепоте ових девојачких груди, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањ |
| коноге Мисирлијке, с обнаженим рукама и грудима, утегнуте танком свиленом копреном око паса, са |
| тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од свилене |
| /> те га пред кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је ви |
| > <p>»Јесте честити беже!« рече Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну н |
| } И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља |
| м ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од среће <pb n="78" /> од среће што т |
| , беле зубетине искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да ујед |
| о бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташе углови од усана и очи јој се наводни |
| је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка род |
| , и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се |
| се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ б |
| једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у главама але |
| јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, једва спазила између позлаћених клобука Пејика |
| благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место о |
| Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом бр |
| ијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да |
| тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ива |
| усејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и |
| ила, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају изне |
| ареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас било!{S} Ва |
| ака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао право дому некада |
| о и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало се, шале су се проводиле, ватре су се пр |
| ерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младост |
| м, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне |
| ја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман дечански, у широкој |
| јест као млеко белих арапских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови бех |
| Сулејманији, искупила се била светина у густим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с му |
| с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади из шарениц |
| чицама румен младићскога здравља; испод густих проседих веђа светлуцаху два сива, необично бист |
| од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а седој коси чудновато пристајаху њене крупне и |
| домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили. </p> <pb n="39" /> <p>У том доведоше из |
| е била поширока порта, обрасла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с изли |
| а отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па |
| , па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси |
| седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах м |
| њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком по челу и |
| ноздрвама, разрогаченим ужареним очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаше од л |
| аше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, |
| одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Сто |
| попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на т |
| еловим!«</p> <p>Гавран заиска још један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице, коју му |
| о!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као благи |
| да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да |
| а улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зоро |
| ши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. |
| едузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати |
| ка.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаш |
| } Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милост |
| и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклон |
| нога, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p> |
| . _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте једа |
| фе била је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата |
| Отвори добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред |
| о од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је бр |
| уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је св |
| га ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се преп |
| јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; д |
| : разиграли беху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, |
| ако овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава |
| као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо |
| о подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуна |
| ма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p> |
| е »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те ви |
| онија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> |
| хита.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само г |
| >»Немојте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навла |
| е погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје |
| ш не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад ве |
| га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, |
| а се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После се |
| руку према игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад |
| ему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој |
| ог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно |
| раху гости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку ка |
| и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је из |
| ри одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Цар има |
| ту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цр |
| свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а п |
| Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто |
| говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате |
| колико год устреба да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се д |
| ко је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{ |
| муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улице, који с |
| «</p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачељ |
| ну:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, н |
| е војске.{S} И сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличило, да на своме рамену, а и |
| оже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје |
| крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну |
| им пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од свилене паучине покажу где неж |
| ем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде |
| шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у и |
| на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете |
| ем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друг |
| и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови |
| емо ту народну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш син |
| последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да н |
| грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипра |
| га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда |
| Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост |
| и видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Б |
| вата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далек |
| у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и |
| да чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црк |
| средином улице, који се чувао слободан, да њиме султан са свитом својом у џамију прође.</p> <p> |
| S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају стари Сарај у Јед |
| д Перзијанаца у толикој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се сам |
| зван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога понедеоника д |
| , и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Н |
| ћу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље с |
| тао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и велики |
| ај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо р |
| ави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене |
| олагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши. |
| ама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да б |
| како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити |
| кљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" /> <p>Га |
| њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не мог |
| е мајсторе, Иконија покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрве |
| зно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама ст |
| омко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да јој их ветар дон |
| казав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> |
| навали, да никоме није лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цар |
| благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећн |
| дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може |
| ену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом проговори две три ре |
| ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сир |
| дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него што ето дож |
| ток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њених белих |
| ма.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни |
| аше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је ц |
| који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на царском и |
| тити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се |
| опови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молита |
| оље нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости изба |
| однели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, не |
| тво могу да помогну једном добром сину, да матери својој засведочи своје велико поштовање.</p> |
| ену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала |
| што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?! |
| ји за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова |
| е дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да нико од |
| тним прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког к |
| д ти покажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« реч |
| ослао, легла си позно и уморна, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на причешће које ћеш данас да |
| и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу д |
| о.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му ње |
| ја дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при з |
| мојој стрини, свакој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да |
| ије дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} |
| баштина прибирали.{S} Патријар нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла умест |
| .{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљива момка, кад је у ко |
| ли да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њ |
| ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко |
| узама дажди, онда измоли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне |
| .{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом ра |
| за да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора предаду Иконију да је води |
| ашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако ћем |
| постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња. |
| на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку преди |
| тешке завесе, па пустили <pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за |
| и кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поруча |
| нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати ка |
| јој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу |
| каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотк |
| није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што |
| ру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Икониј |
| > <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћ |
| о казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се |
| ега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак |
| аћу вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село |
| вети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за |
| да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове оч |
| Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох с |
| он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом послу?!« настави она гл |
| е, кад се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро ч |
| у сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде |
| ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зу |
| царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родит |
| а ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико |
| ш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си |
| г дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако |
| издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се тр |
| зло на село навлачите.{S} Царској треба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, ј |
| {S} Ти си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си ве |
| а ферман; даћу блага колико год устреба да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногра |
| ске девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, |
| имира, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је п |
| е крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, з |
| ли смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од ут |
| к рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и в |
| рански падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека за |
| га с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у м |
| о што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима, научићу г |
| ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није ш |
| је ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича кол |
| ом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који би при |
| грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече Иконија самој |
| и аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n="73" /> три српск |
| е осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне гр |
| ликим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црк |
| сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни н |
| Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ј |
| ра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а у кој |
| бљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастир |
| извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри |
| , постави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије п |
| Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах з |
| е сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без |
| ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све невеселији, |
| , и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, |
| </p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, |
| ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, |
| !«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на јед |
| ови руком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде ун |
| милине!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио са |
| јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још јед |
| воје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да м |
| илиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у |
| речи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана вра |
| децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас |
| тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапин |
| а нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} Султанија |
| а је онда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињи |
| ле ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалим |
| ако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да |
| јаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала |
| > <p>Иконија се строгим постом спремила да се сутра на великој летургији причести, па које од у |
| у мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«. |
| ви слатке снове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећ |
| е.{S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапском псовком, завитла троструком татарском камџи |
| не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мо |
| /p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе леп |
| је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, д |
| тамболу?« повикаше сељани.</p> <p>»Ваља да треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки |
| > <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n="73" |
| дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапс |
| че и то великим и грубим својим прстима да развија, руке му задркташе, виде да не може да разви |
| мо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано |
| еколике своје хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milesto |
| иком писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу ди |
| ше.</p> <p>Привикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе И |
| ћи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар- |
| што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да ост |
| </p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, гов |
| опоји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила о |
| поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам шт |
| спод!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега |
| S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој |
| га и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па |
| е онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мо |
| ађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом |
| S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-а |
| мрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напиј |
| е дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па за |
| ци у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или |
| е: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да |
| има уместо сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће |
| , да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам |
| онији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет т |
| рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца |
| зира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам |
| арод који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Б |
| оју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, ка |
| и би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама о |
| га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив |
| ном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека |
| била царевину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме му |
| завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} |
| запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила |
| укавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа се |
| Сељани се искупише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милет |
| } Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како |
| каш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати |
| цем Никодијем, посаветова свога синчића да у свему лепо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онд |
| да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за |
| ичарском обичају, показао како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се поди |
| ло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао ч |
| едан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«< |
| : »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, и написа |
| и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> < |
| е предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће |
| ја ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војн |
| за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: |
| ди!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, с |
| баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда |
| ма за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb n="72" /> |
| /p> <milestone unit="*" /> <p>Оде народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ з |
| киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> |
| ужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« |
| </p> <p>»Признајем!{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не |
| во Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем вези |
| дром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапезарији |
| е, замолићу га да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како |
| клони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрс |
| ма старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно па на друго |
| еда немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори |
| д главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи д |
| у оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима исп |
| има да развија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско |
| да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црн |
| намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров конак.«</p> <milestone |
| на човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробран |
| Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором |
| ише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизл |
| и верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одвод |
| алу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. |
| ија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско погнут при |
| елико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само т |
| д се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се п |
| пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој |
| жа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она |
| сприча све како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци п |
| вда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најстаријих до |
| <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годи |
| ждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да |
| него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак |
| по, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Икониј |
| ишта! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« |
| и је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли чо |
| засмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадох с |
| {S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа |
| учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да |
| све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживе |
| n="42" /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у |
| ла.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да |
| {S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да су |
| да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Ни |
| вана и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с |
| су, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А ш |
| у и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита |
| раја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да изв |
| .{S} Женска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково имање истина није велико, али |
| чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имам |
| <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за л |
| тне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса попадају по персијским ћилимима, ч |
| зађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црк |
| даше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој |
| кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или |
| густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби |
| (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилик |
| {S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет д |
| егова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток |
| едну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмери |
| ло се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман деча |
| ервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окр |
| видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана ни |
| српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb n="107" /> помиње као једно добро и светло им |
| да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу |
| иљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је |
| вана.</p> <p>Требало је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра ис |
| дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« |
| е да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p> |
| аваљивањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором |
| а седне поред Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у |
| чи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, ниј |
| и се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> |
| ахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по ле |
| S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе. |
| д злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у |
| ћне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана приступише јој погнуте, с |
| трос искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p |
| и нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пишта |
| асену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох траж |
| као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; уте |
| unit="*" /> <p>Сутра дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта |
| се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво |
| Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година |
| а.{S} О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зида |
| ој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу на |
| ише већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служише |
| га Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би |
| ите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац |
| из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесм |
| гледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта |
| у планини; немојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам |
| ледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш ј |
| коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, |
| ће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царе |
| нез, — »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!« |
| што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене ра |
| амо је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, мн |
| ет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збо |
| е, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у своме живо |
| везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесни |
| тке снове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једн |
| ену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам поз |
| ашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас нас |
| рибе морске девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан |
| а везира срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже |
| ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе д |
| љаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благо |
| у Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га |
| ће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јован |
| и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога ч |
| је зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па |
| а ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова |
| оји ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим им |
| им теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скуп |
| лико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит |
| ачког срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирима замерио, те су га осудили да пог |
| је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што |
| видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једне старе и |
| цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема |
| као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару, кад царску заповест имам да је царевом в |
| зиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару |
| <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда |
| пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже |
| исли, претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и ре |
| м.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и с |
| у, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака |
| да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милету, синовца Стојана харамбаше који погин |
| се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича |
| црвену шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то ц |
| у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нис |
| иска смерно његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово |
| многим местима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше дво |
| нице, и талас од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и |
| које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један стр |
| е!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости |
| рског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним |
| се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија пребле |
| као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече |
| ба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану д |
| више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста ш |
| p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти пока |
| ешто често побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивљ |
| седам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску |
| божју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви |
| авран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох л |
| их очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свога са ње, д |
| а упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или м |
| {S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе |
| е!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти |
| на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху по |
| .{S} Иза сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дотакну спод под |
| између многих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле |
| нију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада |
| ој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише |
| гу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана калуђ |
| рвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, |
| шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно потскакују, час испред ње, час уз њу и с дес |
| з близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао |
| погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена н |
| дванајест најстаријих домаћина сложише да за овако страшну кривицу Гавран треба главом да плат |
| из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвој |
| а змије све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко |
| ј неколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Положише је у волујска кола на ме |
| пе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидов |
| а!« рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекош |
| без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полаг |
| да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то иска |
| Стојана харамбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита |
| у.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га т |
| ника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.< |
| а како као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да к |
| а да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на миру и |
| ла прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад |
| ја које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром |
| ише сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тек је сунц |
| а баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је |
| а војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у |
| да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађ |
| да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се |
| рква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир |
| да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n=" |
| не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили манастир, цр |
| аћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде ка |
| ти ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја т |
| године да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој м |
| м, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море т |
| у оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да пр |
| а знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељан |
| већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чи |
| занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, |
| ој прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвали |
| је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуц |
| Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Д |
| ла сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} |
| кав извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стар |
| па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харе |
| момка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај рак |
| д Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру д |
| у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од ср |
| његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p> |
| до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p> |
| још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да т |
| ћи главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облач |
| b n="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> |
| ултан Бајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш |
| вни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су пор |
| обудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Икони |
| рече Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем! |
| ворила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се |
| ољи — нека му је слава! — данас састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те |
| е Ризван потресеним глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И |
| бе припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ т |
| да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до теме |
| евим везирима замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види свој |
| , аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази |
| о, што је мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мај |
| настирском даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, |
| »О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и |
| вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајц |
| <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена зано |
| е већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком п |
| ешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, мо |
| Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко д |
| сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сирома |
| one unit="*" /> <p>Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанс |
| од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође с |
| ељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар га |
| е пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још |
| хтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, |
| ити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет бил |
| божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми |
| е ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедри |
| амо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, освет |
| ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих г |
| само по неколико праменова од светлости да се укрштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици |
| и-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пре |
| та, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше з |
| е надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце сте |
| цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?! |
| ана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој страни од цркв |
| аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека |
| ако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет |
| имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу учини |
| ковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У добри час, верна рајо! |
| тари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чува |
| ред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и |
| {S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видес |
| p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} О |
| е старе снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли д |
| стог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је |
| мамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо |
| ?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем разговара |
| ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, |
| к?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено бусени.{S} |
| ва око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јован |
| да треба цару, кад царску заповест имам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Ик |
| њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али |
| > <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем |
| правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас с |
| те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оц |
| дарила сам преким путем.{S} Мислила сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавр |
| у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако с |
| и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим поклоном покажем.{S} Рекох да |
| сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му сре |
| црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као ш |
| пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев ве |
| тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте |
| је.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред |
| тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да н |
| да.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен дана |
| а своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност до |
| ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да |
| жем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и |
| ог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село |
| шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нем |
| еха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би |
| ише мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} |
| клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није ма |
| више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир ј |
| да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред |
| по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек |
| и, свакој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне нал |
| н Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Ик |
| p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) ум |
| рекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашо |
| ако страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.< |
| тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас |
| чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра д |
| , да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе |
| речи, коју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не ч |
| зреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам |
| је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, про |
| да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да |
| велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом личном јунаштву и његовој окретности |
| ини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <pb n="51" /> <div t |
| ћнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на |
| е Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ће да проб |
| не, све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Сва |
| вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> |
| кад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице |
| густа, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као гру |
| .{S} Гледаше га раширеним зеницама, као да полагано сриче тајне реченице у ономе везу.{S} Па он |
| о га гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац кроч |
| е прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађе ка |
| > <p>Иконија је стајала поред софе, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира |
| поле, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Икониј |
| лади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} Не м |
| а таваница урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир |
| другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше устал |
| ена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лал |
| осито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз заст |
| шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли |
| подизаше десну руку према игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше н |
| аст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{S} С |
| о погледаше око себе, <pb n="31" /> као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се при |
| то препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и |
| уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну |
| се, замисли, претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет успр |
| ихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама мана |
| сије.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћ |
| , један кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то |
| е жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један ч |
| дом и својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S |
| илина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно п |
| з сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе м |
| че Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама приг |
| шају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица: |
| а велика, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гле |
| <p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да објасни снаси својој ово изванредно расипање новца; |
| зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров у |
| Турчина, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на н |
| ка да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се чуј |
| уну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало као да је зобниц |
| грши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима |
| коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена. |
| и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мањ |
| >Јаничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш |
| тужно запевање пронесоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у велико г |
| не!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам |
| p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не мо |
| абудовски врат час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа ј |
| је свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које ник |
| среће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сад |
| речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за |
| та девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта |
| гачише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те п |
| око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загаз |
| не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и некол |
| ише губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сва |
| м дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под н |
| једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој |
| аше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћућ |
| видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је виде |
| имира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топл |
| се пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твој |
| е, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да |
| е паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом че |
| ред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Ле |
| изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за које знам е би ме к |
| ега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге виде |
| уго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је с |
| што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, |
| ој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је ота |
| етним очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле још који к |
| ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чар |
| p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже с |
| зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преб |
| ло, да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет |
| д рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала к |
| ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, шт |
| Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никод |
| о, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда м |
| што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу |
| зира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и с |
| је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од |
| ио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једн |
| ост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S |
| и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била |
| је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онд |
| ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, |
| ке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, |
| а образа људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и ниј |
| мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугуј |
| >Везир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плач |
| ужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог д |
| јаше доста светини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега т |
| Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како као корњача четвороношке пузи, и д |
| аш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, н |
| поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере |
| онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој п |
| краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које |
| ко цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје и читају д |
| раведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Га |
| очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш |
| тина није велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како |
| <p>Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како је цр |
| е уставио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистр |
| тобож у том нешто разумевала, него само да се радује гледајући како зидине одмичу у висину, как |
| и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, царев |
| а у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене исприч |
| м у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке |
| нешто био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем спреми грло, скиде камилавку, пронесе прс |
| сејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. |
| ије лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши |
| вакога понедеоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки се |
| брога оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван |
| мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које зн |
| ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p |
| !«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти |
| паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих памећу ! |
| ве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете |
| ан, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Хусејин устави сво |
| се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света та |
| краја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb |
| /p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p |
| !« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао ов |
| о крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице и |
| 3" /> богме, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи с |
| /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад |
| видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и с |
| ота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} |
| Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него |
| зор попричати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је |
| а.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у |
| не!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њ |
| тпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено пр |
| е се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутес |
| то му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом бра |
| узином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху |
| мбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им д |
| тра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека |
| !{S} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема образа људског |
| м Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу сви |
| м и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој |
| мрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облак |
| ер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија |
| с што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" /> чудо |
| то велика сила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, да матери својој засведо |
| м перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају |
| гуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, |
| Султанија преко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А |
| за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплак |
| сејин-аги без разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, пона |
| на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не |
| може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <p |
| и Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p |
| S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам година, нека у трње зараст |
| како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Ико |
| у данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свак |
| а нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана уза |
| а, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; |
| ав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете с |
| росте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па д |
| шу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ притисн |
| м је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их о |
| ећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, на |
| ан као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти |
| ни не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удаје |
| е земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја з |
| ду учинила.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињ |
| .{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S} Жен |
| мо, напунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год т |
| </p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, или зак |
| а тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милету, синовца Стојана х |
| зак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши |
| лико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и |
| треба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему |
| а неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина |
| ушке срце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> |
| сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да |
| та црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом к |
| ао са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, |
| моју богатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге. |
| до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће д |
| ка срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру |
| .{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли |
| ка буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску |
| бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки кам |
| нца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, н |
| м у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која се за с |
| нда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици ре |
| ти и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким п |
| светине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жи |
| овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по |
| од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема |
| села?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има |
| ило, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек |
| есном руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</p> <milestone unit="*" |
| ој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи |
| и Хусејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би |
| овео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јо |
| каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно пон |
| а ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро г |
| о се високо дворско достојанство свагда давало најлепшем међу младим јунацима турске војске.{S} |
| њу узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, |
| се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћи |
| ји све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Каурки |
| заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула |
| е као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А дана |
| зе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снах |
| {S} Старац са учтивошћу правог Турчина, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му ве |
| ачицама и напојише их.</p> <p>Султанија даде запитати Иконију: како јој се свиди игра девојака |
| а самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ћ |
| код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јани |
| дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајућ |
| м дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: |
| едва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас води!{ |
| и према старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно па на д |
| есу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузећи четвороношке уђе у цркву, први |
| Девојкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија ниј |
| аредила: да му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује. |
| </p> <p>Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби |
| »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамна |
| чише к певачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се б |
| из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у |
| повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред |
| а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да сиротиња раја на о |
| како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са још ват |
| мо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: в |
| »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што |
| ве снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчиновим |
| из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном |
| ила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, п |
| гла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце х |
| о!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим |
| о је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије |
| и рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као о |
| ама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Ок |
| воје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« |
| :</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице |
| рово оца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај с |
| је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку |
| цу од силног драгог камења гледати није дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги, сив |
| ред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и око црк |
| сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому к |
| и да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и п |
| рекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров конак.«</p> <milestone unit="*" /> <p |
| којима се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јел |
| и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан м |
| вет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, и с |
| еди залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђена, б |
| вим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Зв |
| и овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг |
| је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле |
| пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, |
| црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих |
| , докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и дра |
| {S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»Зате |
| е ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето |
| свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи |
| а народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и |
| веће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из тем |
| аху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови разапетим једр |
| е на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре |
| раву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички шапат |
| вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако пад |
| ер.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча |
| оде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаће послове невесела и з |
| а душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару ј |
| ођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху |
| о: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да |
| воме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да ст |
| све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прих |
| јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по з |
| и зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му доне |
| под под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпош |
| постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог п |
| ростој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се ма |
| а кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечаст |
| што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога |
| и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто ра |
| и најбистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече ц |
| али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију |
| Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и боси |
| ма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди ота |
| ко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору |
| слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беш |
| знао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које |
| срца на јави слатке снове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа |
| ="*" /> <pb n="45" /> <p>Пред вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шт |
| онија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан са не |
| тињи подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником извршила.</p> <milestone unit="*" |
| 2" /> <pb n="23" /> <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао |
| сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме |
| и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка |
| кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том н |
| у да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратил |
| ead> <pb n="34" /> <pb n="35" /> <p>Три дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већин |
| уша како Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да |
| p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе |
| мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох |
| рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске |
| омисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана приступише јој погнуте, са рукама на пафтама од по |
| ранкистан писале.</p> <p>Но једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку новога везира ст |
| видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђач |
| S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми |
| ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна |
| говој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се, до његове воље, више не растајемо! |
| <p>»Вала моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вешт |
| нило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе |
| је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче |
| да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крв |
| а се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да |
| , нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће |
| је!« одговори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« п |
| мирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Вид |
| и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Би |
| је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Г |
| n="103" /> богме, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај |
| и благочестиви народе!{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и на |
| « викну Турчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то ј |
| тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младос |
| воре, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Грки |
| оред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна |
| послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне |
| ара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју нам ј |
| ра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <pb n="51" /> <d |
| јсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропој |
| ом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува сво |
| ину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и н |
| аника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим шаторским п |
| у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин ј |
| ој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајк |
| га стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот п |
| »</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то |
| се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игуман благослови р |
| .</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је не |
| итам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две |
| ва, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и мана |
| ан-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при осваја |
| стир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, к |
| помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испал |
| јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као тв |
| час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год устреба да се црква сагради, да ј |
| мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну. |
| ше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље з |
| међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се уду |
| е од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде из |
| лан.{S} У дну дворане, према султанији, два би нубијска горостасна црнца размакли тешке завесе, |
| ко изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше |
| ну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по об |
| тачкама и сребрним пречагама међу свака два поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се већма задивил |
| ца водиле к обали морској, између свака два поморанџина дрвета,стојало је привезано златним лан |
| самог сребра белог као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од бел |
| беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворан |
| ла Тутучи-башу, надзорника папагаја, са два шарена крила папагајева на сниском турбану, а у руц |
| шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима кр |
| ранфила.{S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојне свиле, којима су |
| них комшијница, промешкољи се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не в |
| ваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо устал |
| на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесн |
| де камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, |
| ише обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом посута лептира.{S} Не зн |
| рубинима искићени.{S} Коњушари, све по два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у црвен |
| ; испод густих проседих веђа светлуцаху два сива, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му |
| p>Адександар Велики ...{S} 1.20 </p> <p>Два брата ... -.{S}70 </p> <p>Петар Велики у Хајдучком |
| Просто не могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху поред његових ногу.{S} Д |
| хтовима и седлима покривеним међедином; двадесет и четири коњушара, који их водише, беху сви об |
| b n="97" /> <p>»Десет хиљада дуката!{S} Двадесет хиљада!{S} Истину ли говориш цареви везиру?!« |
| роношке уђе у цркву, први пут сад после двадесет и шест година.{S} На сваком трећем кораку удар |
| бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да |
| дсудно и топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за тв |
| у његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, к |
| } Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила је једну |
| е буздоване.{S} Иза њих корачаху сложно дванаесторо дечака, све по четворица у једној врсти.{S} |
| арама.</p> <p>Удари други царски јелек: дванајест вранаца са сребрним рахтовима; о седла од црв |
| а овога проведоше и трећи царски јелек: дванајест као млеко белих арапских хатова, с густим и д |
| -ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја-каду |
| ћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од п |
| них евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четири п |
| b n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест дечака па два |
| а у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година <pb n="82" /> била, и шта је видела у |
| ребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведоше дванајест доратастих хатова из Курдистана, са позлаћени |
| са којих је висило на свакој страни по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног ме |
| калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест великих јеванђеља.{S} Многи се старци заплака |
| суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најстаријих домаћина сложише да за овако стра |
| на са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих |
| а устакну калпак и челенку, десет пера дванајст челенака, и тринајсто ноја тице крило, то се к |
| ва, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрну и једну златну кадион |
| ркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни ос |
| осле по редовима дворанства.{S} А друге две донесоше у сребрним котлићима миришљаву воду од руж |
| Иконија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким спроводом кроз башту |
| снева снове невиности.{S} Између сваке две девојке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на с |
| ше за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пе |
| рилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Него, ако н |
| 910_C6"> <head>VI</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ ДВЕ СУЗЕ.</head> <pb n="92" /> <pb n="93" /> <p>Ризван- |
| тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим све |
| једну змију, пресече је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише |
| ну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество |
| царевим везиром Ризван-бегом проговори две три речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша подне |
| добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог г |
| ркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се црква |
| ожур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>» |
| па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и танконоге М |
| снуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и |
| из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од драгог камења, у којима беху усађене пер |
| одигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне асп |
| моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз |
| што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да м |
| ија послала своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и бе |
| .</head> <pb n="22" /> <pb n="23" /> <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манаст |
| ажени и искупише се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица |
| ас као мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га</p> <milestone unit="*" /> <p>Одо |
| стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се стар |
| а десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра јед |
| та са сребрнастом поставом.{S} На једно двеста корачаји од конака, пружала се обалом ограда од |
| под дугих трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за |
| ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили на рамена шестоперне буздов |
| з гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одо |
| >Игуман благослови руком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран ни |
| че да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, про |
| ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој г |
| есма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче да се повиј |
| сам година, Дуваше у незграпно издељану двојницу почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима |
| прође.</p> <p>На горњем спрату у једној двокатној кући, седела је иза шимширове решетке на проз |
| оли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну |
| оше пред лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надм |
| ајдучком стану ... .{S}50 </p> <p>Тајне двора Обреновића I.{S} II. ...{S} 3.-</p> <p>Злочин јед |
| султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, два би нубијска горостасна цр |
| ице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрну и једну з |
| {S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, |
| <p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе њене дворанке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упиташе ј |
| живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне |
| па Иконију и прођоше после по редовима дворанства.{S} А друге две донесоше у сребрним котлићим |
| ве било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и тан |
| а узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија изашла пола пута у |
| к носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султан Ибраим поклон |
| зела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича Симе, мога син |
| да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, д |
| те, које је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољ |
| ери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли |
| асија Царица ...{S} 1.60 </p> <p>Весели двори Иве Загорице ...{S} 1.60</p> <p>Смиља ...{S} 1.50 |
| а се и склопивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси |
| n="52" /> <pb n="53" /> <p>Међу дивним дворовима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аден |
| ха, неколико бостанџија и повише других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запаз |
| ј за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанство свагда давало најлепшем међу млади |
| богате плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb n="54" /> искупљао око себе и частио песни |
| н. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жуд |
| , цареви везире!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, |
| ој од главних стаза, које су од великог дворца водиле к обали морској, између свака два поморан |
| турским пословицама.{S} О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало р |
| сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе н |
| е црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени су били дуги а уски прозори, |
| местио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање |
| го дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остави своје сиџаде.{S} Девојкама |
| анко из села Јабуке, коме је било преко деведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, |
| воју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, д |
| е свецима, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и како се литургија служи; а |
| апитати Иконију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори |
| па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра један мома |
| азвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, који из двој |
| .{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво и |
| анајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест година, све то бога |
| ала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих девојака: седам, свирачица с ћеманетима, цитрама, тамбу |
| јом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. Јова |
| је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојне свиле, којима су се јунак зумбул и |
| ало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине танки |
| свилене паучине покажу где нежна милина девојачка још једнако тихо снева снове невиности.{S} Из |
| мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких груди, испод којих је нежно материнско срце |
| л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. |
| каранфил надметали за зрачне погледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз |
| на исто тако велика и танкострука млада девојка са бледожутом ружом у златној коси, с плавим оч |
| , илустрована ...{S} 1.- </p> <p>Делија девојка ...{S} 1.20 </p> <p>Мерима ...{S} 1.20 </p> <p> |
| ом.{S} Једна би се висока и танкострука девојка — с црном косом, црним очима, белим челом и рум |
| , а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли ст |
| кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињицу заплењену на |
| својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Изва |
| о <pb n="86" /> остави своје сиџаде.{S} Девојкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па |
| иће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама |
| анђијом дивотнога девојачког крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S} Мили |
| а, док султанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну две |
| ва снове невиности.{S} Између сваке две девојке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на свако |
| дила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удови |
| и од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности |
| т хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа, од како поч |
| да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и |
| »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пехарима дадо |
| м гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке прискочише играчицама и напојише их.</p> <p>Сул |
| шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљи |
| стидљивост и чедност баш требају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога |
| шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година <pb n="82" /> била, и шта |
| , за њима дванајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четири помоћнице, |
| глас жене, којима Турци при последњој »девчурми«<ref target="#SRP18910_N1" /> децу одведоше.{S |
| Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, |
| >Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепе |
| во ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама испод оне старе крушк |
| живо покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певни |
| 24" /> живо покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве |
| велика, илустрована ...{S} 1.- </p> <p>Делија девојка ...{S} 1.20 </p> <p>Мерима ...{S} 1.20 < |
| а је благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У томе је двору он |
| давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран беј |
| етнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман |
| од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хин |
| р Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френг |
| Згрози се султанија па махну руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње костретне одеће једну |
| султанија се слатко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, |
| већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, до |
| нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, али с м |
| лтаније, Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, високог, сувоњавог, црне масти и дуге црне бра |
| с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилику и као на |
| руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапија п |
| {S} Кизлар-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку о |
| ариградске, а устакну калпак и челенку, десет пера дванајст челенака, и тринајсто ноја тице кри |
| онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама на све санџак- |
| а има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљада дуката!« говораше одсудно и топло Ризван; |
| м скупо платио!« </p> <pb n="97" /> <p>»Десет хиљада дуката!{S} Двадесет хиљада!{S} Истину ли г |
| а пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Ма |
| еднога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, |
| ки љутито на своје људе.{S} Скочише њих десеторица доле, па право Иконији, одгурнув сурово оца |
| сеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва |
| отскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем кази |
| ко срца проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небесн |
| ајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју |
| ављено, обема се рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не |
| ељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе глед |
| ву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гле |
| о харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицам |
| ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић |
| де коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака у |
| некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко ме |
| е уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ј |
| ихо, па погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И ле |
| доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све било п |
| море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах и |
| маховина застрла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p> <p>На јед |
| на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене кадиф |
| са белим ниским турбаном око чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве дими |
| руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко п |
| одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> |
| !{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, |
| у и с црвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточи |
| ћ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како је црква обнов |
| страна.</p> <p>»Протрех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то |
| урцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком |
| им жеравицама.{S} Он стегну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Икони |
| ја љета!«</p> <p>Јадна Иконија подизаше десну руку према игуману, као да га преклиње, да не гов |
| Кад Иконија стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада |
| астир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је п |
| ању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерњ |
| е па грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија |
| им!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може |
| на, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, о |
| е!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити ца |
| ликој радости!« а очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро от |
| Султан као најлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, п |
| бије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрч |
| абије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, |
| > <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну |
| далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа турских танким и |
| Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и |
| о се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спу |
| </p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у |
| а, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га</p> < |
| о ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од |
| .{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« р |
| их казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милости према мени, простој сељанци |
| грли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се |
| м Турчиновим полуобамрла, чу вику свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше ок |
| род зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да |
| растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би ја |
| значило, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу исп |
| но заплакала и узела нарицати за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па он |
| нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуд |
| за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можд |
| оје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови лу |
| сред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака ти |
| ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} Него пошљи по о |
| плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те |
| шше +++прибирање+++ и одвођење мушке +++деце+++ рајине, којим се војска турска и +++државна+++ |
| овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо моја, христољубиви и благочестиви народе!{S} За ов |
| </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, је |
| </p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико |
| конија повиче са своје постеље:</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе њене дворанке скочише.</p |
| заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога крај |
| ена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњав |
| »девчурми«<ref target="#SRP18910_N1" /> децу одведоше.{S} Калуђерове речи позледише многоме срц |
| и својој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачише о |
| нако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко |
| сваке седме године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглан |
| {S} Иза њих корачаху сложно дванаесторо дечака, све по четворица у једној врсти.{S} Беху обучен |
| анајест црних евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са свој |
| што поред коња његова корачаху по шест дечака са црним малим шубарицама, црвеним доламама и жу |
| и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто |
| ико је било танких робињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни |
| нечега.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из покл |
| ш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забад |
| ајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери дечански дивно одслужише летургију, па онда пред сам св |
| је.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова посвети цркву и о |
| другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, |
| у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквам |
| раг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сет |
| кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман дечански, у широкој црној мантији са гвозденим крстом о |
| г Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јеротије са ше |
| њак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по |
| ар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све невеселији, па се загледа крупним својим плав |
| ком камилавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" /> первазима од зибелина. |
| охе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом испреткане, са зи |
| баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царе |
| а ових наступише риџали царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези па |
| н!« привика момчадија, која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн гро |
| а.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно |
| сом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлових ноктију.{S} |
| ли разастрв костретне поњаве под једном дивљом крушком.{S} Донели су пуно котарица са свакојаки |
| о!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их јед |
| е благи!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а |
| ма, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему ста |
| лалета: по споду персијски ћилимови са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, на три стра |
| ad> <pb n="52" /> <pb n="53" /> <p>Међу дивним дворовима на Боспору, има - један који се зове:{ |
| сташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о и |
| тране, поређало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у с |
| рно пред-а-се.</p> <p>Калуђери дечански дивно одслужише летургију, па онда пред сам свршетак уз |
| ао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба се његова обавила са |
| це.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спах |
| а онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти |
| знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крока, ил’ девојке лебде очаране з |
| молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се |
| ђу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се намести |
| Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, |
| Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој |
| ничега прихватити, онда четири робињице дигоше сребрну синију и однесоше.{S} Тада би млада султ |
| скине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Хара |
| у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно брујање калуђерског »Мно |
| > <p>Заплака се Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је |
| ерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, |
| да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћут |
| на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански у |
| м местима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, |
| некадашњег свога посинка.{S} Иконија се диже са постеље, <pb n="36" /> те га пред кућом дочека |
| ачи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак |
| во змија, док султанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага вик |
| Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на |
| дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страх |
| овуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном руком живо откуца темена и рече: »Да идем! |
| ђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свога перзијског сиџадета, пружи према старцу о |
| ком и свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Христу б |
| " /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели |
| вати у коштац с једним Турчином.</p> <p>Диже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p |
| бре, сиротињске мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на св |
| сподство, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да |
| алах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо |
| а и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{S} Је |
| } Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по дванаје |
| аху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} О |
| е голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а други гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напр |
| држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све од са |
| жаху сребрне наџаке, а други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно погледати, а тешко је |
| зит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску ре |
| а, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писк |
| ш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одо |
| еку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И |
| едном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув језик беш |
| био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје |
| <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нек |
| оше.{S} Тада би млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, два би |
| Тада би млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, два би нубијск |
| га ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, м |
| и: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротија.</p |
| смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова посве |
| си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљада дуката!« |
| ада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, два би нубијска горостасн |
| омилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрну и јед |
| чакшире, на ковчама триста трепетљика, до колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а |
| ека му је слава! — данас састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим |
| свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из св |
| што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује гру |
| прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо |
| Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, је |
| новој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг |
| и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да |
| ине танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, ж |
| ат час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских з |
| птицама свакојаким, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршах |
| нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде мед |
| а пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у свиленом |
| а, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта гово |
| ите човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Свр |
| од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротиц |
| мог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="102" /> под саму стреју од самог биљура, па с |
| бра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не ду |
| а узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима |
| а кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега |
| а иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљив |
| плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га</p> <milestone uni |
| он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно брујање калуђ |
| а руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран п |
| у се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>По |
| ио и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти |
| све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} |
| рски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам год |
| у га да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Икониј |
| хову да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета д |
| т у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере наш |
| лико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> < |
| млеко белих арапских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од суво |
| брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главн |
| ал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да |
| м даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман д |
| у ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" /> испод појаса, наслони се на дрвену шта |
| а да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћ |
| оје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Нико |
| , »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, |
| иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест година, све то богато обучено и накићено, |
| ар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од |
| рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S} Наме |
| аша Стојан са неколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који ј |
| ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! ка |
| ти према мени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> |
| ени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван |
| ли Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану |
| /p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, по благослову који ја од светог патријара имам п |
| ори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благослови свети оче!« рече Икониј |
| се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има д |
| војом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n="19" /> у човечијем обли |
| има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скор |
| > <pb n="16" /> <p>Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Би |
| пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман |
| ити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли м |
| торке овог светог храма, у здравље наше добре, сиротињске мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се ускли |
| </p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш! |
| сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших ти |
| штеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја к |
| асуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми до |
| , и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу благ |
| дознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p> |
| научи да служи цару и царевини !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на |
| да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сва |
| , ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам |
| Иконија извади из шаренице један убрус, добро га покваси водом из крчага, положи га несрећнику |
| обри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади |
| Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би |
| добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега |
| у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека б |
| Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! |
| сприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све м |
| ро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их |
| ма на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако ј |
| инама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви |
| а на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и |
| , да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје п |
| дног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари му калуђер |
| заиска још један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</ |
| ерваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир |
| трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да |
| глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти |
| .. немам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу учинила.{S} Није само запалила |
| д не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милости према мени, простој с |
| е да се <pb n="107" /> помиње као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И тр |
| екрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по р |
| ад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и |
| з њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} |
| Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село к |
| чеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p |
| ах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и сагра |
| ош веће богаство могу да помогну једном добром сину, да матери својој засведочи своје велико по |
| Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <pb n="51" /> <div type="ch |
| , далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми |
| и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећ |
| бињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађос |
| емо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах, |
| аповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим мествама, сме |
| е знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспр |
| дије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и нар |
| тој гомили. </p> <pb n="39" /> <p>У том доведоше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босонога, |
| љана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тек је сунце било |
| е, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја задужби |
| том извору умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујским колима старога чича Симу.{S} С њом |
| <p>Иконија, Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан |
| ом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби осв |
| се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесо |
| оживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да т |
| луђер се нешто био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем спреми грло, скиде камилавку, про |
| и кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар |
| султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лев |
| пуно две године да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио |
| луђера није видела шта би, него својски довршиваху своје »многаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, |
| аши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају стари Сарај у Једрену, и да је до |
| нестало.{S} Сељани се искупише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да п |
| а се при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прос |
| е са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и раз |
| о место маховином покривено.{S} Па онда додирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклоп |
| 101" /> нечега.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше |
| ира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и |
| /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Каза |
| конија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим нож |
| бе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови |
| но исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправд |
| им и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" /> исп |
| даше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби ј |
| , па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« уп |
| етом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да |
| било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај сли |
| Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени |
| га ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену |
| вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и |
| ог, па покривена златним тепелуцима.{S} Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра бе |
| кве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашим |
| унце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра ср |
| опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бо |
| е кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику т |
| /> <pb n="45" /> <p>Пред вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је |
| срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан И |
| ође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искуп |
| {S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запев |
| кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој |
| ао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати бел |
| анашке пушке срце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукави |
| јега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми су |
| ји дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на сл |
| поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше п |
| рихваташе сваку реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и после |
| !{S} Ломисмо се забадава око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: с |
| ме свекру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корач |
| а се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као к |
| а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар у |
| ала и узела нарицати за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пал |
| огу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb n="99" |
| м, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку |
| »Седите ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојо |
| и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци и |
| Имало је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док ст |
| а редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други народ причешћивао, дотле се у једном куту |
| p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ни |
| и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година |
| атну лествицу на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с |
| дном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застад |
| ва«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа п |
| стеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> <pb |
| шљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад |
| жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире! |
| ку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу |
| /> помиње као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад |
| че Никодије!« одговори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу су |
| нка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира тихом једном зеленом косом, пружило |
| од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина, сва се стресем и на |
| а те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> < |
| е задовољна.</p> <p>Свакога понедеоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мал |
| амена, по кратка, густа, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи кру |
| боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене кадифе била је тако богато златом изве |
| чака са црним малим шубарицама, црвеним доламама и жутим шалварама.</p> <p>Удари други царски ј |
| дна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламама поврх зелених шалвара, са златним токама на пр |
| , без оружја и само са дугачким зеленим доламама, којих скутови беху подигнути па за појас прид |
| орачаху сложно »Балтаџије« са скрлетним доламама и белим турбанима, носећи у рукама сребрне наџ |
| корачаху у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама |
| ле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњ |
| брани, носили су црвене шалваре, зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног р |
| исоко уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем пробада зелену ажда |
| анцијера, на панцијер румену доламу, по долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а |
| уљу челик панцијера, на панцијер румену доламу, по долами троје токе сјајне, једне вите а друге |
| а.</p> <p>Сад се све село било узбунило доласком турских коњаника и шарене арабе.{S} Искупише с |
| исоку и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навалише да |
| а своје људе.{S} Скочише њих десеторица доле, па право Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на |
| лави сафир, па се млазови спуштајући се доле скристалисали пре, него што су се златне, бисерне |
| ише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрн |
| писмо златно исписано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: |
| ој под прозором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљ |
| p> <p>Радетића Мара ...{S} 1.50 </p> <p>Доле оружје I.{S} II. ...{S} 2.- </p> </div> <div type= |
| срце на смрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу |
| род, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује |
| ни копаоника, која се спушта у топличку долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и пој |
| во к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и мла |
| тим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве с |
| кра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колик |
| <milestone unit="*" /> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким путем на поток |
| p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаће послове невесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних |
| ја.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попов |
| оличицама по шест, годинама најстаријих домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили. |
| <p>У брзо се свих дванајест најстаријих домаћина сложише да за овако страшну кривицу Гавран тре |
| о, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још ж |
| , а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху госте.</p> <p>»Благо |
| а и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом св |
| не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на |
| паде на руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Г |
| ај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу бо |
| е говоре. </p> <p>Стојан је дошао право дому некадашњег свога посинка.{S} Иконија се диже са по |
| м, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, кој |
| себе на софу. </p> <p>Тада би робињице донеле велику једну сребрну синију, наместиле је на осм |
| не поњаве под једном дивљом крушком.{S} Донели су пуно котарица са свакојаким јестивом, и по ви |
| оћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти без бри |
| буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душ |
| тиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га |
| по редовима дворанства.{S} А друге две донесоше у сребрним котлићима миришљаву воду од руже, п |
| чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њ |
| о несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку манас |
| ише не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говор |
| сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде у погачама, сиру, кајмаку |
| груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми |
| , што им га тихи поветарац <pb n="6" /> доношаше; кудравим реповима узеше махати задовољно, па |
| арема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла |
| ињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи |
| х и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда водила собом и св |
| конак отпрате онако, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваља |
| аке.</p> <p>Па онда проведоше дванајест доратастих хатова из Курдистана, са позлаћеним рахтовим |
| који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на н |
| ју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко насмејал |
| калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и куп |
| бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да |
| њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев вези |
| ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} Гавран је истина мало чудновате ћуди, |
| или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било да му се учини милос |
| г Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанство свагда давало најлепшем међу младим јунаци |
| p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мариновићеву награду |
| е да јој скуте целивају, или да прстима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Ик |
| о поновише, кад је султанија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, |
| пио.{S} Док се други народ причешћивао, дотле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тро |
| <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као |
| а падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Миш |
| издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико момака.</p> <p>Иконија подиже један кра |
| Ломисмо се забадава око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спали |
| гуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењак |
| у, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме изву |
| игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој страни од |
| очека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а |
| у змију, пресече је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, |
| итро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми |
| данпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекр |
| но прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p> |
| таше извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић. |
| икаше отац Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.</p> <p>Диже се прос |
| ознајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« |
| дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време лево |
| рихватили манастир, цркву послуживали и дохотке са њених баштина прибирали.{S} Патријар нареди: |
| лавним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да п |
| ="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p> |
| постеље, <pb n="36" /> те га пред кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку. |
| мехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У харему дочекале би је ките од робињица све лепше од лепших, кл |
| Аденистан.</p> <p>На мраморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први |
| ође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{ |
| ловину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох је <pb n="42" / |
| жимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« |
| смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{S} Сви беху д |
| о да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбана |
| аљада од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку с |
| и је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ |
| е чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Ризван |
| ту кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао право дому некадашњег свога посинка.{S} Иконија с |
| мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе |
| ни пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разго |
| колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, |
| еком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела на |
| ман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас |
| кој раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а с |
| господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се |
| из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у то |
| ио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У т |
| а покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву. |
| о издигнуле главе, у главама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљ |
| и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем окићеним, са турбанима од кашмирских и х |
| живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њен |
| , а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покривена златним тепелуцима.{S} Дођосмо пре |
| абљу цареву, која се на сунцу од силног драгог камења гледати није дала, него што је то приличи |
| да а изнад чела узвијаху две челенке од драгог камења, у којима беху усађене перјанице од црног |
| ованови цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богатств |
| и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач се |
| ака растурених по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространо |
| мо, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге же |
| b n="40" /> испод појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га |
| олико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од |
| шке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S |
| им пречагама међу свака два поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, |
| и морској, између свака два поморанџина дрвета,стојало је привезано златним ланчићима а на среб |
| рло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да суз |
| кнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ос |
| поморанџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова са пти |
| знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или |
| нове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« |
| г кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено љускама од седефа, који се на с |
| вака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч којом по |
| +++ рајине, којим се војска турска и +++државна+++ ***служба ***снабдевала ***најбољом крвљу ** |
| вани кајиши са дугачким ресама од срме, држали су на широким прсима Јабучиловим једну велику зв |
| сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно противила наваљи |
| и су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље димискије.{S} |
| ким турбаном око чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И |
| мози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно: |
| ађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком икону прислонив је на прса.{S} У десно |
| мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати, сте |
| бетине искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Заг |
| и видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се |
| о на свакој страни по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му ј |
| ију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и |
| ђоше после по редовима дворанства.{S} А друге две донесоше у сребрним котлићима миришљаву воду |
| долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко изди |
| прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово |
| тву, па онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и св |
| грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде у пог |
| ад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси и владике у |
| ју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цр |
| м арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана, |
| на доле на под, а змије све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} |
| ма.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се око педесет младих и дивно ле |
| е.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S |
| н.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, |
| а.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јаничарском руву |
| дла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штитови рубинима и |
| Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколик |
| шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледа |
| урише у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојк |
| ос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне |
| од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно погле |
| ане, а у рукама једни криве димискије а други гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и |
| ко се исповедио и приступио.{S} Док се други народ причешћивао, дотле се у једном куту цркве ц |
| p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пуст |
| р утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву |
| оламама и жутим шалварама.</p> <p>Удари други царски јелек: дванајест вранаца са сребрним рахто |
| га и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а обојица у џубет |
| ерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђер.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан, |
| <pb n="17" /> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижд |
| то нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се заветом за то што је то |
| олазак?« упита ага да би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{ |
| «</p> <p>Али се призор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мраморне степене изађоше горе |
| Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче |
| А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у |
| их евнуха, неколико бостанџија и повише других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочит |
| седла им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре од ср |
| ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташе углов |
| х.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташе углови од усана и |
| ла.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} |
| м те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризн |
| ко ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада |
| <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад |
| , него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којима м |
| а.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац |
| га крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дах |
| еба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S |
| } Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито за |
| није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која ак |
| шам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре н |
| ала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која ако је и видела нешт |
| ше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се |
| и друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па |
| за младости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мо |
| мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једног дош |
| доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој страни од црквених врата, седео је на земљи бога |
| обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца |
| ра честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, нам, ми смо вазда цару |
| Јутрења и литургија служише се једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у је |
| руменом халвом, рахатлуком и свакојаком другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и танкострука д |
| нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну једном г |
| обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Из |
| срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, |
| тово смерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше н |
| Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрвно |
| а не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Пр |
| у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гавраново |
| } Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пре |
| е Хусејин благо. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже |
| све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије око сви |
| ушу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме би |
| ге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за |
| иротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да п |
| га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живо |
| сута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крока, ил’ дево |
| корице беху посуте смарагдима, а којега дршка од слонове кости беше упрскана туркизима, рубиним |
| леног паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаране.{S} На |
| >Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода ст |
| спод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо преду |
| т покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико |
| лено борје скачу; сама таваница урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, мек |
| апред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез седи старац |
| мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће он |
| на од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже очи гор |
| редним и великим милостима.{S} Сви беху дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише |
| екакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну |
| за један тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немо |
| , коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељану двојницу почетак од некакво |
| рцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се |
| ред полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном, која је била једна од о |
| ј најмлађој сестри поклонио био.</p> <p>Дугачки редови од тамно зелених кипресова одвајали су г |
| а и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дугачким ресама од срме, држали су на широким прсима Ја |
| зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачким зеленим доламама, којих скутови беху подигнути |
| но; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Христа благовјерн |
| м грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком једном листином, коју је на столу развио био.{ |
| >Чича Сима беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше |
| се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече |
| Носили су ханџаре за црвеним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену к |
| д гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа бра |
| аш?« питаше га Иконија склапајући своје дуге трепавице, па, слушајући пажљиво његово танко изви |
| рвиша, високог, сувоњавог, црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџад |
| етлуцаху два сива, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака |
| з Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" /> ка |
| орне степене изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан звездама од белог, руменог и зелен |
| S} У дебелим зидинама просечени су били дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико прам |
| било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а великом је |
| ицама, са очима као бадем повијеним, са дугим свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук од |
| ну чоху са високим црвеним калпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза |
| са дугим свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> |
| ма светаца и небесних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе |
| ареницу, у којој се надметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и једа |
| биљура, па се на сунцу преливају у све дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог пла |
| на паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштр |
| Две крупне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, |
| анска пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да о |
| ца!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче |
| ри.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше |
| муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>К |
| своје велико поштовање.</p> <p>Али није дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова не и |
| и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се |
| рзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на |
| за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо |
| полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му о |
| у ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу с |
| рче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати поглед |
| ј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма шт |
| >И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на |
| мисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, |
| на да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом кога је Патријар |
| ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати |
| ено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш |
| илимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n=" |
| трвен богатим перзијским ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало |
| p> <p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две роб |
| за једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жен |
| ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове м |
| ком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер г |
| изван се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давна |
| реме да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" |
| спре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђ |
| је!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљада дуката!« говораше одсудно и топло Ризван; »нека потроши |
| о!« </p> <pb n="97" /> <p>»Десет хиљада дуката!{S} Двадесет хиљада!{S} Истину ли говориш цареви |
| а који му узенгију придржава, ни његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном царским Мус |
| м било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, липа из Македоније, ке |
| гачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти |
| цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} П |
| ети оче!« рече Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те |
| лазио кроз српске крајеве, кажи свакому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату Србину: поздр |
| ајпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, |
| аучи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и в |
| {S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом н |
| хранићу се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу |
| де ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та |
| ј велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разго |
| е док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> |
| а.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за |
| а прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S |
| ну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми р |
| ди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> |
| старост скине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у |
| ко Харамбаша ...{S} 3.50 </p> <p>Рајске Душе ...{S} 1.50 </p> <p>Радетића Мара ...{S} 1.50 </p> |
| } Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево |
| невољник у планини; немојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и н |
| о. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види как |
| у од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се |
| аше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </div> <pb |
| оја задовољно певајући облеташе мајкину душицу, што као мирисна маховина застрла беше стену, ко |
| а, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми |
| пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никод |
| Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћ |
| нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек са |
| ме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зо |
| што црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о |
| »Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим!«</p> <p>Гавран за |
| Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети |
| Устани, подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде м |
| да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Икон |
| м може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад |
| Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мр |
| оћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро д |
| х кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, кој |
| али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшни |
| а млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у |
| да до сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао |
| "26" /> да заједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговараше.{S} |
| растеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зн |
| халвом, рахатлуком и свакојаком другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и танкострука девојка |
| аде жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се |
| усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Ј |
| им, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с |
| дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Икон |
| у!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном |
| ече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити цар ниј |
| своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летур |
| онија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје |
| у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> |
| </p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све невеселији, па се загледа крупни |
| {S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у |
| воје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, |
| крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једног свиленог |
| има и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем п |
| ме Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, би |
| еселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што ј |
| није и Иконије и спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија |
| голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод златне таванице |
| Али су Турци у време ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је после вели |
| кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда |
| е све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и брани |
| с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога |
| о си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овак |
| {S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само вез |
| свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не у |
| « а очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. » |
| би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику |
| поценим лисичинама оперваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Икони |
| дговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва усплахирена; погледа к |
| јим плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодраст |
| ра, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, |
| ао да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о |
| је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света тајна, кад треба да се пр |
| велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч |
| се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињице донесу ј |
| само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одсту |
| Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, који сабљу цареву носи, |
| робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Икони |
| друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија и повише других дворских сл |
| ђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица |
| не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у Сирф- |
| икодије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S |
| , згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као љ |
| бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком зго |
| све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чи |
| о Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p |
| и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и с |
| да повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се см |
| ман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњицу, оставте сам |
| ђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари с |
| помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год у |
| и.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност ка |
| ја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопи |
| у служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање ов |
| друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, |
| сно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге ко |
| ина, кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и |
| ре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула |
| као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна |
| е могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас глед |
| оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам там |
| не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из |
| е моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чи |
| ом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе |
| ава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, м |
| а захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до |
| мињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно ш |
| вала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је в |
| ке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и |
| с часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас ви |
| воликом радошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је прост |
| че Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Бог |
| тац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо з |
| удна ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год |
| шене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p |
| се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке н |
| добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решет |
| те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је |
| Требаш ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n=" |
| раз зебње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Д |
| стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах |
| страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, |
| , изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије Миленкове!{S} Миленко цару ништа скривио ни |
| мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диж |
| Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на |
| волику силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје ца |
| {S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше т |
| е види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје |
| а и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, п |
| ћ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања |
| но и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и од |
| а иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе |
| олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колик |
| тала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене |
| Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и и |
| и, протрља очи па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благослови |
| а је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас |
| р Лазар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и ле |
| е пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Ч |
| пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око ма |
| нина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме ум |
| а то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш |
| а мени петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бо |
| силеџија, царевих одметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друг |
| и царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одв |
| ој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце да |
| злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у свога си |
| и од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Ик |
| света је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, |
| није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« |
| негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је на мене планин |
| арбанашке пушке срце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна ку |
| руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и |
| >»Ето!« настави Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. |
| у па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини |
| нкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан по |
| ва?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне |
| енути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је бил |
| а га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум« |
| толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за које знам |
| , који за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка њег |
| а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Је |
| ла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{ |
| ица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди |
| д њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвал |
| его не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је |
| ав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Господе поми |
| испричаше Иконији целу своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима причаше како су јој си |
| аре дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скупо платио!« </p> <pb |
| арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико момака.</ |
| а. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аман |
| окрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« пита |
| »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«< |
| рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ће да |
| питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да хра |
| љаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} |
| а, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ т |
| бет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти |
| сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет ке |
| говом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" /> <p>Гавран сав помодре |
| е у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, |
| аном да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаће п |
| дигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива поједу. |
| е стопиле се у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Ста |
| адоше јој попустити, и написаше како је желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару с |
| ана везира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-а |
| ио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да н |
| лостив цар, посла да се сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«.</p> <p>Заплака се Ико |
| говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се п |
| пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође п |
| ја помогну, испунити му његову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рек |
| ви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се |
| огу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчк |
| мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Ниј |
| их душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милости према мени |
| рити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројици око себе, а ови изне |
| ка и једна још млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а п |
| види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p |
| уго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој ниј |
| смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пожара.{S} Спасите ме од ов |
| дија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се |
| к који се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема образа људског, и човек кој |
| летао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодиј |
| не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше |
| дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осам |
| детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Х |
| ништа га више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго |
| авицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе |
| за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде у погачама, |
| а још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Иконији целу своју прошлост и жалосну су |
| ао децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као да се |
| цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све |
| дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скад |
| преплашене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је. |
| гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио био, ал |
| кву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом |
| ју, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105 |
| ази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча |
| !«.</p> <p>Заплака се Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке |
| n="45" /> <p>Пред вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како |
| </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ пос |
| н сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом |
| </p> <pb n="29" /> <p> Запишташе у глас жене, којима Турци при последњој »девчурми«<ref target= |
| а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и |
| од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавр |
| ја озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, |
| /p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благослови свети оче!« рече Иконија смер |
| ише извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што види |
| меја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана, |
| !«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S} Женска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миле |
| нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти |
| слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <pb n="51" /> <div type="chapter" x |
| лочин једне свекрве ...{S} 1.50 </p> <p>Женска Рука ...{S} 4.- </p> <p>Слепац као убица ... -.{ |
| у се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија навали с венцима од ивањског цвећа на онај и |
| ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклонима и митом подизао да |
| он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где |
| ове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу в |
| видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стрину Иконију |
| сти, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из ц |
| о, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како је црква обновљена заузимање |
| едан сто одмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да |
| о сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} Замол |
| ар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинам |
| Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при о |
| све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад леп |
| ог, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Ид |
| о!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешит |
| ре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну усне подиже десну руку претећи |
| лико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као мртва.</ |
| цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, ју |
| {S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на п |
| ка, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавра |
| а је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за |
| десет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца |
| ски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« |
| удише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се чет |
| иском и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше г |
| >У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још д |
| «</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе ка |
| нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кад |
| ло које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљад |
| <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим |
| и полагано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да |
| рећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном |
| о дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазв |
| и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је не |
| то пристајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, вла |
| и плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из њ |
| ј камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срц |
| погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} |
| а светина у густим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе |
| себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која се за султ |
| ј сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Бос |
| донео од некуд стару икону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем |
| к перваз, у коме су талијански мајстори живим бојама исписали како се поносити паунови по цветн |
| аје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се троши |
| ро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није ш |
| рисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраг |
| и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај н |
| ћена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке понови |
| шка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb n="6" / |
| ким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле |
| <p>Стари се Јаничар диже, десном руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах по |
| Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па |
| ети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорча |
| лагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га по |
| ече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се м |
| вранов: »воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди |
| живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чич |
| ога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те ж |
| дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Вид |
| оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да |
| > <p>Три дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} С |
| најмилије госте, које је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учин |
| х, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p |
| је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија |
| године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb n="29" /> <p> За |
| носити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p |
| ија му је сваке Суботе обилазила његову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Свак |
| , за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним камењем из потока, на к |
| ло: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бола р |
| ни бајадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако цвеће; јелеци махом од црве |
| војке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у |
| >Стаде свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скам |
| ом, по којој се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапск |
| нице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите ца |
| шима од дибе-тканице златном и сребрном жицом испреткане, са зибелинима, самурима и скупоценим |
| липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стр |
| <p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њени |
| кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p |
| p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друго нешт |
| /p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, |
| ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не к |
| </p> <p>Отац Никодије, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црно |
| Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти д |
| а; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бај |
| у чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.</p> <pb n="67" /> <p>Иза овог царског првог |
| атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искићен |
| еху подигнути па за појас придевени, са жутим шалварама и црвеним јеменијама.{S} Носили су ханџ |
| је поред сребрног сточића с бокалом са жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука мла |
| им малим шубарицама, црвеним доламама и жутим шалварама.</p> <p>Удари други царски јелек: двана |
| лик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од села |
| ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мил |
| сти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој |
| и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху |
| ара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.< |
| а Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица, па ћех |
| У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али |
| ном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапск |
| уд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима |
| елива ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли |
| !{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, |
| да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Нико |
| Гавранов: »воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се проб |
| и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печ |
| сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара |
| христољубиви и благочестиви народе!{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ћ |
| шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искићен ханџар.{S} Рах |
| ним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мил |
| ше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понек |
| е свикнути и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвал |
| ао да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапи |
| право да ти кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, ни |
| добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учт |
| рском обичају, показао како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже |
| анајест најстаријих домаћина сложише да за овако страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{ |
| акетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Икони |
| да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себ |
| је заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога к |
| перзијску песму: како је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од силног прижељкивања препу |
| ка оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми он |
| в цар, посла да се сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«.</p> <p>Заплака се Иконија, |
| твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме |
| е нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О |
| се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо |
| лачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од срећ |
| света, који са још ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи |
| Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може |
| <p>Јутрења и литургија служише се једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у |
| ву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зид |
| ламама, којих скутови беху подигнути па за појас придевени, са жутим шалварама и црвеним јемени |
| е:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, |
| темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је с |
| а се беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно прекрсти, |
| авица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо испл |
| бинима и брилијантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти |
| олагано корачаше иза њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и |
| ах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грув |
| зумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} |
| меја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног г |
| м се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" /> <p>Гавран сав помодре у л |
| гу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кроз не |
| , видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као за |
| ки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта |
| у на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« по |
| чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па гомил |
| своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, д |
| етке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турб |
| ни!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељ |
| S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком др |
| ију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа од |
| једе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прос |
| е се једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, |
| а, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за ду |
| ило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала св |
| и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи! |
| е.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, |
| моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред |
| р му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одоб |
| отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда ка |
| .{S} Време је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чин |
| рвеним јеменијама.{S} Носили су ханџаре за црвеним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпа |
| љани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе |
| иша!) одјекујући тиме грмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у о |
| ошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У добри ча |
| е била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала |
| уморна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.< |
| е љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и пота |
| ше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у сред бистрог потока, под одблес |
| и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек с |
| је цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој |
| овори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљ |
| мљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јо |
| , аферим!« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке |
| бро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изг |
| одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити |
| како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од судниц |
| ч-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов зав |
| ?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам |
| ничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годи |
| S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колено.{S} П |
| иљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жало |
| дих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, з |
| оси!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо мој |
| јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага |
| ти игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="101" /> нечега.{S} |
| подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева по |
| би се гласно заплакала и узела нарицати за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше |
| ери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одгов |
| кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих мо |
| у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} Султанија опет |
| нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руко |
| изаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха на |
| иже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онда поче да г |
| овратку с војне, султан га узме у сарај за свог Силиктар-агу.{S} То се високо дворско достојанс |
| лајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, под |
| ила.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да ра |
| је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, д |
| едњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога вези |
| ћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умир |
| Право је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и п |
| p>»Протрех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што |
| ји прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо |
| другим заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не |
| их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погледаше то на |
| животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји |
| е, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} Гавран је и |
| дошав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да |
| да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>К |
| о из једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи п |
| , бледа и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала бил |
| у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље н |
| престрављено, обема се рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја н |
| t="*" /> <p>Тек је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.< |
| па <pb n="17" /> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзв |
| и поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не ог |
| S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном |
| о »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!« |
| она шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш как |
| То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама |
| ети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Икон |
| оди Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, |
| тина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара ра |
| ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мариновићеву награду за 1891. год.</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕНА: К.{S} |
| аповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор |
| н на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без г |
| ету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар пр |
| Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанског у врх совре, па |
| о к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блеј |
| е може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се |
| д разумедох што се памети људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад овако из |
| љанима, који издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико момака.</p> <p>Иконија поди |
| е бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Ос |
| остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, |
| илуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</ |
| три свећице шапатом помињући имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да п |
| »Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Г |
| >»Видим!« рече јој Ризван; видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли |
| те!«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа полагано и |
| ne unit="*" /> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким путем на поток Липовицу |
| »А, бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоруж |
| суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њи |
| уша стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S |
| горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за т |
| /p> <p>Тек иза овога настајала би права забава, у којој би свагда било певања, играња и опсенар |
| ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манастира, док дотрча један инок да нам ка |
| и коњска репа, а она двојица поред њега забацили на рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њих кор |
| роги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се с |
| Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим Турци |
| ити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не тр |
| це.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала, |
| кла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пође |
| укава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад |
| у, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога покојника!</p> <p>Калуђер се накашљ |
| онија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Ху |
| гох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља д |
| убијска горостасна црнца размакли тешке завесе, па пустили <pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-а |
| , што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу |
| ла на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако ћемо сине |
| вај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, ис |
| везала другим заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, в |
| , а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала сам се заветом за то што је то тако в |
| мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што је.{S} А |
| ава, ни његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном царским Муслимане поздарвља!{S} Па т |
| са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену.{S} На гла |
| нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прст |
| ног кожног силава нешто у зелену шамију завијено; размота ту шамију, извади из ње један румени |
| .{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, де |
| шта некаквом, ваља да арапском псовком, завитла троструком татарском камџијом и љуто удари сеља |
| вест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је |
| S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи свој |
| S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али к |
| ма казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара са |
| идим!« рече јој Ризван; видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жу |
| ако су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољ |
| поврх свега - извади из једног свиленог завоја један старински златан новац као млетачки цекин. |
| говала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане, е |
| > <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде |
| слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n="17" /> одатле три пута |
| ом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут све ж |
| н искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" /> <p>Гавра |
| и ћилимови са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе о |
| ша са шиљастим црвеним капама од сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачк |
| апу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад |
| између великих поморанџи, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа |
| е гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и баш |
| адим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташ |
| аче?« упита дечко све невеселији, па се загледа крупним својим плавим очима у матер своју.</p> |
| у руменим праменовима пушташе, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде |
| ија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољуљала главом то на дес |
| Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видет |
| е се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цве |
| {S} Приђоше му полагано; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се ослободи, по |
| ца ...{S} 1.60 </p> <p>Весели двори Иве Загорице ...{S} 1.60</p> <p>Смиља ...{S} 1.50 </p> <p>Н |
| це ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чича Симине: |
| јах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши у недра!{S} Поче |
| лило и весеље се на све стране најлепше загрејало, кад се од једаред кола раскидоше; умукнуше и |
| оком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на поток, подиже руку |
| на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога паса па у његов с |
| гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта, обра |
| конија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира као свога сина.</p> <milestone uni |
| онака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким облаком од свога з |
| па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек разговетно, проговори неколик |
| д се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапском псовком, |
| принесе је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p |
| а свога свиленога паса па у његов силав задену танак један черкески нож, којега златне корице б |
| ранџина дрвета стојаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта с |
| о све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога понедеоника долазио је сам ли |
| а мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила |
| се удуби у посматрање једне пчеле, која задовољно певајући облеташе мајкину душицу, што као мир |
| оношаше; кудравим реповима узеше махати задовољно, па онда потекоше право к шумарици која се са |
| вијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што |
| друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> < |
| убим својим прстима да развија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим |
| о у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по н |
| алуђери па нека црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусл |
| ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде као незнана и |
| ствицу на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети |
| тиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па |
| кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине шт |
| овица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати св |
| сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, а |
| , шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у посм |
| стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазвекеташе цитре и тамбуре, закуцаше тихо таламбаси, п |
| ила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим прапорцима, свака од оних тица приклони |
| моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не г |
| јом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Каз |
| ија се слатко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он ј |
| а се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче |
| и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Госпо |
| а ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу |
| > <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти све каж |
| саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онда поче да говори гла |
| теразијама Аранђеловим!«</p> <p>Гавран заиска још један гутљај ракије, повуче добро из једне ч |
| ло.{S} Застаде мало и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како |
| {S} Све је то оставила поред невољника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила |
| кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше |
| скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбар |
| оз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато |
| се и путем разговарати!«</p> <p>Пођоше заједно и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с |
| те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад потера касом и брз |
| <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихв |
| , где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опр |
| иленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мо |
| ?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој |
| а бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени с |
| нет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бриг |
| видох је <pb n="42" /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја пад |
| а поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у |
| ије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ре |
| ник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше д |
| ас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапском псовком, завитла тр |
| а некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се |
| вена и из конака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>М |
| ње испуни!«.</p> <p>Заплака се Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађ |
| кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише |
| којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост. |
| ма.</p> <p>Зазвекеташе цитре и тамбуре, закуцаше тихо таламбаси, потскочише обе хитре и видраст |
| га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S |
| у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спахија коњан |
| ојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало пот |
| Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се и |
| ша, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати |
| ма и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: |
| ашнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мраморне степене изађош |
| снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него |
| а неправду; биће да се царевим везирима замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара |
| таром пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да пит |
| адостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да |
| мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, претисну чело прстима као да хоће да из мозга |
| ај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, претисну чело прстима као да хоће |
| јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чел |
| везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, |
| к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> < |
| на изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше б |
| радила своје домаће послове невесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних ми |
| тави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</p> </div> <pb n="21" /> <div type="chapter" |
| а, Исус раширио руке па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да |
| била сва у ухо претворила, па растужена замишљено гледаше у младе певачице.{S} Султанија јој не |
| ој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива по |
| донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро нап |
| мерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, |
| кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да одлете до Лежим |
| уће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико чела, нек одле |
| бину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим поло |
| његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p> <pb n="25" |
| епа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, ка |
| Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу п |
| а му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже глав |
| } Главно је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Мно |
| сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их видела |
| {S} Обе су говориле српски, истина мало заносећи, али тек српски.{S} Колико је било танких роби |
| ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p> |
| ала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе снове сневам! »Сине, мој, |
| ије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах не |
| сејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику она |
| е ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене тешке к |
| ад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим праменовима пушташе, |
| и једном главном и највишом на средини западнога зида, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али |
| потока, под одблеском руменога неба на западу, својим млечним лицем, својим безазленим погледо |
| лугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорника папагаја, са два шарен |
| њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкаст |
| у уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на |
| мрачну и празну црквицу, целива иконе, запали три свећице шапатом помињући имена оних за које |
| да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни срп |
| овим своме народу учинила.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је |
| с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је после велики војвода Раде Облачић оправ |
| но јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb n="15" / |
| сипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <mil |
| арских престава.{S} Најживље је Иконија запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p |
| после у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га |
| не један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као |
| још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше се сабором као да се овај који је ма |
| уђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, |
| хватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p> |
| асима, и седам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку п |
| ест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно с |
| } Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велико д |
| асу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидох сан |
| хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо |
| а ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, |
| мо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> |
| ездо савију.{S} Султанија преко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« р |
| је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни |
| ма и напојише их.</p> <p>Султанија даде запитати Иконију: како јој се свиди игра девојака из Ми |
| у штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти а |
| јадне сиротиње!« </p> <pb n="29" /> <p> Запишташе у глас жене, којима Турци при последњој »девч |
| еља за последње виђење испуни!«.</p> <p>Заплака се Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кне |
| ло и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за својим дететом, док је сн |
| т великих јеванђеља.{S} Многи се старци заплакаше.</p> <p>Иконија се строгим постом спремила да |
| овај <pb n="105" /> ретки призор гласно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше гледајући с |
| сабору код манастира Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризвано |
| ојка носила име Марица.{S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Проку |
| морски таласи тихо, чисто тепајући јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем успавано било |
| је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улице, који се чува |
| о воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми |
| днесе овакав извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</p> <p |
| уше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора предаду Иконију |
| ао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и з |
| оворио. »Биће да треба цару, кад царску заповест имам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А шт |
| н-ага је предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти д |
| нај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ све би готово, |
| иже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто момчадије врљикама; н |
| да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под |
| ву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: |
| а невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стаде |
| ињи и фукари, која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово чудо и господство, а час о |
| оду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се н |
| е не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се ве |
| м, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све неве |
| нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом |
| пушта у топличку долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародревни м |
| ише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше се сабор |
| е прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи подел |
| Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Агапији |
| кинеског порцелана у великим позлаћеним зарфовима, са млеком, сртлијашем, кадајифом, белом и ру |
| ну једном добром сину, да матери својој засведочи своје велико поштовање.</p> <p>Али није дуго |
| видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак у |
| <p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну усне подиже |
| ама и таламбасима, и седам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Пева |
| мнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« р |
| а ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој сам мојој стрини, свакој снаси одгово |
| хвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је |
| } Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи |
| це грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Ал |
| се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осме |
| лушајући пажљиво његово танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гл |
| ету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да в |
| о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година!«</p> |
| а пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с велико |
| /p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну |
| Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени и показа штаком на је |
| пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ ни |
| рачице као да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} |
| во тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од |
| јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио |
| перјанице од црнога нојевога перја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и б |
| црвеног каранфила пошкропише ћилимове и засторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би |
| уменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијским ћилимовима.{S} Дуж целог хо |
| прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из |
| -кадуном остави у једној са врло богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћехаја-каду |
| ајкину душицу, што као мирисна маховина застрла беше стену, која одмах десно од грма беше проби |
| Извади белу једну погачу, отвори једну застругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече ма |
| са великим зеленим чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} |
| јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p> <pb n="25" /> <p>Старац трепћући гледаше |
| идао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у својој најм |
| у својом лепотом, пењући се под прозоре затворене позлаћеним решеткама, онда се црни Кизлар-ага |
| четак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седам година олуј у сред наше пла |
| а се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аг |
| а.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим за |
| у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Ризван-бегом проговори две |
| е.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ с |
| , и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукам |
| .{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју цар |
| ј цркви испише: како је црква обновљена заузимањем »Иконије, матере Ризвана везира«.{S} То је т |
| аучи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћута.{S} Ц |
| има који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прил |
| аја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које је |
| ичном јунаштву и његовој окретности има захвалити што је турско оружје победило.{S} По повратку |
| с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер јо |
| поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми |
| дом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру |
| већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан са неколико х |
| ејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана везира«, дод |
| вде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански |
| Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обас |
| ича до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите?« настави Гавра |
| ој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" / |
| е село искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Стој |
| јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички шапат Гавранов: »воде... воде... кап во |
| душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет |
| и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{ |
| амену <pb n="24" /> живо покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам И |
| онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Ша |
| поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада |
| S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелен |
| рђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном навало |
| , шапуће, шапуће, па тек с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим она |
| «</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турак |
| усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>А |
| нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као б |
| сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубок |
| коније, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође |
| душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на по |
| да се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све |
| обом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S} Гледаше једнак |
| вога детета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n="31" /> као да се про |
| е је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} С |
| гапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је бил |
| es"> <note xml:id="SRP18910_N1">Тако се звало ***седмогодишше +++прибирање+++ и одвођење мушке |
| ука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се |
| чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајес |
| вног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог м |
| горе у пространи и дуги ходник, патосан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидо |
| опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златним гранам |
| не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад |
| широким прсима Јабучиловим једну велику звезду од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње |
| и радосно блејање, у које се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> <pb n="7" /> <p>Сеља |
| јачког крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од |
| На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.</p |
| пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде И |
| куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме н |
| S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала ни |
| после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бо |
| ла.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува. |
| дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријатним глас |
| ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој ш |
| ху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се нешто био узврпољио, не мога |
| ко паса, са сребрним гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, |
| сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год |
| иљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми |
| Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само молим суд да се |
| м једном иглом прошивати усне своје.{S} Згрози се султанија па махну руком.{S} Дервиш онда изва |
| обијаше на јабучицама румен младићскога здравља; испод густих проседих веђа светлуцаху два сива |
| ета, који са још ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи ас |
| ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу |
| Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колено.{S} Поди |
| ј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> |
| имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету говоре, и ви |
| »воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и устад |
| у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље наше добре, сиротињске мајке, Иконије!«</p> <p> |
| ског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље наше добр |
| сом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да про |
| беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, по који |
| тву пробрани, носили су црвене шалваре, зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са д |
| ерја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије су |
| уж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом извезене; испод |
| акојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху око витког и |
| аогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је ц |
| из беле млечности <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошл |
| дија, хоџа и улема, са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким чизмама од црног сахтијана.{S |
| ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца о |
| шејика потомака Мухамедових, са великим зеленим чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом |
| афтанима, без оружја и само са дугачким зеленим доламама, којих скутови беху подигнути па за по |
| ице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим шаторским платном, падне пред судницу у Лежимир |
| астим црвеним капама од сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачким зелени |
| нио био.</p> <p>Дугачки редови од тамно зелених кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S |
| ра на коњима, са црвеним доламама поврх зелених шалвара, са златним токама на прсима, са белим |
| ме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама таваница урезана дубоко и висо |
| >Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала |
| ликих поморанџи, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провирив |
| ном хладовином и меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом поставом.{S} На једно двес |
| у Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од зибелина, ан |
| к, патосан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијс |
| ни у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</ |
| оју се долази од манастира тихом једном зеленом косом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље |
| /head> <p>На једном пропланку са сочном зеленом травом, пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, п |
| ми, на белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком т |
| , која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше н |
| амена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху |
| звади иза црвеног кожног силава нешто у зелену шамију завијено; размота ту шамију, извади из ње |
| се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развесели |
| е мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш |
| устреба да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калу |
| час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских запр |
| е лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту |
| ко белих арапских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од сувог з |
| врати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом му |
| новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви |
| ј страни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и |
| аку манастирском даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ива |
| калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар св |
| ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти |
| че да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око су |
| једу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам година, нека у трње |
| >Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> < |
| то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико т |
| којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) |
| које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игум |
| ну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног ру |
| тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> |
| че један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »И |
| вран заустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цр |
| а своје матере.{S} Гледаше га раширеним зеницама, као да полагано сриче тајне реченице у ономе |
| са сребрним минђушама, са крупним црним зеницама, са очима као бадем повијеним, са дугим свилен |
| паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Сазид |
| е поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аденистана |
| лтан Ибраим поклонио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S |
| нија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви вез |
| навратком и <pb n="74" /> первазима од зибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с др |
| еног атлаза опточен широким первазом од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима од |
| златном и сребрном жицом испреткане, са зибелинима, самурима и скупоценим лисичинама оперважени |
| е нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небесних прилика, а |
| главном и највишом на средини западнога зида, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци |
| поти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики |
| ило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер |
| ја и трапезарију у једној страни старих зидина подигао.</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад |
| га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече |
| била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени су били дуги а уски прозори, који пу |
| , него само да се радује гледајући како зидине одмичу у висину, како се кров саставља и како се |
| p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж зидова, а евнуси чак доле у дну дворане.{S} Две робињиц |
| ин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="102" /> под саму стреју од самог б |
| гледа свете слике, што беху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се неш |
| анфила пошкропише ћилимове и засторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би права забав |
| белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијским ћилимовима.{S} Дуж |
| и готово, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како је црква обновљена за |
| и велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојава |
| триста трепетљика, до колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну калпак и че |
| ’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер |
| повима.{S} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни |
| n="75" /> зреле поморанџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли |
| ером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој ст |
| ва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прсима је носио златне |
| перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест дечака |
| } И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} |
| ланац златним гранама од рузмарина.{S} Златан конац беше поцрнео и позеленио, али плави и црве |
| једног свиленог завоја један старински златан новац као млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер п |
| ма богато ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен танком белом чалмом, из које се с |
| г сребра белог као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и |
| паса танки свилени бајадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако цвеће; јел |
| задену танак један черкески нож, којега златне корице беху посуте смарагдима, а којега дршка од |
| ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде |
| доле скристалисали пре, него што су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као блист |
| дифа провиривала.{S} На прсима је носио златне токе; иза <pb n="70" /> свиленог паса ханџар, ко |
| што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала висока бела перјаница, што му нак |
| о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитови искићени плавим сафирима, а коњушари нош |
| реву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију при |
| трог плавог камена драгог, па покривена златним тепелуцима.{S} Дођосмо пред главна врата, а она |
| еним доламама поврх зелених шалвара, са златним токама на прсима, са белим сарколима са златним |
| токама на прсима, са белим сарколима са златним первазом и златним челенкама на глави.</p> <p>И |
| аном од загасито зелене тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступи |
| у свиленом се фистану по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не |
| видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбур |
| ким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре |
| умени јаглук посут шљокицама сребрним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде с |
| а белим сарколима са златним первазом и златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на ви |
| у око витког им струка тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз та |
| поморанџина дрвета,стојало је привезано златним ланчићима а на сребрним пречагама стотине папаг |
| ед певница стоје патријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући нешто погледајући к вр |
| везде и црвени крстићи везиваху у ланац златним гранама од рузмарина.{S} Златан конац беше поцр |
| кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на широко и на ду |
| ука млада девојка са бледожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је м |
| кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом испреткане, са зибелинима, сам |
| ну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила |
| иста благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски рисову |
| е робињице донесу једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске м |
| се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаше док не зађе з |
| есе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добр |
| о и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштају |
| а, па чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гл |
| ше низ плећа стреоник од црвене кадифе, златом извезен, пун стрела са левог рамена опет сам лук |
| три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дугачким ресама од срме, држал |
| рвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом извезене; испод таванице, свуда у наоколо, иде п |
| р његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од зла |
| јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху око витког им струка тесно |
| ма од црвене кадифе била је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове |
| с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаћене шлемове с |
| , да се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској треба да се покоримо. |
| нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Ико |
| :</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним к |
| Обреновића I.{S} II. ...{S} 3.-</p> <p>Злочин једне свекрве ...{S} 1.50 </p> <p>Женска Рука .. |
| дам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} |
| ј жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за |
| часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија пребледе, па се диже а девојке ври |
| ервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олов |
| камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навалише да се у њу као у н |
| звуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а |
| је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па се начинише две, дохвати једну и о |
| глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p> |
| а страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, наку |
| ?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно |
| изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, при |
| дари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} |
| х земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све |
| ; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потур |
| Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене мил |
| си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише |
| монах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књи |
| т пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам храни |
| у.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно |
| анџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим |
| оје наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде ш |
| рска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, |
| дог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше |
| д опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, д |
| то би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, |
| ина у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су |
| се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« кој |
| е за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма |
| огу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога покојника!</p> <p>Калуђе |
| ом псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те |
| о моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево м |
| а ти кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и |
| Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз |
| видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за за |
| а завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може |
| Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам д |
| а.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим као на посл |
| везир?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске |
| ан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали |
| а чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви в |
| ти !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сото |
| властелинскога рода; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, да ј |
| ад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим |
| не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и |
| Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кр |
| рему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у хар |
| а помисли да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости |
| веђама показав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом да јој к |
| оне стране, један кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо мој |
| косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро са |
| царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кау |
| Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ак |
| и златним прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девоја |
| а један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, ил |
| ва рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом ве |
| омаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир зам |
| па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћ |
| не и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а |
| мамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ет |
| ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у наш |
| о поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>» |
| ; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које нико не разумеваше, |
| ка од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које нико не р |
| ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, |
| едан Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају ста |
| оровима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте многи |
| ез бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени оп |
| својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који су |
| ао робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су |
| едефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да |
| ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војник, |
| ерад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе к |
| и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско |
| воту није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од |
| </p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обуз |
| дав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових ос |
| очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим праменовима пушташе, па оштро загледа у |
| а голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи певаху, как |
| ак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага про |
| мирисна цвећа провириваху <pb n="75" /> зреле поморанџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађ |
| ему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним вели |
| нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод до |
| Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не |
| Стојан са неколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у |
| и избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад |
| е скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве димис |
| шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, д |
| да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сот |
| ресну једном грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се в |
| мбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и са сниском бе |
| ац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми т |
| « Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{ |
| скаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим рукама |
| а, разнобојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из |
| фа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина |
| широке цветне леје, начичкане лалетима, зумбулима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима |
| е звало ***седмогодишше +++прибирање+++ и одвођење мушке +++деце+++ рајине, којим се војска тур |
| е.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш |
| о пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалим |
| спред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем казиваху своју радос |
| Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже |
| ао нека велика, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на |
| на да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чист |
| Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p |
| ио град са четири куле на четири краја, и једном главном и највишом на средини западнога зида, |
| његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном царским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси в |
| е умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од оставе.{S} Али с |
| ударом буздована оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било скл |
| ао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то ис |
| челенку, десет пера дванајст челенака, и тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окрећ |
| у у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише |
| т Топлице са пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама на све санџак-бегове и на све |
| јским ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се око педесет мла |
| аци.{S} У томе, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше |
| елики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво п |
| од дванајест година <pb n="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мо |
| упаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва |
| тајала поред софе, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир бе |
| атријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то |
| зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом в |
| ци полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли с |
| тима, цитрама, тамбурама и таламбасима, и седам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина |
| ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ак |
| ер али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френгистана, а сјајности Османлија, ништа веће |
| се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p> |
| ја разумеваше перзијски, беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, а |
| аче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло пре |
| Диже се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини |
| српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и |
| та само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар- |
| погачу, отвори једну застругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете м |
| опови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Л |
| дође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и иск |
| цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркв |
| неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од |
| цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога о |
| нда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред престоним иконам |
| стивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литу |
| трепетљика, до колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну калпак и челенку, |
| ца, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест дечака са црни |
| по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, |
| вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори |
| ткидоше се испод њених дугих трепавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирн |
| Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> |
| једна гази поток, нема образа људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене |
| капље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> < |
| идно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и ук |
| кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз дол |
| ње да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} |
| апија устане, умије се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и почне да јој при |
| то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаник |
| тне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па |
| ас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не |
| песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је |
| па само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа турских танким и везеним рука |
| мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројици око себе, |
| се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што г |
| о.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{ |
| рећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то |
| ање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам |
| турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (н |
| ре!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваљ |
| и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити |
| ви везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и рас |
| Слушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Зна |
| се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, |
| p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем. |
| оста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остави своје сиџаде.{ |
| и, у свиленом се фистану по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и |
| ало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче да се повија под пове |
| ло, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га |
| певачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то |
| ојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> <pb n="37" /> |
| ца Стојана харамбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похи |
| аху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га |
| <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да |
| .{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаше док н |
| еоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке |
| ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, ка |
| ана како као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да |
| болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљ |
| и дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радос |
| и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде уну |
| е на прса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне |
| причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поред вели |
| .{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једн |
| десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га ми |
| пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред нев |
| ти!« И најпосле морадоше јој попустити, и написаше како је желела.</p> <p>Село посла људе своје |
| ледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових |
| поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју браду руком, понављаше тихо по нек |
| уде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S |
| ила да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на миру |
| амен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на |
| 17" /> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову ј |
| ће <pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те |
| у пуно котарица са свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се леп |
| била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Са |
| хаше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, |
| ред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>К |
| пе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у по |
| ј сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало на |
| чила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше |
| олена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким нос |
| мам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју нам је Гос |
| , које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим шаторским платно |
| </p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си |
| пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</ |
| p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> |
| ано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она пос |
| зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаш |
| истром водом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета |
| ече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево |
| нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стрину Иконију с љубав |
| хач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погледаше то на једну то н |
| апе, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што обл |
| лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султа |
| препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{ |
| е казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево |
| ма на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија снебива |
| коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: » |
| о, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никод |
| свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n="31" /> као да се п |
| џија које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиро |
| у не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи и |
| х је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила б |
| посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и распитивало се, па све |
| високо са свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад пониског иконостаса, Исус раширио руке па велик |
| ио беше.</p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и слушај луда рајо!« викну Турчин. »Сваки разговор само |
| штовањем удараше темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Н |
| у испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те |
| поносити паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама тава |
| ао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> |
| > далеко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале. |
| дана случајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} |
| ли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S |
| му на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекр |
| х мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира као свога си |
| ом лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас |
| ка јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да |
| дину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шес |
| ја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве |
| буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S |
| ш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и веран слуга царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, н |
| а тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке кој |
| p>»Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој простоти, само слушај!{S} Пр |
| есели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе кол |
| зе воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ват |
| је моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра |
| окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једног свиленог завоја један |
| иловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p |
| онијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, д |
| око срца проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небе |
| коро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклоним |
| тло име докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог св |
| хи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стри |
| а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног иб |
| међу младим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличи |
| спод!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича нег |
| непомично као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Ага |
| полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог ка |
| !{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и |
| од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </div> <pb n="33" /> |
| да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе |
| настира Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Икони |
| заједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговараше.{S} Послушаше |
| одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, |
| рце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имам |
| ала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу заче |
| Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дот |
| дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Г |
| ке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше |
| а Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, и написаше како је ж |
| својим сребрним гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке прискочише играчицама и напојише |
| го се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташе углови од усана и очи јој |
| у и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, о |
| , жено, запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћ |
| ја«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> < |
| {S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом |
| кажи свакому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, на |
| есео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«< |
| епала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој плани |
| Турчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дет |
| е, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше се сабором као да се овај ко |
| виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, |
| рног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном т |
| амилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па |
| Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке |
| до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а |
| ошаране шумицама од поморанџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду вели |
| } Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров |
| оже благи!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, |
| ндиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и вид |
| , надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да |
| е, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!? |
| де поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у ср |
| ајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и |
| овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зел |
| S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала |
| отом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе мла |
| о је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни поми |
| споде помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од |
| те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си т |
| па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, ре |
| :{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш |
| ја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и |
| ајсторе, Иконија покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене |
| е кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо |
| остара српска сељанка и једна још млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} Сељанка ј |
| бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи стубац од вењака и |
| нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо покуцала па |
| ног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, |
| их осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« |
| ху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из м |
| да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много |
| че, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} |
| снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и о |
| а, гологлава, босонога, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка п |
| Она изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше |
| зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда прихватила би с |
| гласно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери |
| атко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по |
| хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Ни |
| за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала к |
| насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>На јед |
| пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} А |
| } Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахнув те |
| и испред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и ок |
| д тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо сам |
| оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо уст |
| и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да |
| /p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> |
| рсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет |
| бу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од ов |
| загасито зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачким зеленим доламама, којих скутови беху |
| аде Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трапезарију у једној страни старих зидина подигао.</p |
| има од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространоме парку његовом било ј |
| 18910_C1"> <head>I</head> <head>ИКОНИЈА И ГАВРАН.</head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <head>ИКОНИЈ |
| шест белих евнуха, неколико бостанџија и повише других дворских слугу.{S} Међу овима је Икониј |
| ндустанских танких тканица, разних боја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чох |
| учено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султаније и Икон |
| е. </p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је б |
| Није дуго постојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице |
| зазвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, који из дв |
| на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра ј |
| ли не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Д |
| ући рвало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насу |
| тила би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже |
| својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саград |
| ивоју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен с |
| во изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео к |
| пазила између позлаћених клобука Пејика и високих перјаница Солака, Турчина једног у годинама, |
| а жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука млада девојка са бледожутом ружом у златн |
| било узбунило доласком турских коњаника и шарене арабе.{S} Искупише се сељани пред судницу, те |
| је; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весел |
| на прозору једна постара српска сељанка и једна још млада и прилично угојена жена по турски оде |
| другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и танкострука девојка — с црном косом, црним очима, бел |
| } Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени су били дуги |
| уле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам |
| +деце+++ рајине, којим се војска турска и +++државна+++ ***служба ***снабдевала ***најбољом крв |
| и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо пре |
| } Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чуту |
| умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S |
| башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекл |
| к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за својим дететом, док је снага не изд |
| јима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се намести пред г |
| ру с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума |
| лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Помену |
| нству, па онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и |
| га воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као |
| је радила своје домаће послове невесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних |
| у ћу слободно да признам да сам хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силе |
| Ризван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, |
| десет везира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би с |
| био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво би |
| а старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су |
| одмичу у висину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Пр |
| сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинил |
| рст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се |
| мбулима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са |
| јој имаовину своју остави, са сељанкама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаш |
| м гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним црним зе |
| огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно |
| анконоге Мисирлијке, с обнаженим рукама и грудима, утегнуте танком свиленом копреном око паса, |
| кукастим широким кљуном, што на тачкама и сребрним пречагама међу свака два поморанџина дрвета |
| учићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке све |
| р-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем окићеним, са турбанима од ка |
| рним малим шубарицама, црвеним доламама и жутим шалварама.</p> <p>Удари други царски јелек: два |
| ложно »Балтаџије« са скрлетним доламама и белим турбанима, носећи у рукама сребрне наџаке.</p> |
| у, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имам |
| Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Му |
| за појас придевени, са жутим шалварама и црвеним јеменијама.{S} Носили су ханџаре за црвеним с |
| је ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама тући <pb n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад |
| рачица с ћеманетима, цитрама, тамбурама и таламбасима, и седам певачица.{S} Засвираше и запеваш |
| две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербет |
| ет шербет-девојке прискочише играчицама и напојише их.</p> <p>Султанија даде запитати Иконију: |
| си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш ц |
| из Курдистана, са позлаћеним рахтовима и седлима покривеним међедином; двадесет и четири коњуш |
| е овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазиш |
| ега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан |
| ебесних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној д |
| тне леје, начичкане лалетима, зумбулима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лет |
| ога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мо |
| , са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онда <pb n="6 |
| злочин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из |
| кости беше упрскана туркизима, рубинима и брилијантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади г |
| ене женске родбине, све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његов |
| људе своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркв |
| њаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његов |
| лада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ноша |
| супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана |
| цом испреткане, са зибелинима, самурима и скупоценим лисичинама оперваженим.</p> <p>»Е сад, отв |
| вадба се његова обавила са свечаностима и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> |
| S} Цветне баште попрскиване водоскоцима и напајане поточићима, који из мраморних чесама потицах |
| на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бија |
| утру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макр |
| аса, Исус раширио руке па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те |
| ам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило, да и |
| е богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у друг |
| црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом |
| аше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ |
| наступише риџали царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и ве |
| ерица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде |
| од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} |
| ојава?{S} Сахранићу се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и з |
| више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тек је су |
| стиховима, арапским наводима из корана и турским пословицама.{S} О самом великом дворцу причал |
| нији грчевито задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више ст |
| е уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него |
| апију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата |
| цима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и п |
| .{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пожара.{S} Спасите ме од ових му |
| око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да |
| оже да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — |
| ту што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусеји |
| уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} О |
| се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{ |
| /p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене во |
| само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге |
| р диже, десном руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</p> <milestone |
| а се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дугачким ресама о |
| ог Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручај |
| е грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде у п |
| ва видела младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан |
| Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана приступ |
| ују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем казиваху с |
| анки свилени бајадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако цвеће; јелеци мах |
| езир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо |
| астави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</p> </div> <pb n="21" /> <div type="chapte |
| да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалил |
| твојом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n="19" /> у човечијем об |
| и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у ве |
| ne unit="*" /> <p>Иконија, Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбо |
| арема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српск |
| да викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у к |
| коније.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, св |
| одговори отац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово п |
| да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми ј |
| , у којој би свагда било певања, играња и опсенарских престава.{S} Најживље је Иконија запамтил |
| љена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »О |
| е.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, п |
| , навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећ |
| у се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служише се једна за другом.</p> <p>Иконија |
| > остави своје сиџаде.{S} Девојкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насм |
| ева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла |
| мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин |
| једну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла |
| тписом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који |
| једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника, зајед |
| гледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно мо |
| наишао на једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стар |
| на, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова посвети цркву и одмах ударише у велика бденија |
| ани по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носи |
| јоргованови цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног бог |
| шег светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Нема |
| ебе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевин |
| дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн г |
| манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци |
| на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стад |
| то што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му |
| врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити |
| глав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Господе помилуј!{S} Господе по |
| ти да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми тр |
| њ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач |
| о јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на |
| се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопоштовањем удараше темена младоме в |
| и дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила |
| и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамб |
| иру, али што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију |
| до са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за в |
| , која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> |
| твори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога везира.</p> <p>Иконија је стајал |
| је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много з |
| леви зид беху исписани сликама светаца и небесних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима |
| пски.{S} Колико је било танких робињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Ико |
| , као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирима зам |
| >Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким |
| ) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да |
| е нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најс |
| е тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће вла |
| , са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на своје чело, па на своја |
| тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом ви |
| изван-бег постао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба се њего |
| за руку, заиска смерно његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Св |
| на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно потскакују, час испред ње, час |
| , како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} При |
| у узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Им |
| 0_C4"> <head>IV</head> <head>РИЗВАН-БЕГ И ХУСЕЈИН-АГА</head> <pb n="52" /> <pb n="53" /> <p>Међ |
| виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Т |
| мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> <pb n="63" / |
| оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу жељу |
| нај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе раз |
| аше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</ |
| а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад о |
| еднога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху својом лепотом, пењући се п |
| и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Б |
| ник, патосан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзи |
| са ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мра |
| ви не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу |
| ше се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, |
| дигох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља |
| .</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срц |
| држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије Миленкове!{S} Миле |
| а, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше пут калуђери |
| аше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« |
| ву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком гл |
| рости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном руком ж |
| е грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран пад |
| вору он <pb n="54" /> искупљао око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учен |
| да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгиста |
| до од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, децо |
| о је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за |
| у мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једног д |
| да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања |
| царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је ве |
| арским бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Ик |
| , да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прсима је но |
| д црвеног каранфила пошкропише ћилимове и засторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала б |
| тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може |
| есет година, узе реч:</p> <p>»Аман, аге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро с |
| орно противила наваљивањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Ст |
| се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, |
| ет <pb n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а седо |
| ле; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа |
| аше.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ на |
| о је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и он |
| н треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Г |
| огато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривал |
| едњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Оти |
| офе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж соф |
| и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави |
| и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нит |
| о шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златним гранама од ру |
| аморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледи |
| ост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, ко |
| и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По |
| } Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком ик |
| гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" |
| ојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> <pb n= |
| p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јо |
| ас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} |
| вој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чист |
| главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« ( |
| } Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, из |
| оре, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!< |
| другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта л |
| а приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом у тре |
| уку пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Ни |
| е до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дв |
| ина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> <p>У |
| њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зоро |
| аке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмем |
| оји је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет годин |
| ледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, уч |
| калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опр |
| причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жил |
| ез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један трен |
| исао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља |
| ликом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у |
| рила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углача |
| уго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!« |
| струка а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, т |
| у је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шарен |
| ло.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гавран |
| м гласом, али <pb n="32" /> све слабије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> |
| али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранић |
| е да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да с |
| је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поузд |
| кроја.{S} Све то прође поред Султаније и Иконије чисто са страхом, гледајући преда се и склопи |
| S} Један паде на софу, између султаније и Иконије и спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се |
| аде на софу, између султаније и Иконије и спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га |
| кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, промешкољи се, кашљуцне два три пут |
| ав то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и |
| једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султа |
| а то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седе |
| је, како калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест великих јеванђеља.{S} Многи се старц |
| ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше о |
| наше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи гр |
| русом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашу |
| ка, мимо многе чесме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним широким пут |
| даред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни ви |
| >Диже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто момчадије врљикама; |
| м е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може би |
| лијантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега. |
| к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не |
| е, као капља, младе, високе, витоструке и танконоге Мисирлијке, с обнаженим рукама и грудима, у |
| је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Је |
| црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Вези |
| ни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, д |
| и са још ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са к |
| е, и онда седне поред Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не |
| ; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црно |
| белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргов |
| е насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> |
| остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> ретки при |
| зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над |
| ико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да |
| а уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су |
| живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се н |
| ући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и своји |
| уцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси и владике |
| мовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се око педесет младих и дивн |
| опише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамор |
| авран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« |
| ребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јаничарском |
| о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штитови рубини |
| {S} Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, нек |
| дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом извезене; испо |
| свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху око витког |
| у да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више |
| у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и да |
| разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, по којима злат |
| а да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n |
| па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленк |
| ј коси чудновато пристајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда б |
| али пре, него што су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса попадај |
| своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, |
| Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема св |
| кама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово |
| љи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те бла |
| коме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам |
| астрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од ц |
| скратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет г |
| тност долази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто |
| са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари ј |
| ом од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који ново |
| дечанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, па онда кнезове од суседн |
| лваре, зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стр |
| побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај с |
| ио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који |
| кривени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Мар |
| у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми ре |
| ше тихо таламбаси, потскочише обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахо |
| ченим обрвама.</p> <p>Зазвекеташе цитре и тамбуре, закуцаше тихо таламбаси, потскочише обе хитр |
| побожни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом ру |
| је чисто са страхом, гледајући преда се и склопивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се размести |
| « рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те н |
| челом на решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> < |
| .</p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак де |
| све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, него одоше у |
| на; погледа к мору, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози |
| а за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми |
| и Иконији која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хв |
| на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија |
| и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побо |
| тријару, и у Свету Гору; распитивало се и распитивало се, па све узаман !{S} Како га у онај стр |
| ј да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем разговарати!«</p> <p>Пођоше заједно и ћуташе об |
| ша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султан |
| село дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{ |
| као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а мој |
| Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра |
| на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога |
| сам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слу |
| S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећ |
| чко семе за царску ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чинити, честити беже, уцвелићеш ра |
| р-ага приступио, она се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину: |
| е у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султанију па Иконију и прођоше п |
| } Грувала се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Тур |
| еше пред суд, уз одобравање светине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов гро |
| би му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не смет |
| а на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу мом |
| го нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним ма |
| јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове св |
| зала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милости према мени, простој сељанци, а т |
| оде, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царск |
| у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут |
| Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планин |
| азведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пр |
| з његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Ик |
| и како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива ве |
| е друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен |
| џи, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb n="75 |
| м и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било узбунило д |
| г атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искић |
| на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве |
| арац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми |
| рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем мој рукав!{S |
| иво јато облеташе испод златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између |
| и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и к |
| виленог паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаране.{S} Н |
| и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од судн |
| и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турц |
| га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда С |
| три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нум |
| а једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p |
| она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> |
| у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика, до колена од с |
| Најживље је Иконија запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султа |
| ше две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже |
| ања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га |
| анку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развија, руке м |
| дим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост мо |
| азаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико т |
| рзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, |
| озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори до |
| ј Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем |
| ода за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре четири године.{S} Не може ц |
| мбасима, и седам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку |
| орачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа |
| еколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио |
| с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговараше.{S} Послушаше мало како под г |
| гоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигн |
| смо као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па пл |
| бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Икон |
| х села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, ал |
| е. </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ п |
| и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} П |
| ке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним широким путем између великих поморанџи, са којих |
| ишима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и трећи царски јелек: дванајест као млеко белих арапски |
| м не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили манастир, |
| ек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој ца |
| дну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»В |
| се од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изн |
| искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави |
| тка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђер |
| а, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, |
| има је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гав |
| јих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и |
| сном својом речју, Иконија отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу света, док не сти |
| ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски дво |
| сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом в |
| , јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на |
| нац беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна |
| ени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати |
| исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запев |
| сут шљокицама сребрним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као |
| у братија моја, децо моја, христољубиви и благочестиви народе!{S} За ову велику данашњу радост |
| , Болеснике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поре |
| топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама н |
| црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека цр |
| ела, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.< |
| Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пре |
| наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде |
| редигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива појед |
| то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива |
| твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, |
| огу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опрашта |
| кодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова |
| ошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапље |
| дет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере н |
| га дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран и |
| има и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислил |
| Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на |
| р; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер |
| си ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, н |
| S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо мој |
| ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у |
| а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови разапетим једрилима као џиновске утве |
| се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не |
| прихватили манастир, цркву послуживали и дохотке са њених баштина прибирали.{S} Патријар наред |
| спавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ри |
| киру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, па се |
| а је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игр |
| пет њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и ов |
| е мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све вид |
| етој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако |
| ратова с деспотом Ђурђем град порушили и цркву запалили, те је после велики војвода Раде Облач |
| аже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана приступише јој по |
| ики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много |
| «</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нек |
| па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћу |
| <p>— сваковрсних књига —</p> <p>Романи и приповетке.</p> <p>Хајдук Станко, историјски роман .. |
| аморне степене изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан звездама од белог, руменог и зел |
| онда сви скочише иза совре пренеражени и искупише се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откид |
| један страшни грешник, а сада примљени и опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цр |
| ћину, застаде мало, обрну се према мени и показа штаком на једно место маховином покривено.{S} |
| рестоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилин |
| колико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> |
| Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: ам |
| милостима.{S} Сви беху дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећс |
| ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и по |
| да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се кла |
| а проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небесних при |
| ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаш |
| бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са |
| мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га</p> <milestone unit="*" /> <p>Одоше гос |
| из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало п |
| е људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно моља |
| мало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомили |
| једва дише, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест великих јеванђ |
| дифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом везиру, али што ће усред тога једна проста и |
| љу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад че |
| о је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и не |
| авран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И |
| путаше Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово ш |
| есму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут |
| а попадају по персијским ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао сво |
| е стране поред певница стоје патријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући нешто погл |
| хну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише на |
| а ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> |
| ру твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да |
| своје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме то |
| наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, а |
| </p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет б |
| душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекива |
| чтивошћу правог Турчина, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку |
| де да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре, зелене д |
| ликом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махм |
| дервиша, високог, сувоњавог, црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџ |
| , а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ев |
| арог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p>Да би стигла дома |
| о смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољу |
| је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљ |
| у манастиру девет година може свикнути и како се литургија служи; а за више не питај јер више |
| «</p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да објасни снаси својој ово изванредно расипање н |
| <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу |
| ене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јадн |
| вате ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле же |
| ости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја |
| ече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{ |
| лавуја, са крилом јастребовим у челенци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> |
| те само јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окре |
| божјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па б |
| стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски |
| ј лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадош |
| аво да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој л |
| оперваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш вез |
| е године да се грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој |
| Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов з |
| х се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умоље |
| моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох |
| е, који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе ис |
| јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чуват |
| им имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, ка |
| алила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и |
| : »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да јед |
| е у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: |
| уче чизме цариградске, а устакну калпак и челенку, десет пера дванајст челенака, и тринајсто но |
| на и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липо |
| зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господ |
| трча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Л |
| а са стравом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше н |
| цама сребрним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, |
| фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама |
| обојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из девојач |
| шти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа |
| ом овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш гов |
| њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњ |
| /p> <p>»Познајем мој рукав!{S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби ј |
| нем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море |
| да, чим угледам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као |
| ред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђери од |
| научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био |
| атким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да гово |
| а извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једно |
| клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек разговетно, прог |
| аквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од мили |
| Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као |
| пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а великом једном и |
| им свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>За |
| ом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са кукастим широким кљуном, што на тач |
| ина, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развија, руке му задркташе, |
| сакриваше га од погледа турских танким и везеним рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и нар |
| жи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, |
| била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Ударише суз |
| ски ћилимови са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе |
| ог на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{S} Сви беху дубоко потресени и сме |
| о!« викну млад један Турчин с отвореним и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој |
| румени јаглук посут шљокицама сребрним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде |
| звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријатним гласом тици преко воде.</p> <p>Проста ова м |
| у конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз широке цветне леј |
| ину своју остави, са сељанкама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да |
| о млеко белих арапских хатова, с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од су |
| протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће д |
| на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с вели |
| де где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе |
| одсудно и топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за |
| арем.{S} Иконија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким спроводом кр |
| ди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста |
| му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да |
| а ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти да |
| пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.< |
| ечним лицем, својим безазленим погледом и својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> |
| једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Заст |
| је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста |
| диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним |
| са белим сарколима са златним первазом и златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на |
| моугли столац од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеск |
| , завитла троструком татарском камџијом и љуто удари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осе |
| »Хвалим те Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим гре |
| аклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бо |
| врату, <pb n="104" /> са високом штаком и црним бројаницама, корачаше полагано као нека страшна |
| у Гавран, тресну једном грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не тр |
| ћна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бива |
| руменила у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран |
| дрма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгр |
| апише и Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечанск |
| ву божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже |
| обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" /> первазима од зибелина.{S} Иза њих су ст |
| фом, белом и руменом халвом, рахатлуком и свакојаком другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и |
| .</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевид |
| он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји... анђео |
| само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четворон |
| своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало |
| <p>Један га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну И |
| су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем |
| са млеком, сртлијашем, кадајифом, белом и руменом халвом, рахатлуком и свакојаком другом ђакони |
| оченим с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим гласом, али < |
| с црном косом, црним очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и |
| уначку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не |
| а њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства |
| а на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бе |
| куле на четири краја, и једном главном и највишом на средини западнога зида, кроз коју се улаз |
| нај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а обојица у џубетима од дибе с на |
| а га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом п |
| а и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом испреткане, са зибелинима, самурима и |
| х ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца |
| е свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S |
| вођом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постоја |
| ог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а та |
| Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.< |
| </p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топ |
| ов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше усталасаним кроком, крешући |
| кону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</ |
| 7" /> <p>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, о |
| дужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже |
| ом за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграбих руком и сасух дв |
| Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да ј |
| друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она |
| ња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене |
| а?« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми |
| ир замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се не |
| н било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</ |
| опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира ср |
| сецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, |
| потколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена мет |
| »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, н |
| тајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повра |
| а горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом јастребов |
| а једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародревни манастир Св. Јована.{S} Мана |
| отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправд |
| езира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатк |
| нако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече |
| ном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана |
| и сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свем |
| да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ниш |
| је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи ч |
| е, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и са |
| пски, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају |
| ати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим ви |
| од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе п |
| хвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до кра |
| ла завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ј |
| сни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим |
| ком радошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од |
| век, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету го |
| ро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и ца |
| м тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да ј |
| пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекив |
| и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му |
| угу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу |
| парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погл |
| руди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама ухватило за њен десни р |
| рајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејал |
| рских запрепашћена гледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући глав |
| рузмарина.{S} Златан конац беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху још једнако |
| ела, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове некол |
| Иконију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други народ причешћивао, дотле с |
| а к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> |
| ш жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, к |
| е отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се |
| давно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца |
| од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <pb n="10" |
| оће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало се |
| ам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара честитога.{S |
| путиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога пок |
| {S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по двана |
| ече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, е |
| , матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супро |
| ињски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хус |
| рје скачу; сама таваница урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер |
| списано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Христа благо |
| има и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини чуда причаху |
| ој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев вез |
| азове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу |
| ек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стрину Икони |
| неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела |
| беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, н |
| арски рисовуљ?« упита Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје |
| данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро |
| у поручи: да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p |
| учама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жу |
| ру?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док на |
| ама.</p> <p>Тек је било подне превалило и весеље се на све стране најлепше загрејало, кад се од |
| ога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољ |
| матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S |
| је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђер.</p> <milestone uni |
| кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој при |
| ркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред престо |
| ву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва до |
| че јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазн |
| оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно блејање, у које се растапаше звека меденице о |
| тем разговарати!«</p> <p>Пођоше заједно и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног л |
| ћи у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку с |
| десет хиљада дуката!« говораше одсудно и топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако с |
| уда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а с |
| самнајест година, све то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} С |
| кога је Патријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на причешће |
| А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце |
| он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Бо |
| стари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир д |
| напред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез седи стар |
| ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва успл |
| ој звезди записано!« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} |
| мбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицама по ш |
| вим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и д |
| а погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургиј |
| боке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу и пош |
| : да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана |
| ву живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њ |
| а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, |
| е <pb n="107" /> помиње као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И треба та |
| из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заноси |
| тво, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој аг |
| од поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и з |
| а је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а з |
| чудо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи д |
| ана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван- |
| и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио! |
| прибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зл |
| рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на н |
| кино мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p> <pb n="25" /> <p>Старац трепћу |
| а у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин |
| опроштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у |
| а не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво |
| ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p> |
| се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле скриста |
| <pb n="56" /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди |
| д-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Саз |
| ио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и |
| оријски роман ...{S} 3.-</p> <p>Велимир и Босиљка ...{S} 2.-</p> <p>Робинзон Крусе...{S}1.-</p> |
| блику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених ус |
| е Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну пога |
| ну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, али к |
| требају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад мо |
| да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељ |
| го Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим дес |
| седлима покривеним међедином; двадесет и четири коњушара, који их водише, беху сви обучени у ж |
| ђе у цркву, први пут сад после двадесет и шест година.{S} На сваком трећем кораку удараше челом |
| да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као |
| {S} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево в |
| млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, |
| : »воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и уст |
| о да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, |
| а момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој девојци као цвету мирис и |
| је сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност растопише нешто тихог руменила у млечност |
| {S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Бож |
| е испричаше Иконији целу своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима причаше како су јој |
| ран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу |
| , већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и |
| о ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} |
| осрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео |
| пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> < |
| ега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени |
| вице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала |
| пске војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди |
| нда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} С |
| дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гр |
| з крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави |
| и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> |
| се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и куках |
| ноштвом калуђера и попова посвети цркву и одмах ударише у велика бденија.{S} Милина је било пог |
| ај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, с |
| смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече један страшни гре |
| го даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи |
| авао да се само његовом личном јунаштву и његовој окретности има захвалити што је турско оружје |
| сто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може |
| већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало п |
| ирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само мо |
| га сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборави |
| еља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто н |
| м!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим!«</p> < |
| вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање |
| ама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом |
| и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немој |
| од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушка |
| оме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по ре |
| а четири робињице дигоше сребрну синију и однесоше.{S} Тада би млада султанија ударила длан о д |
| кадише њима најпре султанију па Иконију и прођоше после по редовима дворанства.{S} А друге две |
| о ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S |
| ницима понуде у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађ |
| .</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си гд |
| ривоју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, ш |
| и његове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице ск |
| рече Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђ |
| <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и тре |
| речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије |
| и ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учтивошћу п |
| њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p |
| одије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђос |
| , али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису |
| с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на које |
| е.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p |
| сти, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече да је п |
| е срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада |
| </p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па |
| >Пљесну се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај мени!{S} Аман |
| меним лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном к |
| а на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На је |
| вина је то!{S} Како гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у на |
| едусретало је »стрину Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год |
| а одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онд |
| аустави.{S} Загледа се преда се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</ |
| гу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да |
| у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и |
| напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не мо |
| а запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Кизлар-ага у |
| ису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> < |
| рн грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, бол |
| че је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили ч |
| пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама мог |
| нији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу т |
| у.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше сам |
| ајпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде ок |
| е.{S} Две робињице донесу једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке ин |
| грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног |
| у шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе, запали три свећице шапа |
| но потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем |
| да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из |
| !«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да |
| ул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџ |
| конија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви в |
| !«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још кој |
| м да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећ |
| "70" /> свиленог паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишар |
| киде камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри паме |
| авим!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жалостиво гле |
| однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар по |
| ем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћ |
| десетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нан |
| опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прош |
| од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у ја |
| ахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штит |
| е Суботе обилазила његову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ив |
| утрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила. |
| , па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блаже |
| -бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом |
| етоме Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви |
| ршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, |
| од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече Иконија самој себи к |
| ликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном |
| стране, поређало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у |
| <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми |
| ем окићеним, са турбанима од кашмирских и хиндустанских танких тканица, разних боја и разних об |
| /p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пус |
| Слах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од |
| иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружаних онако као што су Јаничари, само што им вис |
| претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p> |
| с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија и повише други |
| и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{ |
| сијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице |
| лоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} П |
| са свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> < |
| еш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па |
| а ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као |
| лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S |
| себе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попов |
| да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад |
| во његово танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »во |
| са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој |
| царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсто |
| напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замиш |
| арска рука царско име исписала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугач |
| де се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пуст |
| а, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаш |
| ого причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покре |
| нда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} |
| откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</p> <milestone unit="*" /> <p>Хусејин-ага |
| није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао ок |
| рви учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} С |
| споведим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприч |
| иш младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратан |
| предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разг |
| рошиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје! |
| p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n=" |
| и је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека |
| о ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па |
| ђоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметов |
| орац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султан Ибраим поклонио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, ка |
| си, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, |
| ара, који сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара ко |
| алпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и трећи царс |
| ка била је богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, |
| </p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не |
| да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прс |
| а водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи |
| S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никод |
| оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама исп |
| буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, |
| е своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пс |
| ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова |
| онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада божјег, како носи сребрну штак |
| /p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се |
| <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празни |
| "73" /> три српске војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова ч |
| .. кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и устаде.{S} Насу уља |
| а се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и пре |
| шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево |
| у.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног рукава.{S} |
| нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротиј |
| ој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова |
| Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи са |
| нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче |
| ћи млада женскадија навали с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице |
| покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући |
| змеђу мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једн |
| Царица ...{S} 1.60 </p> <p>Весели двори Иве Загорице ...{S} 1.60</p> <p>Смиља ...{S} 1.50 </p> |
| е на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај |
| и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те |
| пу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписа |
| ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу |
| едо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, поглед |
| > док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цр |
| које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме! |
| ко је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} Гавран |
| нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <milestone unit="*" /> |
| дну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до в |
| е већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви она |
| о се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p |
| и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам |
| и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево |
| ише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и к |
| S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле наро |
| њеног везеног рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свог |
| бору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, д |
| е потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљен |
| лекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару тре |
| које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јован |
| ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће |
| пробадати своје мишице а великом једном иглом прошивати усне своје.{S} Згрози се султанија па м |
| девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је |
| ује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије ок |
| рија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све |
| аде запитати Иконију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одго |
| ело ми оно вечерашње <pb n="89" /> чудо игра једнако пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у ц |
| забава, у којој би свагда било певања, играња и опсенарских престава.{S} Најживље је Иконија з |
| ерим!« И опет шербет-девојке прискочише играчицама и напојише их.</p> <p>Султанија даде запитат |
| сти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе лебде |
| звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који |
| и станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова посвети цр |
| ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записа |
| умана Дечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови из То |
| свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Христу братиј |
| дне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала сви |
| е диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о |
| села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али |
| му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо |
| а је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и нек |
| ше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опрош |
| ђерима кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман дечански, у широкој црној мантији са гвозденим к |
| ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> <p>Игуман благослови руком богаља па рече двојици сељака д |
| вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну сл |
| очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јероти |
| а под вењак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанског у врх совре, па онда калуђере и попов |
| Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом кога је Патријар послао, легла си позно и умор |
| Јадна Иконија подизаше десну руку према игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву |
| олитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди |
| езене; испод таванице, свуда у наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијански мајстори живим |
| Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, |
| овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа |
| близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима |
| еглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред п |
| ?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и |
| аља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме |
| викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шума |
| пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо |
| ђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од ка |
| име!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалос |
| Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опет да м |
| ом руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</p> <milestone unit="*" /> |
| мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамт |
| -ага, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ни |
| и, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пом |
| ка, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска р |
| ез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше |
| синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружаних она |
| бре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима оста |
| с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју остави, са |
| тан шлем, обавијен танком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од |
| една страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче бил |
| угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана |
| ја се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значк |
| срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не пр |
| уд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, |
| ности <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име кона |
| вде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па с |
| опаоника, липа из Македоније, кестенова из Руменлије, кедрова са Ливана, кипреса из Анадолије.{ |
| а проведоше дванајест доратастих хатова из Курдистана, са позлаћеним рахтовима и седлима покрив |
| Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покрене с |
| ат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Икониј |
| кох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Ни |
| и, претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: |
| на пољани испред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у ц |
| рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука!?«</p> <p>Из препл |
| конију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија, |
| е са својим хајдуцима ишчупа несрећника из руку разјарених сељака.{S} Стојан им викну љутито св |
| ead>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИ |
| себе, <pb n="31" /> као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Нек |
| цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама |
| де и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зел |
| персијским стиховима, арапским наводима из корана и турским пословицама.{S} О самом великом дво |
| чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски ја |
| ви отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље |
| син Бертолдов ...{S} 1.20 </p> <p>Писма из Москве ...{S} 1.- </p> <p>Барјактар Бојана ... -.{S} |
| рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима! |
| какве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну п |
| с Дурмитора, јасенова с Копаоника, липа из Македоније, кестенова из Руменлије, кедрова са Ливан |
| з Руменлије, кедрова са Ливана, кипреса из Анадолије.{S} Цветне баште попрскиване водоскоцима и |
| им кроком, крешући праменове од варница из калдрме, свој лабудовски врат час савијајући ниско к |
| а ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господ |
| ез каранфил надметали за зрачне погледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кр |
| е, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва ј |
| груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, |
| ом, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору |
| онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у тр |
| иже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељанка једна, повисока, танкост |
| <p>И летургија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеж |
| та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда |
| мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да м |
| ви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутља |
| ом и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћо |
| ори.</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме на |
| а њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арб |
| сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p> |
| у да се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, или обес |
| сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао свој |
| " /> искупљао око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из |
| исира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као пес |
| Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S |
| кву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде у погачама, сиру |
| и у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио био, али већ |
| иш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је |
| ад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пр |
| евен као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала висо |
| огледају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка |
| ићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба д |
| ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из гру |
| да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој |
| срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Мак |
| једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па се начин |
| еки Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред причаше, как |
| цом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре четири године.{S} Не може цар да опе |
| и. </p> <pb n="39" /> <p>У том доведоше из шуме Гаврана, везана, гологлава, босонога, издрпана, |
| и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Забо |
| испред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и око |
| ма а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поч |
| на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једн |
| је с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Народ зак |
| отије са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са |
| ију завијено; размота ту шамију, извади из ње један румени јаглук посут шљокицама сребрним и зл |
| им ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једног свиленог завоја један старински златан новац |
| а па махну руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње костретне одеће једну прљаву кесу, отвор |
| језик беше исплазио.{S} Иконија извади из шаренице један убрус, добро га покваси водом из крча |
| рним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено |
| м веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади из шаренице једну белу погачу, једну румену јабуку, пар |
| водоскоцима и напајане поточићима, који из мраморних чесама потицаху, беху прошаране шумицама о |
| поче да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се вино, |
| уша, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаше дру |
| и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у |
| уде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише и жене, |
| е си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ в |
| почињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја с |
| кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... чекај мо |
| говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »А |
| не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира |
| ћни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском |
| еда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му ле |
| испише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Свет |
| уда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом каду |
| а беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог |
| жиле под коленима и то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да с |
| ице један убрус, добро га покваси водом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап |
| дну петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, једа |
| е шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је |
| ко пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија у Јерусали |
| ко ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одош |
| аорастих очију, којих се граор преливао из бледоплавог споменка у тамну љубичицу; млечност њено |
| ма од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из |
| тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p |
| у, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у то |
| весело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти |
| стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико трену |
| p> <p>Иконија се препала беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али савлада свој нем |
| мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока |
| руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за ти |
| на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројиц |
| инама најстарији кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведесет година, уз |
| самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да |
| те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дом |
| би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»З |
| а још један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p> |
| рчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, |
| ј дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" |
| олину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{S} Сви |
| м камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину |
| јин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На мраморноме бајиру до |
| ој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су гово |
| ну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српски, истина мало занос |
| ја је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и, као |
| во, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела? |
| размилише хладне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огреј |
| мира, удовица Миленка хајдука!?«</p> <p>Из преплашене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Ик |
| оба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретк |
| ИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИ |
| ала.{S} На прсима је носио златне токе; иза <pb n="70" /> свиленог паса ханџар, којега су и кор |
| а надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; некол |
| медових, са великим зеленим чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом каф |
| <pb n="74" /> первазима од зибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по |
| исоки калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија корачаху сложно »Балтаџије« са скрлетним |
| цили на рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њих корачаху сложно дванаесторо дечака, све по четв |
| м те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један |
| ама на пафтама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивај |
| е са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства, аге од Дивана и од ц |
| а вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> < |
| ст Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест г |
| аја-кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а |
| клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово чудо |
| из конака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим |
| од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи нап |
| еби корачајући полагано, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не мож |
| едо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на |
| ш притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном |
| вај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за т |
| рату у једној двокатној кући, седела је иза шимширове решетке на прозору једна постара српска с |
| женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се ч |
| Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окре |
| /p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совре пренеражени и искупише се око Иконије.</p> <p |
| Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога паса па у његов силав задену танак |
| сејин се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силава нешто у зелену шамију завијен |
| уде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Госпо |
| имове и засторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би права забава, у којој би свагда |
| а цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура |
| тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу |
| женама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, с |
| венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те |
| кама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и трећи царски јелек: дванајест као |
| има од жуте свиле.</p> <pb n="67" /> <p>Иза овог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије |
| ледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијском хату јабучасте б |
| се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Б |
| ом и златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Нос |
| е!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије Милен |
| га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торб |
| олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> |
| рши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом ру |
| « — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, ј |
| ерујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, |
| жју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви вид |
| до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближом топ |
| а и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно с |
| с вином, и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у |
| а, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше г |
| а се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељанка једна, повисока, т |
| о,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако |
| један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасј |
| угим.</p> <p>Уз широке мраморне степене изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан звездам |
| крсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало! |
| једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћи |
| ику дворану, где би јој млада султанија изашла пола пута у сретање, претисла њену руку па своје |
| му његову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет |
| </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по н |
| омишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се проли |
| ећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем Никодиј |
| ке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Наро |
| е.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, |
| ста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога паса па у његов силав задену |
| ену шамију завијено; размота ту шамију, извади из ње један румени јаглук посут шљокицама сребрн |
| и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једног свиленог завоја један старински златан |
| > <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силава нешто у зелену шамију |
| о у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показав јој, упита |
| > <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p |
| од онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отвори једну застругу скорупа |
| ултанија па махну руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње костретне одеће једну прљаву кесу |
| зе; сув језик беше исплазио.{S} Иконија извади из шаренице један убрус, добро га покваси водом |
| тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једном кра |
| и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и ба |
| ма сребрним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, з |
| у густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади из шаренице једну белу погачу, једну румену јабу |
| е владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих |
| шао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{S} Сви беху дубоко пот |
| ајући и као да објасни снаси својој ово изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије за |
| се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих п |
| огледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Христа благовјерни цар Ст |
| женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадо |
| од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху око витког им струка тесно прикопчани зл |
| ио је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизги |
| плећа стреоник од црвене кадифе, златом извезен, пун стрела са левог рамена опет сам лук с тети |
| рвене кадифе била је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање |
| зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом извезене; испод таванице, свуда у наоколо, иде поширок |
| них момака, у јаничарском руву, са лепо извезеним стреоницама о плећима.</p> <p>»Гледај нашег а |
| ом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаћене шлемове са белим |
| укавица, на којима је од ситних шљокица извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђува |
| и, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелен |
| .</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одма |
| осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребледе |
| а и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољ |
| његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала висока бела перјаница, што му накит на коњу бе |
| ице, па, слушајући пажљиво његово танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изн |
| ма; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како |
| ће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без грех |
| д великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хла |
| д орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гране над потоком, |
| у.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица: не |
| упа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре |
| али с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како |
| богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S |
| сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећин |
| их молитава три пут пред јутрење на том извору умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујски |
| ва се казна истога дана над несрећником извршила.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="45" /> <p>П |
| страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Угра |
| е одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па с |
| газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»П |
| , па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина нико |
| оје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога |
| ној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на в |
| p> <p>Млади се везир замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p |
| х понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S} Глед |
| зазленим погледом и својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова |
| .. моја! рече Господ!« Сваку реч старац изговараше све то јачим гласом, планина прихваташе свак |
| рв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за к |
| уда учинити, запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме о |
| авали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га |
| ече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево |
| екрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно |
| цати за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунц |
| згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као ве |
| у чету и арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико |
| МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>Издање</p> <p>Стеве Керешевића</p> <milestone unit="-" |
| мљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички шапат Гавран |
| највише осам година, Дуваше у незграпно издељану двојницу почетак од некаквог кола.{S} По весел |
| е, а на трећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у главама алем камен драги, на токамо |
| Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од ко |
| а.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отвор |
| е Гаврана, везана, гологлава, босонога, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, т |
| покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно |
| беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има |
| кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{ |
| је нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк |
| ом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве једна лепа стара липа и к |
| и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и |
| душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, |
| великог дворца водиле к обали морској, између свака два поморанџина дрвета,стојало је привезан |
| ше погледати их.{S} Један паде на софу, између султаније и Иконије и спусти пред султанијом ђур |
| ад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блистави |
| једнако тихо снева снове невиности.{S} Између сваке две девојке стојао је осмоугли сточић од с |
| ="35" /> <p>Три дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунил |
| као нека шарена гунгула, једва спазила између позлаћених клобука Пејика и високих перјаница Со |
| мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога |
| звадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руком, која д |
| ја његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама испод оне стар |
| тицама.{S} Ударише и оним широким путем између великих поморанџи, са којих кроз загасито-зелено |
| ребрно лале утврђену перјаницу, на челу између оба ока амајлију са крупним једним смарагдом, ок |
| Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари к |
| ње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни к |
| ене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама |
| калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива с |
| анком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од драгог камења, у кој |
| од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злат |
| соко са свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад пониског иконостаса, Исус раширио руке па великим |
| ана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« |
| онија стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо |
| је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гро |
| глава, босонога, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржава |
| спа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пођ |
| есме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као да г |
| едај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје |
| гао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«< |
| крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те са |
| најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, те и суд пресуд |
| ија се препала беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али савлада свој немир па рече |
| да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, јер стара |
| грађевина са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солу |
| »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и |
| на гласом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим |
| су турске.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови од бе |
| право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, им |
| те да њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан за |
| невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ло |
| да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин |
| оговори неколико речи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигоше пред л |
| робу Христовом,, о чудесима чудотворних икона, пред којима се кандила никада не гасе, особито с |
| , онако стар, метанисаше пред престоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо ј |
| аспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је било подне превалило и весеље се |
| м уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе, запали три свећице шапатом помињући имена оних з |
| мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја в |
| су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на царском иконост |
| /> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким путем на поток Липовицу.</p> <pb n |
| арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих неш |
| дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.< |
| а из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покрене своје село, да и оно само, од драге сво |
| тиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов благосл |
| ком, нешто слатко-гласном својом речју, Иконија отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гом |
| ије!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од костре |
| право дому некадашњег свога посинка.{S} Иконија се диже са постеље, <pb n="36" /> те га пред ку |
| дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име |
| и кнезови с калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако |
| зреле поморанџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљ |
| као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији |
| 5" /> ретки призор гласно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-с |
| је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S} |
| ела образе; сув језик беше исплазио.{S} Иконија извади из шаренице један убрус, добро га поквас |
| рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога |
| еме левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста |
| де у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није |
| м Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју |
| ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапајући своје дуге трепавице, па, слушајући |
| аквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Иконија стојаше, један бумбар облеташе једну петолисну |
| ра, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно |
| као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онд |
| д и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички шапат Гавранов: »воде... в |
| ро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо покуцала па му заш |
| уго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше руку, |
| ако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око ње, к |
| д ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је |
| а по турски одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, |
| ијом и љуто удари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, блед |
| алуђерског »Многаја љета!«</p> <p>Јадна Иконија подизаше десну руку према игуману, као да га пр |
| везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху сељани.</p> |
| лавама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у Стамболу?« повикаше сељани.</p> <p>»Ваља да т |
| нађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стот |
| м службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као робињиц |
| <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У добри |
| посла!«</p> <p>Кад Агапија преведе шта Иконија рече, султанија се слатко насмеја.{S} У томе де |
| .</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p> <pb n="25" /> <p> |
| же!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева |
| </p> <p>Вечерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту |
| не.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим |
| а га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва, |
| м светом у тренутку највеће своје славе Иконија, везирова мајка!</p> </div> </body> <back> <div |
| е бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука!?«</p> <p> |
| улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са |
| то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре дваде |
| > <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му се у |
| .</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом и |
| других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорника папаг |
| n="34" /> <pb n="35" /> <p>Три дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је би |
| и опсенарских престава.{S} Најживље је Иконија запамтила прво вече и често би о њему и причала |
| к.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царе |
| се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да од |
| едње виђење испуни!«.</p> <p>Заплака се Иконија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин |
| јест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором к |
| апеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, претисну чело прсти |
| на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</p> <p>У |
| и видесмо угодницу божју!</p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цр |
| до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану по трав |
| ра, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа т |
| и преко очекивања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислил |
| газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече полагано сама с |
| Истину ли говориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не |
| а их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече Иконија самој себи корачајући полагано, али без страха |
| ђеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да м |
| син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« рече Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; |
| а како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам гд |
| ка га, скотина једна, нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је в |
| </p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету турског |
| о!«</p> <p>»Благослови свети оче!« рече Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и |
| ’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у |
| и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва усплахирена; погледа к мору, поћута, прекрс |
| ра.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, |
| ам мислила да вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њи |
| >»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од среће <pb n="78" / |
| а се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво |
| »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да |
| > <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама |
| ло учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно т |
| рану.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулумћарима!« викаше |
| му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згре |
| дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»С |
| на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету |
| само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-аг |
| У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој |
| ска рука царско име исписала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку |
| род и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето, |
| обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити, онда четири робињ |
| ја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је сваке Суботе обилазила његову живу гробни |
| песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју мл |
| p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с к |
| репала па да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> |
| ира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим |
| ви и магла у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева |
| ути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о св |
| анама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи Иконија повиче са своје постеље:</p> <p>»Децо, спавате |
| ија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као |
| ле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитр |
| јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаће послове невесела и замиш |
| бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заход |
| под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине |
| ба да се трошиш толико«, прихвати благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има |
| «</p> <p>Султанија није разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разгов |
| разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је |
| а у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Иконија остави своју шареницу, па са синчићем уђе у мра |
| цо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријатним гласом тици преко вод |
| о и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и с |
| iv type="titlepage"> <pb n="1" /> <head>ИКОНИЈА</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТК |
| </head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <head>ИКОНИЈА, ВЕЗИРОВА МАЈКА.</head> <p>На једном пропланку |
| iv type="titlepage"> <pb n="а" /> <head>ИКОНИЈА</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТК |
| :id="SRP18910_C1"> <head>I</head> <head>ИКОНИЈА И ГАВРАН.</head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <hea |
| :id="SRP18910_C5"> <head>V</head> <head>ИКОНИЈА У СТАМБОЛУ</head> <pb n="64" /> <pb n="65" /> < |
| в конак.«</p> <milestone unit="*" /> <p>Иконија, Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на вези |
| њима.{S} Дотрча неколико момака.</p> <p>Иконија подиже један крај платна, којим арњеви беху пок |
| главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади из шаренице једну белу погачу, ј |
| а и пусти унутра младога везира.</p> <p>Иконија је стајала поред софе, као да се скаменила, и г |
| оше им слатка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо претворила, па растужена зами |
| е, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише |
| а.{S} Многи се старци заплакаше.</p> <p>Иконија се строгим постом спремила да се сутра на велик |
| и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано ле |
| гија служише се једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах д |
| м на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно противила наваљивањима Хусејин |
| пред јутрење на том извору умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујским колима старога чич |
| с одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколи |
| се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као |
| претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, али које од стида са онаких ре |
| : »воде ... воде ... кап воде !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у ј |
| ја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побожно погледа к небу.</p> <p> |
| ва из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се намести пред главним вратима од црк |
| за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Иконија се пробуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пре |
| е: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчиновим полуобамрла, чу |
| памети људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад овако из ненада изниче чове |
| јин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решетку, па оштро гледаше на ул |
| , да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо својим крупним очи |
| у здравље наше добре, сиротињске мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се усклик од народа као грмљавина |
| жимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога |
| на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је од м |
| аврану:</p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, по благослову који ја од светог патријар |
| и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе И |
| роја.{S} Све то прође поред Султаније и Иконије чисто са страхом, гледајући преда се и склопивш |
| Један паде на софу, између султаније и Иконије и спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се ма |
| му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тај |
| гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А И |
| ађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије Миленкове!{S} Миленко цару ништа скривио није.{ |
| е ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, промешкољи се, кашљуцне два |
| иза совре пренеражени и искупише се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њених |
| чин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само јо |
| ше: како је црква обновљена заузимањем »Иконије, матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само в |
| простиркама испод оне старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марк |
| е јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку рук |
| о је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва преблед |
| натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар- |
| а никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку прич |
| урски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави саму у ов |
| вече тога дана дођоше жене, те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је |
| > <p>Те вечери обе младе жене испричаше Иконији целу своју прошлост и жалосну судбину, а она оп |
| се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташе углови од усана и очи јој се |
| у пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Ниса |
| ој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако ка |
| старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда |
| Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, |
| овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, д |
| горе.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје |
| после пред њега изведем!« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како ст |
| ледај нашег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежн |
| арај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чел |
| } Скочише њих десеторица доле, па право Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на страну.</p> <p |
| {S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут поста беља од к |
| уца: »Ти си ... божји... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не п |
| се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док |
| а оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чети хајдуковао, |
| е дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном тво |
| а верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb n="49" |
| лостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Зак |
| ан Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се памети људске окрећу |
| па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благослови свети оче!« ре |
| а заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу руж |
| мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми к |
| ираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и амане |
| !) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никод |
| угли столац од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског |
| иваху госте.</p> <p>»Благо вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гураху се, |
| лише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте |
| исе и покадише њима најпре султанију па Иконију и прођоше после по редовима дворанства.{S} А др |
| вију.{S} Султанија преко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Ико |
| војачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештених соба, па је зајед |
| усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци |
| причешћивати народ.{S} Прво причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} |
| и је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, |
| јише их.</p> <p>Султанија даде запитати Иконију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> |
| т ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> <pb n="37" /> <p>Кад с |
| >За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а бо |
| е и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за |
| т: да Хусејин-аги без разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бе |
| лица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаше јој слепе |
| и старо и младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад |
| а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим |
| чајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних |
| и и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој пом |
| pb n="10" /> у олтару, и изнад пониског иконостаса, Исус раширио руке па великим очима и замишљ |
| писали са свим онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из |
| Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем |
| босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало |
| а њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији ко |
| је онако с одеждом.{S} Држи левом руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита бо |
| српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју! |
| од манђијом дивотнога девојачког крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S} |
| ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеј |
| од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n="19" /> у човечијем облику.{S} Видох т |
| срећник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не беја |
| елим родом и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са кукастим широким к |
| Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{ |
| е, или закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било |
| да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Он |
| и, обе припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али в |
| епше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и че |
| потоку него на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»В |
| , а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе |
| сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била |
| тави да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до |
| сабору ударајући где кога стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је оп |
| ам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела са |
| д ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и с |
| ...{S} 1.50 </p> <p>Разбибрига велика, илустрована ...{S} 1.- </p> <p>Делија девојка ...{S} 1. |
| емила, а сам цар и везир потрчали би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па |
| извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис, |
| амог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохо |
| Ја како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена |
| златом богато извежене, беху око витког им струка тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма |
| аше по плећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и бел |
| воје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, децо моја, н |
| певачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва |
| м четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди |
| ти најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу међу ш |
| ка из руку разјарених сељака.{S} Стојан им викну љутито својим <pb n="44" /> громким гласом: »А |
| неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb n="6" /> доношаше; кудравим ре |
| них онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџ |
| биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и х |
| .{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понел |
| ника, која се спушта у топличку долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао мален |
| /> <p>Међу дивним дворовима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је |
| њи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо |
| !« — »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и т |
| ав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p> |
| Ти си царев везир.{S} Великаш треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си велик |
| ји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог |
| .{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <pb n="51" /> <div type |
| да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели! |
| ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљада дука |
| у дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклонима и митом |
| плоча маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, |
| /p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца |
| то криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овд |
| удим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога часа и |
| седамнаестом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла; испод те плоче има |
| ом личном јунаштву и његовој окретности има захвалити што је турско оружје победило.{S} По повр |
| /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев везир.{S} Великаш треба да и |
| у гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох |
| урске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се И |
| еће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету |
| им пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јовану, да му је |
| урска срећа гради царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Н |
| му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, |
| у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож сељанка, а није него од с |
| та сврнуо с памети !« привикаше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите чове |
| д Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји |
| : еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши |
| рева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје |
| не, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кн |
| чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искићен ханџар.{S} Рахтови његовога вран |
| ма.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколик |
| епших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространоме парку његовом било је грмова са |
| а луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, него поди |
| ије госте, које је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој |
| мао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, |
| о у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном и |
| з ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама пока |
| последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога |
| могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви |
| благослову који ја од светог патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у и |
| жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар старост своју проведеш на |
| чна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво |
| од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати га |
| лики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слуш |
| Биће да треба цару, кад царску заповест имам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стри |
| и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} |
| е нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у |
| да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза |
| лови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш п |
| зе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Икониј |
| шке руке руке да је штити.{S} Миленково имање истина није велико, али чича Сима не само да не м |
| треба да има и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не квар |
| <p>Пред полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном, која је била једна |
| а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох к |
| урцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштољ |
| Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју остави, са сељанкама и старим и младим, |
| ека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Шт |
| та!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него |
| , гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек кој |
| аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. |
| едни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb n="107" /> помиње као једно добро и светл |
| а у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки |
| ило име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле млад |
| е ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нур |
| , а већ петнајест година како се његово име по народу са славом а међу Турцима са стравом проно |
| } Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденист |
| е, да целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три |
| што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или |
| 107" /> помиње као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А |
| могне, те да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душ |
| цркве, у име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечн |
| ред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име с |
| ам заборавила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо |
| и и опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у и |
| светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам ре |
| не, запали три свећице шапатом помињући имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, упути Ив |
| о ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија испри |
| и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене |
| у кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султанију па Ико |
| абадава око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. |
| ла Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пу |
| , па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут п |
| шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ |
| ме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искићен ханџар.{S} Рахтови његовога вранца беху све од |
| бешени округли сребрни штитови рубинима искићени.{S} Коњушари, све по два на <pb n="68" /> једн |
| е кадифе беху притврђени златни штитови искићени плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави бе |
| једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тума |
| ласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.< |
| та је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку |
| на да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> г |
| ови из Топлице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Леж |
| арога сараја воде к џамији Сулејманији, искупила се била светина у густим шареним гомилама.{S} |
| <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду |
| е, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавр |
| Јована.</p> <p>Већ у очи самог празника искупило се на пољани испред манастира пуно народа из б |
| тскочило за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу на једној клупи |
| а свога коња.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једн |
| ком турских коњаника и шарене арабе.{S} Искупише се сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је |
| трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше п |
| Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да по |
| нда сви скочише иза совре пренеражени и искупише се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откидош |
| ке.{S} У томе је двору он <pb n="54" /> искупљао око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и |
| зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војник, постави страже око села, а кнезу каза д |
| : о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и |
| неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох |
| мискије а други гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и калуђери па се смерно и дубок |
| а је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није |
| >Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним камењем и |
| Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може |
| а целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три мест |
| оме су талијански мајстори живим бојама исписали како се поносити паунови по цветноме пољу шећу |
| хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на царском иконостасу у |
| е да иде да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.</p> <p>Ка |
| ета топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небесних прилика, анђели с д |
| аписано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на широко и на дугачко и |
| на са свим доврши и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солуна неке |
| мо да се на десном зиду у женској цркви испише: како је црква обновљена заузимањем »Иконије, ма |
| му беше подузела образе; сув језик беше исплазио.{S} Иконија извади из шаренице један убрус, до |
| о исплаче. </p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све к |
| ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n |
| јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</ |
| само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплака и умири.{ |
| кана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер румен |
| е вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у главама алем кам |
| отле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад калуђери чуше све шта |
| ран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, истина |
| причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други народ причешћива |
| ез муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне аспре!« </p> <pb |
| дизаше од лепоте ових девојачких груди, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањено бил |
| ини има камена плоча маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох |
| а јабучицама румен младићскога здравља; испод густих проседих веђа светлуцаху два сива, необичн |
| b n="80" /> кадифе, па златом извезене; испод таванице, свуда у наоколо, иде поширок перваз, у |
| с великом белом брадом до <pb n="40" /> испод појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. |
| свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лон |
| бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S |
| змеђу деда и мајке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што |
| те слике, што беху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се нешто био уз |
| ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, пресече ми срце на двоје као нек |
| иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз др |
| ије.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица, и полагано клизаху се низ |
| струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Једа |
| ка.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с м |
| танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте |
| е је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Б |
| ој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде |
| при; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану, али умрех п |
| тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све |
| лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу |
| !{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала |
| чи самог празника искупило се на пољани испред манастира пуно народа из близа и из далека, Боле |
| гаров узеше да радосно потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полус |
| , а оно оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај |
| д дибе-тканице златном и сребрном жицом испреткане, са зибелинима, самурима и скупоценим лисичи |
| стина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. » |
| ремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>» |
| да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око ње, како ју ј |
| <p>»Пустите човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> |
| /p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да |
| плака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича све п |
| село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадно |
| љаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме да ви |
| имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Иконији целу своју прошлост и жалосну судбину |
| !{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год устреба |
| сужњем последња жеља за последње виђење испуни!«.</p> <p>Заплака се Иконија, закукаше жене, диж |
| молитава мојих и преко очекивања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на пр |
| а ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла |
| жбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{ |
| е загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као д |
| лони ниско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек |
| као на последњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако: |
| у из Скадра.{S} Обе су говориле српски, истина мало заносећи, али тек српски.{S} Колико је било |
| сте, требаће доста година.{S} Гавран је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивц |
| рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу |
| ке руке да је штити.{S} Миленково имање истина није велико, али чича Сима не само да не може да |
| еда да је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из да |
| је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p> |
| т хиљада дуката!{S} Двадесет хиљада!{S} Истину ли говориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уст |
| брне аспре!« </p> <pb n="41" /> <p>»Ама истину ли »говориш?« повикаше сељани са више страна.</p |
| очића с бокалом са жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука млада девојка са бледожу |
| то, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S |
| на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} Пос |
| дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са кукаст |
| ана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест неде |
| p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину д |
| дохвати десном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија |
| да високи дервиш поче да се смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па |
| роким первазом од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке |
| ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Бог |
| и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником извршила.</p> <milestone un |
| 89" /> чудо игра једнако пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђа |
| во и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{ |
| ем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапу |
| аше једну петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране |
| маховином покривено.{S} Па онда додирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклопи као дв |
| ани и приповетке.</p> <p>Хајдук Станко, историјски роман ...{S} 3.-</p> <p>Велимир и Босиљка .. |
| ласти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Хрис |
| у олтару, и изнад пониског иконостаса, Исус раширио руке па великим очима и замишљеним погледо |
| ик неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне моли |
| ну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, с |
| девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да |
| ђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну снива!« рече Иконија самој себ |
| ну кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, син |
| у.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој п |
| о га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му обр |
| ме године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево |
| је од ситних шљокица извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свег |
| ице шапатом помињући имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да положи бо |
| евојке прискочише играчицама и напојише их.</p> <p>Султанија даде запитати Иконију: како јој се |
| дином; двадесет и четири коњушара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стам |
| ри и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије |
| драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо |
| д златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између султаније и Иконије и |
| те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама с |
| е чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и с |
| х тражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролазак?« |
| {S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњ |
| , а други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно погледати, а тешко је било казати ко је г |
| сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: разиграли беху коње у кратке скок |
| ених по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У пространоме парку њ |
| оја је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред запл |
| опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, |
| ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију |
| /p> <p>На мраморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а о |
| љаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану, али |
| о хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану, али умрех пре него послах и |
| има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати |
| ја, која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сима даде сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« р |
| а јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« привика момчадија, која то гледаше, дивећи |
| два би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси ви |
| <p>»Таква је стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} |
| а их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћута |
| анас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро ка |
| дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен тан |
| ане и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука |
| у и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у кући, |
| ину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто разуме |
| ада стотину дечака, са шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода. |
| тири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb n="29" /> < |
| ати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и са |
| ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на |
| ша Стојан скочи, те са својим хајдуцима ишчупа несрећника из руку разјарених сељака.{S} Стојан |
| бо кад преболе кад јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри м |
| авила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ј |
| паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p> |
| ди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одј |
| у: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо |
| хо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа |
| ава без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио |
| а памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једн |
| иленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија побожн |
| Како гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док има |
| оју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда м |
| аш!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опр |
| царева везира!{S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни мо |
| ба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отров |
| исали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и |
| изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је |
| ивим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а о |
| нас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Х |
| ису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и |
| n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја |
| који је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и |
| је Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном прест |
| обро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, нес |
| нкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме |
| ео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га |
| је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не с |
| од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад |
| причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг |
| Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мај |
| да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кора |
| рво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови ца |
| ба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се |
| ао у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе |
| смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> |
| иси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га тур |
| је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила бил |
| е од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо |
| м радошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од м |
| ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце м |
| ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па та |
| си од Иконије добио, по благослову који ја од светог патријара имам по сили власти коју нам је |
| а кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајстори |
| а кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Ог |
| дите ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«< |
| Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред |
| р?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере. |
| стаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за т |
| ече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{ |
| удесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава |
| оћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га |
| ад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све невесели |
| стане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се |
| помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговор |
| сти је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода |
| оше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала |
| вратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, |
| јстарији кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведесет година, узе реч:</ |
| иваху <pb n="75" /> зреле поморанџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се д |
| аренице једну белу погачу, једну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је |
| њих на високом једном анадолијском хату јабучасте боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама |
| на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком својим, |
| ма од срме, држали су на широким прсима Јабучиловим једну велику звезду од рубина са полумесецо |
| оз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучицама румен младићскога здравља; испод густих прос |
| <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем |
| <p>Но једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} |
| мка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове сневала, тога дана чула да ће да је п |
| иста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде |
| ух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патри |
| дликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом личном јунаштву и ње |
| т шљокицама сребрним и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као п |
| та ту шамију, извади из ње један румени јаглук посут шљокицама сребрним и златним; разви и јагл |
| то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седеле |
| гледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете |
| ела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни К |
| м камџијом и љуто удари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу |
| јање калуђерског »Многаја љета!«</p> <p>Јадна Иконија подизаше десну руку према игуману, као да |
| може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb n="29" /> <p> Запишташе у гла |
| езирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје |
| д људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пуш |
| те благословио!{S} Бог ти дао!» зајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па |
| све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је би |
| ће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој |
| е неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, кој |
| , рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека бу |
| рле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше и одн |
| ве, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седам го |
| рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунц |
| рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како н |
| ала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим видим њене о |
| ну дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у толикој м |
| а пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном руком живо откуца темена и рече: » |
| прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару, кад царску |
| мах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на п |
| да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде |
| ле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај- |
| </p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе |
| и се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је |
| , да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа |
| поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од |
| и би да им посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море ж |
| кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави |
| доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламама поврх зелених ш |
| заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n |
| <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из |
| стим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не |
| вештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Јани |
| какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њег |
| одевених и наоружаних онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црвеног су |
| <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточе |
| земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово чудо и господс |
| клопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарском обичају, показао како је готов да за цара п |
| друге стране по шест красних момака, у јаничарском руву, са лепо извезеним стреоницама о плећи |
| S} Годинама најстарији кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведесет годи |
| њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Ту |
| па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква цр |
| А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, |
| <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив би |
| рмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, липа из Македоније, кестенова из |
| то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријатним гласом тици преко воде.</p> <p>Прост |
| а кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бе |
| о, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је |
| улџи-баша, надзорник славуја, са крилом јастребовим у челенци и са сребрном тицом на штапу који |
| аловима из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па зла |
| алог царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под пл |
| азе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а други гвоз |
| љуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод златне таванице и лепо беше погледа |
| о гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке |
| ети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо |
| камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо |
| цом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Би |
| розора са решетком, <pb n="71" /> млади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом сво |
| едном анадолијском хату јабучасте боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене кадиф |
| ху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је од |
| тним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је ку |
| лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао ка |
| атле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну свој |
| и пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумер |
| , шапуће, па тек с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики |
| од!« Сваку реч старац изговараше све то јачим гласом, планина прихваташе сваку реч громкијим од |
| више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која |
| талну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и |
| пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, |
| да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч старац изговараше с |
| ече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће ј |
| да рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи |
| блачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, |
| несе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, |
| је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусеј |
| д ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знај |
| о овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе з |
| у већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чист |
| да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у |
| ребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он |
| о је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: |
| но: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који му ј |
| богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и з |
| туда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му |
| који је Цариград освојио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате пле |
| аха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, |
| чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се |
| > <milestone unit="*" /> <p>Хусејин-ага је предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Бегле |
| прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом |
| " /> <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му с |
| говорили, говорили смо с игуманом кога је Патријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да |
| грешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милости п |
| била је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кад |
| обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагд |
| огледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје вар |
| е позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ с |
| ту народну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчић |
| Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају стари Сарај у Једрен |
| ерзијанаца у толикој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само њ |
| се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече |
| да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је цркв |
| и не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он |
| о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, д |
| се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</ |
| да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме |
| мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и |
| признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на ш |
| ељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без ра |
| ј се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' |
| цо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да |
| е онда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињице |
| д!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега ос |
| и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с в |
| на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом ме |
| ји.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти с |
| шарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>» |
| јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна л |
| а! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И о |
| а, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини |
| } Женска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково имање истина није велико, али чи |
| прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смр |
| шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година от |
| снове сневала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне м |
| о година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на |
| ру жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, п |
| у?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жа |
| вену шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да пусти и Иву да то цели |
| ам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску пес |
| у да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у с |
| било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да |
| се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао д |
| које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царевим везиром Риз |
| а и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му |
| се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем д |
| дила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; |
| треба цару, кад царску заповест имам да је царевом везиру водим!«</p> <p>»А што ће стрина Икони |
| ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је |
| с расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p |
| ста, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве |
| и јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} Не мога |
| ; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« |
| е унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, о |
| е.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћили |
| и својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} И |
| на погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смерно погл |
| Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли |
| лено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеш |
| рчина, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге |
| змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало као да је зобница с |
| и, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p |
| поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање т |
| {S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти |
| свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које нико н |
| под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио |
| чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики |
| аше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом |
| а?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе |
| сторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, |
| че да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми |
| лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Ико |
| ога понедеоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седеф |
| ном.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху мл |
| ин-аги без разговора предаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понавља |
| о је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да |
| срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру доб |
| ла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено љускама од седефа, к |
| кућући,</p> <p>Око црквене порте некада је на све четири стране био град са четири куле на чети |
| , коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра у ње |
| нају главе од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог силног проконзула; сад се оби |
| милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> < |
| да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива |
| {S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пре |
| , а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у |
| једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а |
| е.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не пад |
| > <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и не |
| и с калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ив |
| еног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда водила собом и своје две поћерке.{S} Пролазећ |
| ачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се |
| гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаће послове невесела и замишљена.{S} |
| и унутра младога везира.</p> <p>Иконија је стајала поред софе, као да се скаменила, и гледаше п |
| е у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а з |
| жише се једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до прегра |
| рење на том извору умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујским колима старога чича Симу.{ |
| лтаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека ша |
| обито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет вези |
| p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма |
| уркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињи |
| ао дуг разговор са својом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору |
| </p> <p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на |
| утању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе има |
| била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за |
| и, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> |
| дина, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна |
| мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; даћу |
| лтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу |
| јена жена по турски одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусеј |
| вни манастир Св. Јована.{S} Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидина |
| ом; а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног сточића с бокалом са жутим шербетом ј |
| и ето, у место једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Е |
| ве грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду перс |
| а је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно д |
| спрату у једној двокатној кући, седела је иза шимширове решетке на прозору једна постара српск |
| на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прико |
| е да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година. |
| риве димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а се |
| је била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носи |
| {S} Његова долама од црвене кадифе била је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде |
| а и каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и |
| СКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мариновићеву награду за 1891. |
| збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала |
| ет и пет година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, у којој се надметаху редом све дугин |
| вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} |
| ше других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорника па |
| арених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла крстове па их окружила пла |
| иру се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних дом |
| злата кадифа провиривала.{S} На прсима је носио златне токе; иза <pb n="70" /> свиленог паса х |
| <pb n="34" /> <pb n="35" /> <p>Три дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је |
| сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не уз |
| утем.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику силу и господство, ја се |
| мах ударише у велика бденија.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је на |
| једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разноб |
| е у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> < |
| кроз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло бог |
| Принесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и ц |
| још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија и |
| е, претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади поре |
| е руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плаче |
| агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда |
| > <p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек |
| ра ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и |
| , који је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет го |
| ах да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранил |
| аља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На |
| етио.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много |
| се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} |
| јој зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина |
| говорио само ове неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му |
| у, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше И |
| 910_C3"> <head>III</head> <head>„ОСВЕТА ЈЕ МОЈА!{S} РЕЧЕ ГОСПОД"</head> <pb n="34" /> <pb n="35 |
| е оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она п |
| <pb n="72" /> <p>»Виде ли цара?« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, а |
| загледала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, |
| ало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка |
| а чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне младе матере, која види к |
| пава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванаје |
| ици калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати |
| те причаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му |
| ло.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњани |
| ривикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бој |
| најест година <pb n="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору зар |
| ење, Иконија исприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никод |
| кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један т |
| <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку |
| а каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми |
| омак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљив |
| осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме |
| е цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић |
| лици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога ча |
| вој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољ |
| рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где чараш |
| ом.{S} Држи левом руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме ш |
| p> <milestone unit="*" /> <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољн |
| b n="92" /> <pb n="93" /> <p>Ризван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу д |
| о, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето |
| раг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим |
| идљиву девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој |
| скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају, а ко |
| а не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« |
| и рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном о |
| гу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета.. |
| лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарском обичају, показао како је готов |
| срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благослови |
| о, чисто тепајући јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у |
| ; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <milestone unit= |
| га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у кра |
| д плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да пр |
| а је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда с |
| " /> <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога пон |
| што год има у мене женске родбине, све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком |
| острети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника, заједно с крчагом тазе |
| се кроз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је би |
| Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а |
| рак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог |
| причала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година <pb n="82" /> била |
| коније!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S |
| а а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, то само |
| »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука царско име исписала!«</p> <p>И Иконија с |
| да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и ж |
| е, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <milestone unit="*" /> <p>У прос |
| воју радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође пра |
| уд си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров кона |
| е ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица |
| колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену |
| и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године п |
| ао и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Се |
| пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан |
| још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а исп |
| ој жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече |
| велику једну сребрну синију, наместиле је на осмоугли столац од седефа пред султанијом и Икони |
| {S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он к |
| миње као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо |
| ања и опсенарских престава.{S} Најживље је Иконија запамтила прво вече и често би о њему и прич |
| е:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најм |
| го и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад |
| ш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо мил |
| ерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли |
| дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадо |
| ича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије |
| седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведесет година, узе реч:</p> <p>»Аман, |
| ако је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од силног прижељкивања препукло.{S} Млада султа |
| то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ ба |
| једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом; а на лев |
| евојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове сневала, |
| ким колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и дец |
| од богате плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb n="54" /> искупљао око себе и частио пе |
| нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико |
| а Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и |
| који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кау |
| је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ћ |
| а га махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у сво |
| ањем као да је свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве ре |
| рђем град порушили и цркву запалили, те је после велики војвода Раде Облачић оправив цркву, неш |
| кодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има |
| »Ти си, мајко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у |
| иђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта, обрасла ниском а густом травом; |
| з ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече |
| ше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког времена оп |
| с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> < |
| жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо |
| је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела |
| ше.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечер |
| њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бле |
| ознадоше да није мртва.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене трав |
| цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гу |
| г цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </div> <pb n="33" /> <div type=" |
| > <pb n="83" /> <p>У харему дочекале би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој |
| е сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, |
| а мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам б |
| си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад |
| и рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен танком белом чалмом, из |
| распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и саг |
| кама испод оне старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него |
| си ... божји... анђео!«</p> <p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори |
| треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цар |
| твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвали |
| елики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Сазидао га је благом, које му ј |
| војом окренула на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме св |
| беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој човек, и |
| води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да г |
| кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њени |
| добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <pb n="51" /> |
| је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом зв |
| е видела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p> |
| ронесоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље претворио |
| е запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да |
| се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољ |
| "23" /> <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан |
| ленци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно против |
| акбар !...{S} Алах акбар !...{S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја н |
| и!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n |
| ло ни педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према гу |
| евак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери ц |
| а њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да га п |
| а би кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и да т |
| тући <pb n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S |
| ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са |
| а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с в |
| ену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вре |
| гослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па |
| најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет про |
| о о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p> |
| ју, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих исп |
| {S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушк |
| осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми заго |
| амо вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пожара |
| о хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти без |
| рости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу |
| а плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без |
| Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да д |
| и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} |
| </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти све |
| отвори.</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме |
| S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али су је у харему, као роби |
| рисаба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбах |
| тигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да |
| стретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече ј |
| о.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Ал |
| : да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са |
| што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш |
| ем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, |
| а њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва |
| а мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> < |
| патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју с |
| него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} И |
| p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« ре |
| е зулове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију |
| Авај мени!{S} Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{ |
| ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајк |
| ако приличаше да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и |
| било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим д |
| ће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу чели |
| ани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју |
| .</p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>» |
| Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумб |
| е ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сасвим близу обале морске, али н |
| њски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки п |
| ти је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила ј |
| г клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево м |
| е кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и |
| великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава |
| и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну |
| једне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се чин |
| довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као м |
| на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> |
| долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародревни манастир Св. Јован |
| е ударати у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским |
| веду.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тек је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село |
| то гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је било подне превалило и весеље се на све стране најле |
| сле и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђ |
| и узела нарицати за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у |
| ок Липовицу.</p> <pb n="16" /> <p>Поток је био поширок добра три хвата а дубок по средини око д |
| ади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> <pb n |
| ошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо |
| патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости кој |
| м у источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опрош |
| лама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај от |
| бдела између живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошл |
| свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао право дому некадашњег свога посинка.{S} Икониј |
| му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро |
| ирасте, требаће доста година.{S} Гавран је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљ |
| оји се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте многих својих ћошака растурених по луг |
| /> <p>Пред полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном, која је била је |
| таром пријатељу Хусејин-аги.{S} Хусејин је дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува |
| пошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, |
| ко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја остах |
| еколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чет |
| Миленко цару ништа скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цар |
| с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и |
| а крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног угл |
| сти.{S} Између сваке две девојке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по јед |
| ну: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, |
| али Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи |
| а преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, прич |
| шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче |
| за Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Моза |
| овикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче |
| њу у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу учинила.{S} Није само |
| ма показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пођ |
| , да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао |
| Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слав |
| Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис своју ка |
| мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али о |
| Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити |
| ћу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни |
| а стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда п |
| другој страни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с је |
| у.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од |
| зир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако и |
| ђу Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пр |
| хи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је се из његовог |
| вога перја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенги |
| љна.</p> <p>Свакога понедеоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шар |
| енистан«.</p> <p>Султан Ибраим поклонио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Меј |
| високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од |
| но погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb |
| ом и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види |
| кали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се |
| се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и |
| сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ак |
| наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Светоме |
| двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког ср |
| њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму у |
| а, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отим |
| село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хи |
| друго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајал |
| младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељан |
| ом иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Ик |
| учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</ |
| анини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И дру |
| тави Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за ј |
| ц Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога да |
| Јерусалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и с њим |
| усијано камење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, од |
| гледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао је |
| ио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење п |
| небом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, |
| а четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав |
| есном зиду у женској цркви испише: како је црква обновљена заузимањем »Иконије, матере Ризвана |
| ча Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку |
| S} Певали су неку перзијску песму: како је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од силног п |
| и улеме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и њ |
| Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада божјег, како носи сребрну ш |
| ем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и пр |
| ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине ни |
| Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад до |
| дра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ни |
| морадоше јој попустити, и написаше како је желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару |
| је Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смр |
| росио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју ј |
| у како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поред великих мол |
| ра, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне |
| е Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потко |
| послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут пост |
| ш, кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, ни |
| е, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова |
| ље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви! |
| помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прира |
| о, по јаничарском обичају, показао како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онд |
| и помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пр |
| него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигош |
| ког струка а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара |
| осподство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти |
| о су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са ша |
| , ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, везир царев и господар |
| »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио |
| ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у |
| је Хусејин! »Хајде да се полази; далеко је везиров конак.«</p> <milestone unit="*" /> <p>Икониј |
| ало заносећи, али тек српски.{S} Колико је било танких робињица и брзоногих дечака од 12 година |
| ојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам |
| S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, п |
| освету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило д |
| } Било их је страшно погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува сва |
| обнови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две године да се грађевина са свим доврши и да |
| ђу свака два поморанџина дрвета,стојало је привезано златним ланчићима а на сребрним пречагама |
| анину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору |
| и женско, и старо и младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља |
| овини, под великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било најви |
| >У пространоме перивоју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био |
| лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова са птицама свакоја |
| ју.{S} У пространоме парку његовом било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора, јасенова с |
| јка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан дож |
| опланку са сочном зеленом травом, пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, под великим једним грмо |
| ођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука |
| јо!« викну Турчин. »Сваки разговор само је дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо т |
| ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, газда је |
| , једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас вод |
| сплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и о |
| онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад |
| ма па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него |
| енило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гав |
| се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш п |
| »Иконије, матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, |
| котина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарос |
| ће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Нико |
| тио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{ |
| јеков, амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из |
| естро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе |
| н од варница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако |
| смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропојала!«</p> <p>Икониј |
| дну очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може пред дете |
| ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто магловит |
| чај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година |
| о иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову |
| и даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог |
| идело се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Про |
| десно то на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану |
| ала се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, ос |
| и његовој окретности има захвалити што је турско оружје победило.{S} По повратку с војне, султ |
| агог камења гледати није дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-б |
| ивци и пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} |
| атили били.{S} Тако је и било, само што је сад ваљада стотину дечака, са шареним фењерима ишло, |
| је одевен као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијал |
| арвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испр |
| етом, а везала сам се заветом за то што је то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> |
| да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли |
| за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврн |
| за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</ |
| х те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p |
| а знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завичај <pb n="58" /> |
| ти цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч ра |
| и да се црква изнутра испише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зограф |
| султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од се |
| tone unit="*" /> <pb n="98" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три |
| м ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у |
| родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у с |
| у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И |
| а се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак по |
| е Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо |
| к и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а |
| ван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије своје дете мазио, |
| ника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше по |
| ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{ |
| био над дугачком једном листином, коју је на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике н |
| неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-х |
| жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је. |
| је њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си царев в |
| бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана о |
| ка све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«< |
| ам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхлади |
| ве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се |
| спод!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је сваке Суботе обилазила његову живу гробницу и односи |
| гу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се, до његове воље, више н |
| вље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет п |
| иких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој до |
| по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог горског шљунка тихо ромор |
| денистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло |
| етом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покри |
| војио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} |
| те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри поклонио би |
| ом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета је моја, |
| p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резано |
| и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјани |
| не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама тући <p |
| па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како се |
| > била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају и |
| ркињи је било право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »З |
| опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, само што |
| би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и радом, и да |
| оних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све се више губих.{S} Рекох |
| д оставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох је <pb n="42" /> како г |
| , јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара« |
| <pb n="42" /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони |
| и, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S |
| шапатом помињући имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да положи босиљ |
| други голе сабље димискије.{S} Било их је страшно погледати, а тешко је било казати ко је грђи |
| народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: разиграли беху коње у кратке скокове |
| иле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по дванајест кита од дробног |
| етно, проговори неколико речи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигош |
| поте ових девојачких груди, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> <p>У |
| кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево А |
| м опсекох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ће |
| Дочеках је с ову страну Липавице; видох је <pb n="42" /> како гази поток; заклињах је да ме не |
| , и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Е |
| : »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме ч |
| те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« |
| сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори |
| ле дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, бр |
| оуцима цркве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Иконија радознало и |
| у цркви поје и читају дванајест великих јеванђеља.{S} Многи се старци заплакаше.</p> <p>Иконија |
| развила била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значке као да у металну пишт |
| <p>У џбуну поред кога Иконија стојаше, један бумбар облеташе једну петолисну бледу ружу, која |
| рак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешки |
| Међу дивним дворовима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био с |
| азише да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у с |
| е таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између султаније и Иконије и спусти |
| {S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови |
| о је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{ |
| лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} Султанија опет <pb |
| вега - извади из једног свиленог завоја један старински златан новац као млетачки цекин.</p> <p |
| дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама |
| <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, обриса се једним белим |
| и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног де |
| ака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше |
| о се забадава око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турц |
| а!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и човечним лицем, који очевидн |
| неколико момака.</p> <p>Иконија подиже један крај платна, којим арњеви беху покривени, па викн |
| оја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим т |
| нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти мене |
| ло, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко |
| вијено; размота ту шамију, извади из ње један румени јаглук посут шљокицама сребрним и златним; |
| рно лице; око углова од усана станио се један тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и |
| бије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла људе д |
| исплазио.{S} Иконија извади из шаренице један убрус, добро га покваси водом из крчага, положи г |
| полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало |
| у и саградио, како јутрос праведно рече један страшни грешник, а сада примљени и опроштени пока |
| ао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђер.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутр |
| ; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела |
| о, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за св |
| о шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто в |
| е, јави се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, |
| сти, издиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па |
| нога паса па у његов силав задену танак један черкески нож, којега златне корице беху посуте см |
| могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, |
| а и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сасвим близу обале морске, али не баш в |
| стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даљ |
| еће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод зла |
| нда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну |
| од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ ни |
| p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, која одваја женску од мушк |
| од узбуђености, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изве |
| још три села у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин-аги |
| на једну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву |
| Аранђеловим!«</p> <p>Гавран заиска још један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице, ко |
| , моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном руком и силно тргну, а у |
| а беше пробила зелену рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; ок |
| ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се об |
| ве стране најлепше загрејало, кад се од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} С |
| ише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кад |
| чима промицаше као нека шарена гунгула, једва спазила између позлаћених клобука Пејика и високи |
| а и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Васи |
| шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамет |
| аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадн |
| а је тако богато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа |
| ко суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с вико |
| аше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва ду |
| смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби |
| рилио био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и попови у цркв |
| око углова од усана станио се један тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим ти |
| {S} Ја сам твој човек, и што имам хлеба једем га у царево и у твоје здравље.{S} Слушам шта сеља |
| дне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се чинило |
| лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p> |
| ло, убите мене несретњицу, оставте само јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет о |
| ног сахтијана.{S} Па онда <pb n="69" /> једна мања чета шејика потомака Мухамедових, са великим |
| луком и свакојаком другом ђаконијом.{S} Једна би се висока и танкострука девојка — с црном косо |
| а је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти |
| и царевом везиру, али што ће усред тога једна проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад п |
| манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји о |
| ом изађе из шумарице на чистину сељанка једна, повисока, танкострука, смеђе косе, граорастих оч |
| азговор са својом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору код мана |
| , која се спушта у топличку долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени ст |
| рокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож сељанка, а није него од старо |
| и час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвор |
| и се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема образа људског, и човек који сме |
| ба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари чича Сим |
| у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на |
| памтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај ско |
| а плоча с излизаним натписом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корача |
| од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо |
| ла: да му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> |
| испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било |
| вара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламама повр |
| о мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чета чауша са шиљастим црвеним капама од сукна, з |
| црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху к |
| .</p> <p>Јутрења и литургија служише се једна за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича |
| о, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чич |
| и цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружаних онако као |
| прозору једна постара српска сељанка и једна још млада и прилично угојена жена по турски одеве |
| у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да |
| пре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око |
| у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да |
| е, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младог |
| едао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима, |
| ног сточића с бокалом са жутим шербетом једна исто тако велика и танкострука млада девојка са б |
| и једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало срећ |
| од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погледа |
| сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфи |
| ма уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројици око себе, а ов |
| ела је иза шимширове решетке на прозору једна постара српска сељанка и једна још млада и прилич |
| е љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику д |
| и оно вечерашње <pb n="89" /> чудо игра једнако пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, |
| узбуђена, бледа и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто пре |
| е покажу где нежна милина девојачка још једнако тихо снева снове невиности.{S} Између сваке две |
| чудновато пристајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо б |
| ркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p> |
| енио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубље |
| ну доламу, по долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, |
| ама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже гледах, све с |
| Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, |
| рећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је у тај |
| окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле, која задовољно певајући облеташе мајкину д |
| оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше притиснуо прстом да му се к |
| ш у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи |
| ази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа |
| ош један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Ка |
| Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг с в |
| сва моја сетност долази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу |
| у мајке, — шта је та срећа према срећи једне младе матере, која види како јој је јединче пошло |
| вића I.{S} II. ...{S} 3.-</p> <p>Злочин једне свекрве ...{S} 1.50 </p> <p>Женска Рука ...{S} 4. |
| и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти под |
| ом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и п |
| упна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси и в |
| м ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне и с друге стране, поређало се око педесет младих |
| расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног |
| огаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благосл |
| амог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јанича |
| вима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штитови |
| елина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнух |
| у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а други гвоздене топузе.</p> <p>И |
| пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље димиски |
| ан пањ под најближом тополом, обриса се једним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опанке |
| на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом буздована оборили оца Никодија, и рашчист |
| тадо оваца.{S} У хладовини, под великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељаче једно, к |
| челу између оба ока амајлију са крупним једним смарагдом, око кога се савијало три низа од алем |
| , па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.</p> <p>Диже се просто урнебес од вике, |
| ришима и сребра, а седла им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се |
| *" /> <p>Тек је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.</p> |
| ог листа са сребрнастом поставом.{S} На једно двеста корачаји од конака, пружала се обалом огра |
| де да темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радо |
| обрну се према мени и показа штаком на једно место маховином покривено.{S} Па онда додирну ист |
| шу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царске милости према мени, про |
| поток, па <pb n="17" /> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и све брже и брже |
| грмом, седело је младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у н |
| и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху. |
| у.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једном крају то п |
| {S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена |
| ће име да се <pb n="107" /> помиње као једно добро и светло име докле је год народа српског.{S |
| последњих година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Пл |
| ве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку ново |
| Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб у |
| штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Бе |
| и овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са |
| га дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, тол |
| узгред причаше, како је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао |
| ика и високих перјаница Солака, Турчина једног у годинама, са три црне перјанице на белој чалми |
| знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, високог, сувоњавог, црне масти и дуге ц |
| ле се народ највише савијаше око старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као |
| ном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао крист |
| ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једног свиленог завоја један старински златан новац као |
| уб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не ос |
| лањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да гр |
| {S} Цар има пуно везира; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« |
| бом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни |
| ајлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасн |
| } Коњушари, све по два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црв |
| ех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих на поток Липавицу, и видех |
| Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље срећ |
| да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} |
| Кад стигоше пред лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог мрам |
| си, мајко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у мо |
| шао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича |
| е већ сазнао да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњани |
| ху, како је слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, које су од великог дворца води |
| упило пред судницом.</p> <p>У зачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Стојан са кнез |
| глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>На једној косини копаоника, која се спушта у топличку доли |
| оге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка |
| 66" /> <p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз решетку доле на ули |
| дванаесторо дечака, све по четворица у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, |
| па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном софом.{S} Мало час па |
| вив цркву, нешто ћелија и трапезарију у једној страни старих зидина подигао.</p> <p>Вечерње се |
| џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у једној двокатној кући, седела је иза шимширове решетке |
| и једно парче врло танког платна.{S} На једном крају то парче беше опточено шареним везом, у ко |
| е скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пре |
| засташе лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} Султанија опет <pb n="88" /> својим ср |
| е од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, |
| d>ИКОНИЈА, ВЕЗИРОВА МАЈКА.</head> <p>На једном пропланку са сочном зеленом травом, пасло је ста |
| е му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим шаторским платном, па |
| појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима п |
| наместили разастрв костретне поњаве под једном дивљом крушком.{S} Донели су пуно котарица са св |
| мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} З |
| град са четири куле на четири краја, и једном главном и највишом на средини западнога зида, кр |
| ножем пробадати своје мишице а великом једном иглом прошивати усне своје.{S} Згрози се султани |
| та од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијском хату јабучасте боје, јахаше леп мла |
| камилавком, прегнуо се био над дугачком једном листином, коју је на столу развио био.{S} Намест |
| ом на коју се долази од манастира тихом једном зеленом косом, пружило се џбуње од леске, вињаге |
| и, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, па он |
| нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир |
| се други народ причешћивао, дотле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тројици калуђе |
| крсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ват |
| ила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, да матери својој засведочи своје ве |
| поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну једном грозном псовком и шкргутну зубма; »ај, да га зна |
| S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погл |
| јо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна и добра ч |
| и извади из шаренице једну белу погачу, једну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, |
| отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па се начинише две, дохвати јед |
| у, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па гомилица |
| ох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хв |
| рла, чу вику свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n="31" /> |
| о, благо, готово смерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да с |
| о и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе њен |
| и пет година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, у којој се надметаху редом све дугине б |
| и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S |
| а извади из своје горње костретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" |
| > <p>Иконија ћутећки извади из шаренице једну белу погачу, једну румену јабуку, пар шарених чар |
| Иконија стојаше, један бумбар облеташе једну петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка ра |
| огачу, отвори једну застругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете мој |
| ема своје жене једну Гркињу из Солуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српски, |
| {S} Две робињице донесу једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке инди |
| људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек. |
| цу.{S} Извади белу једну погачу, отвори једну застругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и р |
| пресече је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за |
| и да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који |
| држали су на широким прсима Јабучиловим једну велику звезду од рубина са полумесецом од алем-ка |
| о једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и |
| е узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она седе не проговарај |
| уге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гл |
| ука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — по |
| ару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за рук |
| чић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, |
| и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} |
| <pb n="47" /> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опа |
| </p> <p>Тада би робињице донеле велику једну сребрну синију, наместиле је на осмоугли столац о |
| и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отвори једну застругу скорупа, и једну ма |
| зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Св |
| е у дну дворане.{S} Две робињице донесу једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје |
| е да је близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећ |
| и о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има л |
| . </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак из Једрена, Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном |
| ија Доганџија које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стамбол само зато, да са царев |
| усејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} |
| ху трговачки и царски бродови разапетим једрилима као џиновске утве грдосије.</p> <p>Сама ћошка |
| први пут уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи ма |
| .{S} Ватра му беше подузела образе; сув језик беше исплазио.{S} Иконија извади из шаренице једа |
| .{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те |
| ше у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички |
| буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати |
| им шалварама.</p> <p>Удари други царски јелек: дванајест вранаца са сребрним рахтовима; о седла |
| дмах иза овога проведоше и трећи царски јелек: дванајест као млеко белих арапских хатова, с гус |
| така, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди |
| <pb n="67" /> <p>Иза овог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, |
| и паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама таваница ур |
| брна жица беше извезла свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато из |
| ој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но јед |
| придевени, са жутим шалварама и црвеним јеменијама.{S} Носили су ханџаре за црвеним силавима, д |
| смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да |
| ао завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто |
| естити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску ре |
| малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како као корњача че |
| мојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим служб |
| ком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p |
| Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радил |
| хранила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџија, царевих одметника, бране. |
| ићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година |
| онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како |
| S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једн |
| {S} И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим |
| кла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, кој |
| света тајна, кад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Те |
| .{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да призн |
| би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано!« рече Хусеј |
| амо молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»К |
| а то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се |
| се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд |
| с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и ж |
| научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо мо |
| , и посла уместо себе игумана Дечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јеротије са шест калуђер |
| ечанског Јеротија.</p> <p>И дође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице, |
| него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече |
| ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђер. |
| ови запеваше танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже коса на г |
| у изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудотворних |
| ације, који се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наишао |
| би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година <p |
| оздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у |
| е Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек после |
| Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане, умије се, напије |
| оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш |
| и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камен |
| и оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за ко |
| , да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на |
| /p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека |
| {S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. |
| але да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити |
| е разговара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта мог |
| инух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле!{S} Заграби |
| ећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запеваше танки |
| није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва мо |
| м, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета ниј |
| да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Нико |
| ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новог |
| еко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« рече Иконија грцајући; сва се трес |
| } Донели су пуно котарица са свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се |
| етрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се зацен |
| у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго |
| ну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек |
| онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да се тихо исплаче. </p> <pb n= |
| је био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p> <p>Иконија се |
| витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бед |
| } Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> <pb n="63" /> <div t |
| адост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном д |
| већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да |
| ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева вој |
| то их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се |
| а сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто црквице!{S} Биће то твојој ма |
| ао робињицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусеји |
| е, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог празника искупило се на |
| ило.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао д |
| е: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срц |
| пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо там |
| и појао малени стародревни манастир Св. Јована.{S} Манастирска је црква била мала, ниска и мрач |
| а, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у сред бистр |
| је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево |
| ар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две године да се грађеви |
| а положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из ц |
| ти се, промуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напр |
| и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p |
| е пристане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој ре |
| о има, боље нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудо |
| као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S |
| ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из њего |
| /p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој |
| е подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После се нар |
| ико год устреба да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се дове |
| је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове очи, |
| како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, нај |
| нух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем. |
| ни се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти |
| едне поред Иконијине постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у ти |
| детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво не |
| } Иза сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дотакну спод под њен |
| ледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носи |
| ан Бајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш ца |
| а има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе бли |
| препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и са |
| да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет са |
| в. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитањ |
| учинила.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу д |
| гледаше у младе певачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S |
| дна и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од плача, |
| {S} Султанија јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, |
| целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам е |
| ана не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко д |
| азује, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш То |
| е постеље и почне да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> |
| ди оно парче оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</ |
| тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стрес |
| рије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да ј |
| усејин. »Кауркиња слабо кад преболе кад јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да |
| које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да ј |
| нак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} Бил |
| вети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипа |
| ренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле гр |
| дгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мр |
| о у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну р |
| да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се |
| кроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« |
| у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на јед |
| у мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раз |
| ишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва ди |
| у, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ а |
| село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам |
| и, снахо, много говориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено на дес |
| } После јој приђе узе је за руку и рече јој српски само једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она се |
| коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за |
| ше сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем дец |
| н облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако |
| очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево |
| у.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у |
| бузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква |
| а, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији |
| један сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жене и изведоше је из цркве; попрскаше је хладном в |
| ао да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и |
| киња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуш |
| на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совр |
| а послуже.</p> <p>Првих дана приступише јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним. |
| е.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{ |
| ве; попрскаше је хладном водом и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти |
| врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, отера га |
| ога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, и написаше како је желела.</p> <p>Село п |
| е.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не |
| протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва |
| ања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула на оног |
| е могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, где је |
| е, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија изашла пола пута у сретање, претисл |
| »Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, да те реч |
| обињица све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љу |
| главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти |
| ала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако ле |
| све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико к |
| јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих |
| Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти жи |
| ирни морски таласи тихо, чисто тепајући јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем успавано |
| рчевито задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више страна д |
| ило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p> <pb n="25" /> <p>Старац трепћући гле |
| руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Шт |
| рчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Г |
| /> <p>Кад се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе |
| еђу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано |
| S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познал |
| ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из Солуна и је |
| лушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао |
| p>Султанија даде запитати Иконију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска |
| теше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто |
| рећи једне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Иконији се |
| гаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме к |
| т стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што и |
| ја ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! |
| ицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, једва |
| вали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:< |
| знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада |
| о је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се приснило да види Гаврана како као корњача четвор |
| да Иконија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је о |
| а јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дотакну.</ |
| згледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољу |
| у дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га да п |
| удбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p> |
| кињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су |
| они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видим |
| ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и |
| Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге у |
| ј и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хте |
| : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јур |
| валинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> година, али је о |
| није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде |
| стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно није п |
| рстом, кад оно није природни цвет, него јоргованови цветови начињени од бисера и од драгог каме |
| говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи |
| развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> година, али |
| ој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим |
| вака два поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-ба |
| је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, |
| е сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Ик |
| памети, велите?« настави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре |
| при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« |
| је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који |
| ј, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет |
| јама Аранђеловим!«</p> <p>Гавран заиска још један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице |
| учине покажу где нежна милина девојачка још једнако тихо снева снове невиности.{S} Између сваке |
| estone unit="*" /> <p>Да би стигла дома још за видела, Иконија удари преким путем на поток Липо |
| ру једна постара српска сељанка и једна још млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} |
| > као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи |
| лтанија послала своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних |
| <p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице |
| сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину поч |
| д сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од ср |
| гаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет |
| не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква о |
| мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи г |
| цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји |
| речи позледише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронес |
| де хоће ли мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Једа |
| лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем Никодијем, посаветова свога синчића да |
| рито од белог камена сланика на коме се још познају главе од римских војника.{S} Можда је то би |
| као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадн |
| ивикаше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да се |
| аше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност растопише нешто |
| то судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се |
| »Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој простоти, само слушај!{S} Прођ |
| зван-бег је чинио све што велика сила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, д |
| скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у вели |
| дну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султани |
| сом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушт |
| коси чудновато пристајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бле |
| био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и да |
| редаду Иконију да је води у Стамбол. »И још поручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разгов |
| х сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих |
| од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> |
| на врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га од поглед |
| И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очи |
| поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза је |
| озеленио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше пор |
| о је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покре |
| чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио |
| /p> <p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли д |
| ; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ |
| евојака, разнобојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погле |
| и брци падаху му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре |
| Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше усталасаним кроком, крешући пр |
| шатор је њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљи својој има сестру.{S} Ти си |
| тво свагда давало најлепшем међу младим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци признавали, д |
| е је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за же |
| } Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« приви |
| год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, ко |
| аметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ј |
| овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадох се и рекох: »Н |
| ив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се цареви |
| {S} Хусејин је дао везиру своју поштену јуначку реч, да ће да чува својом сабљом и својом главо |
| рстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво |
| во знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиро |
| да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре, зелене дол |
| вно признавао да се само његовом личном јунаштву и његовој окретности има захвалити што је турс |
| адби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ |
| шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, |
| спремаху се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служише се једна за другом.</p> <p> |
| <p>Сутра дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта је сневала |
| се поред великих молитава три пут пред јутрење на том извору умио.</p> <p>Иконија је била дове |
| на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу моме |
| у, испунити му његову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да |
| који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно противила наваљивањима Хусејин-аге и њего |
| е:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, ново |
| које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече један страшни грешник, а сада прим |
| ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага са својим Турцима и с арабом пре |
| од.</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕНА: К.{S} 1.50</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <pb |
| ића</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕНА: К.{S} 1.50</p> </div> <div type="titlepage"> <pb n="b" |
| « рече Иконија сва усплахирена; погледа к мору, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко б |
| Иконија се прекрсти, па побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По |
| унилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати |
| овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по пла |
| тамболским, које од старога сараја воде к џамији Сулејманији, искупила се била светина у густим |
| о.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено |
| и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом |
| виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47 |
| а махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју |
| стаза, које су од великог дворца водиле к обали морској, између свака два поморанџина дрвета,ст |
| оше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље |
| да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« ре |
| дан миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и м |
| ждама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, д |
| Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородиц |
| а заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у |
| ахати задовољно, па онда потекоше право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> |
| дговори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше |
| це, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога паса па |
| у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода д |
| и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да |
| азвило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: раз |
| многе чесме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним широким путем између |
| дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова са птицама свакојаким, од малог царића па до о |
| црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патри |
| во и сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово пар |
| натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала.{S} Боже благи! кад се с |
| је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) пр |
| и стидљиву девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају св |
| воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала |
| ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје« |
| асветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу |
| та евангеље, кад се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше н |
| шта скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају, |
| рни Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше |
| едило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од |
| на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света тајна, кад треба да се прекрсти, је |
| пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између конака |
| тари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи свакому ду |
| и она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дотакну.</p> <p>»А? шта вел |
| } Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> ретки призор гласно запл |
| и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком си |
| .{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу децу, п |
| љи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш |
| де... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47" /> као о |
| ифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтан |
| м да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем мо |
| оргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргованови цветови на |
| ст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да п |
| ље се на све стране најлепше загрејало, кад се од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и п |
| ио је Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, к |
| ар српски говорио. »Биће да треба цару, кад царску заповест имам да је царевом везиру водим!«</ |
| њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и |
| о своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас би |
| поте моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича С |
| ељанка са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима |
| зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, д |
| е полагано као нека страшна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за ру |
| руже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>» |
| замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре |
| књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Осве |
| кидној сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад човек први пут уђе унутра, подухвати га нека језа к |
| ене тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва с |
| калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари му калуђер рече: »Молим те, |
| ано!« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће |
| свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим својим прстима да развиј |
| дног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче |
| се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет |
| о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно |
| м: »Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светин |
| Господе помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не |
| та и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпошт |
| оглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави тре |
| рвета стојаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим пра |
| бистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, |
| око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а он |
| S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим |
| и на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарском обичају, показао како је го |
| па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђо |
| ти Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе кад јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не зна |
| а тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи света тајна, кад тр |
| "19" /> у човечијем облику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам о |
| тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али савлад |
| разумеваше перзијски, беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, афе |
| не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не мо |
| ленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не |
| .{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p |
| {S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пож |
| што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му д |
| је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра |
| b n="56" /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди з |
| {S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљ |
| у у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благос |
| тихо, чисто тепајући јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесн |
| и дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> < |
| овца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <milestone u |
| Оно исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и |
| аве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не преп |
| да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у |
| наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на |
| ана појала.{S} Боже благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђаци |
| ћи од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи д |
| , и како је чак некаки слепац прогледао кад се поред великих молитава три пут пред јутрење на т |
| и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као |
| езио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво зак |
| пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, како је нај |
| ива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе кад јој царева рука срце ишчупа!«</p> <p>»А |
| } И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десн |
| огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијн |
| гао.</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S |
| ња ... -.{S}60 </p> <p>Све се може само кад се хоће ... -.{S}60 </p> <p>Посљедице лакомисленост |
| то те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p> |
| >»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђа |
| {S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заве |
| омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну гус |
| твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти |
| , да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« рече Хусејин Иконији.< |
| се тихо исплаче. </p> <pb n="37" /> <p>Кад се исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприч |
| дајући ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема |
| ва опет запојала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зи |
| очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког времена опет суну мало вина у |
| довршиваху своје »многаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совре пренеражени |
| овори две три речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, ов |
| сиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а о |
| и сва у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихва |
| сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, <pb n="71" /> |
| аничара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено |
| ке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата од једнога двора, |
| ће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на поток, подиже руку десну изнад обр |
| о беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој жив |
| е би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађоше из села, Иконија викну: »Аман, ага, ста |
| рвишева посла нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапија преведе шта Иконија рече, султанија се слат |
| м!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча |
| !« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихов |
| Како си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела сам да слути |
| ично као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију п |
| а ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешк |
| ћеним зарфовима, са млеком, сртлијашем, кадајифом, белом и руменом халвом, рахатлуком и свакоја |
| тва, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабља |
| ничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са белим турбанима, зеленим кафта |
| ице донесу једну сребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и |
| е и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прсима је носио златне токе; |
| обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом посута лептира.{S} Не знаш, |
| астуци од црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом извезене; испод таванице, свуда у нао |
| беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитови искићени плавим с |
| неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-аг |
| а сребрним рахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли |
| млад човек.{S} Његова долама од црвене кадифе била је тако богато златом извезена, да је једва |
| ена висаше низ плећа стреоник од црвене кадифе, златом извезен, пун стрела са левог рамена опет |
| } Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле |
| цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху око витког им струк |
| је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизла |
| ва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом вез |
| мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види |
| попадају по персијским ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својо |
| ним лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном кра |
| пет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаће |
| луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је грехота да луда р |
| била Иконија, а пуначка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носила |
| ечака па дванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест А |
| софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова |
| да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је уве |
| milestone unit="*" /> <p>Иконија, Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из |
| ј кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар |
| послала своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих |
| ивила наваљивањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Б |
| ркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме кр |
| Хусејин је имао дуг разговор са својом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Ту |
| његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном |
| кадуна, проговори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="7 |
| да Иконији прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда с |
| намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном софом |
| млада би султанија послала своју Ћехаја-кадуну, са још две кадуне и девет робињица уз обичну пр |
| </p> <p>Привикаше јој са више страна да каже шта је то друго.</p> <p>»Ево шта је«, предузе Икон |
| ничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топ |
| е му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије |
| , бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да пос |
| е могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Хвала ти, цареви везире!{S} Свега има и |
| Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} Султанија помисли да овај |
| то, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз п |
| а нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу о |
| з друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одову |
| манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у Топ |
| е све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет к |
| видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, |
| да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце |
| ати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран од |
| ешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може б |
| а нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћућ |
| вођко из руке поједе.</p> <p>»Ево да ти кажем!« предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог |
| о.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран ( |
| да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лу |
| се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су |
| сму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, |
| ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу божју!< |
| и овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« рече Иконија |
| кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи свакому духовнику, свакоме попу, а и сваком брату |
| Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Н |
| p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и к |
| латним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погл |
| вране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Мо |
| у новога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија До |
| треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гав |
| ојник, постави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Икон |
| давим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и праве царск |
| љаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету ње |
| снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и о |
| мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па |
| завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али |
| и Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у н |
| о рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго |
| х је страшно погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да |
| е, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим судом, а да би на стр |
| ија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже ср |
| проштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пу |
| м судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} |
| и мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и |
| обећах твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13" /> њего |
| ева, и некако полусавлађиваним скакањем казиваху своју радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оз |
| едузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником извршила.</p> <milest |
| ="94" /> <p>»Авај мени!{S} Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти |
| идно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миле |
| гу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око п |
| ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кн |
| ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на те |
| Милана,« поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, па јој се очи раз |
| крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта си намислил |
| p> <p>»Бојим се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те за |
| у своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« |
| ли сте по каквој другој работи царској, казујте, нам, ми смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>» |
| не, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ре |
| и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На мраморноме ба |
| а <pb n="82" /> била, и шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпр |
| ема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дугачким ресама од срме, држали су на широким |
| су раденицима понуде у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из дана у дан ишла |
| ир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где |
| илајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-кадуне |
| } Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог |
| г им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цр |
| »Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па се плаши |
| рев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведош |
| ислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> <p>»Је |
| и запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу учинила.{S} Ниј |
| е моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској треба да се пок |
| их војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог силног проконзула; сад се обично врапци у њему б |
| с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Иконија стојаш |
| стра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на |
| а стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После се народ највише савијаше о |
| шега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, нам, ми смо вазд |
| д ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се убије из п |
| а Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом послу?!« настави она гласом у коме трепта |
| је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њ |
| ако је Иван постао пастир стада божјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а |
| па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест |
| о отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једно |
| а како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је |
| ја у Јерусалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и |
| су му усијано камење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртв |
| ренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо |
| ло погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућут |
| иротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зн |
| е једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше ц |
| што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара честито |
| сијну, и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у |
| суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече један страшни грешник, а сада |
| и да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и било, с |
| га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мог |
| а кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано кам |
| човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од м |
| гледајући како зидине одмичу у висину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе |
| авим небом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних с |
| би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела |
| од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану |
| орњача четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер |
| на десном зиду у женској цркви испише: како је црква обновљена заузимањем »Иконије, матере Риз |
| Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји |
| и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не |
| /p> <p>Султанија даде запитати Иконију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, ц |
| ати.{S} Певали су неку перзијску песму: како је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од сил |
| о Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њем |
| страну Липавице; видох је <pb n="42" /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме |
| се и распитивало се, па све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!« |
| <p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј |
| и се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех |
| хоџе и улеме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то с |
| о грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гоми |
| ој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди царев пролазак?« упита ага да би повео |
| прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и како |
| ној врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја како!«</p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија побожно. |
| "12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што |
| е.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада божјег, како носи среб |
| Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родб |
| ла, јер јој се приснило да види Гаврана како као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како |
| ти.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да пр |
| шесдесет година, а већ петнајест година како се његово име по народу са славом а међу Турцима с |
| з брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га т |
| е кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио |
| га да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу |
| а, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи |
| .</p> <p>Није прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а в |
| S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпошти |
| Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам та |
| и.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па к |
| ја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад |
| јаху.{S} Још се већма задивила кад виде како, само што Тутуџи-баша зазвекта својим прапорцима, |
| лаву и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као с |
| </p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти само |
| ема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог |
| његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што |
| ју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Ико |
| осле морадоше јој попустити, и написаше како је желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патр |
| алосну судбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи. |
| с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност растопише нешто тихог руме |
| полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се |
| оз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долин |
| е пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гор |
| је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како |
| ричаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поред велики |
| ена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носил |
| носити паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама тавани |
| дмичу у висину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Прек |
| алуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опрош |
| ричаше Иконији и Чича Сими све шта је и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле |
| већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p> <p>Иконији се стеже срце и за један тренут |
| т њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде |
| манастиру девет година може свикнути и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни |
| човек који се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема образа људског, и чове |
| ема срећи једне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем среће и славе?{S} Икони |
| лијански мајстори живим бојама исписали како се поносити паунови по цветноме пољу шећу, и како |
| чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше бил |
| у дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се |
| евала, него само да се радује гледајући како зидине одмичу у висину, како се кров саставља и ка |
| и даље, како је пошао, ако слуша и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће владика ц |
| че Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета п |
| ом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (б |
| да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ |
| е тако, по јаничарском обичају, показао како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече |
| сам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да |
| оду, да су иконе исписали са свим онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако |
| ело се поразговараше.{S} Послушаше мало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваше неш |
| ме суду мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах зем |
| е их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред икону Св. Јована, п |
| арих на поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних се мало |
| ну, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од |
| обро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} О |
| да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само ва |
| ркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки сле |
| д ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p> < |
| извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде... воде... ка |
| аје Слађе је да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи ш |
| ачко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме при |
| »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} |
| ебрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрн |
| аше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да се испр |
| , витког струка а високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Сили |
| н јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на п |
| мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда |
| ну поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. </p> <pb n="72" /> <p>»Виде ли цара?« упита је |
| кроком, крешући праменове од варница из калдрме, свој лабудовски врат час савијајући ниско као |
| а, и обуче чизме цариградске, а устакну калпак и челенку, десет пера дванајст челенака, и трина |
| фирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па |
| силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило б |
| као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија корача |
| девени у црвену чоху са високим црвеним калпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p> |
| од главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је измолила у оца Н |
| заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеж |
| и се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким путем. |
| а као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред престоним иконама |
| им, па тамо и преминуо рече један други калуђер.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан, спрем |
| ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све |
| новац као млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже главу, скиде полагано тешке наочари, про |
| ознао.{S} Кад су се растајали, стари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз |
| и заборавио речи мога покојника!</p> <p>Калуђер се накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда |
| идовима испод некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се нешто био узврпољио, не могаше довољно да ка |
| је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растај |
| ји се око вењака скупио био, али већина калуђера није видела шта би, него својски довршиваху св |
| ића да у свему лепо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <mileston |
| кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили манастир, цркву послуживал |
| ту цркве црни Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, |
| ог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова посвети цркву и одмах ударише у велик |
| .</p> <p>И дође игуман Јеротије са шест калуђера, и дођоше попови из Топлице, са Ситнице и са И |
| игумана дечанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, па онда кнезове |
| ако Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе |
| Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад калуђери чуше све шта је и како је било, препадоше се и |
| лачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром |
| е благи! кад се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... |
| домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да |
| опузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама нај |
| е и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласовима, а ми се јадниц |
| уге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она см |
| Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо |
| Послушаше мало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима |
| е ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и попови у цркви поје и читају дванајест велик |
| ови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја задужбина, а н |
| чаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери дечански дивно одслужише летургију, па онда пр |
| а три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман деча |
| Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не однес |
| get="#SRP18910_N1" /> децу одведоше.{S} Калуђерове речи позледише многоме срцу ране, које још н |
| диже се око совре слаткогласно брујање калуђерског »Многаја љета!«</p> <p>Јадна Иконија подиза |
| ље претворио беше.</p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и слушај луда рајо!« викну Турчин. »Сваки раз |
| крсти се и целива, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, |
| мајци бар под њену старост скине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама д |
| во тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахра |
| овисоко издигнуле главе, у главама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша |
| амнаестом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла; испод те плоче има лона |
| ам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покривена златним тепелуцима.{S} Дођо |
| кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика на коме се још познају главе од римских |
| ађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, ножем опсекох плочу |
| и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и |
| звезду од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу |
| а, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрве |
| воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита вели |
| реву, која се на сунцу од силног драгог камења гледати није дала, него што је то приличило ново |
| над чела узвијаху две челенке од драгог камења, у којима беху усађене перјанице од црнога нојев |
| цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богатства и див |
| трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше ка |
| Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p |
| свакојаким, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунч |
| реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се п |
| магао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и к |
| и, све то са сабљама и ханџарима драгим камењем окићеним, са турбанима од кашмирских и хиндуста |
| најпре жиле под коленима и то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка глед |
| одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда |
| си од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком једном листином |
| белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и |
| овољно да кашљуцањем спреми грло, скиде камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, ка |
| </p> <p>У том дервиш подиже у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем као да ј |
| у у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с посте |
| ишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна |
| робада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је |
| шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, |
| } Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече |
| а се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је |
| м псовком, завитла троструком татарском камџијом и љуто удари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ниш |
| есима чудотворних икона, пред којима се кандила никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{ |
| како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p> <p>Тек је бил |
| нија се пробуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Б |
| ај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше т |
| да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војник, постави страже око села, а кнезу ка |
| а да вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе.. |
| ђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играч |
| тка, густа, проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као |
| тере.{S} Гледаше га раширеним зеницама, као да полагано сриче тајне реченице у ономе везу.{S} П |
| мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац |
| онесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађ |
| му не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се ма |
| урске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац |
| ирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ |
| ошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и танконоге Мисирл |
| дина отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неп |
| « поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а |
| а прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Бо |
| Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијана |
| а се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека |
| .</p> <p>Иконија је стајала поред софе, као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у ве |
| ет везира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се с |
| е тополе, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.</p> <p>Кад Ик |
| /> млади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} |
| сама таваница урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави с |
| о на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше у |
| рубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, |
| бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем последња жеља за п |
| поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз |
| гадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; |
| ше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и р |
| »А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »ј |
| право име Агапија, али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка«; Арбана |
| нија подизаше десну руку према игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притиска |
| х она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу имала |
| ки раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{ |
| о, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У |
| уњено погледаше око себе, <pb n="31" /> као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се |
| еди на камену старац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато ка |
| о Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак |
| нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улиц |
| една проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у ово |
| и!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим |
| , бисерне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса попадају по персијским ћилимима, чоси |
| Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да |
| е »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако ст |
| оније!«</p> <p>Диже се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он гу |
| пут уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало св |
| Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу |
| ки и царски бродови разапетим једрилима као џиновске утве грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала |
| потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе |
| исли се, замисли, претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет |
| ма, са крупним црним зеницама, са очима као бадем повијеним, са дугим свиленим трепавицама, са |
| ирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на |
| раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и као да озго |
| ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз |
| е ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Ико |
| ад први пут</p> <p>загрли царева везира као свога сина.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="98" / |
| врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба |
| сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред |
| око старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношк |
| ни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама |
| е, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад |
| ру икону богородице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Кар |
| удараше темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, н |
| душницама опојава?{S} Сахранићу се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету |
| шу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле с |
| иња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињицу |
| грдосије.</p> <p>Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијс |
| чала шта је видела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година <pb n="82" /> била, и |
| ба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треба цару, |
| да је из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!« |
| Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је м |
| мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, |
| гих трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном п |
| скочише обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом посута лептира.{S} Н |
| ране, један кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л |
| е је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој са |
| аничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповеда |
| са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две |
| аса померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбин |
| Њено ће име да се <pb n="107" /> помиње као једно добро и светло име докле је год народа српско |
| м ужареним очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких г |
| Стала та ћерка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца |
| и се сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те бла |
| ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за |
| т све жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за јед |
| овириваху <pb n="75" /> зреле поморанџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да |
| ини зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озб |
| огледом и својим витим стасом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна миса |
| је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за седло, и тихо, благо, готово смер |
| ло око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А |
| се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« у |
| « рече Иконија грцајући; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама |
| на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда в |
| ад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, једва спазила између позлаћени |
| не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо |
| кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са з |
| утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има послови |
| нека велика, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу |
| ријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то ч |
| поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити < |
| та шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остави своје сиџаде.{S} |
| /p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да објасни снаси својој ово изванредно расипање нов |
| свиленим трепавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазв |
| његове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скак |
| е доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и и |
| да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као |
| а на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гар |
| коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је К |
| ком стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се |
| на на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да кр |
| ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече ј |
| авог Турчина, даде се водити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже |
| ст и чедност баш требају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у на |
| потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој жубор, да пусти само да се |
| ија метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} |
| ку пуну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало као да је зо |
| прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недр |
| едам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке |
| да умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и он |
| ној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обуч |
| чује како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече |
| Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега |
| емљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о |
| > <p>Јаничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти ви |
| а и тужно запевање пронесоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у вели |
| и мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остав |
| ају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога да |
| дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је се из његовог белог тур |
| па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање |
| Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју |
| ер јој се приснило да види Гаврана како као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како је ку |
| Бостанџија« одевених и наоружаних онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци беху од |
| p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а н |
| ој лабудовски врат час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза ле |
| да је свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које |
| тем среће и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ |
| Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У томе је |
| е ни речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} Тек кад је уведе |
| а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђери све више и више везу гласови |
| и црним бројаницама, корачаше полагано као нека страшна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цр |
| двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш |
| азрогачише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, |
| лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у |
| чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, |
| о певајући облеташе мајкину душицу, што као мирисна маховина застрла беше стену, која одмах дес |
| ма мени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и ако си везир турскога цара!«</p> <p>Ри |
| {S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар |
| мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачи |
| х он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише |
| шко око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола з |
| исовуљ?« упита Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и |
| оведоше и трећи царски јелек: дванајест као млеко белих арапских хатова, с густим и до земље цр |
| патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, ј |
| рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p |
| звади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и груби |
| у твоју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је |
| ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После се народ највиш |
| ћим ударцима камџије стропошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренута |
| нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и н |
| се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од |
| е једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије за |
| искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво |
| у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом јед |
| тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се п |
| ља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цркве, |
| у аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Светоме Јовану, али умр |
| лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као испосник; хтедох их послати Св |
| ног завоја један старински златан новац као млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже главу, |
| p>Женска Рука ...{S} 4.- </p> <p>Слепац као убица ... -.{S}60 </p> <p>Подсвојкиња ... -.{S}60 < |
| рана, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху госте.</p> <p>»Б |
| че: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у јед |
| аше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да |
| доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за |
| тер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и л |
| о год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толи |
| па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће тв |
| муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега др |
| је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је |
| у како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап воде !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе унутра.</ |
| тнички шапат Гавранов: »воде... воде... кап воде... за живот и здравље твога Ивана!«</p> <p>Ико |
| знемоглим гласом виче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену стара |
| ко је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Икониј |
| положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; |
| ђе једна чета чауша са шиљастим црвеним капама од сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја |
| , и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Св |
| >Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с уст |
| ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, |
| ршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска |
| .</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и танконоге Мисирлијке |
| ј слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Поло |
| его што су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса попадају по перси |
| иру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и ви |
| де не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелен |
| е сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, |
| ога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши да се зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџи |
| и две три речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, овај з |
| да ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни ца |
| лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум |
| виле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из девојачког ока. |
| та од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погледати та два низа од л |
| љаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише ћилимове и засторе на зидовима.</p |
| улима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћ |
| единче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се о |
| p>Пехарникова ћерка ... -.{S}50 </p> <p>Касија Царица ...{S} 1.60 </p> <p>Весели двори Иве Заго |
| дно с вођом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго п |
| <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног к |
| а, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог |
| и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-кадуне!{S} К |
| је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очима је |
| ла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад преболе кад јој царева рука срце ишч |
| рема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збиј |
| џа и улема, са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онд |
| веним капама од сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачким зеленим долама |
| злар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са златним шир |
| упник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства, аге од Д |
| на да има преко двадесет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите овде поре |
| раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце |
| сребрн грош!«</p> <p>»Баш!« рече старац кашљуцајући и као да објасни снаси својој ово изванредн |
| што био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем спреми грло, скиде камилавку, пронесе прсте |
| није и њених комшијница, промешкољи се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> |
| рагим камењем окићеним, са турбанима од кашмирских и хиндустанских танких тканица, разних боја |
| него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да |
| на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе |
| ог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све пок |
| из Македоније, кестенова из Руменлије, кедрова са Ливана, кипреса из Анадолије.{S} Цветне башт |
| и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено љускама од седефа, који |
| ири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остави своје сиџаде.{S} Дев |
| nit="graphic" /> <p>Издање</p> <p>Стеве Керешевића</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕНА: К.{S} 1. |
| к каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар д |
| /p> <p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покрене своје село, д |
| сенова с Копаоника, липа из Македоније, кестенова из Руменлије, кедрова са Ливана, кипреса из А |
| воје горње костретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну зми |
| ма беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руко |
| ричала.</p> <p>На један знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног дервиша, високог, сувоња |
| иже а девојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај ба |
| прозбори: »Иди само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо изм |
| корачајући полагано, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може би |
| па пустили <pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест |
| раморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с |
| убац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од з |
| диш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим |
| једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и п |
| са златним ширитом.{S} Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и побледе. |
| рене позлаћеним решеткама, онда се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S} |
| а се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-каду |
| рачне погледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештени |
| а са Шекер-кадуном пред вратима.</p> <p>Кизлар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила |
| в утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспа |
| као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморне водоскоке и шарене |
| p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам |
| м, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана у великим позлаћеним зарфовима, са м |
| раше темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није |
| тенова из Руменлије, кедрова са Ливана, кипреса из Анадолије.{S} Цветне баште попрскиване водос |
| </p> <p>Дугачки редови од тамно зелених кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S} Око са |
| оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да радосно |
| ро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погле |
| х по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погледати та |
| од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} |
| ислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да ц |
| је висило на свакој страни по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} |
| им котлићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише ћилимове и засто |
| pb n="83" /> <p>У харему дочекале би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој се |
| којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb n="75" /> зр |
| онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакар |
| све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</p> <p>Кад изађ |
| } Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај |
| у са високим црвеним калпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога |
| оји ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј, Боже, д |
| ски врат час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничар |
| свака од оних тица приклони ниско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало за |
| е ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је |
| ам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог |
| незови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез седи старац Јанко |
| нску.{S} Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јуна |
| и; сва се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди с |
| ана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан наре |
| то се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама. |
| испод њених дугих трепавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око |
| ма других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристај |
| име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S |
| е на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пре |
| унгула, једва спазила између позлаћених клобука Пејика и високих перјаница Солака, Турчина једн |
| па које од узбуђености, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрчаше јој жен |
| исом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који к |
| ред судницом.</p> <p>У зачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Стојан са кнезом од с |
| ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да |
| м да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше д |
| оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне И |
| <p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образ |
| им и шареним тицама са кукастим широким кљуном, што на тачкама и сребрним пречагама међу свака |
| ред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми о |
| че да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе |
| скупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави до |
| ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбо |
| ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се |
| ривицу Гавран треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право |
| ра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све голог |
| е, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и како је.</p |
| да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има по |
| во по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Гавран. »Знам |
| »И још поручује Санџак-бег«, понављаше кнез, — »без разговора, вели, ако хоћете да вам глеве н |
| свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и ка |
| конија, закукаше жене, диже се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>» |
| дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било пре |
| ича Сима је давно умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Ал |
| се појавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред |
| се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите?« наста |
| пише се сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-а |
| е и попове све по старешинству, па онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Навали |
| гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Го |
| учка.{S} Под главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и поповима.{S} Иконија је измоли |
| ици, посадио се био харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на тр |
| усан војник, постави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако б |
| посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано зором сазове све село и старо и м |
| сељанкама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на |
| акрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; |
| богато стовариште</p> <p>— сваковрсних књига —</p> <p>Романи и приповетке.</p> <p>Хајдук Станк |
| а причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но једно месец дана п |
| {S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ло |
| е јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да |
| о; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{ |
| ="47" /> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он |
| че, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по |
| е, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то мо |
| имирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи какв |
| ету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, по |
| емо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Е |
| <p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене |
| ан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговор |
| осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном бе |
| еромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој |
| уци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде голог |
| и беху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукам |
| реноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало |
| ма и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је б |
| твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га |
| рашно погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у |
| овком и шкргутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да ви |
| Прво причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други народ прич |
| с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиш |
| звикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да |
| д биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика, до колена од сухога злата, и |
| цем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика, до колен |
| дода још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, |
| т година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам |
| ="100" /> <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да |
| едузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако |
| а оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милуј |
| .{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, д |
| од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Иконија стојаше, један бумбар облеташе једну петол |
| и, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> |
| а дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило |
| па се разиђоше по сабору ударајући где кога стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појури |
| астиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Свет из |
| молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који б |
| дуго говорили, говорили смо с игуманом кога је Патријар послао, легла си позно и уморна, мисли |
| ајлију са крупним једним смарагдом, око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} |
| квира по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље |
| Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окрену |
| чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причест |
| е тобом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па |
| ве отпаднике, који цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не |
| д оних девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је |
| ца.{S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на покло |
| пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; |
| елену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис к |
| прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије |
| т подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силава нешто у зелену шамију завијено; размота т |
| ио на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне ре |
| је, у скрлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним |
| и!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уз |
| жја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је доб |
| </p> <p>»Их, болан!« привика момчадија, која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, болан! чича Сим |
| жељкивања препукло.{S} Млада султанија, која разумеваше перзијски, беше усхићена, и кад се песм |
| Хвала ти, цареви везире!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара ка |
| t="*" /> <p>На једној косини копаоника, која се спушта у топличку долину, има једна мала зарава |
| бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована, брчкајући |
| } Шта сам друго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго |
| на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице. |
| чка Туркиња била је кадуна Хусејин-аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као р |
| ича Симу у један сто одмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза |
| , па се удуби у посматрање једне пчеле, која задовољно певајући облеташе мајкину душицу, што ка |
| а срећа према срећи једне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем среће и славе |
| да се клања до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово |
| лише ушима; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задрк |
| огих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати |
| је имао дуг разговор са својом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Турци на са |
| а испред цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног драгог камења гледати није д |
| ар облеташе једну петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с он |
| ао мирисна маховина застрла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p |
| рогаченим ужареним очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових дево |
| бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад потера касом и брзо зађе за једну шумарицу.</p |
| лику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза |
| , нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчиновим полуобамрла, чу вику св |
| ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати |
| није.</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога ср |
| и снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је грехота д |
| и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив |
| живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је |
| ољно, па онда потекоше право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звижд |
| његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење.</p> <p>Икони |
| Турчин понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше с |
| љубави.{S} На једној од главних стаза, које су од великог дворца водиле к обали морској, измеђ |
| оше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаг |
| својом четом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабо |
| } Гавран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност |
| есну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим праменовима п |
| ерове речи позледише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање п |
| а је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу имала, двори на овај велик |
| ргији причести, па које од узбуђености, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Пр |
| обница са зобљу, промумла некакве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб |
| , пребледе опет, промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је |
| пала, али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте о |
| 5" /> <p>У главним улицама стамболским, које од старога сараја воде к џамији Сулејманији, искуп |
| иград освојио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариград |
| пне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, |
| речима: »Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И сад јој се чинило, д |
| и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, |
| аво да ти кажем, има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити |
| свећице шапатом помињући имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да поло |
| мо оној жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно |
| зове Хусејин, да је чорбаџија Доганџија које чувају стари Сарај у Једрену, и да је дошао у Стам |
| ркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се |
| сутра на великој летургији причести, па које од узбуђености, које од умора, клону у један сто у |
| суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам |
| ш, да <pb n="103" /> богме, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишара |
| шлем, обавијен танком белом чалмом, из које се спреда а изнад чела узвијаху две челенке од дра |
| , о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, кој |
| јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да оп |
| цу.</p> <p>Иконија се није препала, али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене ка |
| ш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је ам |
| ких очију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш |
| укоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и пл |
| ање, некако мекано и радосно блејање, у које се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> <p |
| онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на св |
| силав задену танак један черкески нож, којега златне корице беху посуте смарагдима, а којега д |
| иза <pb n="70" /> свиленог паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима б |
| златне корице беху посуте смарагдима, а којега дршка од слонове кости беше упрскана туркизима, |
| а да треба цару!« прихвати Хусејин-ага, који је као сваки Јаничар српски говорио. »Биће да треб |
| и као твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>» |
| ик, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Сазидао га је благом, које |
| чагама стотине папагаја шаренога перја, који су шетаоце поздрављали персијским стиховима, арапс |
| ном својом окренула на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на ово |
| ду озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхладио и вином напојио, и к |
| више савијаше око старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећ |
| своју чету и арабу.{S} Викну сељанима, који издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неко |
| : »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце црк |
| ване водоскоцима и напајане поточићима, који из мраморних чесама потицаху, беху прошаране шумиц |
| им белим евнусима, ни царева Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара који му зл |
| међедином; двадесет и четири коњушара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани |
| ркву мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили манастир, цркву послуживали и дохотк |
| ави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадун |
| , дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио био, али већина калуђера није |
| дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренијим узвицима за здравље и срећу пади |
| тити беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} Ја сам твој чове |
| о било све покривено љускама од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb n="79" |
| > <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n=" |
| некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, |
| вљао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу подигао цркву |
| дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узг |
| Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, н |
| ио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!« |
| ајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвали |
| љусну онај отворени пут средином улице, који се чувао слободан, да њиме султан са свитом својом |
| просечени су били дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико праменова од светлости да |
| мен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да сироти |
| ан Турчин с отвореним и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј |
| ојака поче да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S} Просу се в |
| е то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро |
| ме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот |
| свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и |
| д-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри пок |
| од ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у |
| ије то <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има м |
| на од свирке стопиле се у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси. |
| тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!«</p> </div> <pb n="5 |
| амо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави |
| никад опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му |
| аче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чед |
| S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снах |
| падаху му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> |
| да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво |
| нда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна |
| и му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, ни његова Дулбендара који м |
| зенгију придржава, ни његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном царским Муслимане позд |
| сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узен |
| благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да вич |
| траже Милету, синовца Стојана харамбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом од |
| даји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата |
| тром водом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета ј |
| који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе испи |
| р.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Нем |
| Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и |
| уке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на г |
| шта је видела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p |
| старога властелинскога рода; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава кри |
| ање пронесоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље претв |
| его је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће и |
| ази поток, нема образа људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, н |
| кла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена једна гази п |
| >»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на |
| адифи, како ће то да изгледа пред Богом који све види и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла н |
| ивним дворовима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепо |
| од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да |
| ци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном в |
| већеном водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по ко |
| pb n="23" /> <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ива |
| који си од Иконије добио, по благослову који ја од светог патријара имам по сили власти коју на |
| и па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, по благослову који ја од свет |
| у челенци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос упорно п |
| оће ли мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од |
| p> <p>Иконија подиже један крај платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> <p>»О, Ристи |
| могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} |
| +++ и одвођење мушке +++деце+++ рајине, којим се војска турска и +++државна+++ ***служба ***сна |
| ђе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети |
| ок је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и друг |
| а Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.< |
| за од лепих девојака, разнобојне свиле, којима су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за |
| pb n="29" /> <p> Запишташе у глас жене, којима Турци при последњој »девчурми«<ref target="#SRP1 |
| , пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла крстове па их окруж |
| ом,, о чудесима чудотворних икона, пред којима се кандила никада не гасе, особито су се омилиле |
| аме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас |
| обавила са свечаностима и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој ц |
| леко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</p> |
| ле; око паса танки свилени бајадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако цве |
| звијаху две челенке од драгог камења, у којима беху усађене перјанице од црнога нојевога перја. |
| ја и само са дугачким зеленим доламама, којих скутови беху подигнути па за појас придевени, са |
| кострука, смеђе косе, граорастих очију, којих се граор преливао из бледоплавог споменка у тамну |
| у му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по дванајест кита од д |
| оким путем између великих поморанџи, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела ми |
| дник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље д |
| разговетно, проговори неколико речи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад |
| од лепоте ових девојачких груди, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> |
| у.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју остави, са сељанкама и старим и мл |
| личку долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародревни манастир Св. |
| ери у цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>» |
| жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих ј |
| иза овога настајала би права забава, у којој би свагда било певања, играња и опсенарских прест |
| нда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и |
| реко рамена носила је једну шареницу, у којој се надметаху редом све дугине боје; а у руци ноша |
| више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога де |
| ки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда друг |
| и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије своје дете ма |
| ла се обалом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни морски таласи тихо, чисто тепајући јој, |
| четвороношке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{ |
| невољника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не мога |
| ракије, повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право к |
| е кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакн |
| рним ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени ру |
| уо се био над дугачком једном листином, коју је на столу развио био.{S} Наместио био на нос вел |
| о уздисање овог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре ч |
| војом и чудесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Бо |
| е Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> |
| ча по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насра |
| ао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето |
| ва ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник рече да је потпис царев.{S} Замоли га |
| би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама ум |
| ског шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира тихом једном зеленом косом, |
| ајвишом на средини западнога зида, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци у време рат |
| од светог патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне ми |
| и са вером у источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти чи |
| ше и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и как |
| ни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом руком, |
| ори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црн |
| је мртва.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше |
| о издељану двојницу почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, |
| е најлепше загрејало, кад се од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се са |
| е да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљ |
| у: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме скл |
| >Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полагано домиле |
| бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га в |
| кшире, на ковчама триста трепетљика, до колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а ус |
| љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од сту |
| в. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, |
| в грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним камењем из потока, на коме је Ик |
| огнут приђе младом везиру, положи му на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке уз |
| здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој м |
| о би се четвороношке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше |
| ђе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је дад |
| е не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »но |
| аш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав д |
| стина мало заносећи, али тек српски.{S} Колико је било танких робињица и брзоногих дечака од 12 |
| одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа ом |
| ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мир |
| ћу испросити у цара ферман; даћу блага колико год устреба да се црква сагради, да јој се земље |
| Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он |
| !{S} Свега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, |
| ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> < |
| дара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумил |
| <p>Иконија је била довезла на волујским колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сес |
| буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, |
| у девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш требају свакој дево |
| Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb n="57 |
| ирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој |
| , те још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно |
| ати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се дру |
| кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме је било преко деведесет година, узе реч:</p> <p>»А |
| гутну зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја д |
| му: како је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од силног прижељкивања препукло.{S} Млада |
| седело је младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпн |
| после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, који ево |
| има и то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као бог |
| оред једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом; а н |
| оде у корито од белог камена сланика на коме се још познају главе од римских војника.{S} Можда |
| дне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове снев |
| кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови раза |
| лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху сво |
| свуда у наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијански мајстори живим бојама исписали како |
| то парче беше опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац |
| ом светом послу?!« настави она гласом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора самој |
| о је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, |
| верад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пр |
| говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, промешкољи се, кашљуцне два три пута, па ти |
| »Хајде да се полази; далеко је везиров конак.«</p> <milestone unit="*" /> <p>Иконија, Шекер-ка |
| кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да |
| ру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде нек |
| и конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено бусен |
| ојим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, наредићу да ти с |
| сти се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили били. |
| невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољуљала главом то |
| су га од великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирис |
| рске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шко |
| њу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда водила соб |
| оставом.{S} На једно двеста корачаји од конака, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, ко |
| .</p> <p>У томе се појавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке |
| дочека игумана и духовнике, који ће из конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој ст |
| а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поче д |
| кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми |
| оре ричући рвало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунк |
| енистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сасвим бл |
| топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки зат |
| о месец дана после те свадбе, јави се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџ |
| ети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при земљи да у њ |
| златним гранама од рузмарина.{S} Златан конац беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конц |
| рака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке н |
| ратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет год |
| уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да |
| а међу црним ресама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кад |
| поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе |
| ве крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</ |
| бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену |
| лумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог каме |
| погледа свога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, |
| рибицу која се праћака, и узјаха свога коња.</p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођо |
| ри, све по два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црвеним кал |
| за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити |
| акит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест дечака са црним малим шуба |
| за неколико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обна |
| /p> <p>Па онда удари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људ |
| p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у ланац па потискиваху сав нар |
| ана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са је |
| е крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама на све санџак-бегове |
| све село било узбунило доласком турских коњаника и шарене арабе.{S} Искупише се сељани пред суд |
| ек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, нос |
| но их је било погледати: разиграли беху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зуб |
| <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламама поврх зелених шалвара, са з |
| има ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног ибришима и |
| корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили на рамен |
| мрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу прекора на |
| висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по |
| их јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је |
| Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у м |
| лми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше чита |
| покривеним међедином; двадесет и четири коњушара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, |
| и сребрни штитови рубинима искићени.{S} Коњушари, све по два на <pb n="68" /> једнога коња, бех |
| тни штитови искићени плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих ша |
| lestone unit="*" /> <p>На једној косини копаоника, која се спушта у топличку долину, има једна |
| лкана, четинара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, липа из Македоније, кестенова из Руменлије, |
| испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку |
| баном око чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема |
| овима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред њега заба |
| <p>Тек је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село искупило пред судницом.</p> <p>У |
| учио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био ц |
| скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој |
| у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ће рећи |
| ама и грудима, утегнуте танком свиленом копреном око паса, са сребрним гривнама око облих зглав |
| и мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих |
| но домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њ |
| нцирима и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а о |
| е подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> <p>Два в |
| збуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Икон |
| есет и шест година.{S} На сваком трећем кораку удараше челом о мраморни патос, па викаше у глас |
| е да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом пл |
| Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином об |
| сијским стиховима, арапским наводима из корана и турским пословицама.{S} О самом великом дворцу |
| !«</p> <p>И онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</p> </div> <pb n="21" /> |
| ицу, и опет се натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред |
| у као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџ |
| ребрнастом поставом.{S} На једно двеста корачаји од конака, пружала се обалом ограда од руменог |
| а стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз |
| /> сну снива!« рече Иконија самој себи корачајући полагано, али без страха иза Кизлар-аге; »ва |
| беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест дечака са црним малим шубарицама, црве |
| беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних мом |
| еху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија корачаху сложно »Балтаџије« са скрлетним доламама и бел |
| 67" /> <p>Иза овог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, а са т |
| рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њих корачаху сложно дванаесторо дечака, све по четворица у |
| са високом штаком и црним бројаницама, корачаше полагано као нека страшна светиња.{S} Кад већ |
| а се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше усталасаним кроком, крешући праменове од варни |
| асно заплакаше.{S} Иконија беше бледа и корачаше гледајући смерно пред-а-се.</p> <p>Калуђери де |
| же до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се |
| цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика на коме се још познају г |
| танак један черкески нож, којега златне корице беху посуте смарагдима, а којега дршка од слонов |
| 0" /> свиленог паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима и рубинима богато ишаран |
| ој се приснило да види Гаврана како као корњача четвороношке пузи, и да га чује: како је куми Б |
| а била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку д |
| о мушко око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у шипраг, који у хладу од топо |
| лиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да от |
| адих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине танких витица, па падаше п |
| е ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама тући <pb n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад н |
| /> три српске војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршиј |
| отекоше право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице |
| дам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа брада, д |
| нка једна, повисока, танкострука, смеђе косе, граорастих очију, којих се граор преливао из блед |
| на.{S} Грувала се у груди, чупала своје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман ва |
| а се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душ |
| ође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" /> |
| ремена оседила.{S} Према густој а седој коси чудновато пристајаху њене крупне и још једнако жив |
| а девојка са бледожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком на |
| у косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>П |
| вену свилу и кадифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред софом, а |
| /p> <milestone unit="*" /> <p>На једној косини копаоника, која се спушта у топличку долину, има |
| реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> < |
| а, заклони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим праменовима пушташе, па оштр |
| е одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји да јој |
| олази од манастира тихом једном зеленом косом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, м |
| висока и танкострука девојка — с црном косом, црним очима, белим челом и руменим лицем, сва об |
| е смарагдима, а којега дршка од слонове кости беше упрскана туркизима, рубинима и брилијантима. |
| туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од м |
| липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не знам |
| е однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила |
| децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњаве под једном дивљом крушком.{S} Донели с |
| м.{S} Дервиш онда извади из своје горње костретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче |
| а сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалиш |
| ло, скиде камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и разведри |
| задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него |
| едном дивљом крушком.{S} Донели су пуно котарица са свакојаким јестивом, и по више већих и мањи |
| гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије ов |
| е запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Оде народ да се |
| стегну и баци га јуначки своме унуку у котлић.</p> <p>»Их, болан!« привика момчадија, која то |
| тва.{S} А друге две донесоше у сребрним котлићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног |
| Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.</p> <p>Диже се просто урнебес |
| ских танким и везеним рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се с |
| редена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер румену доламу, по д |
| скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју |
| нак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злат |
| то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој сам мо |
| ико момака.</p> <p>Иконија подиже један крај платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> |
| руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не |
| цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад ишт |
| него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост у те |
| тране био град са четири куле на четири краја, и једном главном и највишом на средини западнога |
| лици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оно |
| , брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи свакому духовнику, свакоме попу, а и свак |
| здиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, |
| и бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног сточића с бо |
| парче врло танког платна.{S} На једном крају то парче беше опточено шареним везом, у коме се п |
| рвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточића од с |
| је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за си |
| </p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ< |
| чаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јаничарском руву, са лепо извезеним с |
| погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа брада, долама бела, као да је од |
| е било погледати: разиграли беху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима нос |
| Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним пер |
| шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана у дан гледаш како с |
| ше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког времена опет суну мало вина у уста, он облизну |
| а, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да |
| о да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се в |
| изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да изгоре.{S} У з |
| е.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb n="29" /> <p> Запишта |
| да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистин |
| еним с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим гласом, али <pb |
| да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није |
| а Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма от |
| зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb |
| +++ ***служба ***снабдевала ***најбољом крвљу ***хришћанском.</note> </div> </back> </text> </T |
| а му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, и са ца |
| е право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу прос |
| спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусејин-ага, као искусан војник, поста |
| же срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> |
| ско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек разгов |
| ом својим, корачаше усталасаним кроком, крешући праменове од варница из калдрме, свој лабудовск |
| ија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече |
| ма носе голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а други гвоздене топузе.</p> <p>Испадош |
| ј руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све |
| их домаћина сложише да за овако страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{S} Кнез устаде и |
| је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би т |
| ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, не |
| линскога рода; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, да је само |
| закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне и с |
| ашу, надзорника папагаја, са два шарена крила папагајева на сниском турбану, а у руци са шарено |
| S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} |
| ао да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра на п |
| таца и небесних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скр |
| часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и |
| ака, и тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд |
| ванајст челенака, и тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p> |
| и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом јастребовим у челенци и са сребрном тицом на шта |
| е леје, начичкане лалетима, зумбулима и криновима у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета. |
| извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика |
| чића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, |
| о, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој ви |
| ки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело д |
| мо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах, него д |
| на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бок |
| ћи како зидине одмичу у висину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо изв |
| с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Народ закука |
| м и највишом на средини западнога зида, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци у врем |
| оносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучицама ру |
| њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од ч |
| пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од свилене паучине покажу где нежна |
| пређосмо бистар један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце |
| брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шар |
| во сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира к |
| ароду, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ |
| а своја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман дечански, у шир |
| конија отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{ |
| латом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} Н |
| кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, |
| ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз широке цветне леје, начичкане лалетима, зумбулима |
| на софи једној под прозором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари |
| љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чист |
| наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше п |
| ми грло, скиде камилавку, пронесе прсте кроз косу и два и три пута, као да разветри главу и раз |
| па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> <pb n="38" /> <p>» |
| И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</ |
| есни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га мило |
| , са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb n="75" |
| ; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у кори |
| И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је да |
| ви по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама таваница урезана д |
| и.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако ика |
| је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње доч |
| вој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна в |
| оћерке.{S} Пролазећи с оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p |
| а за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мр |
| ст као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека ј |
| е: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве, кажи свакому духовнику, свакоме по |
| ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Ше |
| х јунака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао право дому н |
| утем између великих поморанџи, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна |
| адне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они |
| кићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред Султаније и Иконије чисто |
| ме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока господскога, витког струка а високог раста.</p> < |
| е и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развесели.</p> <p>Али нико |
| дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жи |
| и јунаком својим, корачаше усталасаним кроком, крешући праменове од варница из калдрме, свој л |
| де и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити речи прозборити. </p> <pb n="28" /> |
| у стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Али им се најп |
| !« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пехарима дадоше им сл |
| ћаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном белом |
| стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника, |
| још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, |
| S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ево и умирем |
| а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ |
| иквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} |
| ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да пл |
| везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златним гранама од рузмарина.{ |
| на којима је од ситних шљокица извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И |
| стом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зу |
| му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани! |
| и, у широкој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са вис |
| као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге |
| и цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, |
| .{S} Граорасте очи њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам |
| и и искупише се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица, и |
| а седој коси чудновато пристајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад |
| ита дечко све невеселији, па се загледа крупним својим плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, п |
| и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним црним зеницама, са очима као бадем повијеним, с |
| ицу, на челу између оба ока амајлију са крупним једним смарагдом, око кога се савијало три низа |
| д те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, пресече ми срце на |
| ија се окрете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али |
| јест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у ср |
| ир и Босиљка ...{S} 2.-</p> <p>Робинзон Крусе...{S}1.-</p> <p>Адександар Велики ...{S} 1.20 </p |
| ке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и |
| стрв костретне поњаве под једном дивљом крушком.{S} Донели су пуно котарица са свакојаким јести |
| речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беше дон |
| онија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода д |
| .{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо сван |
| ну руку узе чутурицу с вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> |
| један убрус, добро га покваси водом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап вин |
| то оставила поред невољника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И сад |
| велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} Него пош |
| И треба тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље наше добре, сирот |
| истан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло мл |
| ја нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису чиста посла!« |
| а девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа |
| , да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове ца |
| и и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом везиру, али што ће усред тога једна про |
| бињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле. |
| раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, то само она и Ризва |
| кер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвал |
| ма диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а |
| ов саставља и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто ч |
| ају у све дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покривен |
| црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапута |
| ање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, па се разиђоше по |
| у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој к |
| рк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Х |
| е свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за м |
| амених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се н |
| »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице за |
| крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арб |
| Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак из Једрена, Ху |
| бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад |
| } Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и мног |
| а тихи поветарац <pb n="6" /> доношаше; кудравим реповима узеше махати задовољно, па онда потек |
| , а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>С |
| а те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и с |
| е из дана у дан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> |
| ачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио ниј |
| заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« |
| еколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина је |
| е, или оним великим и шареним тицама са кукастим широким кљуном, што на тачкама и сребрним преч |
| прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за |
| сетак девојака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано |
| срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше се сабором као да се |
| , <pb n="36" /> те га пред кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Сто |
| Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па |
| ија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту бос |
| на све четири стране био град са четири куле на четири краја, и једном главном и највишом на ср |
| ловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аман |
| ену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заје |
| етвороношке пузи, и да га чује: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гор |
| и како је било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао |
| Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручају |
| оком вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од зи |
| ковима од црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и сребр |
| и, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји |
| двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поб |
| e unit="*" /> <pb n="98" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три се |
| днесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола |
| роведоше дванајест доратастих хатова из Курдистана, са позлаћеним рахтовима и седлима покривени |
| ека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта |
| ги народ причешћивао, дотле се у једном куту цркве црни Гавран исповедаше тројици калуђера, Кад |
| а уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му б |
| е или да га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихват |
| ћ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без кра |
| ако је почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше извадио иза |
| вноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу д |
| већа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </div> <pb n="33" /> <div type="cha |
| <p>На горњем спрату у једној двокатној кући, седела је иза шимширове решетке на прозору једна |
| где год би се десила болест или смрт у кући, ту је Иконија била прва да помогне и саветом и ра |
| у, подигох све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ни |
| же са постеље, <pb n="36" /> те га пред кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у |
| ретискао.{S} Тек кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи |
| са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаови |
| ело како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не з |
| ?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси б |
| е на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Ху |
| ала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати |
| турску бујицу прекора на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај ск |
| кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми |
| {S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву |
| одужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначки |
| онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сироти |
| м прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крок |
| </p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, |
| им очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквиц |
| човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, |
| аш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ја рекох: »Баш јеса |
| лтанија преко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и |
| амет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно н |
| ну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и при |
| стирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а |
| дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате |
| м: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми |
| и праменове од варница из калдрме, свој лабудовски врат час савијајући ниско као да се клања до |
| је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у хо |
| а коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то јед |
| ном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим п |
| тац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај сам |
| ов се ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S |
| полагано; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па |
| ну Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> |
| ода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу. |
| узе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем децо!« |
| срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као |
| менила у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ћ |
| д се хоће ... -.{S}60 </p> <p>Посљедице лакомислености ... -.{S}70 </p> <p>Риналдо Риналдини I. |
| арче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна |
| .</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S |
| ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«< |
| ли ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} Пођи у |
| оњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу између оба ока амајлиј |
| ј свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијском х |
| стала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћилимови са дивним шарама у |
| тазе кроз широке цветне леје, начичкане лалетима, зумбулима и криновима у пролеће, а ружама и к |
| тина у густим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од љу |
| отину Турака коњаника беше се развило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Ст |
| лаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златним гранама од рузмарина.{S} Златан конац беш |
| мантији са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са високом штаком и црним |
| ина дрвета,стојало је привезано златним ланчићима а на сребрним пречагама стотине папагаја шаре |
| ш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куд |
| дивотнога девојачког крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S} Милина од иг |
| /> <pb n="35" /> <p>Три дана је Иконија лебдела између живота и смрти.{S} Већином је била у нек |
| ао да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} Султани |
| час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем казиваху своју |
| погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десн |
| проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани сликама светаца и небесних прили |
| се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у н |
| убоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бог |
| леда полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се |
| лена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јани |
| му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — |
| ја тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p |
| сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди отки |
| аша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицама по шес |
| е кадифе, златом извезен, пун стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену к |
| бује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање |
| истални бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног сточић |
| ном руком и силно тргну, а у исто време левом руком грубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и па |
| отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му |
| дио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе с |
| рлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафтама |
| у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског гра |
| о да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од к |
| Протрех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се |
| овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала.{S} Много пута није могла по це |
| смо с игуманом кога је Патријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да <pb n="103" /> богм |
| , твојом добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те в |
| рудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себ |
| ња до земље сиротињи и фукари, која иза леђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово чудо и го |
| насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху с |
| !{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудг |
| р је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начинио од њих један |
| е Турци Св. Јована у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет м |
| мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </div> <pb n="33" /> <div type="chapter" x |
| шаторским платном, падне пред судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта изменило.{S} Чи |
| изванова звала Иконија, и да је из села Лежимира у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опе |
| више калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два |
| род са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху го |
| којим га цар утврђује за Тимар-бега из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Иконија о |
| јо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука!?«</p> <p>Из преплаше |
| а да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија о |
| у да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до ц |
| да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да т |
| , а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми |
| падне пред судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно у |
| вама с вашом Иконијом!« говораху гости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да |
| шљунком насуте стазе кроз широке цветне леје, начичкане лалетима, зумбулима и криновима у проле |
| надолијском хату јабучасте боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене кадифе била |
| а с излизаним натписом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од |
| а.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »М |
| је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак |
| »Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно |
| , па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је |
| Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојне свиле, којима су се јунак зу |
| поређало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине |
| а се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајд |
| си видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p |
| красних момака, у јаничарском руву, са лепо извезеним стреоницама о плећима.</p> <p>»Гледај на |
| а да су турске.</p> <p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови |
| иш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече |
| ставља и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често |
| на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће г |
| ве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно |
| није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија |
| ћих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служише се јед |
| тке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњаве под једном див |
| аједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговараше.{S} Послушаше м |
| о јато облеташе испод златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између с |
| само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, сед |
| жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буд |
| у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могад |
| е лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, ав |
| је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч кој |
| излар-ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном ос |
| на што се цакли у диби и кадифи, све то лепо приличи царевој кћери и царевом везиру, али што ће |
| водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислушкиваше.{S} Заист |
| ет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца |
| ем, посаветова свога синчића да у свему лепо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опр |
| иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} |
| ја.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту ок |
| мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори |
| бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју |
| е:{S} Аденистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте многих својих ћошака растурених по луговима од н |
| која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких груди, испод којих је нежно мате |
| и!« рекох, »да силног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо л |
| а л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре, з |
| амом великом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је ј |
| елог и руменог мрамора надметаху својом лепотом, пењући се под прозоре затворене позлаћеним реш |
| камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у |
| о два кадифаста и златним прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом д |
| ; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа, |
| није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и па |
| ему дочекале би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би |
| к и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљива м |
| сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара носи |
| е некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздан |
| очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђеност растопише нешто тихо |
| ок вала!« рече поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене |
| але би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагиба |
| дном зеленом косом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлов |
| клопи као двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаше док не зађе за облак |
| у пролеће, а ружама и каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, погледати пр |
| Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркв |
| опрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе лебдећи за један часак сам |
| во, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Свет изађе из цркве у порту.{S} |
| постом спремила да се сутра на великој летургији причести, па које од узбуђености, које од умо |
| p> <p>Калуђери дечански дивно одслужише летургију, па онда пред сам свршетак узеше причешћивати |
| ећ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па |
| јући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Чекају тебе, да те причесте!« р |
| нија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто вре |
| «</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем.{S} Али има друго н |
| гано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} |
| за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очи |
| } Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљива момка, кад је у колу. |
| е што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми |
| ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, д |
| вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребр |
| си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвал |
| тку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох гус |
| рим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дан |
| мејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка глед |
| } Мишљаше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и зак |
| ој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапају |
| да нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га |
| са калдрме. </p> <pb n="72" /> <p>»Виде ли цара?« упита је стари Хусејин сав радостан и весео.< |
| чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука!?« |
| за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« реч |
| пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Ик |
| има цркве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Иконија радознало и оп |
| са своје постеље:</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе њене дворанке скочише.</p> <p>»Требаш л |
| као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} |
| вану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још ма |
| сиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнес |
| е могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> |
| а.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> < |
| е слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, нам, м |
| ко нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми о |
| а дуката!{S} Двадесет хиљада!{S} Истину ли говориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно |
| пре!« </p> <pb n="41" /> <p>»Ама истину ли »говориш?« повикаше сељани са више страна.</p> <p>»П |
| в у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може |
| ли јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се |
| е њене дворанке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем! |
| крепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се јутрос искупили?«</p> <p>»Искуп |
| !« рече Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признај |
| упита је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда |
| јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш јед |
| нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа |
| ије, кестенова из Руменлије, кедрова са Ливана, кипреса из Анадолије.{S} Цветне баште попрскива |
| а, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено љу |
| , беху прошаране шумицама од поморанџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хи |
| нара с Дурмитора, јасенова с Копаоника, липа из Македоније, кестенова из Руменлије, кедрова са |
| им натписом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, |
| вде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, за |
| све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох је <pb n="42" /> како гази поток; закли |
| } Једнога дана случајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели |
| и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне б |
| е.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гле |
| ја.{S} Око самог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким |
| Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне н |
| ија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у в |
| ла, Иконија удари преким путем на поток Липовицу.</p> <pb n="16" /> <p>Поток је био поширок доб |
| у се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати ! |
| ало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће ли |
| е, са зибелинима, самурима и скупоценим лисичинама оперваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и до |
| овином и меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом поставом.{S} На једно двеста корач |
| ивадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у сви |
| ронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се |
| и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог |
| ком, прегнуо се био над дугачком једном листином, коју је на столу развио био.{S} Наместио био |
| м ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе |
| ру девет година може свикнути и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене |
| се да се лепо проведу.</p> <p>Јутрења и литургија служише се једна за другом.</p> <p>Иконија је |
| оје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и узбуђ |
| оменка у тамну љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз танки сунчев препланак.{S} Све је н |
| сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се ју |
| ећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и |
| а душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља |
| наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јо |
| } Комарац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта |
| у се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од усана станио се један тих једва при |
| меха са усана његових осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца Икон |
| арче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем мој рук |
| ста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђе |
| сом, црним очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном |
| лад један Турчин с отвореним и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} |
| руменога неба на западу, својим млечним лицем, својим безазленим погледом и својим витим стасом |
| ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожут |
| не крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирна з |
| По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подес |
| ран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до је |
| ва раскине.{S} Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p |
| > <pb n="20" /> <p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он ст |
| ја ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним |
| богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цр |
| p>Отац Никодије, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црном груб |
| са стравом проносило.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше на |
| з ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђа |
| > <p>Свакога понедеоника долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћо |
| паша јавно признавао да се само његовом личном јунаштву и његовој окретности има захвалити што |
| м седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стране зашушти ја |
| оморанџи, са којих кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb |
| родице; живим ти без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефенд |
| ти дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане |
| нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треб |
| а се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај зло |
| Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манастира, док дотрча један ино |
| од ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне аспре!« </p> <pb n="41" /> <p>»А |
| а маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чува |
| ом обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као хајдук, чувах их као |
| у две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сребрне аспре!« </p> <pb n="41" /> <p>»Ама истину |
| шташе, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човек |
| окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто скаменила.{ |
| се истом из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значке к |
| кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој |
| поте многих својих ћошака растурених по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија |
| не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега дос |
| а царевину да уздрма; али је грехота да луда раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку |
| /p> <p>»Слушај, црни калуђеру, и слушај луда рајо!« викну Турчин. »Сваки разговор само је дангу |
| , да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; ал |
| јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван н |
| , и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царе |
| аси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим кор |
| ам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до заход |
| видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се с |
| му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем |
| светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, не |
| ен, пун стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом изве |
| леним трепавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазвекет |
| ње.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе |
| на.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше |
| Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то |
| аткогласно брујање калуђерског »Многаја љета!«</p> <p>Јадна Иконија подизаше десну руку према и |
| него својски довршиваху своје »многаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совр |
| лицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребледе опет, промуца нек |
| у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на своје чело, па на |
| у слободи певаху, како је слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, које су од велик |
| младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али |
| ао сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја |
| у у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А |
| ље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћехаја-кадуна и још једна' дворанка у |
| коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази |
| им покривена у једних жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре од сребрне ж |
| аорасте очи њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те бил |
| реливао из бледоплавог споменка у тамну љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз танки сунч |
| Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пр |
| исаше како је желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, |
| икну Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу поручи: да рано |
| p>Раздера се вођ турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десеторица доле, па право Иконији, |
| кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Ик |
| у клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесм |
| јих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада оп |
| чара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улице, |
| ца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} |
| е да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Га |
| вог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре четири године |
| ита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> ретки призор гласн |
| како ју је просио и преко жена и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој гово |
| ина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце м |
| од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог те благословио!{S} Бог ти дао!» зај |
| но.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само моли |
| ислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу |
| ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја |
| конијо, тек сад разумедох што се памети људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше |
| како жена једна гази поток, нема образа људског, и човек који сме тако да беди једну жену, како |
| авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је |
| када је кедрово дрво било све покривено љускама од седефа, који се на сунцу преливао из беле мл |
| рни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта н |
| ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десеторица доле, п |
| у разјарених сељака.{S} Стојан им викну љутито својим <pb n="44" /> громким гласом: »Ако ћете т |
| завитла троструком татарском камџијом и љуто удари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осећа |
| а не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусејин-ага с |
| све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а видим да ти је срце болећ |
| јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на у |
| на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од свилене паучине покажу где нежна милина дево |
| ила.{S} Султанија помисли да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка уморна, па |
| н као најлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто |
| у највеће своје славе Иконија, везирова мајка!</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <no |
| /> <pb n="5" /> <head>ИКОНИЈА, ВЕЗИРОВА МАЈКА.</head> <p>На једном пропланку са сочном зеленом |
| о магловити говор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да |
| да јој прича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> <pb n="91" /> <di |
| да рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли дубоко.{S} Изгле |
| лико год ти треба да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толико«, прихвати |
| и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вре |
| /> <head>ИКОНИЈА</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИ |
| /> <head>ИКОНИЈА</head> <head>ВЕЗИРОВА МАЈКА</head> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> |
| би Бог записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш т |
| и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Икон |
| пленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је из села Лежимира |
| ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много г |
| у твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу жељу.{ |
| Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш |
| оз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И сам |
| ="57" /> <p>Кад смо те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; т |
| храма, у здравље наше добре, сиротињске мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се усклик од народа као гр |
| ја. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас |
| , те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} И |
| ала, тога дана чула да ће да је проси у мајке, — шта је та срећа према срећи једне младе матере |
| која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </ |
| осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој за |
| пчеле, која задовољно певајући облеташе мајкину душицу, што као мирисна маховина застрла беше с |
| уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана Ризван. |
| > <pb n="94" /> <p>»Авај мени!{S} Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим се, било би дуго |
| уке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час! |
| е узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Икониј |
| авог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си |
| поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па |
| . »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена бил |
| иже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и н |
| .</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих |
| силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, |
| амолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем посл |
| Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покрене своје село, да и оно само, од |
| р је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонско |
| де поширок перваз, у коме су талијански мајстори живим бојама исписали како се поносити паунови |
| мем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} |
| конија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу захтеваше, да се при пречи »мате |
| еча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змај |
| о Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју п |
| зир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дв |
| нутра испише.{S} Везир је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били н |
| и ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки камен са срца, а |
| е себи нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби за здравље.</p> <p>Удари се Ризва |
| отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми ш |
| урмитора, јасенова с Копаоника, липа из Македоније, кестенова из Руменлије, кедрова са Ливана, |
| С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разас |
| искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говор |
| пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсн |
| ре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему |
| твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, |
| пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју остави, са сељанкама |
| .{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и |
| Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хижмет дер али О |
| в. Јована.{S} Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени с |
| се спушта у топличку долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародре |
| но иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никод |
| мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародревни манастир Св. Јована.{S} Манастирска |
| у срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико |
| ака, које тужно запомагаху и кукаху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не да |
| !«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па г |
| " /> <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, п |
| p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо и |
| амоли га да пусти и Иву да то целива, и мали се Ива полагано и врло смишљено прекрсти, издиже с |
| да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Ал |
| си и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{ |
| ан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће доста година.{S} Га |
| не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p> <p>»Јесте честити беже!« рече Икони |
| аве?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац |
| ила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркам |
| иза њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше м |
| ерње се већ било свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде И |
| <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се поразговара |
| његова корачаху по шест дечака са црним малим шубарицама, црвеним доламама и жутим шалварама.</ |
| оју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сас |
| њега освету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој се прис |
| милица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од мом |
| о, она се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш м |
| ало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} И |
| ној са врло богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто т |
| ила у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и у |
| га покојника!</p> <p>Калуђер се накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што |
| адра.{S} Обе су говориле српски, истина мало заносећи, али тек српски.{S} Колико је било танких |
| ебаће доста година.{S} Гавран је истина мало чудновате ћуди, али биће да су га завидљивци и пак |
| летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све |
| да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш |
| па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон |
| под оне старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и |
| се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени и показа штаком на једно мест |
| ћину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био с |
| натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти |
| м као да је свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, |
| есоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље претворио беш |
| p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што |
| Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима |
| и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мој |
| е!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка.</p> <p>А поток као да беше уставио сав свој |
| ilestone unit="*" /> <p>Оде народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засели |
| ече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Ј |
| везир турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ва |
| неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах је:{S} Што је дуже глед |
| м ђацима па запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, претис |
| и весело се поразговараше.{S} Послушаше мало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваш |
| ла би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у |
| /p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л си где |
| ам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> <p>Свакога пе |
| села, Иконија викну: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«< |
| ичало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-о |
| <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо |
| е ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топ |
| Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва усплахирена; погледа к мору, по |
| ар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му |
| очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га< |
| лива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакр |
| погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гав |
| ју, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бо |
| проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш |
| и се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек разговетно, проговори не |
| оти, само слушај!{S} Прођем по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом |
| му она после кратког времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с муко |
| > се с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали |
| а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случа |
| сти избавио!«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем Никодијем, посаветова свога синчића да у св |
| ли нико не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а |
| иких кавезова са птицама свакојаким, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубова |
| искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно запомага |
| pb n="43" /> и веран слуга царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да слу |
| на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете слике, што беху |
| упа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожу |
| нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манастира, док дот |
| одреди три калуђера, који би прихватили манастир, цркву послуживали и дохотке са њених баштина |
| ој је стајао и појао малени стародревни манастир Св. Јована.{S} Манастирска је црква била мала, |
| вечијем облику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из |
| западнога зида, кроз коју се улазило у манастир.{S} Али су Турци у време ратова с деспотом Ђур |
| сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, |
| г празника искупило се на пољани испред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике о |
| оморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира тихом једном зеленом косом, пружило се џбуње |
| их девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред запленише.{S} И пре је од њ |
| едају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка тр |
| на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође чове |
| арску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верм |
| ени стародревни манастир Св. Јована.{S} Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У де |
| тац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити цар није одв |
| е после дана у који је мали Иван постао манастирско ђаче, дошао је Ивањ дан, празник цркве св. |
| ламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега |
| ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пожара.{S} Спасите ме од ових мука!«</p> < |
| планине, па наредила: да му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при земљи да у њој до с |
| е и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и како се литургиј |
| аса неку дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади |
| који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном с |
| ра.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крока, ил’ девојке лебде |
| /p> <p>Игуман дечански, у широкој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, |
| ивље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну. |
| хтијана.{S} Па онда <pb n="69" /> једна мања чета шејика потомака Мухамедових, са великим зелен |
| ло!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стари Јаничар; |
| унаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају |
| и.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кн |
| ожијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа |
| сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те о |
| свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо проведу.</p> <p> |
| отвори једну застругу скорупа, и једну мању са ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прих |
| ајске Душе ...{S} 1.50 </p> <p>Радетића Мара ...{S} 1.50 </p> <p>Доле оружје I.{S} II. ...{S} 2 |
| и за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Ал |
| > <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мариновићеву награду за 1891. год.</p> <milestone unit= |
| која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. Јов |
| сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих |
| е, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет ва |
| едног дервиша, високог, сувоњавог, црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поаба |
| на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову |
| е загледа крупним својим плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па |
| тму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крс |
| је црква обновљена заузимањем »Иконије, матере Ризвана везира«.{S} То је тако и само везир жели |
| шта је та срећа према срећи једне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем среће |
| беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширеним зеницама, као да полага |
| и свом селу захтеваше, да се при пречи »матере Ризвана везира«, дода још: »а подружја Миленка Х |
| могу да помогну једном добром сину, да матери својој засведочи своје велико поштовање.</p> <p> |
| иже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p> |
| девојачких груди, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> <p>У том долет |
| пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је ма |
| дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она |
| на и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n="62" /> друкч |
| да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јани |
| </p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја г |
| </p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n="6 |
| а ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је мати кауркиња.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очи |
| ег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога понедеоника долазио |
| да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Икони |
| целој свити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, |
| злар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с је |
| 6" /> доношаше; кудравим реповима узеше махати задовољно, па онда потекоше право к шумарици кој |
| а је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је |
| леме из све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и њего |
| ини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султ |
| јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у |
| } А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; |
| не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није пам |
| аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> |
| и усне своје.{S} Згрози се султанија па махну руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње костр |
| Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије |
| ног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама својим, |
| блеташе мајкину душицу, што као мирисна маховина застрла беше стену, која одмах десно од грма б |
| аку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хи |
| ема мени и показа штаком на једно место маховином покривено.{S} Па онда додирну истом штаком ст |
| аестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховин |
| , а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, ножем опсекох плочу са свих страна, по |
| ца беше извезла свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, |
| ју, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} Не |
| них прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима високо уздигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долам |
| сти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за ру |
| ећ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онда поче |
| иних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да цел |
| "42" /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у нар |
| и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини |
| >»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим |
| о, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може |
| гу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко дете |
| све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој |
| и у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима раз |
| Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, пресече ми срце |
| нија. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, а |
| едаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран з |
| ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тум |
| дговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је цр |
| а је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} П |
| рече:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није н |
| ток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је |
| ни страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} У |
| о крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће |
| а водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточ |
| д појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Глед |
| аревих одметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, дру |
| а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе |
| А сад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго н |
| тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће |
| ам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме стр |
| ну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда |
| >»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима |
| } Царској треба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је правда |
| да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право |
| прштања манастирског пожара.{S} Спасите ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћ |
| <p>»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добр |
| бити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја см |
| вог мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S |
| , има других соколова за које знам е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда прис |
| није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном |
| је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му |
| и не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас г |
| хвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с ц |
| p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> |
| и Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, запов |
| >Ризван се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, го |
| ши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да идем да га видим; и ако сам позни и последњи, опе |
| те Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука царско |
| и!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побожно поглед |
| наге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчиновим пол |
| ласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десном руко |
| нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па по |
| да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће |
| дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и |
| } Његова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као по |
| и се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </ |
| днеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо |
| вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна |
| х једну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одм |
| е ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече |
| ас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добр |
| се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си чо |
| } Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« прича |
| осно блејање, у које се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> <pb n="7" /> <p>Сељанка се |
| од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану по трави шеће, и зла |
| злаћеним рахтовима и седлима покривеним међедином; двадесет и четири коњушара, који их водише, |
| ена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож пома |
| ма од поморанџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова с |
| џија и повише других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, на |
| ако се његово име по народу са славом а међу Турцима са стравом проносило.{S} Био је висок и ли |
| не.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, ево ћу да ти сазидам конак та |
| ом, што на тачкама и сребрним пречагама међу свака два поморанџина дрвета стојаху.{S} Још се ве |
| јику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и са сниском белом конђом, коју је н |
| се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изглед |
| већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигла и пропо |
| ко достојанство свагда давало најлепшем међу младим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци п |
| после досади, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмур |
| А</head> <pb n="52" /> <pb n="53" /> <p>Међу дивним дворовима на Боспору, има - један који се з |
| са и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом буздована оборили оца Н |
| само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије свој |
| своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад ја |
| у персијски ћилимови са дивним шарама у меканим и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ни |
| е се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно блејање, у које се растапаше звека мед |
| око, као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се д |
| са белим турбанима, зеленим кафтанима и меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онда <pb n="69" |
| га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом пос |
| .</p> <p>Положише је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мирисом |
| ога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти гово |
| погледају право и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти |
| с искупили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p>»П |
| у место једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта |
| ије друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је ца |
| воју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим љ |
| оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што |
| {S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n="1 |
| аш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у |
| остим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и |
| , сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>»Бог |
| по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим: |
| вље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла неколике своје хајдуке са |
| де не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, хи |
| едиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти |
| , ако је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако н |
| у никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благословио, |
| едо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњицу, оставте само јединче моје.«</p> <p>Али |
| огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован св |
| нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријат |
| ји сме тако да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене једа |
| ече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомуч |
| ци својој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и |
| рање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од к |
| како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то поклонима и митом подиза |
| служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Н |
| една, нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за нек |
| оме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз |
| у пећину, застаде мало, обрну се према мени и показа штаком на једно место маховином покривено |
| добро дете и праве царске милости према мени, простој сељанци, а ти си добар као добар дан, и а |
| е вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Икони |
| је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да |
| упати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човек |
| ред престоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у |
| везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буд |
| а.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не |
| а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« </p> <pb |
| рече тужно: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај мени!{S} Аман, мајко, казуј што ти је?«</p> <p>»Бојим с |
| укчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и ја |
| </p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ниш |
| во неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече |
| дговори Иконија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чета чауша |
| таљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јасним и пријатним |
| вајању Багдада од Перзијанаца у толикој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно при |
| > <p>Делија девојка ...{S} 1.20 </p> <p>Мерима ...{S} 1.20 </p> <p>Бертолдин син Бертолдов ...{ |
| а па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="102" /> под саму |
| а од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно ла |
| ге у Франкистан писале.</p> <p>Но једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку новога вез |
| /p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару, за коју |
| веде.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, |
| и и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Ма |
| старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводни |
| »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насмеја.< |
| се према мени и показа штаком на једно место маховином покривено.{S} Па онда додирну истом шта |
| а ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је на мене планина од ле |
| гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се |
| пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, па се разиђоше по сабору ударајући где кога сти |
| као кад су му усијано камење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да |
| ан кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени |
| уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред престоним иконама па се онда окрете мен |
| вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Ла |
| р !...{S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Т |
| Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио, |
| лана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, в |
| кољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри поклонио био.</p> <p> |
| глу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Сазидао га је бла |
| подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на своје чело |
| ој другој работи царској, казујте, нам, ми смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо |
| је него од старога властелинскога рода; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али |
| уђери све више и више везу гласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно |
| о, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и |
| е а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твога везира.{S} Вала доста је и |
| и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно |
| Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир п |
| жем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али к |
| у жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а |
| девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти! |
| жите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољни |
| царска кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и ма |
| олико јој је стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њим |
| Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је ж |
| Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од |
| у душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну нег |
| благослови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, |
| светим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место једне грудв |
| и и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опој |
| ећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку |
| о да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох |
| попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде као н |
| ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те г |
| срце стеже кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гроб |
| свакој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налази |
| да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да ми |
| <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»И |
| у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не ж |
| усејин сав радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би см |
| : »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна |
| его подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не о |
| назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша по |
| него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево м |
| нас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет |
| и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш непр |
| то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монаст |
| исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно |
| {S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска з |
| што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> |
| ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери |
| арију, да се мало прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих |
| тро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке |
| Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намириш |
| запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да |
| леним, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно |
| ану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце раз |
| а, па уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> < |
| ше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несрет |
| ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој говориле.{S} Ходите да вас к |
| <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама |
| едам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својо |
| ара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте ми добри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших |
| »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би м |
| н, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазво |
| тац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох с |
| ни!{S} Ја сам луда женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна м |
| аг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако лупаше као да хоће из груди да искочи!«< |
| везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар сагра |
| ах. »Чекају тебе, да те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа с |
| ни !« — »У добри час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онак |
| приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати |
| им очима испод дугих трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очиј |
| S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми који клањамо и ви који се крстите, имамо само једног |
| »Знам ја«, прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="10 |
| оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости |
| сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад как |
| у Топлици и поробише Лежимир!{S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од |
| : »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да |
| рибра.{S} Прекрсти се, промуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за |
| ету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми з |
| некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапајући |
| нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не |
| изивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ов |
| ђох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради ца |
| кољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко |
| вања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би |
| Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце почело да камени, а грло претвара у |
| очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесо |
| тресем као да ме грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акреп |
| овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја т |
| ку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад |
| е земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старо |
| , о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред се |
| моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л |
| да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни ј |
| г ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p |
| и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе снове сневам! »С |
| вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле |
| и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и ок |
| »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пож |
| како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти б |
| у прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га о |
| и пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и о |
| о опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињем да видим, как |
| ја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{ |
| !{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велик |
| а сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина, сва се стре |
| с да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они |
| зда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је ус |
| бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чува добро име св |
| сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову послед |
| ј јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош |
| p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим д |
| ја озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, |
| ду мање казивати имао.{S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и |
| у, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{ |
| ега има изобила у двору твоме, и колико ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће с |
| </p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" /> чудо игра једнако пред о |
| рече једна комшијница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, ко |
| атко и гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој |
| екор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</ |
| што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> < |
| да!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} |
| а. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти с |
| а обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у доб |
| {S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је |
| еди ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежи |
| срце ишчупао, сунце ми помрчао и живот ми загорчао!«</p> <p>У том јој зазвонише речи чича Сими |
| р то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистро |
| ноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n="40" /> |
| {S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него што ето доживех д |
| ке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у ср |
| .{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>Издање</p> <p>С |
| .{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУ |
| х сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да |
| то ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</ |
| .</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на |
| ке војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди з |
| а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџу |
| али ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Милана,« поче Иконија да с пуно поноса казује, као нешт |
| човека, коме се суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо |
| Ризвана везира«, дода још: »а подружја Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадо |
| је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука!?«</p> <p>Из преплашене гомиле народа п |
| одно:</p> <p>»Ево Иконије Миленкове!{S} Миленко цару ништа скривио није.{S} Он је служио цара, |
| <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Икони |
| је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на нес |
| несе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и |
| ед и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије Миленкове!{S} Миленко цару ништа скривио није.{S} Он је |
| а треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково имање истина није велико, али чича Сима не са |
| па онда рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињал |
| до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Ико |
| } Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милету, синовца Стојана харамбаше који погинуо беше, и |
| ву и одмах ударише у велика бденија.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, как |
| или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, |
| де очаране звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у један ше |
| Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прича колико се пута |
| ицу од свилене паучине покажу где нежна милина девојачка још једнако тихо снева снове невиности |
| певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску песму: |
| сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован |
| каранфилима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и ми |
| лена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену во |
| од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који новом |
| ном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва кор |
| и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало брчка |
| ама, разрогаченим ужареним очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте о |
| то, и све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је |
| ше му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. |
| пћући гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, си |
| по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: |
| че мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузе |
| ни, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а |
| ледаше у своја два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се |
| конија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда |
| страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву пе |
| ини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим |
| а множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком би |
| сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је |
| ја жена једно добро дете и праве царске милости према мени, простој сељанци, а ти си добар као |
| ог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу |
| пред смрт види своју мајку; а цар, као милостив цар, посла да се сужњем последња жеља за после |
| опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благословио, хоћу ево |
| зу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{S} Сви беху дубоко потресени и смерно пише у |
| нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе |
| м само <pb n="73" /> три српске војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бог |
| Боже, који си великом твојом и чудесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио |
| себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран |
| ерусалиму српску цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу |
| јом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморне водоскоке и шарене кавезе с т |
| p> <p>Прођоше као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморне водос |
| да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Гру |
| је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, беј |
| вака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним црним зеницама, са очима као баде |
| о. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све је то |
| ркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Иконија оста |
| та како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb n="6" /> доношаше; |
| ареним очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких груди |
| ст баш требају свакој девојци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би ни |
| цу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султанију па Иконију и пр |
| гасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb n="75" /> зреле поморанџе |
| у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета.</p> <p>Иконија се била сва у ухо претв |
| ет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, за |
| вајући облеташе мајкину душицу, што као мирисна маховина застрла беше стену, која одмах десно о |
| се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране |
| а ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамо |
| иле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким облаком од свога зеленог ли |
| логу од тек покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезо |
| ела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору дише, срце јој живље закуца. |
| друге две донесоше у сребрним котлићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила |
| око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, сада се уздрма као тежак тала |
| је је сад вазда бледо било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос |
| аш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером благосиљати, |
| ати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ј |
| а да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том |
| са лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекивах |
| >»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија св |
| мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p>»Признајеш ли да си и Богу и људма тешко |
| у твојој звезди записано!« рече Хусејин мирно и поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-ба |
| клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од усана станио се један тих јед |
| е дангуба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много г |
| ко већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили м |
| трудим да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити |
| евојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ |
| о око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из све турске |
| ију: како јој се свиди игра девојака из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија, »Бо |
| , младе, високе, витоструке и танконоге Мисирлијке, с обнаженим рукама и грудима, утегнуте танк |
| амбаси, потскочише обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и златним прахом посута ле |
| била, и једва дихаше.{S} Као да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несве |
| цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жудиш з |
| Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако |
| Цео низ њезиних горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је |
| сам оче, а ударила сам преким путем.{S} Мислила сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи |
| »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег |
| могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто магловити г |
| часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем децо!« рече Иконија, као да је |
| писци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће само |
| до игра једнако пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, |
| о дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, |
| лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, пр |
| тријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на причешће које ћеш д |
| b n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и |
| на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш бити срећнија међу својим људма, добро, |
| <div type="titlepage"> <pb n="b" /> <p>Мита Павков</p> <p>у Великом Бечкереку.</p> <p>Препоруч |
| е женске родбине, све је то поклонима и митом подизао да ме као кошуту хајком терају на његову |
| них има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, |
| <p>Барјактар Бојана ... -.{S}40 </p> <p>Мицко Харамбаша ...{S} 3.50 </p> <p>Рајске Душе ...{S} |
| нда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а великом једном иглом прошивати усне своје.{S} |
| ех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, бејах будан и то су аспре што се беле! |
| -кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада с |
| Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком о |
| а своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p |
| ила, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма пре |
| гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо |
| с хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у м |
| купише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзохотце да потраже Милету, синовца С |
| нија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бит |
| Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда |
| за жену дао.{S} Ризван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у толи |
| лијском хату јабучасте боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене кадифе била је т |
| а раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и човечним лицем, који оч |
| шкољке.</p> <p>Свакога петка пред вече, млада би султанија послала своју Ћехаја-кадуну, са још |
| , немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби га у десни об |
| рце од силног прижељкивања препукло.{S} Млада султанија, која разумеваше перзијски, беше усхиће |
| асом тици преко воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред л |
| елих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јована |
| ом једна исто тако велика и танкострука млада девојка са бледожутом ружом у златној коси, с пла |
| е. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож сељанка, а није него од старога вла |
| а је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} |
| е сребрну синију и однесоше.{S} Тада би млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, |
| н оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним |
| атре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија навали с венцима од ивањског цвећа на |
| а је увеле у велику дворану, где би јој млада султанија изашла пола пута у сретање, претисла ње |
| една постара српска сељанка и једна још млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} Сељ |
| p>У том уђоше у дворану две, као капља, младе, високе, витоструке и танконоге Мисирлијке, с обн |
| о да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Иконији целу своју прошлост и жало |
| вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као |
| тклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и девојке пожутесмо као смиље; ђаци и калуђе |
| ар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Иконија каже, срећ |
| ке, — шта је та срећа према срећи једне младе матере, која види како јој је јединче пошло путем |
| орила, па растужена замишљено гледаше у младе певачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија |
| и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло ни четвр |
| и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свога перзијског сиџадета, пружи |
| оног прозора са решетком, <pb n="71" /> млади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео сил |
| не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и п |
| у своју остави, са сељанкама и старим и младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јо |
| стојанство свагда давало најлепшем међу младим јунацима турске војске.{S} И сви су Турци призна |
| од сунца пробијаше на јабучицама румен младићскога здравља; испод густих проседих веђа светлуц |
| , па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест година, све |
| с друге стране, поређало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса беше опл |
| ла препала.</p> <p>У том уђе четрнајест младих девојака: седам, свирачица с ћеманетима, цитрама |
| ни, под великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише |
| цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено борје скачу; сама таваница урезана дубоко |
| е.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам |
| ке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стрину Иконију с љубављу и пошто |
| да рано зором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана н |
| је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Ал |
| ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога везира.</p> <p>Иконија је стајала поред софе, к |
| p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на јави |
| најдубљим поштовањем ниско погнут приђе младом везиру, положи му на колено ону танку свилену тк |
| ајвећим страхопоштовањем удараше темена младоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрш |
| го лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована појала |
| питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодиј |
| стигла, кад бих сад како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S} К |
| о среће да у њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скупо платио!« </p> <pb n="97" /> <p |
| растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султанију снаху твоју!»</p> <p>И везир је узе за |
| о видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као он |
| липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сла |
| злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле скристалисали пре, него што |
| пет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветр |
| сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој |
| та, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увил |
| оше и трећи царски јелек: дванајест као млеко белих арапских хатова, с густим и до земље црним |
| лана у великим позлаћеним зарфовима, са млеком, сртлијашем, кадајифом, белом и руменом халвом, |
| с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p> < |
| азних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе- |
| завоја један старински златан новац као млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже главу, скид |
| блеском руменога неба на западу, својим млечним лицем, својим безазленим погледом и својим вити |
| бледоплавог споменка у тамну љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз танки сунчев преплан |
| ђеност растопише нешто тихог руменила у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца. |
| дефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из овога у |
| а да се црква сагради, да јој се земље, млинови и виногради купе, даћу да се доведу калуђери па |
| совре слаткогласно брујање калуђерског »Многаја љета!«</p> <p>Јадна Иконија подизаше десну руку |
| шта би, него својски довршиваху своје »многаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише |
| ина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребледе опет, про |
| ком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај < |
| роз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама |
| читају дванајест великих јеванђеља.{S} Многи се старци заплакаше.</p> <p>Иконија се строгим по |
| калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица народа поче да се диже песма |
| денистан.</p> <p>Чувен је био са лепоте многих својих ћошака растурених по луговима од најлепши |
| иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе |
| симо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. |
| гова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погле |
| ле, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако |
| спору, рано легала а зором устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би ј |
| е је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и |
| ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, |
| што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и с |
| судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се много шта изменило.{S} Чича Сима је давно умро, умро је |
| ком џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Ле |
| хне?{S} Главно је што видим да се тобом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{ |
| ече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича С |
| p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у |
| одведоше.{S} Калуђерове речи позледише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава |
| ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе наш |
| оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда |
| У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера и попова посвети цркву и одмах удариш |
| кад се весели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се п |
| ам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре седа |
| p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p |
| поделила између мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома господара, бојим се не би |
| а, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала |
| ко народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ћ |
| то служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога покојника!</p> <p>Калуђер се накашља мало, сави ри |
| Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживим радост да види |
| шио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога |
| поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира срце велико и господско, па ће да га прими |
| {S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и другога дома го |
| о по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати.</p> < |
| г па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га упутиш како да служи Богу и народу, как |
| где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што п |
| > <p>Ризван-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога понеде |
| арешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</ |
| оја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда |
| мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да п |
| > <p>Калуђер се нешто био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем спреми грло, скиде камилав |
| кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да га |
| ом својих очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свога с |
| , и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо |
| енама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; |
| апучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну |
| Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити речи прозборити. </p> <pb |
| је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари |
| нда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Ик |
| у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</ |
| Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку растрезни |
| ланини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глави и |
| и везире!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — »Х |
| , гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког вре |
| о пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса ле |
| што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се не |
| прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше дов |
| {S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се из |
| ла а зором устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија прича |
| Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} Султ |
| ,« рече Ризван потресеним глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер |
| га ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није разумела на ш |
| чицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твој |
| p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n="73" /> |
| ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с т |
| е бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?! |
| ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да |
| трошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у |
| зом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и |
| : да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удаје |
| ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како |
| д горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну с |
| бе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Ико |
| гу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освет |
| ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" /> |
| а младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори Иконија.</p> <p>»Долазећи |
| прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, ник |
| а напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него |
| све што велика сила и још веће богаство могу да помогну једном добром сину, да матери својој за |
| мишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће |
| ош познају главе од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог силног проконзула; сад |
| ђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду подишла топлина од њене милине! |
| и нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових. |
| S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та с |
| али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се |
| умбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па он |
| ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и како се литургија служи; а за више не п |
| ама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гом |
| ра!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго д |
| тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш з |
| из овога краја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« |
| пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала друг |
| > <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сме |
| развија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско погну |
| ије велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, с |
| ге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор о |
| уздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер |
| »Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начин |
| и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па |
| правду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да |
| оклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калу |
| испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се |
| е очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на |
| а ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p |
| и Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако |
| а се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогош |
| ила.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се нек |
| >Подсвојкиња ... -.{S}60 </p> <p>Све се може само кад се хоће ... -.{S}60 </p> <p>Посљедице лак |
| ти живој срце ишчупати?« Поочиме да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да ј |
| ара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па м |
| , и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по |
| ја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, |
| Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем разговарати!«</p> <p>Пођоше заједно и |
| годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти |
| та везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето |
| авран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирск |
| шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем |
| претисну чело прстима као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Ј |
| рекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је тво |
| е будна моје старе снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанк |
| ) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си м |
| с памети !« привикаше други; »има тога мој брајко, те још како!«</p> <p>»Пустите човека, коме |
| а била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако ћемо с |
| а тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико чела |
| /p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »И |
| а макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе сно |
| а је«, предузе Иконија; »бојим се да је мој син, кога ми цар пре двадесет и толико година отео, |
| /> нисам заборавила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ов |
| мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено б |
| тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо да је |
| p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом везиру добро да учиниш!{S} По |
| ило док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је |
| ече уздркталим гласом:</p> <p>»Познајем мој рукав!{S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој |
| с није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И |
| аднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није в |
| ијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца ч |
| сни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин д |
| та гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч старац изговараше све то |
| кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се |
| е свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пре |
| да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једне старе и просте |
| поче овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо моја, христољубиви и благочестиви народе!{S} |
| е проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене с |
| авране, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нек |
| ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше! |
| шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча |
| рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док |
| се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мук |
| о.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много пр |
| овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвечале.{S} И |
| зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да |
| орио само ове неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је |
| који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Икон |
| _C3"> <head>III</head> <head>„ОСВЕТА ЈЕ МОЈА!{S} РЕЧЕ ГОСПОД"</head> <pb n="34" /> <pb n="35" / |
| Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз |
| ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним гл |
| његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Н |
| Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Т |
| ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар |
| :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо моја, христољубиви и благочестиви народе!{S} За ову вел |
| <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер вид |
| а у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш ?« викну Иконија својим јас |
| ца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! нег |
| жем ћутању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себ |
| и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она п |
| црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест година, кахо |
| са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, ба |
| Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје си срце давно ишчупала, а данас си ми из потока па |
| ирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да одл |
| ој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«< |
| показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође т |
| а: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седеле на со |
| /p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село |
| а ситном сољу и рече маломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да |
| грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} |
| д како се шалиш, »за младости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу |
| д среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир! |
| пет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две |
| е мене несретњицу, оставте само јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху |
| га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и колико год ти треба да ж |
| о једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним глосом, »нису м |
| на. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа |
| уд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре би с |
| вницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</ |
| мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у својој књизи.{S} Тв |
| кидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњицу, ос |
| књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за д |
| потресеним глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти |
| ве слабије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Ара |
| ету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко |
| чиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па о |
| и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, п |
| сном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} Слава теби, Боже, слава те |
| ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Хусејин устави своју |
| е.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих испунио«, рече Иконија; » |
| преко молитава мојих и преко очекивања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља |
| уну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу |
| истифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макрени и кума Марти, а Бога ми реците и кнезу и |
| ј царев везиру!{S} И још ћеш се смејати мојој простоти, само слушај!{S} Прођем по перивоју мало |
| терају на његову заседу.{S} Свакој сам мојој стрини, свакој снаси одговорила: да га молим да м |
| о неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како т |
| ђе по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Г |
| и му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годину дана први пут до |
| ше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако |
| .{S} Устани, подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, заст |
| се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољени |
| о, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да |
| о, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" /> <p>Гавран сав по |
| о амајлију.{S} Сиромах сам да ти радост моју богатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову |
| »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. Јована п |
| ишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једн |
| јој говориле.{S} Ходите да вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачише очи, п |
| е«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича Симе, мог |
| е своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву ми |
| колико се пута преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила |
| ају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озб |
| било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</p> |
| а и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега преп |
| њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару |
| стрини, свакој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му мах |
| ријарковим ђацима па запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисл |
| згрешио?«</p> <p>»Признајем!{S} И само молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме ст |
| > <p>»Право је« викну Гавран; »само вас молим за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске же |
| у се растајали, стари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио кроз српске крајеве |
| му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, свет |
| p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да |
| краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се дигао, чуо је и |
| отоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће га зап |
| о прихвате.</p> <p>»Све ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих испунио«, рече И |
| и слепац прогледао кад се поред великих молитава три пут пред јутрење на том извору умио.</p> < |
| ше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јероти |
| с отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, пла |
| младим, поклони се кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели н |
| бољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај све |
| на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је |
| ари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погле |
| пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, кој |
| иво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико момака.</p> <p>Иконија подиже један крај платна, којим |
| рца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да |
| једне и с друге стране по шест красних момака, у јаничарском руву, са лепо извезеним стреоница |
| сма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развесели.</p> <p>Али нико се на |
| обро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у жи |
| Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чи |
| ни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукав |
| ечером благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и оног |
| у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом д |
| знемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и |
| и: да ли стидљиву девојку, или стидљива момка, кад је у колу.{S} А стидљивост и чедност баш тре |
| срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке с |
| онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемов |
| у у котлић.</p> <p>»Их, болан!« привика момчадија, која то гледаше, дивећи се старцу. »Их, бола |
| ске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто момчадије врљикама; неки сељаци потегоше ножеве.{S} У н |
| данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све невеселији, па се за |
| -кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји да до |
| ајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, и написаше како је желела.</p> |
| ћу кнеже!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p |
| чисто тепајући јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу |
| ивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између конака и ове о |
| би се са ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лев |
| .{S} Пробудих се и најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о |
| ћу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не |
| е насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</p> <p>»Да ти видиш Топлицу Ми |
| и њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је д |
| љно, »биће да је цару жао да храни рибе морске девојкама из харема, па ће да проба да их храни |
| био један, саграђен сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од в |
| ада од руменог мрамора, коју су сафирни морски таласи тихо, чисто тепајући јој, запљускивали ка |
| оје су од великог дворца водиле к обали морској, између свака два поморанџина дрвета,стојало је |
| меног мрамора, и преко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху витокриле беле ут |
| ла у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Аг |
| рече Иконија сва усплахирена; погледа к мору, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко бож |
| Бертолдов ...{S} 1.20 </p> <p>Писма из Москве ...{S} 1.- </p> <p>Барјактар Бојана ... -.{S}40 |
| из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{S} То би та |
| ри, него је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено |
| ли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S |
| стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се ред |
| ан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијским ћили |
| ка, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни морски таласи тихо, чисто тепа |
| илима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по плавом морском огледалу, пов |
| ра, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху својом лепотом, пењући се под прозоре |
| ај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мраморне степене изађоше горе у пространи и дуги ходник |
| имо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморне водоскоке и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише |
| се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, не |
| На сваком трећем кораку удараше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Гос |
| оскоцима и напајане поточићима, који из мраморних чесама потицаху, беху прошаране шумицама од п |
| јику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На мраморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага и К |
| Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени су били дуги а |
| ви своју шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива иконе, запали три свећи |
| у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидно з |
| онија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади из ш |
| једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше |
| ло.{S} Био је висок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучицама румен м |
| пљем пробада зелену аждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, поди |
| ждају; Св. Јован у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од |
| ди цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?« |
| ко капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку подло |
| ударцима камџије стропошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренутака, |
| после обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да га у |
| како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> |
| {S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није д |
| о заходно, а посна посла у Св. Јована а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо вид |
| а, издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Сто |
| аг воде са извора, Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му |
| н-бег је чинио све што год је могао, да му мати буде задовољна.</p> <p>Свакога понедеоника дола |
| нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио |
| дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском даде једна ћелијца при земљ |
| } Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром водом расхл |
| песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као о |
| га горски вуци жива поједу.{S} Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за сед |
| тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »И |
| ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није |
| S} О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао г |
| исплака и умири.{S} Стојан јој рече да му исприча све како је било.{S} Иконија узе да прича св |
| /p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако |
| извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Ј |
| робере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нис |
| ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио. |
| адам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже |
| је: како је куми Богом и Св. Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан |
| чи, коју добро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу к |
| ра у Топлици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице |
| било: како је Гавран из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бол |
| амишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била по |
| цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад |
| е доста светини.{S} То би таман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треб |
| им; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиро |
| те жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добр |
| там опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало де |
| Кад већ стиже пред саму цркву, Иконија му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онд |
| Господ!«</p> <p>У самој ствари Иконија му је сваке Суботе обилазила његову живу гробницу и одн |
| Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се, до његове воље, виш |
| дравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опе |
| толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој |
| илазила његову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла |
| м изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако |
| арају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавр |
| о рамену <pb n="24" /> живо покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене на |
| беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув језик беше исплазио.{S} Ик |
| бок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чистог горског шљунка тихо ро |
| а, пружи према старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно |
| е Аденистан своме зету Ризван-бегу, кад му је кћер Мејриму за жену дао.{S} Ризван-бег се, као в |
| м отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Гавран је замоли, да му |
| оде помилуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одго |
| видно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког времена опет суну мало вина у уста |
| .{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни |
| га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати игуман дечански; |
| м четом и са још десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, по |
| освојио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{ |
| грубим својим прстима да развија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљ |
| ави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко н |
| ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости глодати !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не з |
| Хусејину мило беше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим |
| рвиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлем |
| рете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са уса |
| трепћући гледаше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, |
| репет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« зам |
| оже да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише |
| како је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, него одоше у олтар и каза |
| в мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му ру |
| о; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком |
| те да види шта ја данас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим |
| ија смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци |
| иско погнут приђе младом везиру, положи му на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натра |
| а, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри поклонио |
| златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, ни његова Дулбендара који му чал |
| ју придржава, ни његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном царским Муслимане поздарвља |
| цареву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију |
| водом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета је мој |
| од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бо |
| да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно |
| е преврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спре |
| .</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и рез |
| упознао.{S} Кад су се растајали, стари му калуђер рече: »Молим те, брате, кад будеш пролазио к |
| ме новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јова |
| ми Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на г |
| 0" /> <p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну усне |
| ј слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу С |
| икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе ик |
| длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео |
| дити и посадити као да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са си |
| а као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека |
| ера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перј |
| да не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама тући |
| ке, притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p |
| о, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како |
| е казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бе |
| ем, извијала висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова |
| да има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али |
| ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да |
| S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри ов |
| сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим га цар утврђује за Тимар-бега из |
| роношке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У |
| е, повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пр |
| се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не |
| а, положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јеча |
| ако је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, како је најпосле о |
| латом и бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило н |
| манет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега И |
| ох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, погледа м |
| бично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који с онога света ово |
| S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топлина.{S} И десни и |
| отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да |
| -бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож сељанка, а није него |
| се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од |
| проста и стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој го |
| ди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго |
| и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито, |
| ости за лепоте моје«, узела себи другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свек |
| ну.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахн |
| ошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв кострет |
| ста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све пр |
| ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је иг |
| ше сељаци.{S} У томе, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани г |
| астирског пожара.{S} Спасите ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да се нес |
| p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му кости |
| н и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена |
| »Е вредило је да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху дале |
| још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрч |
| рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свр |
| плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лон |
| Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако мо |
| молим суд да се уморим брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј |
| се граја, и кнез и Хусејин-ага имађаху муке да је утишају.</p> <p>»Знаш, ага«, рече кнез као д |
| се у земљу и поћута.{S} Цео збор ћуташе муком као да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по ист |
| град и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даљ |
| а уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и |
| ђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа. |
| уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... божји... |
| м гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну о |
| его га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па че |
| у вис своју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе ј |
| једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и вера |
| је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам |
| у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики го |
| ине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и поломи грање у шуми |
| S} Удари град и поломи грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох у пећину |
| ве крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она с |
| оји му чалму завија, и турбаном царским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што ј |
| а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и каурима!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево |
| м зеленим чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових |
| "69" /> једна мања чета шејика потомака Мухамедових, са великим зеленим чалмама.{S} Иза њих зас |
| "32" /> све слабије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни в |
| је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће |
| ње и прекора самој себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан да |
| о вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; |
| га дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и веран слу |
| и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и п |
| етно што говориш.{S} Женска глава треба мушке руке руке да је штити.{S} Миленково имање истина |
| дмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је мог |
| седмогодишше +++прибирање+++ и одвођење мушке +++деце+++ рајине, којим се војска турска и +++др |
| ором сазове све село и старо и младо, и мушко и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше |
| али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо предусретало је »стрину |
| ј, роде, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био |
| а цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта |
| везир желио да буде.{S} Али ту Иконија, на супрот и Хусејин-аги и свима мајсторима и свом селу |
| ленима и то усијаним камењем из потока, на коме је Иконију из прикривка гледао; да се онда као |
| им шарама у меканим и загаситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, п |
| е предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер румену доламу, п |
| а исплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер румену доламу, по долами троје токе сјајне, |
| уку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла крстове па их ок |
| осили су црвене шалваре, зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена ви |
| морна, мислиш, да <pb n="103" /> богме, на причешће које ћеш данас да примиш, па све се то поме |
| а поред једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бокал са црвеним шербетом; |
| Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито |
| а од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика, до колена од сухога злата |
| ихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очима показа на своје дете. |
| нуле главе, у главама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па |
| дигнутим; Св. Ђорђе у скрлетној долами, на белом коњу, витим копљем пробада зелену аждају; Св. |
| ака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој страни од црквених врата, седео је на земљи б |
| кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој имаовину своју остави, са сељанкама и старим и |
| ча Симо, који је ретко кад шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, промешкољи с |
| у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив |
| елу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу између оба ока амајлију са крупним једним смара |
| с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписа |
| > <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а зверад ће му ко |
| и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прсима је носио златне токе; иза <pb n="70" /> свиле |
| ут сад после двадесет и шест година.{S} На сваком трећем кораку удараше челом о мраморни патос, |
| вади једно парче врло танког платна.{S} На једном крају то парче беше опточено шареним везом, у |
| да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом брадом до <pb n=" |
| марагдима и рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен танком белом ча |
| еваху, како је слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, које су од великог дворца в |
| њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше сад мирн |
| рину Иконију с љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила бол |
| леног листа са сребрнастом поставом.{S} На једно двеста корачаји од конака, пружала се обалом о |
| ну целој свити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-аг |
| ом калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица народа поче да се диже пе |
| зелену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаћене шлемове са белим ниским турба |
| не дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачица |
| ка црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога, који је један и исти и Мусломанима и кау |
| стојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна |
| су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска врата |
| ке сјајне, једне вите а друге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у г |
| шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече ј |
| ћу те и јутром и вечером благосиљати, а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никод |
| кристални бокал са црвеним шербетом; а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног сто |
| ука тесно прикопчани златним пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од свил |
| тојало је привезано златним ланчићима а на сребрним пречагама стотине папагаја шаренога перја, |
| рог потока, под одблеском руменога неба на западу, својим млечним лицем, својим безазленим погл |
| т за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то |
| инима искићени.{S} Коњушари, све по два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у црвену чо |
| апагаја, са два шарена крила папагајева на сниском турбану, а у руци са шареном штаком са прапо |
| Изгруваше га, и крвава у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стој |
| } Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу с |
| шала љубав и побожни страх, претисну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и оп |
| онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла; испод те |
| } Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p> <p>Међу тим су Турци једним ударом б |
| .{S} Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари |
| али, да никоме није лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву |
| милине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.< |
| а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде- |
| а овој великој радости!« а очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече |
| измоли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто цркви |
| о са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајк |
| о Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше Иконија.</ |
| са сребрним гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупни |
| <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била |
| е воде у корито од белог камена сланика на коме се још познају главе од римских војника.{S} Мож |
| местила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита евангеље, кад се износи с |
| играти!«</p> <p>Султанија није разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да |
| ру умио.</p> <p>Иконија је била довезла на волујским колима старога чича Симу.{S} С њоме је дош |
| оследњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> |
| <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ па |
| дифу и с црвеном ружом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног ст |
| тва.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мири |
| ин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распи |
| орка туга свом горчином својом окренула на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека |
| S} Иконија је готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, |
| рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би лепо било, да на ово |
| есет коњаника, и са царским бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу ј |
| са златним первазом и златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага ј |
| оврх зелених шалвара, са златним токама на прсима, са белим сарколима са златним первазом и зла |
| дана приступише јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи |
| ладоме везиру, и стаде као кип с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој до |
| Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учин |
| <pb n="53" /> <p>Међу дивним дворовима на Боспору, има - један који се зове:{S} Аденистан.</p> |
| , и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </div> <pb n="63" /> <div type="chapter |
| тани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и |
| ; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо угодницу |
| њу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се |
| о може бити да ћеш ти јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велик |
| зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади је |
| га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к ст |
| оведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојак |
| сала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару, з |
| ни страх, претисну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{ |
| ена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којим |
| па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све |
| p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламама поврх зелених шалвара, с |
| аз застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног п |
| турски.{S} Просу турску бујицу прекора на црног Арапина, куцну га буздованом и два и три пута |
| се строгим постом спремила да се сутра на великој летургији причести, па које од узбуђености, |
| липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико ч |
| ише нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манастира, док |
| а оно се <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони |
| и виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У |
| у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњц |
| ве то жешћим ударцима камџије стропошта на земљу као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколик |
| дија навали с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе прич |
| момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове сневала, тога дана чула да ће да ј |
| е и за један тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Н |
| о опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу махови |
| жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге с |
| га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечеро |
| ворим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не м |
| ећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостим |
| е дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p |
| те па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто скаменила.{S} Т |
| д, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепави |
| b n="30" /> се с Турцима.{S} Али је сад на сабору мало ко имао секиру а још мање косу.{S} Турци |
| ећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а |
| мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би робињице донеле велику једну с |
| И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Старац са учтивошћу правог Турчина, даде |
| азговора, вели, ако хоћете да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p> <p>»А шт |
| јкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није сме |
| чи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше јој и |
| уком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она |
| гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног |
| даде да темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких р |
| и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између султаније и Иконије и спусти пред султа |
| о је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, з |
| ихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме |
| Он разастре своје поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онда узе |
| , да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ов |
| а као завирим у цркву и лепо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чис |
| ="71" /> млади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетк |
| »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу |
| помоли се Богу да јој помогне.{S} Изађе на двор и виде да је близу свитање.{S} Узе у торбицу је |
| , да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће |
| p> <p>Али се Иконија снебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гл |
| ло, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаш |
| жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свога перз |
| свршило кад Иконија са малим Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив вос |
| али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопошт |
| <p>Гавран се с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полагано доми |
| усејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силава нешто у зе |
| рукама загрле.</p> <p>Кад Иконија стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од |
| ало у тај лепи сан, који даће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нек |
| о поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше д |
| ући,</p> <p>Око црквене порте некада је на све четири стране био град са четири куле на четири |
| то, у место једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето |
| {S} Држи левом руком икону прислонив је на прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкро |
| кроз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било |
| Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, јуначан Јаничар а пу |
| лику једну сребрну синију, наместиле је на осмоугли столац од седефа пред султанијом и Иконијом |
| идела у Кајиру где су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове |
| го се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} Или |
| угој страни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне |
| аће Бог да је на добро као и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хо |
| оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а на |
| о над дугачком једном листином, коју је на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке |
| толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, |
| ли Ива сеђаше између деда и мајке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} Иконији је са |
| ј кући, седела је иза шимширове решетке на прозору једна постара српска сељанка и једна још мла |
| p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} |
| не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни |
| ом, гледајући преда се и склопивши руке на појасе.</p> <p>Дворкиње се разместише у гомилице дуж |
| ханџаре за црвеним силавима, дуге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> |
| е очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа брада, долама бела |
| <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз решетку дол |
| и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навалише да се у |
| о златно исписано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Хр |
| д прозором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и |
| е четири стране био град са четири куле на четири краја, и једном главном и највишом на средини |
| ода поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и дево |
| ше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. < |
| да гледа свете слике, што беху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се |
| и мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гавранове да |
| ојој жив био, где си?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође |
| му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве испл |
| хладне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и до |
| који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Кизлар-ага от |
| д великих молитава три пут пред јутрење на том извору умио.</p> <p>Иконија је била довезла на в |
| Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, |
| ци са шареном штаком са прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзо |
| тепајући јој, запљускивали кад је море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грува |
| каранфила пошкропише ћилимове и засторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би права за |
| гусари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о Јеруса |
| лов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији да |
| ке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није |
| већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испише: како је црква об |
| ј свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, |
| цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног драгог камења гледати није дала, нег |
| а у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко |
| свечаностима и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини чу |
| под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине боје; погледам горе, а |
| нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас |
| ано и врло смишљено прекрсти, издиже се на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листин |
| бамрла, чу вику свога детета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n="31" |
| Тек је било подне превалило и весеље се на све стране најлепше загрејало, кад се од једаред кол |
| >Кизлар-ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с |
| Шекер-кадуна и Хусејин-ага довезоше се на везировом кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На |
| /p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, обриса се једним бе |
| ве покривено љускама од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности <pb n="79" /> у там |
| <pb n="40" /> испод појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах |
| у св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад се диг |
| инима, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.< |
| Народ се развесели.</p> <p>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p> <p> |
| за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S |
| села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицама по шест, годинама најстаријих |
| <p>Већ у очи самог празника искупило се на пољани испред манастира пуно народа из близа и из да |
| клик од народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан |
| познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, почела сам да слутим.{S} Сад с |
| а смрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам вођа турски.{S} Просу турску бујицу прекора |
| едног у годинама, са три црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу |
| а псима.</p> <p>У том изађе из шумарице на чистину сељанка једна, повисока, танкострука, смеђе |
| испод дугих трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла |
| и, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> <p>У том долете на коњу сам во |
| заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Уд |
| слони чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше |
| кроз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучицама румен младићскога здравља; испод густих п |
| , да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се |
| ленкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од |
| реко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тајни договор шта да раде.{S} Мишљаху да пошљу брзох |
| </p> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, кој |
| етом да јој каже.</p> <p>У порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекош |
| но и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укоч |
| гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним црним зени |
| ица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде к |
| ским бурунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Икон |
| а је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема свој |
| ао незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји |
| белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве ба |
| исано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастилом: за Христа благовј |
| а и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини чуда причаху, |
| м дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до |
| погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија |
| у мислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> <p> |
| м право као пред божијим судом, а да би на страшноме суду мање казивати имао.{S} Зна село како |
| на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, <pb n="71" /> млади |
| гачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу |
| колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по ј |
| време да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о |
| аједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руко |
| кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита в |
| алеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас к |
| дост да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет |
| <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором устајала.{S} Много пута |
| овим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би звера |
| лас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, и крвав |
| ре и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p |
| и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</ |
| а неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Атонској и који су се хвалили и Иконији |
| репа, а она двојица поред њега забацили на рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њих корачаху сло |
| ге и бегови, ако сте царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са св |
| ђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« |
| задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала св |
| угога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, |
| а за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти ми |
| је је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и ос |
| рна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година как |
| цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> |
| ка бденија.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био |
| је, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кне |
| авалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пус |
| И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да цар |
| ла једна од оних девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. Јована узгред запленише.{S} |
| осим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно парче од |
| нице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S |
| па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар! |
| јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој |
| о је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже |
| ш за видела, Иконија удари преким путем на поток Липовицу.</p> <pb n="16" /> <p>Поток је био по |
| стма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим гласом, али <pb n="32" |
| ло, обрну се према мени и показа штаком на једно место маховином покривено.{S} Па онда додирну |
| горског шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира тихом једном зеленом кос |
| улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Х |
| огрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним |
| стребовим у челенци и са сребрном тицом на штапу који је у руци држао.</p> <p>Иконија се јутрос |
| тири краја, и једном главном и највишом на средини западнога зида, кроз коју се улазило у манас |
| цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часов |
| топличку долину, има једна мала заравањ на којој је стајао и појао малени стародревни манастир |
| умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде з |
| нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упоз |
| Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... кап во |
| вету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам |
| о ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, |
| али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, пос |
| је на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па |
| чно да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> <p>Свакога петка п |
| наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој по |
| се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској треба да се покоримо.{S} |
| тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си по |
| та а тако и дизгини, са којих је висило на свакој страни по дванајест кита од дробног бисера и |
| ако засташе лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} Султанија опет <pb n="88" /> својим |
| реким путем.{S} Мислила сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{ |
| ц тихо, па погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И |
| зван руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе ру |
| тихо, благо, готово смерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као д |
| !« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све бил |
| у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки узда |
| дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе |
| онија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се што је то све било па прошло. |
| би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди о |
| готово смерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаш |
| {S} Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрв |
| у!«</p> <p>Раздера се вођ турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десеторица доле, па право |
| тицама са кукастим широким кљуном, што на тачкама и сребрним пречагама међу свака два поморанџ |
| на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извад |
| ц што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирима замерио, те су |
| ала висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху |
| о како је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у се |
| у на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« |
| /> <p>Сутра дан, спремајући се да пођу на јутрење, Иконија исприча својој Макрени шта је снева |
| подизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој сам мојој стрини, свакој сн |
| наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш |
| право све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим!«</p> <p>Гавран заиска још је |
| груди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапљеним чељустима, раширеним уздрктали |
| бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла |
| и водом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он |
| рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год си ми помињала завет |
| оли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као робињице.{S} Лакнуће ми да |
| искупило пред судницом.</p> <p>У зачељу на једној клупици, посадио се био харамбаша Стојан са к |
| коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломаз |
| ш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{ |
| о погнут приђе младом везиру, положи му на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке |
| ошке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У том |
| но бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме |
| а име Марица.{S} Као робињицу заплењену на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде ј |
| се тресаше као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</ |
| ан од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо |
| и са дугачким ресама од срме, држали су на широким прсима Јабучиловим једну велику звезду од ру |
| изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погле |
| су иконе исписали са свим онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p>И ако је Хусе |
| у лицу дигоше га на руке, да га изнесу на чистину.</p> <p>Харамбаша Стојан скочи, те са својим |
| , обује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се гра |
| ћени плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве дола |
| двери у цркви, и видех златну лествицу на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> < |
| {S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми дође старац с великом белом |
| а је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи |
| ао жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијском хату јабучасте боје, јах |
| памети.{S} Једнога дана случајно ударих на поток Липавицу, и видех Иконију како с још неким жен |
| епадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још јед |
| потрудим да бар старост своју проведеш на миру и без бриге поред мене.{S} Ако мислиш, да ћеш б |
| ву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми ј |
| није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бајазит дао своју царску реч раји да ј |
| по глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>На једној косини копаоника, која се спушта у топличку д |
| head>ИКОНИЈА, ВЕЗИРОВА МАЈКА.</head> <p>На једном пропланку са сочном зеленом травом, пасло је |
| ече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Кизлар-ага уведе унутра једног |
| са свитом својом у џамију прође.</p> <p>На горњем спрату у једној двокатној кући, седела је иза |
| кајику из Стамбола у Аденистан.</p> <p>На мраморноме бајиру дочекали су их везиров Кизлар-ага |
| грма беше пробила зелену рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; |
| !« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има камена пл |
| ла сам да стигнемо на вечерњу«.</p> <p>»На вечерњи је био Гавран Ракетић.{S} Молио ме је да ти |
| а у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не б |
| кале, а већ око поноћи млада женскадија навали с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цр |
| ежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{S} Изгруваше га, |
| дне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко. |
| д суседних села и друге главне људе.{S} Навалише и игуман и калуђери и сви гости на Иконију да |
| е на под, а змије све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султан |
| из гомиле. </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је к |
| бун, покрхаше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала |
| > <p>Иконија се јутрос упорно противила наваљивањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом |
| де на колена, сави руке на прса а главу нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, |
| ете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској треба да се покоримо.{S} Није ме |
| дрављали персијским стиховима, арапским наводима из корана и турским пословицама.{S} О самом ве |
| задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више страна да каже |
| сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју браду руком, понављ |
| илавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" /> первазима од зибелина.{S} Иза |
| ополом, обриса се једним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђиваше опу |
| па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном |
| а се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} О |
| ове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу |
| ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мариновићеву награду за 1891. год.</p> <milestone unit="-" /> <p>ЦЕН |
| S} Народ као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто ни |
| седео је на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: |
| подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником извршила.</p> <milestone unit="*" /> <p |
| ћете да вам глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у |
| виле се високе тополе, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрним рукама загрле.< |
| црном грубом камилавком, прегнуо се био над дугачком једном листином, коју је на столу развио б |
| </p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по |
| {S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу предам |
| ици мени сињој!{S} А моји снови, а моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се горка |
| ском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве једна л |
| } Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са крилом јастребовим у челенци и са |
| Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорника папагаја, са два шарена крила папагајева на |
| краћим и тежим дахатом.{S} Груди јој се надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја |
| има су се јунак зумбул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из девојачког ока.</p> <p>К |
| ме се низови од белог и руменог мрамора надметаху својом лепотом, пењући се под прозоре затворе |
| на носила је једну шареницу, у којој се надметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику |
| једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју руку, посоли га и пружи те јој га |
| и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се бли |
| {S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> <p>»Право је« викну Гавран; »само вас молим з |
| три главу и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и |
| м суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се стиша и суд узе да суди |
| о што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n |
| p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, да те поред себе имам, и да се потрудим да бар с |
| растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жен |
| од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа |
| турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска |
| ма!«</p> <p>»Хвалим те боже!{S} Ево сад нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први |
| е речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клупиц |
| ча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Поч |
| з цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапезарији.</p> <p>Отац Никодије, омален, |
| милуј!{S} Господе помилуј!« а кад му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори н |
| их шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним доламам |
| остојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, пр |
| </p> <p>Најближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се збил |
| ар, у жутим мествама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свог |
| не решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим једна гомила кадија, хоџа и улема, са бели |
| му, па нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног старца Србина калуђера и с њиме се доб |
| в воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светом |
| Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога дана кад јој цар |
| >Узе Иву за руку и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, |
| рна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> |
| ађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, обриса се једним белим убрусом, наву |
| ++државна+++ ***служба ***снабдевала ***најбољом крвљу ***хришћанском.</note> </div> </back> </ |
| кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и |
| м опростила се с овим светом у тренутку највеће своје славе Иконија, везирова мајка!</p> </div> |
| иже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопоштовањем удараше темена младоме везиру |
| ло мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко |
| њи каквој пољубе.</p> <p>После се народ највише савијаше око старог једног богаља, који сав сед |
| астирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељану двојни |
| уле на четири краја, и једном главном и највишом на средини западнога зида, кроз коју се улазил |
| таше, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско погнут приђе младом везиру, |
| , чим угледам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с |
| вања, играња и опсенарских престава.{S} Најживље је Иконија запамтила прво вече и често би о ње |
| ља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред |
| дне превалило и весеље се на све стране најлепше загрејало, кад се од једаред кола раскидоше; у |
| {S} Али тек Мејрима, коју је Султан као најлепше и најбистрије своје дете мазио, једнога дана к |
| соко дворско достојанство свагда давало најлепшем међу младим јунацима турске војске.{S} И сви |
| је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сасвим близу обале морс |
| својих ћошака растурених по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S} У |
| ка му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учит |
| а смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу имала, дв |
| високог раста.</p> <p>Како је и где је најмлађа кћи царева видела младог Силиктара, то само он |
| сер, који му је султан Мехемед у својој најмлађој сестри поклонио био.</p> <p>Дугачки редови од |
| ом, која дркташе извади сребрн грош.{S} Најпосле га дохвати, стегну и баци га јуначки своме уну |
| овици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попретио да ће га запамтити. _ |
| косници више извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без махне?{S} Главно је |
| да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу |
| ијано камење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однел |
| после још који корак даље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу међу шапе, ш |
| Миленка Хајдука, кога Бог да прости!« И најпосле морадоше јој попустити, и написаше како је жел |
| иво да виде хоће ли мали свирац крочити најпосле још који корак даље.{S} Али им се најпосле дос |
| су је гусари који је на мору заробише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о |
| како ју је на потоку Липовици пречекао, најпре је лепо молио, а најпосле у великој срдњи попрет |
| ван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone |
| ош неке индијске мирисе и покадише њима најпре султанију па Иконију и прођоше после по редовима |
| када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друг |
| м био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слуша |
| Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним камењем из поток |
| >Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, |
| а далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је дао да доживи |
| се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији кнез седи старац Јанко из села Јабуке, коме |
| троножним столичицама по шест, годинама најстаријих домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у гус |
| а суди.</p> <p>У брзо се свих дванајест најстаријих домаћина сложише да за овако страшну кривиц |
| »има ред и има адет у царевој земљи.{S} Најтеже је раји и до срца је боли, кад цар сваке седме |
| њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те |
| речи мога покојника!</p> <p>Калуђер се накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p> |
| извијала висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова ко |
| S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком својим, корачаше усталасаним кроком, |
| мнајест година, све то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све |
| ко ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна сел |
| ери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно ш |
| м очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад с |
| каквој другој работи царској, казујте, нам, ми смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се |
| рче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из |
| око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође човек и рече: спалише Турци Св. Јована у |
| враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног старц |
| : »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, по |
| царској раји дошли на весеље, добро сте нам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао |
| говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скаменило, а и шта ће срце робињицама |
| .{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечански: ето Арбанаса на манастар!{S} Лом |
| шта ће срце робињицама?!{S} А данас си нам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе лед око њ |
| ју сиротињу.{S} Ако икако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац |
| ако је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се |
| Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија ус |
| гоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразија |
| ш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« ре |
| сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се |
| ам дошли, и послужићемо вас са свим што нам је Бог дао а са радосним срцем, како и треба да слу |
| етог патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости |
| вером у источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам о |
| т нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме |
| а је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то |
| ауркињама!«</p> <p>»Вољан си, аго, да с нама шалу збијаш!{S} А ко зна?{S} Свашта може да буде у |
| о дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове з |
| ој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном поодавна |
| пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да д |
| , која одваја женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шап |
| ице донеле велику једну сребрну синију, наместиле је на осмоугли столац од седефа пред султаниј |
| Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњаве под једном дивљом к |
| стином, коју је на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожно |
| -ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави |
| унова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду великих кавезова са птицама свакојаким |
| лапи!{S} Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зве |
| ...«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта си намислила!« прекиде је Хусејин! »Хајде да се полази; да |
| освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен о |
| вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са свода <p |
| е, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јаса |
| ца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче.</p> |
| Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под уда |
| укав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохват |
| врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрч |
| је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се |
| ху.{S} Мали Иво из све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше п |
| ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> <p>Узе Иву за руку и потрча цркви.</ |
| а, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И мушко и женско, и старо и младо |
| ишем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се тамо г |
| латом извезене; испод таванице, свуда у наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијански мајст |
| ђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружаних онако као што су Јаничари, само што им висок |
| био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио |
| уђер подиже главу, скиде полагано тешке наочари, протрља очи па проговори :</p> <p>«А ене! одку |
| Цветне баште попрскиване водоскоцима и напајане поточићима, који из мраморних чесама потицаху, |
| саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда берат, којим |
| богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави п |
| у га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе |
| му!«</p> <p>А Агапија устане, умије се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и |
| , Гавран је замоли, да му га дода да се напије.{S} Кад се добро напи, лакну му и разведри се, и |
| о грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та |
| поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па п |
| > <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСК |
| ИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ XVII.{S} ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic |
| !« И најпосле морадоше јој попустити, и написаше како је желела.</p> <p>Село посла људе своје у |
| тресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленском и свима другим |
| у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а у који ћ |
| и га је бистром водом расхладио и вином напојио, и који му је проговорио само ове неколике речи |
| би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом!« </p> <pb n="20" |
| и и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гав |
| шербет-девојке прискочише играчицама и напојише их.</p> <p>Султанија даде запитати Иконију: ка |
| Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као |
| чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече слободно:</p> <p>»Ево Иконије Миленкове!{ |
| Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са два три сељака своја с муком отвараше пут к |
| други гвоздене топузе.</p> <p>Испадоше напред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху |
| неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити речи прозборити. </p> <pb n="28" /> <p>Али |
| запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p> |
| дечака, са шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода.</p> <p>Око |
| оју камилавку пуну змија, али с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало к |
| добро, ево ћу да ти сазидам конак тамо, напунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје ха |
| образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, дете мој |
| уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је |
| га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гут |
| са њених баштина прибирали.{S} Патријар нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и пос |
| а је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском даде једна ћел |
| конак тамо, напунићу га сваком згодом, наредићу да ти се из моје хазне издаје што год ти и кол |
| у, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за моју душ |
| и су неку перзијску песму: како је ружа нарицала за. славујем, коме је срце од силног прижељкив |
| па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за својим дететом, док је снага не изда и сузе |
| се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развесели.</p> <p>Али нико се на томе сабору н |
| зненадни вихар ветар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зид |
| ва црквена и из конака манастирског.{S} Народ закука иза гласа и поче да бега на све стране.</p |
| ајеча јадник Гавран гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: » |
| е се развило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледат |
| лић!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Оде народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком |
| дати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао једва |
| Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, |
| светињи каквој пољубе.</p> <p>После се народ највише савијаше око старог једног богаља, који с |
| лице, са Ситнице и са Ибра, и искупи се народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш |
| а њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и |
| исповедио и приступио.{S} Док се други народ причешћивао, дотле се у једном куту цркве црни Га |
| разгања мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb n="107" /> по |
| своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру |
| у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па ру |
| да пред сам свршетак узеше причешћивати народ.{S} Прво причестише Иконију, па онда редом ко се |
| вањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи к |
| свећу боље среће и босиљак мира у твој народ.«</p> <p>Пред саму цркву Иконија остави своју шар |
| кодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по кој |
| ез као да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му га мати |
| нешто.{S} На многим местима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани за |
| е нити је заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из |
| јке, Иконије!«</p> <p>Диже се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а како с |
| о једно добро и светло име докле је год народа српског.{S} И треба тако.{S} А сад браћо у здрав |
| и потрча цркви.</p> <p>Најближе гомиле народа, на које наиђе беху усплахирене, али нико не зна |
| хајдука!?«</p> <p>Из преплашене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде |
| вараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа.</p> <p>Игуман дечански, у широкој црној мантији |
| пило се на пољани испред манастира пуно народа из близа и из далека, Болеснике оставише да прен |
| кама; неки сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљал |
| } Него се брзо прибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и буните, те |
| кавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на нев |
| децо моја, христољубиви и благочестиви народе!{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову ут |
| дајте браћо!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па |
| да; ми сељаци који то знамо, кријемо ту народну тајну; али бадава крити, да је само видиш одмах |
| опишем какво је велико добро овим своме народу учинила.{S} Није само запалила свећу да јој за њ |
| еко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је |
| онској и који су се хвалили и Иконији и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на ц |
| сина да га упутиш како да служи Богу и народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио |
| дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог |
| петнајест година како се његово име по народу са славом а међу Турцима са стравом проносило.{S |
| ворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорника папагаја, са |
| {S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, толико је од то |
| кав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њен |
| везеног рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју као рибицу која се праћака, и узјаха свога коња |
| овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска глава, а |
| ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо |
| уби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка |
| и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Б |
| олико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукави |
| раг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те |
| апалила буктињу да разгања мрак који је нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се |
| ху, која ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалим |
| ошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаш |
| пицу поред чича Симе; »Шта ћеш?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, ал |
| ене дворанке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} |
| нила и вином појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџија, царевих одметника, бране.{S} |
| о се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и кад се тугује, све као моба.{ |
| гуслари стану казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p |
| ис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија ни |
| им да је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весел |
| ја се мишљах: еј, Боже, тако је то и у нас било док имадосмо своје цареве!{S} Да ти мој ага чу |
| о. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо |
| прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса лежаху поред ње |
| м брадом до <pb n="40" /> испод појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледа |
| ији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} |
| ајближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} Уст |
| амо несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра се тек кад Хусејин вихн |
| не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и рече полагано сама себи:</p> <p>»Баш хвала |
| а стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, молим те |
| посипљу пут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали |
| е шта Иконија рече, султанија се слатко насмеја.{S} У томе дервиш зазвижда и голуб за голубом п |
| р турскога цара!«</p> <p>Ризван се мало насмеја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S |
| овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насмеја.</p> <p>»Слободно ми се смеј царев везиру!{S} И |
| а нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по гла |
| водом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, Боже! шта ли би моји с |
| Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад |
| дство?{S} Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем! |
| танији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала него се баш била |
| е и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У харему дочекале би |
| огу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гору пред светим иконама.</p> < |
| харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би |
| } 1.60</p> <p>Смиља ...{S} 1.50 </p> <p>Насрадин Оџа ...{S} 1.50 </p> <p>Разбибрига велика, илу |
| рећни народ и да га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића |
| а те не сметох у каквом светом послу?!« настави она гласом у коме трепташе некакав чудан израз |
| наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} |
| чеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите?« настави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} |
| и од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замишљена.</ |
| S} Спасите ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Д |
| сторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би права забава, у којој би свагда било певањ |
| о ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће самоуцима цркве царске да остану |
| ма и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} Прво Господу Богу, |
| м чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства, аге од Дивана и од царској Са |
| </p> <p>Иконија се пробуди и устаде.{S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и |
| е виле су се ситним и блиставим шљунком насуте стазе кроз широке цветне леје, начичкане лалетим |
| И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у Пр |
| пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ ле |
| нде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве једна лепа стара липа и клупа испод |
| едан се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: |
| па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Иконији прозбори |
| авран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше чисто ск |
| иле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена но |
| Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг у моју младост и у срећно доба, кад је црква Св. |
| но ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекрштеним рук |
| ну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настави Гавран у |
| доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи попа да ми гроб прелије и прекади и да ми га о зад |
| воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе |
| ог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У добри час, верна |
| вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заустави.{S} З |
| из »Четрдесет везира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Икон |
| рву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и копљем да пог |
| а, упознаћу га с титлама и скратницима, научићу га да поји тропаре и кондаке свецима, а ако га |
| огу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлама и скратницима |
| као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па м |
| ину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је стари Јаничар добар. »Бо |
| Ја те жедна напојити могу, ја те гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не мог |
| неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</p> <p |
| ачког Лежимир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријат |
| анас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n="19" /> |
| n="85" /> једну змију, пресече је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се |
| хвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму |
| природни цвет, него јоргованови цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« ре |
| м насуте стазе кроз широке цветне леје, начичкане лалетима, зумбулима и криновима у пролеће, а |
| елим турбанима, носећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведоше дванајест доратастих х |
| од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабље димискије.{S} Било их је стр |
| гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш везир!«</p> <p>Иконија наслони чело на решетку, па |
| ете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још |
| баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!«</p> <milestone unit="*" |
| амтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p |
| рање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром потоку нег |
| у Србину: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и краља Мил |
| еран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и |
| уо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да |
| с! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац |
| ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама |
| е Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, |
| д како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} С |
| е ктиторке овог светог храма, у здравље наше добре, сиротињске мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се |
| опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у име ц |
| јо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његов |
| епо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух |
| рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па не |
| м се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А |
| Богом.{S} У име наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име сирот |
| ам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије |
| м стреоницама о плећима.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом |
| ем, како и треба да служимо верне слуге нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој |
| рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му г |
| чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати |
| везиру, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и распи |
| > <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му, »има једна млада удовица тобож с |
| оје цареве!{S} Да ти мој ага чујеш, кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас било!{ |
| мислим, вратим у цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Б |
| далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо цркву божју, и видесмо у |
| Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињски |
| овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му р |
| о би ?{S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, т |
| оли, кад цар сваке седме године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-огла |
| народе!{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после |
| з све снаге врискаше: »Нано, нано моја! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчино |
| упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} |
| и кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} |
| лицу.{S} А срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин |
| д своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи наша |
| маћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жу |
| на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, |
| рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седне |
| ече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри ли |
| брзом смрћу, јер муке које ме стегоше, не могу да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду |
| ље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било да му се у |
| оме Јовану, да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се |
| в радостан и весео.</p> <p>»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи |
| </p> <p>Калуђер се нешто био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем спреми грло, скиде ками |
| па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турцима!«</p> <p>Један га Турчин дохвати десн |
| бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило |
| нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми црним канџама срц |
| овара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друг |
| ружи према старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно па н |
| вај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве |
| јан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да |
| то тако воља божја била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти неће |
| лујину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог детету што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена |
| ш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти каже: не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач на |
| она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да |
| ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јес |
| ече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</ |
| а удари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње. |
| ста и златним прахом посута лептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога дев |
| ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је т |
| ше из овога краја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротињ |
| порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p> |
| уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јована за јемце, али ми |
| силом својих очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свог |
| око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини д |
| се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Икон |
| ар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја |
| има, који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље |
| шу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала д |
| дам Арапина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом к |
| ало, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина н |
| јеш?{S} Да л’ да газим поток, ил’ да га не газим?!« рече Иконија, поћута мало, насмеја се и реч |
| а старог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак из Јед |
| и без бриге као бубрег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени |
| арицати за својим дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, б |
| Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заб |
| лаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором о |
| и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раз |
| у према игуману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се |
| ком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улице, који се ч |
| </p> <p>»Прво и прво све ми се чини, да не може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на |
| ко не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрд |
| да га видох!«</p> <p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу |
| да развија, руке му задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско по |
| да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Ник |
| о често побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље н |
| сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али |
| ила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се уд |
| воју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да не треба да те боли, јер биће да сва моја сетност долаз |
| а није велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је |
| их икона, пред којима се кандила никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је о |
| сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не мога |
| еки сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојаг |
| ћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, |
| моранџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зре |
| .</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити, онда четири робињице диго |
| а женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детет |
| м папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Вик |
| а на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила |
| S} Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити речи прозборити. </p> |
| ац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, |
| ам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га ви |
| ј прича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> <pb n="91" /> <div type |
| записао у својој књизи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јаха |
| еби добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче ш |
| р-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призо |
| имање истина није велико, али чича Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немо |
| да ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша к |
| и женско, пред судницу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га |
| то рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо |
| ео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија |
| игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, |
| ом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после |
| ари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с о |
| ече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с м |
| вога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, ср |
| да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена једно добро дете и прав |
| новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тренут св |
| ре него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и |
| ивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше |
| ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала |
| дну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она седе не проговарајући ни речи, него само гледаше непомично у |
| раћо!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се гол |
| поуздано стари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал |
| им дететом, док је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је |
| псекох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерам |
| ено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испро |
| чију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да са |
| " /> како гази поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч. |
| ад се ево пометем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него |
| у од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесн |
| зубма; »ај, да га знам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас |
| једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као д |
| окажем везира, да га добро видиш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« рече Хусе |
| >»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да п |
| на је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих памећу !{S} Вр |
| бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека ста |
| гла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој је ста |
| а Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џадом, па и |
| ам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не надам може ме Аранђео крилима куцнути да му душу пре |
| уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е ч |
| : »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре |
| Иве и другога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, св |
| коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једн |
| ао уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не мог |
| ја.</p> <p>»Прости ме ако кажем, што се не ваља.{S} Стара сам, бога ми, године су!{S} Сви сте м |
| !« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија |
| ђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом послу?!« настави она гласом у |
| н из гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му ус |
| нас састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да видиш младу султан |
| И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи |
| ти и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Б |
| <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене на |
| S} И сад јој се чинило, да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећин |
| не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако |
| ели и кад се тугује, све као моба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, |
| ир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо т |
| није.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све |
| е шта је и како је било, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, него одоше у о |
| само са Шекер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста с |
| као да се скаменила, и гледаше право и не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам |
| ама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!«</p> <p>»Видим!« рече јој Ризван; видим, жуди |
| гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, |
| ми добра чините и ти и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Ал |
| ваку реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек у д |
| саграђен сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог харем |
| аше у свога унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако! |
| тку.{S} Не могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ њ |
| с обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па |
| овах земље, и виноград и забран.{S} Али не зна село чијом муком то би.{S} Ваља да вам испричам |
| S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку растрез |
| јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> <p>Кад већ изађош |
| кој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим н |
| звах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла |
| озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} И што год има у мене женске родбине, све |
| је стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Цар је њи |
| и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћеш замерити <pb n="14" /> што ћу да те као уз гусле |
| арева рука срце ишчупа!«</p> <p>»Али ти не знаш да је умрла!{S} Добри мој Лала, ево сад царевом |
| о ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>»Хвала ти, цареви везире!« рече Икон |
| не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску реч, раја је верма, и не дамо да се га |
| неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као |
| могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »ос |
| срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутур |
| ајазит дао своју царску реч раји да јој не дира у цркве и манастире.{S} Ако ти не вермаш царску |
| ила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда з |
| p>»Баш му, аго, молим те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми та |
| и најпре рекох себи : »море, шта човек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам |
| векру пута кроз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше |
| смањује а у исто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец |
| да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb n="99" /> |
| лествицу на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с пам |
| е аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш ка |
| с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три к |
| ше заједно и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепш |
| у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глав |
| не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Тако је Ризван-бег постао зет царев, вез |
| света је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>» |
| аш ли нас што?« упиташе је.</p> <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" |
| а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чин |
| ветоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, за |
| о јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху с |
| час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се разв |
| } Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да пробере |
| бро беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија |
| реви везире!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »сине!« — |
| унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузећи четвороношке уђе у цркву, пр |
| да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а пос |
| зобљу, промумла некакве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом |
| опет, промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња удари |
| а које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија вид |
| очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког |
| а у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?« |
| што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насвира.</p> <p>Два велика чобанска пса |
| да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам |
| о је очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У порти седоше |
| тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> |
| промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> <p>Млади се везир |
| /> <p>«Био би ти царев везир и кад цар не би хтео, јер то тако стоји у твојој звезди записано! |
| боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није р |
| а је мука и мајсторија, али то се у нас не би звало да је игра.{S} У нас је, и кад се весели и |
| ем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир!« </p> <pb n="56" /> <p>«Био би т |
| роти Ризван-бега толико слушала, да већ не може срећна бити, ако јој га султан не поклони.{S} Т |
| једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се см |
| оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се |
| нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се на једну клу |
| м!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси |
| Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклон |
| о, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада по |
| о да се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помо |
| умре и мољаше се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет |
| и позледише многоме срцу ране, које још не беху зарасле.{S} Кукњава и тужно запевање пронесоше |
| м.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих на |
| им лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Леж |
| чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никод |
| жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох ли ти да ћу ти живој срце ишчупати?« Поочиме д |
| конија нагло прихвати за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису чиста пос |
| дигне, али јој на ухо полагано шапну: »Не рекох ли ти, да ћу ти живој срце ишчупати?«</p> <p>И |
| н, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег ша |
| бе лепо да пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да п |
| одати !« рече једна комшијница.</p> <p>»Не знамо ми то!« прихвати чича. »Пре ће бити да му се с |
| п с рукама на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене с |
| сурово оца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше Иконија.</p> <p>»Народе не да |
| а, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, снахо!{S} Не ваља се светити јер Бог ј |
| и смо вазда цару покорна раја!«</p> <p>»Не бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и |
| а да живиш као везирова мајка!«</p> <p>»Не треба да се трошиш толико«, прихвати благо Иконија; |
| а била.{S} Ето, ви’ш, не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се |
| ан; видим, жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за |
| , за младости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори Иконија.</p> <p>»Долаз |
| бистрог потока, под одблеском руменога неба на западу, својим млечним лицем, својим безазленим |
| да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда ж |
| амјаном окађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајк |
| еви зид беху исписани сликама светаца и небесних прилика, анђели с дугим крилима и с мачевима в |
| д дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{ |
| ца лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропст |
| сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са р |
| онија се прекрсти, па побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По д |
| се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице! |
| ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир |
| ди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела?« упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није |
| Иконија је радила своје домаће послове невесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања |
| ије.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} Тек би се са ћошка свога конака загледал |
| удем монастирско ђаче?« упита дечко све невеселији, па се загледа крупним својим плавим очима у |
| спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се осл |
| до? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Ч |
| девојачка још једнако тихо снева снове невиности.{S} Између сваке две девојке стојао је осмоуг |
| суза, свака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пр |
| b n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а седој кос |
| е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити рају сиротињу.{S} Ако икако може бити |
| ајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> < |
| Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb n="12" /> а |
| е и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе те да скап |
| и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника, заједно с крчагом тазе воде, коју је у плани |
| х да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сунце греје.{S} Али ето, у место је |
| урезана дубоко и високо, као да се горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па се мла |
| е кад помислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} П |
| ем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памет |
| није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на бистром по |
| а света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је |
| о било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади |
| је што се тобож у том нешто разумевала, него само да се радује гледајући како зидине одмичу у в |
| силног драгог камења гледати није дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком |
| народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секирама и косама |
| бе руке, притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и реч |
| е смедоше му читати опроштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Из |
| сли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина, сва се |
| ба.{S} И не може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на |
| да су ми арбанашке пушке срце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као |
| и спуштајући се доле скристалисали пре, него што су се златне, бисерне и сафирне капљице откину |
| али већина калуђера није видела шта би, него својски довршиваху своје »многаја љета«.</p> <p>Ка |
| свачега доста?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: » |
| и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешки терет претискао.{S} |
| n="49" /> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муком и с јаук |
| а свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разгања мрак који је нас, б |
| {S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузећи четвороношке уђе у цркву, први пут сад посл |
| > <p>Она седе не проговарајући ни речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе по |
| че:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — под |
| е.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде ... воде ... к |
| слушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А |
| ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни |
| пну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргованови цветови начињени од бисера и од драгог |
| од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и п |
| гаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче шарову и гарову, над |
| у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће |
| танке циганчице скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом |
| и, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја |
| е!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те ја водим у једну другу српску цркв |
| ца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путе |
| деца у сиротиње од последњих година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само |
| о по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, им |
| чије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до С |
| беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и с |
| у се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко |
| ело, а видим да ти је срце болећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти м |
| дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="101" /> нечега.{S} Пре тако п |
| бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грч |
| себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаес |
| насмејаше, Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</p> <p>У том уђе четрнајест м |
| и све зна?!«</p> <p>»Пре је давно умрла него да је жива«, прихвати Хусејин. »Кауркиња слабо кад |
| чинило, да те речи више не говори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} |
| мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где |
| ча Сима не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} |
| дна млада удовица тобож сељанка, а није него од старога властелинскога рода; ми сељаци који то |
| брег у лоју!{S} Ја га не зовем друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: |
| ш говоре.{S} А шта могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет |
| не седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) об |
| а и велико срце.{S} Ти си га имао и пре него си великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да |
| Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за мој |
| х послати Светоме Јовану, али умрех пре него послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и о |
| .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више него Богу!{S} Али јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} |
| Бог и душа знам их, пре би се насмејали него зачудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се |
| га завидљивци и пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле жено ко је без греха и без м |
| сто време да се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n |
| упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла неколике св |
| да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говор |
| нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да рони.{S} Камо |
| гу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која ако је и видела нешто мало |
| ушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш како је, а ја само д |
| кох цвету: боље ти је на бистром потоку него на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето |
| кох мојој Макрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} О |
| ead> <pb n="22" /> <pb n="23" /> <p>Две недеље после дана у који је мали Иван постао манастирск |
| p>Ризван метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} |
| еби; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до пос |
| аграбих руком и сасух две три прегрши у недра!{S} Почех да се тресем као да ме грозница ухвати; |
| ња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну |
| розница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из пећин |
| вље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека |
| у маглицу од свилене паучине покажу где нежна милина девојачка још једнако тихо снева снове нев |
| е ових девојачких груди, испод којих је нежно материнско срце на смрт рањено било.</p> <p>У том |
| је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме с |
| о је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељану двојницу почетак од некаквог кола.{S |
| :</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући. |
| ицама опојава?{S} Сахранићу се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгу |
| у нам је Бог дао, и са вером у источник неисцрпне милости коју нам је Господ Исус Христос отвор |
| већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће |
| у царицу њихову да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу |
| и хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости! |
| му уз друм, нек жедан путник жеђ гаси и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут о |
| који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, |
| у баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње му |
| љу да нико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и си |
| своје гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири |
| име целог клира и у име сиротиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи и |
| ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја м |
| царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цару и царевини !« — »У |
| е!« рече Гавран. »Знам да умрети морам, нека вам се исповедим као на последњем часу!«</p> <p>И |
| је.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} |
| љена била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му |
| вака моја мука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма |
| да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишт |
| гу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ да тумарне у свет, нек |
| свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нека је слава Богу, који је дао да има доброта женска!« |
| ако може бити дај нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него |
| ешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали да се, до његове воље |
| д лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се сагибала да је и скуте љуби.{S} Ту би је ћех |
| за здравље моме Иви ако је у животу, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан |
| раморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што ме грешника пушташ у цркву |
| етар таласе узбурка.{S} Народ као да га нека сила потискује, нагрнуо беше к зидинама манастира. |
| човек први пут уђе унутра, подухвати га нека језа као да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се о |
| о што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} А већ ако хоћ д |
| те!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жали |
| ади купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Бога |
| , а на самртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>» |
| ој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као |
| ам година, нека у трње зарасте, а после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се |
| нути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јовану, да му је свећа пред |
| твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, ја са |
| ало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топлина.{S} И десни и леви зид беху исписани |
| еколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од л |
| пље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и Свети Јован свима на помоћи!«</p> </d |
| бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа |
| то, мајко, и раније не помену?!{S} Али нека је у добри час!{S} Ево ћу испросити у цара ферман; |
| ебе чуда учинити, запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето |
| раганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и као да озго са н |
| трепавица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном преко |
| ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, једва спазила између позлаћених кл |
| рним бројаницама, корачаше полагано као нека страшна светиња.{S} Кад већ стиже пред саму цркву, |
| по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ |
| не, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, |
| м, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни |
| ла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве је |
| ни петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да |
| јој ово изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут по |
| >»Од толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О |
| шко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" /> сну сни |
| рећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене м |
| ата!« говораше одсудно и топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљада, ако само тиме могу да |
| у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње к |
| у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека цркне!« рече Иконија горко |
| т и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потрошим десет хиљада дуката!« говораше одсудно и |
| и све што је на добро испало!«</p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах |
| божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је веран о |
| од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедрово дрво било све покривено љускама од се |
| кад наши гуслари стану казивати како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није |
| ело цвркућући,</p> <p>Око црквене порте некада је на све четири стране био град са четири куле |
| ке, што беху исписане на зидовима испод некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се нешто био узврпољи |
| оре. </p> <p>Стојан је дошао право дому некадашњег свога посинка.{S} Иконија се диже са постеље |
| у?!« настави она гласом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и прекора самој себи.</p> <p> |
| ло као да је зобница са зобљу, промумла некакве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да |
| луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>» |
| p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мислима, заљуља се на десно и на лево |
| незграпно издељану двојницу почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажарен |
| ости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" / |
| спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта некаквом, ваља да арапском псовком, завитла троструком |
| леташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужн |
| од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поред великих молитава т |
| зиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно блејање, у које се растапаше зв |
| право и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, с |
| ред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањем казиваху своју радост. |
| Везир је пратио својој мајци из Солуна неке мајсторе и зографе, који су били на Светој Гори Ат |
| нџама срце хоће да ишчупа!«</p> <p>Бабе неке дођоше те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети |
| о, проговори неколико речи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>Кад стигоше п |
| звио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих уд |
| <p>Из преплашене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше гд |
| олики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио би |
| златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султанију п |
| > <p>Прискочи нешто момчадије врљикама; неки сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни п |
| де кога стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; |
| би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски ц |
| .{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који се враћаше из поклоненија |
| г и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаш |
| тица певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки пољски цвет жива реч којом поље ср |
| жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних ас |
| на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко |
| сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам |
| да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p> <pb n="61" /> <p>У том навалише и |
| је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са златн |
| ок Липавицу, и видех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне |
| ко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном |
| не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. » |
| их тканица, разних боја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко са кунту |
| нко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону ст |
| осмо бистар један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} Сунце грану |
| зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно |
| е како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па с |
| оју!»</p> <p>И везир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унут |
| а преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије запита И |
| треба на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из гомиле, и то једна жена помену најпре двојици т |
| утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла неколике своје хајдуке са по више сељана да по шуми пот |
| појио, и који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У |
| ударила.</p> <p>Притрчаше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из |
| ране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија и повише других дворских слугу.{S} |
| једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев с |
| е беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно прекрсти, под |
| сина ђака у Св. Јована, брчкајући се за неколико тренутака у сред бистрог потока, под одблеском |
| као мртва.</p> <p>Арапин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој ј |
| екоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити реч |
| з једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи пове |
| а црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроб |
| у сунца паде у село харамбаша Стојан са неколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим |
| ребледе, пожуте, пребледе опет, промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на з |
| ка жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико момака.</p> <p>Иконија подиже један крај платн |
| ош коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено бусени.{S} Али ако |
| ј цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по л |
| лену тканицу, и опет се натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гле |
| имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, па се разиђоше по сабору ударајући где |
| </p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-к |
| м глисом, али тек разговетно, проговори неколико речи, од којих је неке Икокија познала да су т |
| е поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онда узе ударати у главу |
| трљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p |
| м мислима, заљуља се на десно и на лево неколико пута, прошапута: »Еј, тешко мени и до Бога мог |
| >Прођоше као с литијом кроз башту, мимо неколико кијосака, мимо многе чесме мраморне водоскоке |
| ги а уски прозори, који пуштаху само по неколико праменова од светлости да се укрштају у оној н |
| ду своју браду руком, понављаше тихо по неколико пута: »Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S} В |
| цу.</p> <p>Гаврана не бејаше у селу већ неколико дана.{S} Неко рече да га је видео у шуми изнад |
| рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плаче |
| е надимаху као да хоће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим удар |
| на па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу |
| « упита Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту свет |
| ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.< |
| то ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гракну Гавран, тресну је |
| ђу живота и смрти.{S} Већином је била у неком бунилу.{S} Смирила би се за мало и дошла к себи, |
| Хвала Богу ево и умирем што се клах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво зна |
| ава?{S} Сахранићу се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и зал |
| p> <p>Чича Сима беше извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огл |
| десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је јадно моје ђаче н |
| и.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему науч |
| ,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко нас |
| се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црк |
| овори.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .</p> <p>»Казуј, роде, да л |
| да је милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску песму: како је ружа нарицала за. славује |
| же! шта ли би моји сељаци рекли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и |
| м се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти без бриге као бу |
| рени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме з |
| агу да види како жена једна гази поток, нема образа људског, и човек који сме тако да беди једн |
| да беди једну жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!« |
| езују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе која би кадра била царевину да уздрма; али је |
| е шенице у којој како народ зна, кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буд |
| ; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никоди |
| о сама себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако |
| тана, а сјајности Османлија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; ама да мог |
| огатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> |
| које речи имам ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим своме н |
| отиње раје, нека јој је вечна хвала!{S} Немам речи... и које речи имам ево ми запињу у грлу... |
| олећиво.{S} Него не треба да те боли, и немаш шта да жалиш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљад |
| ниче човек из шипрага, али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то |
| а да заспи дуго и дуго.{S} Преврташе се немирно то на једну то на другу страну.{S} Комарац једа |
| </p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта |
| рећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јо |
| на моје старе снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка при |
| ог и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека |
| ите, имамо само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његово |
| акрени, кад ми дође пре шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништ |
| кодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем раз |
| а царску ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чинити, честити беже, уцвелићеш рају, а вели |
| ="81" /> <p>»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да |
| лу: аманет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене |
| уднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немојте, народе, браћо и сестре моје, да се бринете и б |
| не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво з |
| <p>Иконија се препала беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али савлада свој немир |
| њ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и висока, у |
| стих проседих веђа светлуцаху два сива, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена |
| роговарајући ни речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади |
| аде жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек када Икони |
| то му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирима замерио, те су га |
| шест недеља.{S} Немој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p |
| е не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p> |
| воје косе и што је грло доносило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Е |
| нова од светлости да се укрштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад човек |
| јци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дањ |
| аране шумицама од поморанџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било је намештено хиљаду велики |
| иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна посла у Св. Јова |
| срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S} Трже |
| на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће ме узалудно ишчекивати и изгледати!{ |
| оје!{S} Ево просто вам било, убите мене несретњицу, оставте само јединче моје.«</p> <p>Али Турц |
| е да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p> < |
| 78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си царе |
| и кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и с |
| амин!« </p> <pb n="100" /> <p>То је био несрећни Гавран, кога је Иконија дала донети из планине |
| p>Сад настаде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се убије из пушке, или закоље но |
| ан скочи, те са својим хајдуцима ишчупа несрећника из руку разјарених сељака.{S} Стојан им викн |
| а свом горчином својом окренула на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га, нек |
| ли.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником извршила.</p> <milestone unit="*" /> <pb n= |
| о га покваси водом из крчага, положи га несрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста. |
| крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађох се ближе!« поче Стојан посадив се |
| узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»Знам ја«, прихвати |
| бљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тајни договор шта да |
| то и с фрком дижући главу у вис, као да нестрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђе |
| а тумарне у свет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што и |
| гу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за т |
| уцвелићеш рају, а велика ти фајда бити неће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих |
| огунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже б |
| час, верна рајо!« рече ми санџак-бег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више го |
| Ако ћете тако, што ће вам суд?{S} А кад нећете суд где ће да се нађе правда?«</p> <p>Светина се |
| p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонила!{S} Ај« гр |
| не може!«</p> <p>»Не може за то што ти нећеш, а ти нећеш за то што си се неком другом поклонил |
| што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а везала с |
| по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јесам тужна, и чини ми се да ми се срце поч |
| могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S |
| >»За то што не може, а не може зато што нећу, а нећу за то што сам се везала другим заветом, а |
| ш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гавран заус |
| о.{S} Него смо се сетили <pb n="101" /> нечега.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Срби |
| душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш ти мене!{S} С |
| пру.</p> <p>Нешто снажном својом руком, нешто слатко-гласном својом речју, Иконија отвараш себи |
| отину дечака, са шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода.</p> < |
| ики војвода Раде Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трапезарију у једној страни старих зидин |
| шареним фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи Ико |
| ге.{S} Извади иза црвеног кожног силава нешто у зелену шамију завијено; размота ту шамију, изва |
| латним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад |
| решти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S |
| једна проста жена, која ако је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>» |
| а дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом да јој каже.</p> <p>У по |
| риво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не |
| о извија.</p> <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да не умре и м |
| могу да купим теби за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младости, п |
| азећи Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.< |
| о за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, и једва дихаше.{S} Као да јој све м |
| Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже о |
| аше, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се муч |
| од некадашње звонаре.</p> <p>Калуђер се нешто био узврпољио, не могаше довољно да кашљуцањем сп |
| вним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица народа поче да |
| како стидљивост и узбуђеност растопише нешто тихог руменила у млечност његову а под танком и л |
| ећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољ |
| ањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, али тек разговетно, прогов |
| ним урвинама од св. Јована подигне себи нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за душу, а теби |
| па уђе унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: |
| мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене о |
| дике у златним одеждама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упита |
| е, вриске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто момчадије врљикама; неки сељаци потегоше ножеве.{ |
| е мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка уморн |
| даше у младе певачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И |
| ила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у |
| мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав н |
| Ђаци патријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима |
| а на грађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, него само да се радује гледајући како |
| че Иконија да с пуно поноса казује, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лиц |
| беше к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. |
| је страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго!« и иконији грчевито задркташе углови од у |
| ="96" /> за завичајем.{S} Али има друго нешто што знам.{S} Стара сам, свакога часа и кад се не |
| лног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира |
| го на пустој глави удовице.{S} Или тако нешто.{S} Ето сам већ и заборавила!«</p> <p>»Вала моје |
| име, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим. |
| зила његову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је |
| у: »Аман, ага, стани мало!{S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Хусејин уста |
| мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом руком, нешто слатко-гласном својом |
| и Рикабдара који му узенгију придржава, ни његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном ц |
| /p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена з |
| ла ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силикта |
| , ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог |
| рева Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Р |
| , те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руко |
| ла.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста ж |
| а већ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега д |
| илу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити, онда четири ро |
| ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секир |
| о, али без страха иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни стра |
| видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с њего |
| тва и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>» |
| а стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо замену др |
| <p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг |
| Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, ни његова Дулб |
| само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним глосом, »нис |
| тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Ик |
| посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина |
| је дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то |
| година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, али |
| благо. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турске вере.{S} Него кнеже и царева |
| лико, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за |
| бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити, о |
| а нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи велим:{S} Боже благи, |
| и као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заогрнуше као нек |
| виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, него јечаше само као да га је тешк |
| бледе и за неколико тренутака не могаше ни крочити напред нити речи прозборити. </p> <pb n="28" |
| срце јој поче живље да куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако и |
| потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљик |
| као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у ист |
| гија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више |
| а и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала |
| то Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} С |
| другога дома господара, бојим се не би ни на једног дошло колико је право!{S} Не, не, свети оч |
| ала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као нек |
| онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти |
| и прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им |
| ве му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзопис |
| жудиш за завичајем!«</p> <p>»Не знам ти ни сама казати, да ли жудим <pb n="96" /> за завичајем. |
| ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо з |
| Седи!«</p> <p>Она седе не проговарајући ни речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} О |
| лони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао |
| ина, сва се стресем и најежим а не знам ни сама за што!«</p> <p>Прођоше као с литијом кроз башт |
| p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем |
| вана за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да |
| па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није разумела на што Ико |
| исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и од не |
| лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с о |
| уго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта сам друго него једна проста жена, која |
| ког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сир |
| у како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се цркв |
| а; ја имађах само једног сина!«</p> <p>»Ни моја вера ни моје везирстро,« рече Ризван потресеним |
| онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред к |
| вади ружу из косе, пољуби је и пусти је низ воду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумбара |
| ама, и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} |
| ле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго ка |
| дугих трепавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од |
| ме грмљавини која се за султаном ваљаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под о |
| токе сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене кадифе, златом извезен, пу |
| јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку н |
| ће послове невесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних мисли тек би се овда |
| епише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и |
| ила.{S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојне свиле, којима су се |
| ним смарагдом, око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиш |
| езана врата од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху својом лепо |
| p> <p>»Нека буде у свему како Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу св |
| ма на прса прекрштеним.</p> <p>»Не, не, није друге, мој добри Лала, већ да поред мене седнеш!{S |
| ити, запалићу све што имам нека изгоре, није ми <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у св |
| ас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече поуздано стари Јани |
| ви! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је |
| је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је мн |
| готово из дана у дан ишла на грађевину, није што се тобож у том нешто разумевала, него само да |
| не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац поче да посрће и сузе да ро |
| не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим угледам Арапина, |
| ико добро овим своме народу учинила.{S} Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори |
| те.{S} Царској треба да се покоримо.{S} Није ме страх да пред цара изидем, јер знам у цара је п |
| олим да ми не замери али да не могу.{S} Није да му махне налазим него нећу да се удајем!«</p> < |
| гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно |
| ма једна млада удовица тобож сељанка, а није него од старога властелинскога рода; ми сељаци кој |
| ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно ис |
| Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султа |
| еколико капљи вина у уста. познадоше да није мртва.</p> <p>Положише је у волујска кола на меку |
| ах са некрстом.{S} Истом данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање |
| губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке |
| : »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући с |
| ад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не |
| д 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је било право име Агапија, |
| па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала него се баш била препала.</p> <p>У том уђе |
| на се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у дан бивала све невеселија.{S} |
| ју с љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или см |
| да је штити.{S} Миленково имање истина није велико, али чича Сима не само да не може да ти пом |
| ео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику силу |
| вењака скупио био, али већина калуђера није видела шта би, него својски довршиваху своје »мног |
| идим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле |
| легала а зором устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија |
| све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз муке и невоље, и бранити |
| вих одметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго нешто, друго! |
| S} И сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличило, да на своме рамену, а испред цара |
| и један син, дошав до силе и госпоштине није учинио за своју мајку сиротицу.{S} Јесте, видим да |
| а преко Агапије запита Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би |
| вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, али које од стида са онаких речи, које од |
| што му га мати зажели!«</p> <p>»Жена и није свуда жена, али је мати свуда мати!« рече Хусејин |
| у жену, како ти мене бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вал |
| о и застиђено на десно и на лево, да ли није кога саблазнио,</p> <p>И летургија се сврши.{S} Св |
| дочи своје велико поштовање.</p> <p>Али није дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова |
| упитаће је једнога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто |
| хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него добро и праведно.{S} Ти видиш ка |
| а сунцу од силног драгог камења гледати није дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги |
| ме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јанич |
| ко је и видела нешто мало среће, то јој није дуго потрајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! ова |
| нама цркве исплаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> година, али је од ту |
| но што ми је зазор попричати, али видим није инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија |
| Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Друго није!«</p> <p>»Хвала Богу, ни једно ни друго!{S} Шта са |
| иленкове!{S} Миленко цару ништа скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпадни |
| убиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце нам се било давно скамен |
| како је некада у нас било!{S} Вала ако није и лепше било, није мање!«</p> <p>»Јок вала!« рече |
| куца, не знађаше ни сама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p> |
| ; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргованови цветови начињени о |
| апијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из |
| рмља чаролије.{S} Хе, душо моја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих |
| к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула беше. »Седит |
| рско.{S} Никада до сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султа |
| х (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први |
| и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи : »воде |
| моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упознаћу га с титлам |
| сели.</p> <p>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа је |
| воту, а нека му је за душу ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је одн |
| ваху младе и лепушкасте девојке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голор |
| м и брзо зађе за једну шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђ |
| мати свуда мати!« рече Хусејин благо. »Није то <pb n="62" /> друкчије ни у нас, који смо турск |
| алазим него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S} Женска глава треба мушке р |
| гладна нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да ј |
| ило !?{S} Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара ца |
| који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> <p>Стаде свирка, као да у исти тре |
| љубављу и поштовањем.{S} На весеља није никад ишла, али где год би се десила болест или смрт у |
| {S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p> <p>Султанија није разумел |
| ажно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш честити цар није одводио ђаке из црк |
| дотворних икона, пред којима се кандила никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петри |
| од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостив |
| ти, цареви везире!« рече Иконија, која никако не могаше да везиру и зету турскога цара каже »с |
| а да га унесу у цркву.{S} Али се Гавран никако не даде унети, него пузећи четвороношке уђе у цр |
| зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће |
| смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам тако говорио није као ево ти данас.{S} Срце на |
| чува својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква |
| Кућа да му се до темеља спали; земљу да нико не прихвата за седам година, нека у трње зарасте, |
| а са зобљу, промумла некакве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за го |
| бледе опет, промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња |
| да, на које наиђе беху усплахирене, али нико не знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Икониј |
| кога.{S} Народ се развесели.</p> <p>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије. |
| а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај м |
| а себи:</p> <p>»Баш хвала Богу, те нема никога, ни да ме види ни да ме чује како се овако матор |
| је ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p> <pb n="9" |
| ваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Саве и |
| реко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липовици п |
| јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од оставе |
| ким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапезарији.</p> <p>Отац Н |
| рци једним ударом буздована оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што с |
| чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде |
| утне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом пос |
| , па право Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« врискаше И |
| густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи |
| да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива о |
| поповима.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између де |
| Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече је |
| истине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мог |
| !« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука царско име испи |
| за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас к ц |
| > <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, ку |
| ого ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене пр |
| ић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју |
| , много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Ник |
| оде не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с једним |
| нредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео котлић!« |
| изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком икону при |
| «</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде |
| ају тебе, да те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силно и ј |
| неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{ |
| ела и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном поодавна Хусејин-аги, а |
| ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на кожи |
| во је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ако слу |
| те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајд |
| го: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} При |
| она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од |
| <p>Нађоше га у трапезарији.</p> <p>Отац Никодије, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси о |
| «</p> <p>Поразговара се још мало с оцем Никодијем, посаветова свога синчића да у свему лепо слу |
| ледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} |
| ме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде |
| говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу т |
| дра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом кога је |
| мо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече |
| је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али је из дана у да |
| ојске.{S} И сви су Турци признавали, да никоме није лепше приличило, да на своме рамену, а испр |
| у и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборавила.{S} Тако ћемо сине мој, у име, божје д |
| метем; ломим се тамо где ме не треба, а нисам тамо где ме треба!{S} Није друго него и мој шарац |
| Св. Јована за јемце, али ми верујте, да нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашл |
| буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S |
| погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћ |
| S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право да ти кажем, има других |
| ве виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек |
| њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скупо платио!« </p> <pb n="97" /> <p>»Десет хиљад |
| е може бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске б |
| ети, велите?« настави Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре реко |
| д тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила да вас расплачем децо!« рече Иконија, као |
| путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким путем.{S} Мислила сам д |
| Иконију да л’ се није препала?</p> <p>»Нисам!« рече Иконија. »А и што би ?{S} Какве сам ја сму |
| ушо моја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти |
| конија.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.< |
| народу, како и сам што служиш.{S} Знам, ниси заборавио речи мога покојника!</p> <p>Калуђер се н |
| м ја, не можеш ти бити царев везир а да ниси турске вере.{S} Ето какве сам среће ја: нађох сина |
| јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Кап |
| м царским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они |
| ш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска заповест.{S} Ич-ог |
| нчице скакућу испред мене!{S} Него, ако ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јер |
| сти, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају |
| »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти мајка све ове ј |
| ана.{S} Манастирска је црква била мала, ниска и мрачна.{S} У дебелим зидинама просечени су били |
| ругој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога везира. |
| аситим бојама, на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћ |
| глави ношаху позлаћене шлемове са белим ниским турбаном око чела.{S} У десној руци држаху копља |
| прапорцима, свака од оних тица приклони ниско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и н |
| ме, свој лабудовски врат час савијајући ниско као да се клања до земље сиротињи и фукари, која |
| да развије, па са најдубљим поштовањем ниско погнут приђе младом везиру, положи му на колено о |
| црквице је била поширока порта, обрасла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна пло |
| брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, нису мислили каква ће времена да настану и на каквим ће |
| ео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; |
| е, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапија преведе шта Икони |
| можда су га Турци већ и заклали, а ако нису, потурчиће га! »Еј, кукавици мени сињој!{S} А моји |
| Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног н |
| рстро,« рече Ризван потресеним глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну |
| да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплет |
| срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поруч |
| е прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија |
| Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћ |
| а, кад треба да се прекрсти, јер старац нит добро виђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овд |
| е би ме кликћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним |
| се, било би дуго да ти све казујем.{S} Нити је право да кажем ма што, што би те заболело, а ви |
| нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише нам калуђери Дечанск |
| во меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу |
| о тренутака не могаше ни крочити напред нити речи прозборити. </p> <pb n="28" /> <p>Али се брзо |
| ад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Иконија ћутећки извади |
| ч-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног народа за децом, |
| д се ни султанија ни Иконија не хтедоше ничега прихватити, онда четири робињице дигоше сребрну |
| Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми |
| >Султанија није разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније к |
| ети Френгистана, а сјајности Османлија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да тако говориш; |
| му ја назвах Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамб |
| е Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа се не чује да царева војска иде кудгод великом џа |
| о, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упита Гавро |
| уто удари сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крп |
| м.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништа! та сласт за кратко траје Слађе је да је из дана |
| екер-кадуном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар |
| да бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гаров |
| а унука.{S} Беше му мило, али не могаше ништа друго да каже него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Ч |
| реди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покренути да са женама говори.< |
| Док си био наш уста у Сарају, никад ми ништа помињао ниси!«</p> <p>»Таква је стара царска запо |
| и великаш царев постао.{S} Сад не квари ништа да знаш: да ти је завичај Сирф-вилајет и да ти је |
| дговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{S} Видим да је мука и мајсторија, али то |
| p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му ре |
| ју?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран |
| »Ево Иконије Миленкове!{S} Миленко цару ништа скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао |
| итаве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но једно месец дана после те свадбе, јави се у конаку н |
| p>У том тренутку растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> < |
| као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, пољуби је и п |
| свиленог завоја један старински златан новац као млетачки цекин.</p> <p>У том калуђер подиже г |
| ну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на зем |
| сестре моје, да се бринете и буните, те ново какво зло на село навлачите.{S} Царској треба да с |
| пили?«</p> <p>»Искупили сте се да мене, новога Јуду судите!« рече Гавран мирно.</p> <p>»Признај |
| те, све ми је казао, и ако ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p> |
| дана после те свадбе, јави се у конаку новога везира стари један Јаничар.{S} Каза капуџи-баши |
| свирке стопиле се у један шербет, који новом жеђи стару жеђ гаси, да жеђ никад не загаси.</p> |
| ријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже кос |
| ати није дала, него што је то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока госпо |
| јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казује |
| ни снаси својој ово изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво |
| онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена м |
| вран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и |
| внама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђушама, са крупним црним зеницам |
| и чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопоштова |
| јина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силава нешто у зелен |
| > <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, која с |
| ме да се диже у славу.{S} Усташе сви на ноге и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о на |
| м ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно парче од ру |
| н руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке |
| <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тренутака не могаше |
| издрпана, бледа и тако изнемогла, да му ноге клецаху, те га два момка подржаваху.</p> <p>Стојан |
| то момака и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} |
| за овог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у скрлетним доламама, а са тигровом кож |
| елика чобанска пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, |
| гаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади д |
| се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад |
| његов силав задену танак један черкески нож, којега златне корице беху посуте смарагдима, а кој |
| омчадије врљикама; неки сељаци потегоше ножеве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, нег |
| а како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; |
| од камена.{S} Почупах маховину рукама, ножем опсекох плочу са свих страна, подигох је не без м |
| ри.{S} Да се убије из пушке, или закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста св |
| јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а великом једном иглом про |
| апљеним чељустима, раширеним уздркталим ноздрвама, разрогаченим ужареним очима гуташе милину, к |
| панке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под не |
| сет пера дванајст челенака, и тринајсто ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује |
| којима беху усађене перјанице од црнога нојевога перја.{S} Застор његовог седла био је од зелен |
| ље руже, мирисно дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе, |
| е лебдећи за један часак само на једном нокту.{S} Султанија опет <pb n="88" /> својим сребрним |
| на столу развио био.{S} Наместио био на нос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се |
| од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окр |
| ве, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а у рукама једни криве димискије а |
| а скрлетним доламама и белим турбанима, носећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведош |
| из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато |
| ред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ћ |
| чило, да на своме рамену, а испред цара носи сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног др |
| Ја колика је, једва је јадно моје ђаче носи!{S} Ено је даде попу Василију, који за десном певн |
| његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, ни ње |
| е Иван постао пастир стада божјег, како носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а златн |
| ни царева Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, п |
| године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се |
| стари Јаничар добар. »Бога ми«, рече, »носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, |
| усејин-аге, која је као Српкиња девојка носила име Марица.{S} Као робињицу заплењену на сабору |
| двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, у којој се надметаху редом св |
| хије све по лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре, зелене доламе, на прсима панц |
| утим шалварама и црвеним јеменијама.{S} Носили су ханџаре за црвеним силавима, дуге пушке на ра |
| ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека г |
| у, и рече:</p> <p>«Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онд |
| огатим поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} Уз |
| уба и ваша штета.{S} Пустите да с миром носимо то једно дете, те да не буде горе, много горе!«< |
| ше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким перва |
| ата кадифа провиривала.{S} На прсима је носио златне токе; иза <pb n="70" /> свиленог паса ханџ |
| рубинима богато ишаране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен танком белом чалмом, из кој |
| крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу |
| ине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »А |
| црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља |
| м!{S} Ђаво ми рече: »ниси ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не |
| м сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани се искупише на тајни договор шта |
| аља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Иконија да заспи дуго и дуго.{S} Преврташ |
| ајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је виде |
| ака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!« |
| е ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из |
| сприча својој Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео к |
| окренути да са женама говори.</p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше |
| је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркве, па с |
| а су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје жене једну Гркињу из С |
| тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и |
| У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска била је бога |
| адифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаћене шлемове са белим ниским турбаном око ч |
| ви искићени плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара пла |
| им шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред ње |
| дметаху редом све дугине боје; а у руци ношаше велику киту босиљка и један слив жутога воска.</ |
| У дну дворане, према султанији, два би нубијска горостасна црнца размакли тешке завесе, па пус |
| брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти то казујеш?{S} Да л’ да га |
| али су је у харему, као робињу, звали »Нурисаба«, што значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име П |
| и о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти снови луде раје.{S} Знам да нема силе ко |
| уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изглед |
| и, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малечак и сиротињски, али је у мога везира |
| разастре своје поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онда узе уда |
| 1" /> млади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{ |
| оље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да р |
| најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време да се диже у славу.{S} У |
| итврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном нав |
| ешетку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову |
| е, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње икога ма само глава заболе.</p> <p>У јутру дође Хусе |
| ина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и др |
| епомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показав јој, |
| {S} Да је непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема |
| узеше да радосно потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађив |
| Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да је |
| рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама |
| ан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, |
| едне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих треп |
| трана, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, испод ћерамида лонац; у лонцу сре |
| било, владаше сад мирна збиља, а испод ње један тихи али тек видљив нанос дубоке туге.{S} И му |
| кве једна лепа стара липа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену ц |
| а страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправилно, као да је цело парче било о |
| ве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по ј |
| се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребл |
| дну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пресече је па се начинише |
| ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једном |
| завијено; размота ту шамију, извади из ње један румени јаглук посут шљокицама сребрним и златн |
| ну смрти, нашао, да га Бог на излазу из ње дочекује изванредним и великим милостима.{S} Сви бех |
| уке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољу |
| е, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као светињи каквој пољубе.</p> <p>После |
| ти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а до |
| а часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску род |
| наса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док |
| прича како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и како |
| земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог те |
| тић.{S} Молио ме је да ти говорим да за њега пођеш!«</p> <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија |
| ску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је могла на ухо да шапутне кад се чита |
| одија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, |
| !«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и по |
| аког ко приђе икону да целива.{S} Поред њега десно иде гологлаво мало ђаче; носи у руци мален к |
| анца беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с друге стране по шест красни |
| ом са прапорцима горе на врху.{S} Поред њега је стајао и Булбулџи-баша, надзорник славуја, са к |
| са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили на рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њи |
| едне речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све друго што беш |
| а на своје место, а сам се спусти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју |
| ш, да се не препаднеш кад те после пред њега изведем!« рече Хусејин Иконији.</p> <p>»Баш се не |
| едоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Цар има пуно |
| оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем |
| те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, чим |
| о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, а а |
| азао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала |
| бом много занео; а после, газда је, код њега би благовала.{S} Много ми што шта наказива па завр |
| икодије ни црква Св. Јована не могу без њега да буду.{S} Милина јој беше да слуша како Ива прич |
| м и златним; разви и јаглук и извади из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S |
| дала у твога везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учин |
| ри Иконија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једна чета чауша са ши |
| учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити.</p> <p>Неко из го |
| мљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва д |
| добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери об |
| ије ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дахатом.{S} Груди јо |
| нај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од твоје |
| о немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јој српс |
| год си ми помињала завет <pb n="13" /> његов, то ти ево и сад велим: хоћу ћери моја што год мо |
| ше то на једну то на другу страну.{S} А његов Јабучило, као да се поношаше накитом и јунаком св |
| пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и |
| , као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султан Иб |
| леда свога са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, зла |
| идао га је благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У томе је дво |
| онија му се маши за руку, заиска смерно његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на |
| а, извади иза свога свиленога паса па у његов силав задену танак један черкески нож, којега зла |
| и јесте, ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у |
| бучасте боје, јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене кадифе била је тако богато злат |
| , чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш |
| на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест дечака са црним малим шубарицам |
| од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба се његова обавила са свечаностима и раскоштвом, о којима с |
| икабдара који му узенгију придржава, ни његова Дулбендара који му чалму завија, и турбаном царс |
| постојало, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се и |
| што нема ни у турског цара, а камо ли у његова везира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Н |
| би ли ти помогао, да једнога дана ти из његове цркве изнесеш свећу боље среће и босиљак мира у |
| па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S} Уграбим као прилику и као нагнем да бе |
| но противила наваљивањима Хусејин-аге и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стам |
| речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепље |
| му је слава! — данас састали да се, до његове воље, више не растајемо!{S} Ходи да те водим да |
| к од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи |
| Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусим |
| гу са његовим Кара-агама, ни Капи-агу с његовим белим евнусима, ни царева Силиктара, који сабљу |
| трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од п |
| м брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са Шекер-кадуном пред вра |
| радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино |
| <p>Два велика чобанска пса лежаху поред његових ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметни |
| .{S} Иконија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше између деда и мајк |
| година, а већ петнајест година како се његово име по народу са славом а међу Турцима са страво |
| са усана његових осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јединче!« замуца Иконија т |
| е дуге трепавице, па, слушајући пажљиво његово танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу ка |
| н као и друге спахије само што је се из његовог белог турбана, уз златни шлем, извијала висока |
| а Силиктара, који сабљу цареву носи, ни његовог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рика |
| ице од црнога нојевога перја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером |
| ађаше богато искићен ханџар.{S} Рахтови његовога вранца беху све од самог сребра.{S} Поред њега |
| ао да се само његовом личном јунаштву и његовој окретности има захвалити што је турско оружје п |
| плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас састали |
| могаше познати, јер још трајаше ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Икон |
| ио поочим Иконијином Миленку, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S |
| анас видех, зубма би му гркљан искинуо, његовом се крвљу напојио, да загасим моју жеђ за тобом! |
| лех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог |
| р Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом личном јунаштву и његовој окретности има захвал |
| Румелија имају.{S} У пространоме парку његовом било је грмова са Балкана, четинара с Дурмитора |
| ри Иконија му је сваке Суботе обилазила његову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{ |
| дизао да ме као кошуту хајком терају на његову заседу.{S} Свакој сам мојој стрини, свакој снаси |
| стопише нешто тихог руменила у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После |
| идим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да има преко двадесет и шест г |
| Бог и мајка божја помогну, испунити му његову последњу жељу.{S} Јутрос сам изашла била на гроб |
| е грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала.{S} Али се |
| ослове невесела и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних мисли тек би се овда и о |
| а изидем, јер знам у цара је правда.{S} Њему ћу слободно да признам да сам хранила и вином поји |
| адошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене |
| конија запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Кизлар- |
| ија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цве |
| али конак дао својој мајци Иконији да у њему станује.{S} Да је непрестано дворе, да су поред ње |
| драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковч |
| лног проконзула; сад се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</p> <p>Око црквене порте |
| је мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме нар |
| естрављено, обема се рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано |
| и славе?{S} Иконији се чинило као да се њен мали Ива већ у неку руку посветио, да већ сада ни о |
| опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили б |
| х памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах |
| ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, а дођоше после и калуђери и попови и одоше с |
| старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су с |
| S} Гавран пољуби земљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и ов |
| да је и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> <p>Устави се у сред потока да се мало |
| :</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе њене дворанке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?« упит |
| пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, |
| тама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивају, или да |
| ст скине тешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у цара |
| ј бело грло зубма прекољем и да се крви њене напијем.{S} Али ми сотона шапну »Море то није ништ |
| вене као црвени божур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засева |
| астави трепавице) кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амај |
| устој а седој коси чудновато пристајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је |
| .</p> <p>Иконија га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом дал |
| осади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним малим ђаком.{S} И лепо поручаше и весело се пораз |
| усти само да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада же |
| анастир, цркву послуживали и дохотке са њених баштина прибирали.{S} Патријар нареди: да се цркв |
| p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица, и полагано клизаху се низ њено б |
| себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никод |
| д шта говорио, на велико чудо Иконије и њених комшијница, промешкољи се, кашљуцне два три пута, |
| е нас, бедни српски народ притиснуо.{S} Њено ће име да се <pb n="107" /> помиње као једно добро |
| другу страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу а жалости |
| их трепавица, и полагано клизаху се низ њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од усан |
| и стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, кој |
| ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи Иконија повиче са сво |
| земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног рукава.{S} Турчин понесе Иву у наручју ка |
| у пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда води |
| ји је сад мало било што гости Макрену и њеног Марка, него нађе и некаквог кумашина и кумицу те |
| нутку растрезни је из бунила нов врисак њеног детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој |
| обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стидљивост и |
| вог споменка у тамну љубичицу; млечност њеног лица видела се кроз танки сунчев препланак.{S} Св |
| Притрчаше јој игуман и неколики гости у њеној близини, дотрчаше и неке жене из гомиле света, ко |
| ливају, или да прстима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше д |
| чаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефл |
| .{S} Није само запалила свећу да јој за њену душу вечно гори, него је запалила буктињу да разга |
| ја изашла пола пута у сретање, претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишк |
| е непрестано дворе, да су поред ње и на њену службу и дању и ноћу, дао јој је из харема своје ж |
| н-ага са својим Турцима и с арабом пред њену кућу.{S} Иконија се ижљуби са Макреном, на којој и |
| н, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки камен са срца, а са душе њене |
| ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску родбину.{S} Слах јој и друге умољенице.{S} |
| т, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се к |
| леда и замишљена.{S} Гледаше једнако за њим: срце јој лупаше баш као да се нешто препала била, |
| вет, нека га, нек тумарне, неће село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека |
| а добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше игуман водећи левом руком Иконију, а за њима |
| ша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p>Да би |
| излар-ага са дванајест црних евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја |
| игуман водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки љ |
| , па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучна.{S} Грувала се у груди, чупала своје |
| ше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натра |
| има, који издалека жалостиво гледаху за њима.{S} Дотрча неколико момака.</p> <p>Иконија подиже |
| бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружани |
| е од самог сребра белог као млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране о |
| е и још неке индијске мирисе и покадише њима најпре султанију па Иконију и прођоше после по ред |
| ="61" /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} |
| прошлост и жалосну судбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном з |
| људи помогоше јој да се дигне.{S} Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше |
| дином улице, који се чувао слободан, да њиме султан са свитом својом у џамију прође.</p> <p>На |
| уместо сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који ће да |
| штаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p> |
| веђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај што га је видео; »јер иде гологлав и |
| ао на једног старца Србина калуђера и с њиме се добро упознао.{S} Кад су се растајали, стари му |
| носи ме као мало воде на длану, радим с њиме што хоћу, заповедам му како хоћу, молим се Богу по |
| да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. |
| али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије госте, које је икада у своме животу |
| вих, са великим зеленим чалмама.{S} Иза њих заступник Муфтије са белом чалмом и у белом кафтану |
| n="74" /> первазима од зибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с друге стране по шес |
| на рамена шестоперне буздоване.{S} Иза њих корачаху сложно дванаесторо дечака, све по четвориц |
| риле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Е |
| рапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест годин |
| кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза |
| ху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијском хату јабучасте боје, |
| ружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на дивном арапском коњу.{S} Био ј |
| златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих јахаше на високом вранцу Ага јаничарски.{S} Носио ј |
| ди и спусти своју гломазну црну шаку на њих.{S} С разјапљеним чељустима, раширеним уздркталим н |
| н лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, о |
| стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други оп |
| моугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног |
| {S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шумни |
| ан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицама по шест, годин |
| ир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусејин |
| турски љутито на своје људе.{S} Скочише њих десеторица доле, па право Иконији, одгурнув сурово |
| , засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му лепо |
| потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих засеваше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека |
| ари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро беше притис |
| нађе и некаквог кумашина и кумицу те и њих посади <pb n="26" /> да заједно ручају с њеним мали |
| ров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га невесело заг |
| , годинама најстаријих домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили. </p> <pb n="39" / |
| агње моје!«</p> <pb n="66" /> <p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вириле к |
| з мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мали пријатељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано |
| нају за завичај и за родбину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завичај <pb n="58" /> а ј |
| бину.{S} Цар је њихов родитељ, шатор је њихов завичај <pb n="58" /> а јунаку је доста да у сабљ |
| с густим и до земље црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве |
| адну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, |
| веним шербетом; а на левом крају, према њој стојала је поред сребрног сточића с бокалом са жути |
| з конака доћи да почну службу.{S} Према њој, на другој страни од црквених врата, седео је на зе |
| оз танки сунчев препланак.{S} Све је на њој било чисто, и све јој тако приличаше да је било мил |
| Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: очи изб |
| ају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насме |
| заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све се стадо усталаса, крену за вођом, удари у о |
| ану, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљави |
| би за твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скупо пла |
| рском даде једна ћелијца при земљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игум |
| ку цркву св. Саве и краља Милутина, и у њој се на коленима молио Богу за сиротињу српску, и кад |
| сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих каза |
| бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и |
| ферим!« а све њене дворанке поновише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке кр |
| } Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, ножем |
| а.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поред њ |
| олујским колима старога чича Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем |
| долазио је сам лично да је види, и да с њоме поседи мало на шареној ћошки седефли-шкољке.</p> < |
| мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, как |
| раја једнога дана узаман гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и |
| ет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај |
| воту имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји бли |
| а небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко б |
| и просте жене!«</p> <p>Ризван навали на њу да му просто исприча све што јој је тешко.</p> <p>»П |
| м навалом, и Гавран Ракетић испаде пред њу.</p> <p>»Вала Иконијо, тек сад разумедох што се паме |
| тац Никодије искочи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер |
| досно потскакују, час испред ње, час уз њу и с десна и с лева, и некако полусавлађиваним скакањ |
| азведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти т |
| све једна преко друге навалише да се у њу као у неко гњездо савију.{S} Султанија преко Агапије |
| ребрну и једну златну кадионицу, баце у њу алоје и још неке индијске мирисе и покадише њима нај |
| ни сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад |
| м задркта како за неколико тренућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb n="6" /> дон |
| оја се извијаше уз брдо из једне удоље; њушка им задркта како за неколико тренућа живо њушаше м |
| приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудотворних икона, пред којима се кандила ни |
| једне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на јави слатке снове сн |
| нас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p |
| кви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу |
| ти: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, |
| а обавила са свечаностима и раскоштвом, о којима се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој |
| ан дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бо |
| и узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад |
| p> <p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудотворних икона, пред |
| е и игуман дечански узе дивно говорити: о Богу, о народу, о црквама божјим, о искушавањима кроз |
| ванајест вранаца са сребрним рахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стран |
| ва!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стриче и први учитељу, добро с |
| ме узалудно ишчекивати и изгледати!{S} О мајко божја смилуј се и сачувај ме тога!«</p> <p>Икон |
| г да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па |
| има из корана и турским пословицама.{S} О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по |
| чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска би |
| и јахати белог коња на црвеном седлу, а о бедрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме б |
| } Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитови |
| да ми гроб прелије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде као незнана |
| ком руву, са лепо извезеним стреоницама о плећима.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хус |
| ква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="1 |
| удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да в |
| ање, у које се растапаше звека меденице о вођину врату.</p> <pb n="7" /> <p>Сељанка се спусти п |
| ају изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о чудесима чудотворни |
| могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зн |
| »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешн |
| далеко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</ |
| о и јасно рече цару, да је о јунаштву и о доброти Ризван-бега толико слушала, да већ не може ср |
| Иконија запамтила прво вече и често би о њему и причала.</p> <p>На један знак султаније, Кизла |
| ек не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку |
| и у твоје здравље.{S} Слушам шта сељани о том детету говоре, и видим да се за њ везују пусти сн |
| уману, као да га преклиње, да не говори о њој, а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмља |
| та је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе могао много причати; али нека не вреди!«</p> <p> |
| је почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се про |
| скрлетним доламама, а са тигровом кожом о левом рамену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафта |
| а здравље.</p> <p>Удари се Ризван руком о колено.{S} Подиже се хитро на ноге.{S} Приђе к својој |
| } На сваком трећем кораку удараше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Г |
| рокој црној мантији са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са високом шт |
| н у мркој камиљој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског г |
| S} Тада би млада султанија ударила длан о длан.{S} У дну дворане, према султанији, два би нубиј |
| узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом к |
| ко ниси сањива, Агапијо, причај нам што о светом граду Јерусалиму!«</p> <p>А Агапија устане, ум |
| и:</p> <p>»Је л’ ти калуђер говорио што о мени?«</p> <p>»Јесте, брате, све ми је казао, и ако н |
| атријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже к |
| рни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богме, ја |
| мазио, једнога дана кад јој цар помену о удадби, просто и јасно рече цару, да је о јунаштву и |
| и са гвозденим крстом о гвозденом ланцу о врату, <pb n="104" /> са високом штаком и црним броја |
| је већ и Стојану давно суђен данак дош'о!{S} А, вере ми, волео бих, снахо, да су ми арбанашке |
| плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која |
| , поћута, прекрсти се и рече полагано: »О мајко божја и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>П |
| да. »О мајко божја«, шапуташе Иконија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена б |
| е очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света богородице, не дајте ми да душу своју ог |
| одиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и |
| рњеви беху покривени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам кажите мојој Макре |
| д колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким |
| ла зелену рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к |
| намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је |
| леко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; з |
| лале утврђену перјаницу, на челу између оба ока амајлију са крупним једним смарагдом, око кога |
| -ага закуца сребрном алком те се на мах оба крила расклопише.{S} Иза врата стојао је и с једне |
| ране.{S} На глави је носио златан шлем, обавијен танком белом чалмом, из које се спреда а изнад |
| ога Аденистана.</p> <p>Свадба се његова обавила са свечаностима и раскоштвом, о којима се на ши |
| варати!«</p> <p>Пођоше заједно и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које |
| пши је био један, саграђен сасвим близу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака |
| аза, које су од великог дворца водиле к обали морској, између свака два поморанџина дрвета,стој |
| чистог горског шљунка тихо роморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира тихом једном зеле |
| о двеста корачаји од конака, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни морск |
| ење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртв |
| па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију.{S} Умише јој лице ракијом, протрљаше ј |
| ла од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и сузама.{S} Ударише сузе |
| једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, |
| и којима ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о |
| р (коме нека се слава без краја множи!) обасуо милостима, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} О |
| Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећин |
| аса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, обе припадаше да јој скуте целивају, или да прстима дот |
| име »Ђулбахар« или »пролетња ружа«.{S} Обе су биле младе, бистре, брзе да разуму што им Икониј |
| олуна и једну Арбанашкињу из Скадра.{S} Обе су говориле српски, истина мало заносећи, али тек с |
| има и брилијантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а сам се спусти по |
| S} Приђе к својој матери, дохвати је за обе руке и рече узбуђено:</p> <p>»Што ми то, мајко, и р |
| ре, закуцаше тихо таламбаси, потскочише обе хитре и видрасте Мисирлијке као два кадифаста и зла |
| у исти тренут све жице попрскаше.{S} И обе играчице као да се у лету скаменише, тако засташе л |
| ђосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечери обе младе жене испричаше Иконији целу своју прошлост и |
| а, немојте ме више мучити!{S} Волим вас обе, јер видим да сте добре душе; али не могу да волим |
| е јој кроз који час доћи. </p> <p>Ту су обе кадуне на једна врата изашле, а на другој страни Ки |
| перзијског сиџадета, пружи према старцу обе руке, притрча му, не даде да темена, него му по тур |
| о чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, д |
| е да вас као децу моју пољубим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично |
| теље:</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> <p>Обе њене дворанке скочише.</p> <p>»Требаш ли нас што?« |
| А оно сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама ухватило за њен десни рукав, па из глас |
| о да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то |
| е отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однес |
| та; замисли се нешто дубоко, дохвати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и ре |
| ли закоље ножем, или умлати мотком, или обеси, не бејаше доста светини.{S} То би таман било да |
| вуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрти, што ти казивах кад год |
| кадифе беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штитови рубинима искићени.{S} К |
| > <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг воде са извора, Га |
| ајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, |
| лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих вра |
| самој ствари Иконија му је сваке Суботе обилазила његову живу гробницу и односила му нешто хран |
| <pb n="73" /> три српске војводе Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми б |
| вице.{S} Па кад је тако, по јаничарском обичају, показао како је готов да за цара положи главу |
| ркофаг каквог силног проконзула; сад се обично врапци у њему брчкају весело цвркућући,</p> <p>О |
| , са још две кадуне и девет робињица уз обичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног кона |
| »Баш!« рече старац кашљуцајући и као да објасни снаси својој ово изванредно расипање новца; »ба |
| ешки камен са срца, а са душе њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да |
| а којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повик |
| у сред наше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и громовима.{S} Удари град и по |
| то загрлиле мирисном хладовином и меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом поставом. |
| «</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим!«</p> <p> |
| иш Топлицу Милана, кад се јунак узме да облачи, прво меће, бурунџук кошуљу, нит’ је ткана нити |
| од гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика, д |
| палили, те је после велики војвода Раде Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трапезарију у јед |
| ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад |
| а Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко |
| по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљ |
| ње једне пчеле, која задовољно певајући облеташе мајкину душицу, што као мирисна маховина застр |
| ну то на другу страну.{S} Комарац један облеташе њено милокрвно лице и зујаше јој некакву дугу |
| по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод златне таванице и лепо беше погледати их |
| Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руком, узабра ружу, прин |
| оред кога Иконија стојаше, један бумбар облеташе једну петолисну бледу ружу, која се истом из п |
| времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласо |
| их танких тканица, разних боја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко с |
| а, или сотону <pb n="19" /> у човечијем облику.{S} Видох те кад прође у манастир и рекох себи: |
| еном око паса, са сребрним гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним минђу |
| е, витоструке и танконоге Мисирлијке, с обнаженим рукама и грудима, утегнуте танком свиленом ко |
| де јој јелек, раздра кошуљу на недрима, обнажи јој беле груди и спусти своју гломазну црну шаку |
| уги берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p>Требало је пуно две год |
| у у женској цркви испише: како је црква обновљена заузимањем »Иконије, матере Ризвана везира«.{ |
| зуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> <p>»И хоћу кнеже!« рече Га |
| други с црвеном и високом камилавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" /> |
| ђу тим су Турци једним ударом буздована оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и |
| пригрли дете своје и пољуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у |
| ди, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров те љуби!{S} Хоће да ти |
| а види како жена једна гази поток, нема образа људског, и човек који сме тако да беди једну жен |
| тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув језик беше исплазио.{S} Иконија извади из ш |
| и са сниском белом конђом, коју је низ образе с грлом везивао црни као кадифени рубац.{S} А ов |
| } И тек када Иконија приђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна |
| реврнуо, беле зубетине искезио, црни му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема |
| <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грца |
| <p>Око црквице је била поширока порта, обрасла ниском а густом травом; овде онде по нека надгр |
| га на пећини има камена плоча маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри |
| стиже на поток, подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо своје |
| им и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазвекеташе цитре и тамбуре, закуцаше т |
| ом стану ... .{S}50 </p> <p>Тајне двора Обреновића I.{S} II. ...{S} 3.-</p> <p>Злочин једне све |
| се на један пањ под најближом тополом, обриса се једним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обу |
| му речи прочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци |
| рац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени и показа штаком на једно место махо |
| срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шум |
| дним белим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, ка |
| репетљика, до колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну калпак и челенку, де |
| очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у црвену свилу и кадифу и с црвеном ружом у кос |
| леком наливено, и сва у бледожуту свилу обучена.</p> <p>Кад се ни султанија ни Иконија не хтедо |
| тири коњушара, који их водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жу |
| ве по четворица у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвено |
| ест до осамнајест година, све то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и разнога кро |
| ме је Алах (нека му је слава!) обасуо, ова данас није најмања!{S} О, мој добри Лала, о мој стр |
| за руку и викну: »Не, кћери царева!{S} Ова дервишева посла нису чиста посла!«</p> <p>Кад Агапи |
| не жали ни на кога до на себе саму!{S} Ова рука која жуди да ти милује груди, живој ће ти срце |
| се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груд |
| говори нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је ос |
| Ови царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли у диби и кадифи, све то леп |
| ми је дао да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зн |
| м гласом тици преко воде.</p> <p>Проста ова млада сељанка, кад год би се нашла усред поља и уср |
| ка нежна раздраганост.{S} Чињаше јој се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и као |
| та могу друго да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст за |
| чић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчал |
| им, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно св |
| их белих ногу са бистрим валима.</p> <p>Ова млада жена, која сад већ имађаше сина ђака у Св. Јо |
| село предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником извршила.</p> |
| ша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</ |
| лар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом камилавком, а обојица у |
| што је мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто магловити говор значи: да је везирова мајка |
| је икада у своме животу имала, двори на овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и остав |
| песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац прозвао »Аденистан«.</p> <p>Султан Ибраим п |
| е исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да |
| илимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је овај дивни мали конак дао својој мајци Иконији да у њем |
| запевање пронесоше се сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље |
| га викну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукн |
| буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом ст |
| ије прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен |
| жене, а богме и понеки људи, кад видоше овај <pb n="105" /> ретки призор гласно заплакаше.{S} И |
| него нека стане у цркву да крстом рабри овај злосрећни народ и да га крстом брани!« Ето, настав |
| ка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти по |
| себи.</p> <p>»Ево се мучим да прочитам овај рисовуљ који је још цар Душан дао нашој цркви.{S} |
| рса и поклони се своме старешини, и ако овај чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетк |
| , и ево тек сада почињем да видим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб |
| рња ни страшнија!«</p> <p>Али се призор овај брзо замену другим.</p> <p>Уз широке мраморне степ |
| ири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав извештај Ризван-бегу, овај заповеди да му Јанича |
| е да прођеш кроз све твоје муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, дов |
| бом и своје две поћерке.{S} Пролазећи с оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи насм |
| трајало!«</p> <p>»Чујеш ли ме, Иконијо! овако се више не може.{S} Данас ћеш једном твојом речју |
| !« настави Гавран уздахнув тешко; »Ето, овако је било.{S} Не смем да призивљем Бога и Св. Јован |
| »да силног богатства и дивне лепоте!{S} Овако нешто нема ни у турског цара, а камо ли у његова |
| јест најстаријих домаћина сложише да за овако страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{S} |
| де и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. »У нашем |
| ом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад овако из ненада изниче човек из шипрага, али савлада св |
| га, ни да ме види ни да ме чује како се овако матора жена заносим као неко дете!{S} Бог с тобом |
| е онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Христу братија моја, децо моја, хрис |
| уз одобравање светине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да се Гаврану, за његов грозни злочин, ис |
| ислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је давнашња жеља била да те нађем, |
| Иву на груди своје.</p> <p>»Дај то дете овамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав |
| казиваху своју радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута |
| а сочном зеленом травом, пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, под великим једним грмом, седело |
| била бледа и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи стубац од вења |
| ђаше нит добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо покуца |
| ајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту боси |
| горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Госп |
| дмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се |
| порта, обрасла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; |
| није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква из урвина дигл |
| м везивао црни као кадифени рубац.{S} А овде не рече ни речи, кад је Кизлар-ага и Капу-ага заог |
| ако богато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа прови |
| /p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да овде стојимо.{S} Хајдмо, можемо се и путем разговарати! |
| а, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у свиленом се фистану по трави шеће, |
| загачу дрвљу и камењу: како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапу |
| о да говоре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: » |
| о арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко |
| последњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p |
| м и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице |
| каше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И показаше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и о |
| ске софе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; ду |
| о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном с |
| ам хранила овог богаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од љ |
| еном завичају живи.</p> <p>Иконија је и овде, у Седефли-шкољки на Боспору, рано легала а зором |
| онија, а сва претрнула беше. »Седите ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта ј |
| и. »Не бој се рајо!{S} Казуј само је ли овде Иконија из Лежимира, удовица Миленка хајдука!?«</p |
| о би ти годило и за чим жудиш, а што ми овде не можемо да знамо док нам ти не кажеш?!«</p> <p>» |
| настир и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видел |
| бити, да ја теби и царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште с |
| га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, д |
| гу да волим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам к |
| то је, видиш, српски цар Лазар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја к |
| а ће та сељанка овде?{S} Није њој место овде!«</p> <p>Ризван се слатко и гласно насмеја.</p> <p |
| ам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина што се цакли у диби |
| рете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш као у Вилиндару!{S} Него хајде сад да те |
| беху још једнако живе боје Једна страна ове крпе не беше порубљена; из ње вишаху конци неправил |
| да потекоше право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојн |
| } Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb n="29" /> <p> Запишташе у |
| мо везирова мајка, него си ти мајка све ове јадне сиротиње!« »Е вредило је да прођеш кроз све т |
| опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумбусаре (тако је почела да зове Ђулбахару) |
| мртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало у порту, имам нешто да ти |
| и рвало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте |
| ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут ср |
| м напојио, и који му је проговорио само ове неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«</p> < |
| д се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p>»И ја сам слушао, |
| си нам ти, твојом добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p |
| бише, најпре на продају изнели. </p> <p>Ове Агапијине приче о Јерусалиму, о гробу Христовом,, о |
| царевој кћери нисам овде на сметњи.{S} Ови царски двори, ове царске баште сва ова госпоштина ш |
| мену најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, те и суд пр |
| ше сваку реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} Кад и последњи јек |
| Бог и душа: као да горско дрвље ромором овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Ј |
| ам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу учинила.{S} Није само запалила свећу |
| е и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом у тренутку највеће своје славе Иконија, вез |
| и повише других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија нарочито запазила Тутучи-башу, надзорн |
| белом чалмом и у белом кафтану.{S} Иза ових наступише риџали царства, аге од Дивана и од царск |
| а манастирског пожара.{S} Спасите ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да с |
| е као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких груди, испод којих је нежно материнско |
| очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако |
| асно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог ми је |
| обри Лала, већ да поред мене седнеш!{S} Ово је твоја кућа.{S} Пре него ме је цар (коме нека се |
| !{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ово је тек шала!«</p> <p>У том дервиш подиже у вис свој |
| ожје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело |
| у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да з |
| а нисам ни помишљао да може да изађе на ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв |
| де мало и прислушкиваше.{S} Заиста, сад ово већ није био сан, него на јави чу како Гавран јечи |
| склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти |
| ђа јаничарских запрепашћена гледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрком ди |
| некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа знам их, пре |
| ело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић пл |
| да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није лепо, баш је много лепо!{S} А |
| та је тихим гласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опе |
| ећ трећи дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им |
| прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвеним мастил |
| шљуцајући и као да објасни снаси својој ово изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодиј |
| е од последњих година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену.{S |
| овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, нека је за здравље моме Иви ако је у жи |
| »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на |
| <p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до сада наш чес |
| рнуо беше к зидинама манастира.</p> <p>»Ово нешто није добро!« рече Иконија, а сва претрнула бе |
| од жуте свиле.</p> <pb n="67" /> <p>Иза овог царског првог јелека корачаху у ногу Хербаџије, у |
| вадесет и шест година, кахо сам хранила овог богаља, кога ево видите овде поред твојих ногу.{S} |
| тако.{S} А сад браћо у здравље ктиторке овог светог храма, у здравље наше добре, сиротињске мај |
| су утрле сузе нити је заћутало уздисање овог јадног народа за децом, коју цареви људи пробраше |
| спричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p>»Затече ме једном, пре |
| бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> |
| е милина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру о |
| е и засторе на зидовима.</p> <p>Тек иза овога настајала би права забава, у којој би свагда било |
| а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и трећи царски јелек: дванајест као мле |
| {S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брз |
| ти <pb n="79" /> у тамно зеленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку. |
| , коју цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре четири године.{S} Не може цар да опет с |
| , Бог те благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, нег |
| јала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот поврати |
| е рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду |
| : »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очима показа на своје дете.</p |
| } Мислила сам, како би лепо било, да на овој слави нашег села и наше цркве буде с нама стари от |
| КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОЈ ПРИПОВЕТЦИ</p> <p>Мариновићеву награду за 1891. го |
| падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешил |
| мислим, да ће кости да ми труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој |
| имо?{S} Прво Господу Богу, који ево и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја п |
| мора да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час |
| нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволиком радошћу данас благословио, хоћу ево и ја њему |
| је шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику силу и господство, ја се мишљах: еј, Боже, тако |
| ма, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и седе у арабу.</p> |
| а не знађаше чему пре да се диви, да ли овом дрвљу са зрелим родом и цветом у једно исто време, |
| да ли може бити, што се мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке д |
| а по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} Време је да проберемо јуначко семе за |
| говориш; ама да могу сада да прошетају овом чаршијом само <pb n="73" /> три српске војводе Мил |
| нија; »о Мајко божја, која си и сама на овоме свету уцвељена била, ако је добро ово што учиних, |
| ту беду причинио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је ж |
| као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стојан је дошао |
| } За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће да буде и нама и дуго после нас, они |
| истољубиви и благочестиви народе!{S} За ову велику данашњу радост нашу, за ову утеху, која ће д |
| , доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос праведно рече један с |
| а поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребро и драго камење |
| »Нај, сине, унеси ти сам овај босиљак и ову свећу Светоме Јовану, не би ли ти помогао, да једно |
| <p>»Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог |
| поклоном покажем.{S} Рекох да ти носим ову амајлију!«</p> <p>Ризван скочи на ноге.{S} Уздрктан |
| аве.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Липавице; видох је <pb n="42" /> како гази п |
| а Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски ри |
| дах, све се више губих.{S} Рекох себи: »ову жену као да није сељанка родила; Бога ми је ево сад |
| на камену старац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато као ев |
| старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке об |
| екуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече »хајде, да видиш твоју цркв |
| у децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити |
| >»Таква је стара царска заповест.{S} Ич-оглани не треба да знају за завичај и за родбину.{S} Ца |
| х носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} Ево се још нису утрле сузе нити је заћутало |
| амора, и преко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху витокриле беле утве, а по |
| кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руком, која дркташе извади сребрн грош.{S} |
| а.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који |
| у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на несрећу моју не нађо |
| скотина једна!»</p> <p>Из свога кута до огњишта, стари чича Симо, који је ретко кад шта говорио |
| а корачаји од конака, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни морски талас |
| ало с ветровима.{S} Између конака и ове ограде виле су се ситним и блиставим шљунком насуте ста |
| ох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обв |
| на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев |
| поштини.{S} Хоћу у њој да се удавим.{S} Огрешила бих душу, кад не бих казала, да је твоја жена |
| и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну, и ево тек сада почињ |
| а богородице, не дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некак |
| вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом |
| ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други голе сабљ |
| јке.</p> <p>Није прошло ни четврт часа, од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима |
| ек разговетно, проговори неколико речи, од којих је неке Икокија познала да су турске.</p> <p>К |
| захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цркву и саградио, како јутрос п |
| великих кавезова са птицама свакојаким, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубо |
| нија покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене грађе за црк |
| рцајући. »Плачем од среће <pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад т |
| скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на Лежимир?!{S} Ништа с |
| едан лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа |
| ој, Гавро, да чиниш неправду и мени.{S} Од тога ништа бити не може!«</p> <p>»Зашто не може« упи |
| ма, ја сам прву милост у тебе нашао.{S} Од тебе сам научио да пушком бијем, сабљом да сечем и к |
| те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна, кукоља нема, ус |
| црвеним калпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и |
| до, али савршено мирно лице; око углова од усана станио се један тих једва приметан осмех.</p> |
| који пуштаху само по неколико праменова од светлости да се укрштају у оној непрекидној сутоњи ш |
| ршће пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа турских танким и везеним рукавима од своје к |
| да му је свећа пред свецем, не би ли га од лудости избавио!«</p> <p>Поразговара се још мало с о |
| тамно зелених кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се стар |
| одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Цар има пу |
| оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га горски вуци ж |
| же.{S} Данас ћеш једном твојом речју да од мене начиниш срећна и добра човека, или сотону <pb n |
| врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у толикој мери одликовао, да је велики в |
| ш.{S} Ти ми чиниш толико, колико ваљада од како је царевине ни један син, дошав до силе и госпо |
| аји од конака, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, коју су сафирни морски таласи тихо, |
| ивиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да с |
| S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојне свиле, којима су се јунак |
| марагдом, око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са |
| од Иконије добио, по благослову који ја од светог патријара имам по сили власти коју нам је Бог |
| од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемила, а сам цар и везир потрчали би да им п |
| -баша зазвекта својим прапорцима, свака од оних тица приклони ниско главу клањајући се, па онда |
| ли с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, |
| елих жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест година, све то богато обучен |
| било танких робињица и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала. |
| Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Иконије, да тога не чине.{S} Не вреди да због ње ико |
| беху посуте смарагдима, а којега дршка од слонове кости беше упрскана туркизима, рубинима и бр |
| твојих ногу.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада |
| вранаца са сребрним рахтовима; о седла од црвене кадифе беху и с једне и с друге стране обешен |
| рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитови искићени |
| аде око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку |
| д судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусејин-аги без разговора п |
| стеже срце и за један тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.< |
| ољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је била бледа и <pb n="106" /> уморн |
| но, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} Народ се развесели.</p> |
| оду: </p> <pb n="18" /> <p>»Ја сам боља од бумбара,« рече ружи, »али те бистра вода може однети |
| острани и дуги ходник, патосан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима заст |
| кедрово дрво било све покривено љускама од седефа, који се на сунцу преливао из беле млечности |
| јахаше леп млад човек.{S} Његова долама од црвене кадифе била је тако богато златом извезена, д |
| нима, зеленим кафтанима и меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онда <pb n="69" /> једна мања |
| рстићи везиваху у ланац златним гранама од рузмарина.{S} Златан конац беше поцрнео и позеленио, |
| рман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто црквице!{S} Биће то тв |
| а чета чауша са шиљастим црвеним капама од сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја и само |
| латом оковани кајиши са дугачким ресама од срме, држали су на широким прсима Јабучиловим једну |
| ићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише ћилимове и засторе на з |
| упише јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, обе припа |
| есама потицаху, беху прошаране шумицама од поморанџи, лимунова и неранџи.{S} Међу дрвљем било ј |
| гледа турских танким и везеним рукавима од своје кошуље.</p> <p>»Браћо и народе, не дајте нас! |
| ерију од истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте ч |
| их својих ћошака растурених по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румелија имају.{S |
| у њу грували и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} |
| х боја и разних облика неко у ћурковима од црвене млетачке чохе, неко са кунтушима и са бињишим |
| е с навратком и <pb n="74" /> первазима од зибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с једне и с |
| ти преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко окви |
| а драгим камењем окићеним, са турбанима од кашмирских и хиндустанских танких тканица, разних бо |
| жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.</p> <pb n="67" /> <p>Иза овог царског пр |
| тиде па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтеде да дочека игумана и духовнике, ко |
| исоком камилавком, а обојица у џубетима од дибе с навратком и <pb n="74" /> первазима од зибели |
| оноћи млада женскадија навали с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше л |
| и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се све село било у |
| е чохе, неко са кунтушима и са бињишима од дибе-тканице златном и сребрном жицом испреткане, са |
| а и учи како је почео, ето једнога дана од твоје куће владика цркви!«</p> <p>Чича Сима беше изв |
| р са својом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору код манастира |
| на ковчама триста трепетљика, до колена од сухога злата, и обуче чизме цариградске, а устакну к |
| каше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она |
| ане звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, к |
| загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и студену воду поди |
| ебрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке стопиле се у један шербет, који новом жеђи ст |
| можда је и студену воду подишла топлина од њене милине!</p> <p>Устави се у сред потока да се ма |
| е грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од |
| лим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохвати се |
| Симу.{S} С њоме је дошла и њена сестра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо намес |
| имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ове мемљиве трапезарије мало |
| <p>Кад стигоше пред лепо изрезана врата од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог м |
| вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле се висо |
| едефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Мили |
| сило на свакој страни по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ м |
| опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака моја суза, свака моја мука, сва моја туга |
| еној свили.{S} Изгледаху као жива башта од лалета.</p> <p>Иза њих на високом једном анадолијско |
| >Сама ћошка блистала је као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћилимови са д |
| ах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам година, твоје соколове очи, честити беже, проз |
| лима пред софом, а поред једног сточића од сребрне срме, на коме је стајао кристални бокал са ц |
| дела у Јерусалиму, где је као девојчица од дванајест година <pb n="82" /> била, и шта је видела |
| злар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога везира.</p> <p>Иконија |
| руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <milestone unit |
| токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста |
| ељанка родила; Бога ми је ево сад лепша од сваке девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна |
| ретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S |
| и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник |
| ствама, смерно и скрушено наиђе на праг од селамлика, млади се везир диже са свога перзијског с |
| срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми још једнако луп |
| ебиваше да изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред |
| овикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркве, да те сви видимо!?{S} Има нас који дођосмо из |
| ну на сабору код Св. Јована, Санџак-бег од Прокупља даде је на поклон Хусејин-аги.{S} Хусејин, |
| десетак коњаника, које му је санџак-бег од Топлице дао, и са једном арабом, покривеном зеленим |
| на сланика на коме се још познају главе од римских војника.{S} Можда је то био саркофаг каквог |
| анице, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једне и друге стране поред певница ст |
| ве све по старешинству, па онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Навалише и игу |
| е усталасаним кроком, крешући праменове од варница из калдрме, свој лабудовски врат час савијај |
| {S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног ибришима и сребра, а седла им покривен |
| S} Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима два златна с |
| угине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покривена златним т |
| ар.{S} Рахтови његовога вранца беху све од самог сребра.{S} Поред њега корачаху и с једне и с д |
| Иза ових наступише риџали царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези |
| у: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице |
| га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погин |
| ичну пратњу црних и белих евнуха, да је од њеног конака допрате у харем.{S} Иконија је свагда в |
| , проседа брада, долама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од |
| > <p>Шта је срећа једне девојке која је од младога момка, о коме је у тајности свога срца на ја |
| них чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла крстове па их окружила плавим |
| в. Јована узгред запленише.{S} И пре је од ње слушао да се мајка Ризванова звала Иконија, и да |
| ни педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густо |
| ука, сва моја туга и невоља; нека ти је од мене све просто и пред Богом и пред људма!»</p> <p>» |
| а перја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе златом и бисером извезен.{S} Узенгије |
| Колико ми је дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па д |
| причести, па које од узбуђености, које од умора, клону у један сто у женској цркви.{S} Притрча |
| али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте очи ње |
| <p>У главним улицама стамболским, које од старога сараја воде к џамији Сулејманији, искупила с |
| на великој летургији причести, па које од узбуђености, које од умора, клону у један сто у женс |
| p> <p>Иконија се није препала, али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црв |
| преда а изнад чела узвијаху две челенке од драгог камења, у којима беху усађене перјанице од цр |
| луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> <p>У џбуну поред кога Иконија сто |
| pb n="75" /> зреле поморанџе као јабуке од злата.{S} Иконија не знађаше чему пре да се диви, да |
| рилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на сп |
| лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а |
| бисером извезен.{S} Узенгије су му биле од злата а тако и дизгини, са којих је висило на свакој |
| ; немојте да огрешите душе те да скапље од глади без мене!{S} Збогом сад, и нека вам је Бог и С |
| тања манастирског пожара.{S} Спасите ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу д |
| О мајко божја и богородице!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p> |
| и народе, не дајте нас! тако се свакоме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и зап |
| а стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прст |
| а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама себи вел |
| жубор, да пусти само да се чује бућкање од сиграња њених белих ногу са бистрим валима.</p> <p>О |
| једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала.{S} На прсима је носио злат |
| ће, јер су махом крџава деца у сиротиње од последњих година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако |
| једном зеленом косом, пружило се џбуње од леске, вињаге, дивље руже, мирисно дахом цвета од ор |
| укавима од белог атлаза, широке шалваре од црвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађа |
| ичастом чохом, по којој се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њих јахаше Спахи-баша на ди |
| а све стране најлепше загрејало, кад се од једаред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S |
| им те кажи, да човек не мисли да сам се од њега препала.{S} Није, него ми тако долази свагда, ч |
| аничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улиц |
| ијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана у великим позлаћеним зарфовима, с |
| ема рукама за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручица |
| "83" /> <p>У харему дочекале би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој се до з |
| кроз загасито-зелено лишће и кроз ките од бела мирисна цвећа провириваху <pb n="75" /> зреле п |
| аше о свом детету; премишљаше шта ли ће од њега бити; ко зна, можда су га Турци већ и заклали, |
| ма, на три стране уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из |
| о носи сребрну штаку у руци и бројанице од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с врис |
| камења, у којима беху усађене перјанице од црнога нојевога перја.{S} Застор његовог седла био ј |
| ужа нарицала за. славујем, коме је срце од силног прижељкивања препукло.{S} Млада султанија, ко |
| м глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја и ти, и ми кој |
| дравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла неколике своје хајдуке |
| и оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије. |
| ручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим п |
| здрктаним рукама беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширеним зеницам |
| ну, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких груди, испод којих је нежно м |
| ла перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што поред коња његова корачаху по шест деча |
| чекале би је ките од робињица све лепше од лепших, клањале би јој се до земље, а нека би се саг |
| скупише се сељани пред судницу, те чуше од кнеза да је дошла од Санџак-бега заповест: да Хусеји |
| ма.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра |
| ојавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод мишке, иђаше напред и са |
| о ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија овде медом храни, у |
| не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се »Седефли-шкољка.« Доњ |
| ступише риџали царства, аге од Дивана и од царској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и вези |
| оргованови цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да силног богат |
| грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде |
| буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Френгистан, |
| <pb n="60" /> година, али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а седој |
| у.{S} Хранила сам га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала |
| а и сузама.{S} Ударише сузе и Иконији и од тога часа бијаше јој лакнуло.</p> <p>»Нисам мислила |
| »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндустан, акл дер Ф |
| отколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усијано камење под колена метал |
| ки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла |
| етисла ме грешника.{S} Ето шта учиних и од себе и од вас.{S} Право је да ме уморите!«</p> <p>Га |
| па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од којих једни држаху сребрне наџаке, а други |
| три поклонио био.</p> <p>Дугачки редови од тамно зелених кипресова одвајали су га од великог пе |
| рата од једнога двора, у коме се низови од белог и руменог мрамора надметаху својом лепотом, пе |
| о!« и иконији грчевито задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој с |
| народ са свих страна, а кнез и кметови од Лежимира, баш као домаћини, све гологлави дочекиваху |
| е бедиш, нема душе и није човек.{S} Иди од мене један нечовече!«</p> <p>»Вала, жено, запамтићеш |
| дати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. »Нека Бог сачува свакога да их и у <pb n="76" |
| о роморећи.{S} Обалом на коју се долази од манастира тихом једном зеленом косом, пружило се џбу |
| ли, јер биће да сва моја сетност долази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризва |
| м поставом.{S} На једно двеста корачаји од конака, пружала се обалом ограда од руменог мрамора, |
| ипа и клупа испод ње; неколико корачаји од липе извор, који кроз дрвену цев сипље млаз кристалн |
| се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне девојке која је о |
| трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га ј |
| га стигну сабљом или топузином.{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други |
| /p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њен десни |
| е велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} |
| ако Бог хоће! није ме већ више сртах ни од смрти.{S} Овде сам међу својима, а ето је се црква и |
| и око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, док је год жив.{S} Везир му преда бер |
| службу.{S} Према њој, на другој страни од црквених врата, седео је на земљи богаљ Гавран.{S} С |
| цвет, него јоргованови цветови начињени од бисера и од драгог камења. »Боже благи!« рекох, »да |
| чи напред и стаде пред њу те је заклони од Турака.</p> <p>»Беже!« поче калуђер; »има ред и има |
| му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са Ливана.{S} Некада је кедро |
| ареном лицу, видело се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва |
| има.</p> <p>У томе се појавише калуђери од конака.{S} Сам кнез од Лежимира, са шубаром испод ми |
| Јованом да му да кап воде, јер сав гори од жеђи.</p> <p>Сутра дан Иконија је радила своје домаћ |
| е Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, по благослову који ја од светог патри |
| ен, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог црног сукна с црном грубом камилавком, прегну |
| , а и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. |
| це!{S} Спаси ме од сваке беде и напасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој |
| жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и за |
| пред кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако |
| из Индије; дуж софе дуги а уски јастуци од црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом изве |
| иже руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим пра |
| о је слатко ропсто љубави.{S} На једној од главних стаза, које су од великог дворца водиле к об |
| исок и личан човек; кроз мрки препланак од сунца пробијаше на јабучицама румен младићскога здра |
| Бог с тобом, Гавро, какав је то почетак од разговора?«</p> <p>»Видех те где чараш.{S} Стала та |
| е у незграпно издељану двојницу почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажа |
| на прсти и једва дохвати један крајичак од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никод |
| мајке, Иконије!«</p> <p>Диже се усклик од народа као грмљавина, и разнесе на све стране, а как |
| десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене кадифе, златом извезен, пун стрела са левог р |
| м трепавицама, са витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазвекеташе |
| грешника пушташ у цркву, коју си ти сам од суза добре једне жене саградио!«</p> <p>За њим иђаше |
| рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од среће <pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од |
| Док бејах млађи, могадијах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А |
| илазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Б |
| зеленог атлаза опточен широким первазом од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима |
| садио се био харамбаша Стојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним |
| осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвен |
| иле мирисном хладовином и меким облаком од свога зеленог листа са сребрнастом поставом.{S} На ј |
| крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и милина од свирке |
| и Капу-ага заогрнуше као неким кафтаном од загасито зелене тешке кадифе са златним ширитом.{S} |
| ст његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћутања Гавран ће рећи:</p> <p> |
| и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, и са царским бурунтијама на све санџ |
| тек покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је ку |
| е извезла свакојако цвеће; јелеци махом од црвене и зелене кадифе златом богато извежене, беху |
| велику звезду од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И коњ и јахач трептали су н |
| ље.{S} Али им се најпосле досади, Један од њих положи главу међу шапе, шикну на нос тешким и шу |
| воде Милош Обилић Иван Косанчић и Милан од наше Топлице, Бога ми би ова чаршија од чуди занемил |
| а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно бру |
| ви веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је |
| је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, рекао ми је: »Иконијо, гледај то наше ј |
| ије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ак |
| тојан са кнезом од села, а десно и лево од њих посадило се на троножним столичицама по шест, го |
| нога дана Ризван. »Да ти није што криво од кога у моме двору?{S} Да ли има нешто што би ти годи |
| лада удовица тобож сељанка, а није него од старога властелинскога рода; ми сељаци који то знамо |
| дан Иконија не могаше да сноси ово чудо од своје госпоштине.{S} Викну их обе и рече им: </p> <p |
| оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је |
| благом, које му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb |
| олим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богородице; живим ти без бриге као |
| им за брзу смрт.{S} Мозак ми је узаврео од вриске жена и прштања манастирског пожара.{S} Спасит |
| /> <pb n="98" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околи |
| се »Седефли-шкољка.« Доњи му је кат био од белог мрамора, а горњи од стакла и резаног кедра са |
| жимир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме старом пријатељу Хусе |
| те умиваше лице, јер бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац п |
| труну негде у овој туђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио с |
| зу обале морске, али не баш врло далеко од главног конака и од великог харема.</p> <p>Звао се » |
| в дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди на горњи праг од цркв |
| анајест кита од дробног бисера и толико од крупног мерџана.{S} Коњ му је на глави носио белу, у |
| својом сабљом и својом главом, да нико од бесних Турака и Арбанаса не смета, да се црква и кон |
| епо видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; к |
| на застрла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p> <p>На једанпут |
| еџија, царевих одметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него се друго бојим, друго не |
| пље млаз кристалне бистре воде у корито од белог камена сланика на коме се још познају главе од |
| остао зет царев, везир царев и господар од дивнога Аденистана.</p> <p>Свадба се његова обавила |
| на пољани зазвиждаше двојнице, и талас од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, |
| Турчином.</p> <p>Диже се просто урнебес од вике, вриске и запомагања.</p> <p>Прискочи нешто мом |
| очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаше од лепоте ових девојачких груди, испо |
| n="78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да си ц |
| ом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покај |
| уљу, нит’ је ткана нити је предена, већ од суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, на |
| аво мало ђаче; носи у руци мален котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и он |
| е две девојке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула |
| ио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетк |
| а је однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то остав |
| ве то богато обучено и накићено, у руву од разних боја и разнога кроја.{S} Све то прође поред С |
| жише је у волујска кола на меку подлогу од тек покошене траве, која дихаше мирисом од Ивањског |
| севаше муње.</p> <p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти |
| да је био слетио у шипраг, који у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n="17" /> одатле |
| еки из свите цареве бацаше читаву дажду од сребрних аспри у гомиле света, који са још ватренији |
| прсима Јабучиловим једну велику звезду од рубина са полумесецом од алем-камена изнад ње.{S} И |
| оше у сребрним котлићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише ћили |
| ружом у коси — укипила на десном крају од ћилима пред софом, а поред једног сточића од сребрне |
| и све до <pb n="102" /> под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине |
| широким первазом од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с рукавима од белог атлаза, широ |
| ам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла; |
| ај баци своју високу и шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко дру |
| о да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу ни да узд |
| о одмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега тако да му је |
| г казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце малко је засп |
| уло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква |
| .{S} Па онда додирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и виде |
| ја, и хтедох цркви да повратим половину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову стран |
| појила горске хајдуке, јер нас сиротињу од силеџија, царевих одметника, бране.{S} Ето од цара м |
| ан тренут поста беља од креча на дувару од суднице.{S} Него се брзо прибра.</p> <p>»Немојте, на |
| мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по плавом морском ог |
| {S} На једној од главних стаза, које су од великог дворца водиле к обали морској, између свака |
| жимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до листа: како се Иконија |
| .{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћу од себе чуда учинити, запалићу све што имам нека изгоре |
| црним реповима.{S} Њихови рахтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђе |
| ничари, само што им високи калпаци беху од црвеног сукна.{S} Иза бостанџија корачаху сложно »Ба |
| лећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око п |
| а широм отворени, да кроз танку маглицу од свилене паучине покажу где нежна милина девојачка јо |
| и сјајну сабљу цареву, која се на сунцу од силног драгог камења гледати није дала, него што је |
| .{S} И коњ и јахач трептали су на сунцу од злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{ |
| и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, ножем опсекох пл |
| црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на белом коњу.{S} Виде још како неки |
| а једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих т |
| кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах с |
| нда прихватила би се за најближи стубац од вењака и мало се на њ наслонила.</p> <p>Дође време д |
| синију, наместиле је на осмоугли столац од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији разме |
| густим шареним гомилама.{S} Живи ланац од Јаничара с муком је издржавао ове таласе од људи, да |
| анцу Ага јаничарски.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од зибелина, |
| довац сам што да се не узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као се |
| p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгубиле мајке наше, нико нам |
| Макрени шта је сневала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе м |
| једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости којима ме је Алах (нека му је слава! |
| > <milestone unit="*" /> <p>Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише игума |
| p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и |
| и брзоногих дечака од 12 година у доњим одајама.{S} Иконија није ни знала.</p> <p>Гркињи је бил |
| да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој кроз који час доћи. |
| људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} И ево ми |
| загазио беше у поток, па <pb n="17" /> одатле три пута једно за другим, и то све јаче и јаче и |
| ко тренутака у сред бистрог потока, под одблеском руменога неба на западу, својим млечним лицем |
| оре!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S} Никада до са |
| и и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти поочиме, све казати и |
| иму у један сто одмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S} Наместила се иза њега |
| гачки редови од тамно зелених кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S} Око самог конака |
| еко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <milestone unit="*" /> <p |
| м среће ја: нађох сина кога ми Јаничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска |
| урми«<ref target="#SRP18910_N1" /> децу одведоше.{S} Калуђерове речи позледише многоме срцу ран |
| ече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све |
| д Ивањског цвећа и мајкине душице.{S} И одвезоше је кући у Лежимир.</p> </div> <pb n="33" /> <d |
| на за другом.</p> <p>Иконија је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, која од |
| ?«</p> <p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У т |
| а ово како је изашло! да ће робље да се одводи, да ће крв да се пролије и да ће света црква да |
| {S} Никада до сада наш честити цар није одводио ђаке из цркава, јер је још на Косову Султан Бај |
| звало ***седмогодишше +++прибирање+++ и одвођење мушке +++деце+++ рајине, којим се војска турск |
| ељанка трчи за њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страш |
| евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиж |
| јом и његовом бригом и да ћу нашега Иву одгајити, ако ми Бог помогне, те да прихвати да сам чув |
| а је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много лепа!{S} Занела ме чак натраг |
| твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас к цркви, ниси |
| p>»Јесте, Бога ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, |
| узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« |
| не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти само мени њега пока |
| ка из Мисира.</p> <p>»Е, царска кћери,« одговори Иконија, »Бога ми ти ја не умем ништа казати.{ |
| добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче шаро |
| . </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p>Гавран се с муко |
| х Бога и упитах за здравље, ништа ми не одговори него утече од мене!«</p> <p>Харамбаша посла не |
| } Свакој сам мојој стрини, свакој снаси одговорила: да га молим да ми не замери али да не могу. |
| S} Свашта може да буде у вас Турака!« — одговорише му неки из гомиле. </p> <pb n="61" /> <p>У т |
| ; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дот |
| њих десеторица доле, па право Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајт |
| цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени |
| ог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p>Да би стигла дома јо |
| котлић!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Оде народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењ |
| баша на дивном арапском коњу.{S} Био је одевен као и друге спахије само што је се из његовог бе |
| млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначка Туркиња |
| два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у црвену чоху са високим црвеним калпацима са д |
| p>За њима иђаше једна чета »Бостанџија« одевених и наоружаних онако као што су Јаничари, само ш |
| ца стоје патријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. » |
| Јеротију.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од |
| порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком икону прислонив је на прса |
| иш онда извади из своје горње костретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb |
| и то све јаче и јаче и све брже и брже, одзвижда нову једну своју нумеру.</p> <p>»Шта ли ми ти |
| стадо усталаса, крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано |
| планина прихваташе сваку реч громкијим одзивима, док се ови не сложише у праву грмљавину.{S} К |
| и: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која се за султаном ваљаше ни |
| p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се беше ч |
| отрља очи па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра жено!«</p> <p>»Благослови свет |
| прва да помогне и саветом и радом, и да одлакша речима од утехе и својим сузама.</p> <p>Сад се |
| замолићу га да пошље своје гавранове да одлете до Лежимира, нека загачу дрвљу и камењу: како се |
| рицу њихову да пошље неколико чела, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од |
| у Багдада од Перзијанаца у толикој мери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признава |
| <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не одг |
| , онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док ти мали Иво за помоћ прирасте, требаће |
| ницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топлина.{S} И де |
| усејин, јуначан Јаничар а пуки сиромах, одмах је узе себи за жену и од милости прозва је »Шекер |
| да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и сме |
| рисна маховина застрла беше стену, која одмах десно од грма беше пробила зелену рудину.</p> <p> |
| те један!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу пору |
| зван-бегу, овај заповеди да му Јаничара одмах у селамлик доведе.</p> <p>Кад стари Јаничар, у жу |
| /> <p>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отв |
| штвом калуђера и попова посвети цркву и одмах ударише у велика бденија.{S} Милина је било погле |
| куца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</p> <milestone unit="*" /> <p>Хусејин-ага ј |
| соколове очи, честити беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} |
| ишку погаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче шарову и гаро |
| беше, и да га позову да са својом четом одмах к Лежимиру похита.{S} Али им дође порука од Икони |
| је за рана одвела чича Симу у један сто одмах до преграде, која одваја женску од мушке цркве.{S |
| јну; али бадава крити, да је само видиш одмах би познао.{S} А да јој видиш синчића од седам год |
| кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и трећи царски јелек: дванаје |
| детета : »Нано, не дај ме нано!«</p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{ |
| му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим страхопоштовањем уд |
| оношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљу, где |
| има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од каме |
| , јер нас сиротињу од силеџија, царевих одметника, бране.{S} Ето од цара ме није страх.{S} Него |
| Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске двери и причестише га</p> <milest |
| </p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да |
| само да се радује гледајући како зидине одмичу у висину, како се кров саставља и како се по сре |
| p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто |
| бамр’о, и како су га ваља да већ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину |
| а са ње, докле га поносити коњ његов не однесе даље низ ову живу реку која ваљаше, злато, сребр |
| купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не посл |
| пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутр |
| , који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S |
| ма за њен десни рукав; тргох те од ње и однесох те у моме наручју, а ти стегао у ручицама ово п |
| се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак девојака, које тужно |
| четири робињице дигоше сребрну синију и однесоше.{S} Тада би млада султанија ударила длан о дла |
| а,« рече ружи, »али те бистра вода може однети ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда из |
| а за децом, коју цареви људи пробраше и однеше из овога краја пре четири године.{S} Не може цар |
| Суботе обилазила његову живу гробницу и односила му нешто хране и вина.{S} Сваке године на Ивањ |
| га из Лежимира, и други берат којим цар одобрава да Иконија обнови цркву св. Јована.</p> <p>Тре |
| ици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, те и суд пресуди овако:</p> <p>Да с |
| ог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном |
| сти!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јаничар диже, десном руком жив |
| и <pb n="15" /> вајде имати га и ето ме одох у свет да се турчим!«</p> <p>»Што ћу му!?« рече Ик |
| пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун радости, Да вам не дужим!{S} Ђаво ми рече |
| ао да јој све мисли, све срце, сва душа одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на реш |
| а, а дођоше после и калуђери и попови и одоше сви у велику трапезарију, да се мало прихвате.</p |
| доше му читати опроштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и |
| естише га</p> <milestone unit="*" /> <p>Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} По |
| може, пошље кога да цркву мироноше и да одреди три калуђера, који би прихватили манастир, цркву |
| подржаваху.</p> <p>Стојан нареди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S |
| кнезу каза да ће му главу својом сабљом одрубити, ако би Иконије преко ноћ нестало.{S} Сељани с |
| аше где је.</p> <p>А Иконији се смрче и одсекоше јој се ноге.{S} Сва пребледе и за неколико тре |
| ед-а-се.</p> <p>Калуђери дечански дивно одслужише летургију, па онда пред сам свршетак узеше пр |
| останџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусејин-ага, једва стиже да Икониј |
| потрошим десет хиљада дуката!« говораше одсудно и топло Ризван; »нека потрошим и двадесет хиљад |
| ј!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке |
| , Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, и ово је лепо, није да није |
| ицу.{S} Иза њих је стајао стари Јаничар озбиљан и смеран.</p> <p>»Ево Асас-баше и Алај-чауши, т |
| > <p>»Да чудна ли човека!« рече Иконија озбиљно. »Ево скоро годину дана како ми не да мира.{S} |
| да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p> <p>»Теби сам, жено, згрешио више |
| суди, да се исприча до миле воље!« рече озбиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите |
| и се не шалим!« одговори Ризван мирно и озбиљно.</p> <p>»Е чекај мало!« рече Иконија сва усплах |
| <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусејин озбиљно, »биће да је цару жао да храни рибе морске дево |
| о од Бога.{S} Сам Гавран причаше народу озбиљно: да му је Бог послао анђела, који га је бистром |
| елика, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. |
| илима преко лета.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног |
| ир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} |
| у радост.{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право |
| аде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек |
| из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој, Иване сине, мајци својој жив био, где си?«</p> <p>» |
| двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од куд моја нана?«< |
| ршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока прамен од варница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно |
| утврђену перјаницу, на челу између оба ока амајлију са крупним једним смарагдом, око кога се с |
| ђа светлуцаху два сива, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих ју |
| дметали за зрачне погледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Иконију кроз неколико ле |
| н-бегом проговори две три речи у четири ока.</p> <p>Кад капуџи-баша поднесе овакав извештај Риз |
| вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од |
| ј се ова шума као нека велика, тамјаном окађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета |
| па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И тек када Иконија приђе, те пољуби у обр |
| оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху |
| ос велике неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, кој |
| реног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по плавом мор |
| лаву буџом једном, у којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробад |
| о са сабљама и ханџарима драгим камењем окићеним, са турбанима од кашмирских и хиндустанских та |
| а амајлију са крупним једним смарагдом, око кога се савијало три низа од алема, рубина и сафира |
| јне свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, по којима златна и сре |
| из њено бледо, али савршено мирно лице; око углова од усана станио се један тих једва приметан |
| порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се искупише кнез и главни домаћин из њена села, |
| одвајали су га од великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се старе липе, па га чисто загр |
| шест, годинама најстаријих домаћина.{S} Око њих се слегли сељани у густој гомили. </p> <pb n="3 |
| ао млеко; пред њима два златна стуба, а око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргован |
| аса на манастар!{S} Ломисмо се забадава око манастира, док дотрча један инок да нам каже: дође |
| иза Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Ал |
| копреном око паса, са сребрним гривнама око облих зглавака на рукама и на ногама, са сребрним м |
| , земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је јед |
| ојом добротом, растопила у ове сузе лед око њега и ево нађосмо да га још имамо!</p> <p>Те вечер |
| ми грање у шуми.{S} Муње цепаху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи |
| га у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија |
| ага, као искусан војник, постави страже око села, а кнезу каза да ће му главу својом сабљом одр |
| је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како се њег |
| , него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и |
| прихватан од гомиле до гомиле, диже се око совре слаткогласно брујање калуђерског »Многаја љет |
| ише иза совре пренеражени и искупише се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њ |
| ше и неке жене из гомиле света, који се око вењака скупио био, али већина калуђера није видела |
| и с једне и с друге стране, поређало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке к |
| чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света топлина.{S} И десни и леви з |
| тога часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој и моју и њену женску |
| е се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n="31" /> као да се пробудила из тешкога |
| труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих врата уставља |
| </p> <p>После се народ највише савијаше око старог једног богаља, који сав сед као овца, а мрк |
| Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која је дотле била мирна да је једва дихала, |
| Болеснике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред |
| ирок добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила преко чист |
| Арбанаса не смета, да се црква и конаци око ње саграде, а после и да је брани од сваке напасти, |
| една жена помену најпре двојици тројици око себе, а ови изнеше пред суд, уз одобравање светине, |
| лаћене шлемове са белим ниским турбаном око чела.{S} У десној руци држаху копља, а о бедрима но |
| дима, утегнуте танком свиленом копреном око паса, са сребрним гривнама око облих зглавака на ру |
| томе је двору он <pb n="54" /> искупљао око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолиј |
| а исприча како је Гавран одавно облетао око ње, како ју је просио и преко жена и преко људи, и |
| е, да л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слети |
| че од људи и жена, што се било склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не |
| на земљи богаљ Гавран.{S} Свет нагрнуо око ње и с једне и с друге стране.{S} Вичу јој: »Е, Бог |
| Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па сам |
| роводиле, ватре су се прескакале, а већ око поноћи млада женскадија навали с венцима од ивањско |
| ноћи, како је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како |
| ене кадифе златом богато извежене, беху око витког им струка тесно прикопчани златним пуцетима |
| у њему брчкају весело цвркућући,</p> <p>Око црквене порте некада је на све четири стране био гр |
| ешто по странама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи Иконија повиче са своје постеље:</p> <p>»Дец |
| ко да му приђе те да га загрли.</p> <p>Око црквице је била поширока порта, обрасла ниском а гу |
| за од алема, рубина и сафира.{S} Златом оковани кајиши са дугачким ресама од срме, држали су на |
| /> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче |
| ге прокупачког Лежимир и још три села у околини, начинио од њих један тимар и дао га своме стар |
| p> <p>Те ноћи Иконија не могаше за дуго оком тренути.{S} Мишљаше о свом детету; премишљаше шта |
| то приличило новоме Силиктар-аги, сиво-оком Ризван-бегу, крока господскога, витког струка а ви |
| срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја сама с |
| к с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекне |
| еним решеткама, онда се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S} На мах се с |
| Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени кона |
| јој се горка туга свом горчином својом окренула на оног несрећника, који је сву ту беду причин |
| е само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето!« настав |
| ба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази једној, која се извијаше уз брдо из |
| саху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пла |
| подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, об |
| дећи старца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и |
| док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остави своје |
| исаше пред престоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове иконе баш |
| живој срце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтед |
| икодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је он |
| ће ти срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.< |
| шумним дахом, и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле, кој |
| вамо! цару треба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да с |
| само његовом личном јунаштву и његовој окретности има захвалити што је турско оружје победило. |
| о ноја тице крило, то се крило на чекрк окреће, те казује....«</p> <p>»Аман! куд си пошла, шта |
| тек сад разумедох што се памети људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се препала беше кад ов |
| беху и с једне и с друге стране обешени округли сребрни штитови рубинима искићени.{S} Коњушари, |
| од ситних шљокица извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - |
| с муком и напрезањем као да је свака од олова; протресе је мало као да је зобница са зобљу, про |
| S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из |
| читати опроштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игуману Јеротију.{S} Изађе и сам игу |
| видим, где на јеном престолу, десно од олтара, седи цар Лазар, чисто га ево и сад гледам; круп |
| ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку књигу!{S} Ја колика је, једва је ј |
| отињу српску, и кад се дигао, чуо је из олтара разговетно ове речи: »Не дај се Србине!«</p> <p> |
| е!{S} А високо са свода <pb n="10" /> у олтару, и изнад пониског иконостаса, Исус раширио руке |
| <p>»Затече ме једном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водише облаке и би |
| Знаш, ага«, рече кнез као да извини ову олујину, »у нашега народа има пословица: не дао Бог дет |
| беше притиснуо прстом да му се како не омакне.{S} Тако се беше занео, да не чу кад Иконија с И |
| га у трапезарији.</p> <p>Отац Никодије, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у раси од грубог ц |
| е кандила никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по н |
| ји цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турч |
| дотле мила била, толико је од тога часа омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело гр |
| ког времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гл |
| овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце ми помрчао и ж |
| у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... мо |
| горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја ост |
| а неколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленку, који је у његовој |
| му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну усне подиже десну руку претећи у вис и стисне |
| само гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, |
| {S} Миленко цару ништа скривио није.{S} Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који |
| } Међу њима беше и — Гавран Ракетић.{S} Он јој тобож помагаше да се дигне, али јој на ухо полаг |
| а се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не боји |
| друкчије него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и |
| голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не |
| замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју мајку; а ца |
| менух то једном поодавна Хусејин-аги, а он јави везиру, а везир посла на све стране, и нашем Па |
| даше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Гледам те да л’ си човек, да ти аманет дадем!« А ј |
| анет дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има |
| да је Иконија жива.</p> <p>Једнога дана он са својом четом и са још десетак коњаника, које му ј |
| ање.</p> <p>Али није дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је срећна |
| . »Пре ће бити да му се сотона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије св |
| ка цркне!« рече Иконија горко. »Мене је он на црње муке метнуо; он је видео муку за неколико ча |
| ина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун јарости, |
| да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} |
| шност као поток потекла.{S} И ево ми се он кроз тебе свети, јер ми кроз тебе добра чини.{S} Нек |
| »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« говораше Иконија озбиљно и тужно. .</p> < |
| ина, и разнесе на све стране, а како се он губљаше у даљини прихватан од гомиле до гомиле, диже |
| ла.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше з |
| му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох |
| десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад да га деда и мајка његова очима |
| ’ нам иде од куд моја нана?«</p> <p>Тек он то рече, а из шумарице зајеча јасан женски глас: »Ој |
| Ето га Милован иде оздо из села.{S} Чим он овде стигне предузеће стадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да |
| а преко дана калуђери Богу моле, и како он помаже црквењаку да наспе уље у кандила што гору пре |
| аман било да му се учини милост за коју он и моли.{S} Него њега треба на лаганим мукама уморити |
| да је дете; али чим му везир пусти руку он се диже на ноге, одмаче се са сиџадета и са највећим |
| е плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb n="54" /> искупљао око себе и частио песнике из |
| роштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, од |
| уну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, г |
| г, црне масти и дуге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори |
| в!{S} Познајем и тебе.{S} Ти си.</p> <p>Он јој дохвати руку и пољуби је.</p> <p>»Како си ме поз |
| и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребледе опет, промуца неколико р |
| «</p> <p>Као да није ни видела Арапина, она протрча мимо њега дркћући све то краћим и тежим дах |
| ли <pb n="32" /> све слабије и слабије, она само муцаше: »Моје дете! моје дете!«</p> <p>Као да |
| хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавиц |
| } Кад јој је црни Кизлар-ага приступио, она се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се н |
| с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дубоко, дохват |
| ролазећи с оваким спроводом кроз башту, она би се сама у себи насмејала и рекла:</p> <p>»Боже, |
| и поток; заклињах је да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми |
| не изгледа да је срећна и задовољна.{S} Она се истина ником и ни на што пожалила није.{S} Али ј |
| Окрете се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће при |
| одирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех златну леств |
| четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче један корак натраг.{S} Гавран пољуби земљ |
| е и спусти пред султанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихват |
| он их понесе собом далеко низ улицу.{S} Она изгледаше збуњена, узбуђена, бледа и замишљена.{S} |
| реди ношаше копље са три коњска репа, а она двојица поред њега забацили на рамена шестоперне бу |
| луцима.{S} Дођосмо пред главна врата, а она све од самог сребра белог као млеко; пред њима два |
| елу своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како се |
| мени привиђа у овом тужном часу, да је она рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> |
| на.{S} Сваке године на Ивањдан, ишла је она да се на развалинама цркве исплаче и искука.{S} Још |
| ети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побес |
| рвене грађе за цркву.{S} А сваке суботе она и друге жене из села, доносиле су раденицима понуде |
| <p>»Срам те било, гаду од човека!« рече она срдито. »Да имаш душе рекла бих ти: не греши душе!{ |
| оме од вас Бог на невољи нашао!« викаше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи |
| ир је узе за руку као неко дете, и кроз она вратанца од седефа одведе је унутра у харем.</p> <m |
| ко исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{S} После јој приђе узе је за руку и рече јо |
| сметох у каквом светом послу?!« настави она гласом у коме трепташе некакав чудан израз зебње и |
| нешто рече, и Агапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија |
| нама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се не могаше довољно да нахвали Иконији, колико јој |
| ки, беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а све њене дв |
| царева видела младог Силиктара, то само она и Ризван-бег знају.{S} Али тек Мејрима, коју је Сул |
| у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« |
| о им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Првих дана при |
| но не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после кратког времена опет суну мало вина у уста, о |
| Ивом дође на капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши |
| и сви гости на Иконију да седне, али их она смерно мољаше да је пусте да њих, као најмилије гос |
| је варају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ништа не одговори, него га само гледаше.</p> <p> |
| и само једну реч:</p> <p>»Седи!«</p> <p>Она седе не проговарајући ни речи, него само гледаше не |
| ласом:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру прав |
| ли су их везиров Кизлар-ага и Капу-ага, онај први с белом а овај други с црвеном и високом ками |
| а навали с венцима од ивањског цвећа на онај извор иза цркве, те умиваше лице, јер бабе причаху |
| се гласно Богу, да је још не позивље на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> |
| ба!« викну Турчин.</p> <p>Окрете се сав онај свет око Иконије.{S} Она врисну да се на далеко чу |
| > <pb n="7" /> <p>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну |
| «Боље да те ја у коси носим, него да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу д |
| капију велике куле.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, си |
| а и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у среди ношаше копље са три коњска репа, а она дво |
| реците и кнезу и свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе те да |
| шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Бог и душа: као да |
| ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb |
| тивало се, па све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, пропаде му и траг!«</p> <p>»З |
| праменовима пушташе, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке о |
| авао ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улице, који се чувао слобода |
| и подигоше сељаци.{S} У томе, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив, |
| а се није препала, али које од стида са онаких речи, које од срџбе поцрвене као црвени божур.{S |
| а не само да не може да ти помаже него, онако стар и немоћан како је, само ти одмаже.{S} А док |
| ђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, онако стар, метанисаше пред престоним иконама па се онд |
| пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако порушену и сузну, не могаше ни речи да прозбори, |
| дан слив жутога воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све |
| цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком икону прислонив је |
| и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили били.{S} Тако је и |
| лед, и на трећем кораку стаде и гледаше онако исто немо и укочено у Иконију, као и она у њега.{ |
| воска.</p> <p>Кад изађе онако весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да |
| ваљада луд да носиш калуђерима, који и онако имају свачега доста?« Не однесох новце цркви, нег |
| ег; »неће ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом ви |
| и народу, да су иконе исписали са свим онако како су на царском иконостасу у Вилиндару.</p> <p |
| зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, лична и |
| сабором као да се овај који је мало час онако весео био, у велико гробље претворио беше.</p> <p |
| прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у белом зубуну, са шљокицама међу црним ресама, и |
| чета »Бостанџија« одевених и наоружаних онако као што су Јаничари, само што им високи калпаци б |
| прозоре затворене позлаћеним решеткама, онда се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само мах |
| реч да пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до н |
| за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Пади |
| ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, онда Стојан поче:</p> <p>»Знаш ли, Гавране, што смо се |
| »многаја љета«.</p> <p>Кад га свршише, онда сви скочише иза совре пренеражени и искупише се ок |
| уше њене црни облак, који сузама дажди, онда измоли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урв |
| и Иконија не хтедоше ничега прихватити, онда четири робињице дигоше сребрну синију и однесоше.{ |
| лему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смањује а у исто време да |
| томе.{S} Ако је истина да је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S |
| Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не |
| поодрастеш и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па |
| S} Кад и последњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички шапат Гавранов: »воде |
| ри нешто турски са Шекер-кадуном, а ова онда рече Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави |
| а, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу |
| ин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу на |
| p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом: |
| сиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да пот |
| адише игумана дечанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, па онда кне |
| а приклони ниско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом, а |
| мирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за својим |
| накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрти, |
| ој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а велик |
| вим реповима узеше махати задовољно, па онда потекоше право к шумарици која се са ове косе у он |
| руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S} С |
| луђере и попове све по старешинству, па онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S} Н |
| дечански дивно одслужише летургију, па онда пред сам свршетак узеше причешћивати народ.{S} Прв |
| и народ.{S} Прво причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се други |
| н аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="102" /> под саму стреју од са |
| та, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи старца за руку.< |
| меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онда <pb n="69" /> једна мања чета шејика потомака Муха |
| је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао паст |
| једно место маховином покривено.{S} Па онда додирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се ра |
| риче тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешала љ |
| него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти ми |
| та: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти пооч |
| ко се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра |
| плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>Н |
| ро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим су |
| алуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очима показа |
| е, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање. |
| моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окренула |
| оћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближо |
| сећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведоше дванајест доратастих хатова из Курдистан |
| х белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним до |
| иштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна човек |
| да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> <p> |
| инесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се и цели |
| претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади поред с |
| уку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а |
| ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, и реч |
| лови Свети владико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па ма |
| одим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточић, |
| е је Иконију из прикривка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, п |
| епо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p |
| а хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци |
| ири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остави с |
| проговори неколико арапскик речи, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је било |
| ко оста за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно: |
| и васеленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»В |
| а Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових |
| метанисаше пред престоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ове икон |
| одице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће |
| : не брини се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда |
| гледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја мати |
| пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта је видела у Јерусалиму, |
| ија устане, умије се, напије се воде, и онда седне поред Иконијине постеље и почне да јој прича |
| искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пратњом од десет коњаника, |
| е добро напи, лакну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, д |
| па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодиј |
| душевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И онда сави руке на прса и поклони се своме старешини, и |
| ан гледаш како се вије као кукавица!« И онда ме нечастиви научи шта да радим!«</p> <p>Ту се Гав |
| и рече »хајде, да видиш твоју цркву!« И онда као обиђосмо цркву уђосмо и унутра, и калуђер, она |
| леда и <pb n="106" /> уморна.{S} Овда и онда прихватила би се за најближи стубац од вењака и ма |
| т добро чујаше.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо покуцала па м |
| г бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а |
| осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« ко |
| с робљем својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из ман |
| а руку, заиска смерно његов благослов и онда поче да говори гласно, да се на далеко чуло: »Свет |
| /p> <p>Довикаше се Турци, искупише се и онда пођоше.{S} Однесоше малог Иву и једно десетак дево |
| кћући понели у своје гњездо, нити бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!« |
| ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као ма |
| апасти од овога лудог човека!«</p> <p>И онда настави пут свој брзим корацима, а сетна и замишље |
| се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти |
| а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше |
| о причати; али нека не вреди!«</p> <p>И онда чича Сима ућута, и ништа га више не могаше покрену |
| је инако већ да ти све кажем!«</p> <p>И онда Иконија исприча како је Гавран одавно облетао око |
| оведим као на последњем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча |
| р као зрно које не промаша.{S} Чисто ми онда рече:{S} Зар не знаш да сам везирова мајка?!«</p> |
| како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-агама, н |
| /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Нег |
| т дадем!« А ја рекох: »Баш јесам!« А он онда: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има ка |
| како је, а ја само да ти кажем, да баш онда, кад ме придигоше, несрећни Гавран (да га Бог убиј |
| се султанија па махну руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње костретне одеће једну прљаву |
| а, обрасла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза |
| ато златом извезена, да је једва овде и онде кроз гроздове и грање од злата кадифа провиривала. |
| њем часу!«</p> <p>И онда, истина овде и онде запињући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидо |
| е од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима из Индије; дуж софе |
| новише за њом: »Аферим!!« На један миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрни |
| чак ни слутити није могао, да га је иза оне решетке гледао један Јаничар.</p> <p>Наиђе за тим ј |
| деда и мајке своје на простиркама испод оне старе крушке.{S} Иконији је сад мало било што гости |
| ори чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако |
| ао прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Него, а |
| из пупољка развила била.{S} Из луга, с оне стране, један кос звиждаше некакве значке као да у |
| но дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гра |
| па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш нигде ни сенке од каквог човека.</p> |
| порти седоше на клупу испод липе близу оне чесме, а маломе Иви рекоше да иде да гледа свете сл |
| Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили. |
| реду у жутој, они у другом у црвеној, а они у трећем у зеленој свили.{S} Изгледаху као жива баш |
| је муке, кад си овакав дан доживела!« А они који беху далеко од ње, довикиваху јој: »Ама изиди |
| жао овог нашег шарова и гарова, како ће они без мене!«</p> <p>А шаров и гаров чуше да њихов мал |
| лушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напо |
| баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, |
| творица у једној врсти.{S} Беху обучени они у првом реду у жутој, они у другом у црвеној, а они |
| ма себи велим:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овд |
| моли у цара ферман: да сиротиња раја на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто црквице! |
| и шарене кавезе с тицама.{S} Ударише и оним широким путем између великих поморанџи, са којих к |
| родом и цветом у једно исто време, или оним великим и шареним тицама са кукастим широким кљуно |
| оја ће да буде и нама и дуго после нас, онима који иза нас настану, коме имамо да захвалимо?{S} |
| пали три свећице шапатом помињући имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како |
| бри и предобри.{S} Али кад прођем поред оних ваших тица са кратким кукастим кљуном и зеленим, п |
| ша зазвекта својим прапорцима, свака од оних тица приклони ниско главу клањајући се, па онда, и |
| а својом кадуном, која је била једна од оних девојака, што их Турци на сабору код манастира Св. |
| о умро, умро је и стари кнез и већи део оних домаћина што судише Гаврану.{S} Али Гавран бејаше |
| а по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти зн |
| е расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве оживи! .{S}Јес, није вајде, |
| цркву, да слушам како наши ђаци поје, а оно дотрче они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме |
| о весела и онако мила на зелено поље, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога ц |
| нија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар стотину Турака коњаника беше се развило у ланац |
| овде кажу да говоре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" /> |
| им као прилику и као нагнем да бегам, а оно оне две танке циганчице скакућу испред мене!{S} Нег |
| велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се проспе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па т |
| а и двеста девојака удари све у ногу, а оно као да игра један момак и једна девојка.{S} Па не з |
| анким грлом нешто о новом Јерусалиму, а оно се <pb n="87" /> свима диже коса на глави, и мислиш |
| не пушташе Ивана са груди својих.{S} А оно сироче, све бледо и престрављено, обема се рукама у |
| пристајош да ми будеш домаћица, онда за оно што ће да те снађе, не жали ни на кога до на себе с |
| би говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно што село учини!«</p> <p>И другу ноћ не могаше Икони |
| вана; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргованови цветови начиње |
| ија не би ни могла да разговетније каже оно, што је мислила.{S} Султанија помисли да овај нешто |
| д варница. </p> <pb n="38" /> <p>»То је оно што ми је зазор попричати, али видим није инако већ |
| ну дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад ми дође пре шест |
| сторе, Иконија покрене своје село, да и оно само, од драге своје воље, снесе камена и дрвене гр |
| рмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многаја љета«, она пребледе, пожуте, пребледе опет |
| његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихи |
| велим: хоћу ћери моја што год могу; али оно што ја могу није много.{S} Научићу га да чита, упоз |
| да није лепо, баш је много лепо!{S} Али оно да је да султанија чује!{S} Еј, еј, авај нама!« дов |
| вана оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, што се било склопило око јад |
| > <p>»Ево не могу да тренем!{S} Цело ми оно вечерашње <pb n="89" /> чудо игра једнако пред очим |
| ама зашто, мањ ако није што јој Хусејин оно онако из ненада викну.</p> <p>Три млада момка, личн |
| јах да намиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; лом |
| ноге.{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширен |
| е сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше д |
| »Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и реч |
| {S} Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памт |
| ане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо сви они прођоше мимо теб |
| !«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој стрини Јованци кад ми пре годи |
| а туга свом горчином својом окренула на оног несрећника, који је сву ту беду причинио. »Нека га |
| дно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руком, |
| е небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног прозора са решетком, <pb n="71" /> млади јахач упр |
| благословио!« »Е, Бог ти дао и овога и онога света!« »Ниси ти само везирова мајка, него си ти |
| зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци |
| S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш т |
| зе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и |
| му на рамена као у старих јунака који с онога света овоме свету кроз гусле говоре. </p> <p>Стој |
| бденија.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прекрилио био пор |
| немо, а одмах за тим имамо да захвалимо оној жени, доброј и смерној, од суза које је Бог ову цр |
| праменова од светлости да се укрштају у оној непрекидној сутоњи што у црквици владаше.{S} Кад ч |
| ромуца неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> |
| незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несвоје, а моји ће |
| ог шареног и мирисног ћилима од цвећа к оном оквиру од руменог мрамора, и преко оквира по плаво |
| почела да зове Ђулбахару) причај нам о оном старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробу |
| рену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно блејањ |
| колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу те и јутром и вечером б |
| љаше низ улицу.</p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гунг |
| као да полагано сриче тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, |
| ија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару, за коју јој духовник |
| чуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади једно |
| онијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их |
| рођем по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се прос |
| е.{S} Ту она даде Иви онај слив воска и ону киту босиљка рекавши му: »Нај, сине, унеси ти сам о |
| риђе младом везиру, положи му на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке узмаче не |
| право к шумарици која се са ове косе у ону дољу спушташе.</p> <p>И звиждукање двојнице стаде и |
| тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају, а код раје цара у омразу воде!«</p> <p>»Нико т |
| оковану у злато као евангеље.{S} Кад је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... ј |
| који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише да једна сељанка трчи за њима.{S} Један се Арап |
| Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, па се разиђоше по сабору удара |
| се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, веза их једном врпцом све заједно |
| елим убрусом, навуче брзо чарапе, обује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза |
| водише, беху сви обучени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.</p> <pb n="67 |
| инима, самурима и скупоценим лисичинама оперваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај! |
| а га видим; и ако сам позни и последњи, опет да му срећу зажелим!{S} Имам за њ и поклон, малеча |
| у ако у животу није!«</p> <p>Сутра дан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну |
| и благо Иконија; »и ако си царев везир, опет и твоја хазна има дно своје!«</p> <p>»Нека потроши |
| оје.«</p> <p>Али Турци и ако не касаху, опет одмицаху с робљем својим.{S} Окретаху се овда и он |
| етар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда не ваља оно |
| стрина Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече |
| није разумела на што Иконија нишани, а опет Иконија не би ни могла да разговетније каже оно, ш |
| море на тишини сунцем успавано било, а опет бесно у њу грували и пребацивали је млазовима од б |
| да доживим радост да видим да ова црква опет пропоји на славу његову.{S} Моје село зна да има п |
| на онај свет, док не чује, да је црква опет запојала. </p> <pb n="99" /> <p>Кад већ све би гот |
| ја пре четири године.{S} Не може цар да опет сад иште живу крв ове јадне сиротиње!« </p> <pb n= |
| >Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим гласом:</p> |
| Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мо |
| е да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патри |
| еленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> <p>»Во Хри |
| !{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>»Што ће мени |
| асак само на једном нокту.{S} Султанија опет <pb n="88" /> својим сребрним гласом викну: »Афери |
| едњи јек у даљини издахну, онда Иконија опет зачу самртнички шапат Гавранов: »воде... воде... к |
| том извезен, пун стрела са левог рамена опет сам лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет зл |
| /p> <p>Кад му она после кратког времена опет суну мало вина у уста, он облизну своје суве усне, |
| своју прошлост и жалосну судбину, а она опет њима причаше како су јој сина отели и како се у ње |
| а љета«, она пребледе, пожуте, пребледе опет, промуца неколико речи, које нико не чу у оној ори |
| је срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, извади иза свога свиленога па |
| диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допр |
| то су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира, |
| } Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У харему до |
| та ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти мирисна сејо, |
| а прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет подиже на ноге.{S} Извади иза црвеног кожног силав |
| оплици.{S} Сад је све то искао да му се опет разговетно каже, и онда се крене пут Топлице са пр |
| рце разнеле, него што ето доживех да те опет гледам где се вијеш као тужна кукавица!«</p> <p>И |
| , па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к старцу, загрли га, |
| <pb n="78" /> од среће што те видим, и опет од несреће моје што кад те видех жива, нађох те да |
| на колено ону танку свилену тканицу, и опет се натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекршт |
| S} Следи ми се срце и скамених се.{S} И опет ми неверица!{S} Од куд ће Турци на Св. Јована и на |
| гапија јој преведе; али она не чу.{S} И опет јој то поновише, кад је султанија тихо руком дотак |
| ојим сребрним гласом викну: »Аферим!« И опет шербет-девојке прискочише играчицама и напојише их |
| жено, запамтићеш ти мене!{S} Слушај,« и опет цикну Гавран као да је бесомучан. »Слушај, што ћу |
| две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили часак поче да гмиже п |
| ски рисовуљ?« упита Иконија радознало и опет као са неком стравом. »У добри час дођох да моје о |
| је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и опет се начинише две, тек за тили час |
| његово танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у сну чу како Гавран изнемоглим гласом виче: »воде |
| у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе и лепушкасте девојке.</p> |
| изи.{S} Твоја мајка не ће доживети, али опет за то може бити да ћеш ти јахати белог коња на црв |
| о страшан!« одговори Иконија мирно; али опет ти само мени њега покажи!«</p> <p>У том прође једн |
| е него »Караконџул-ефендија«, а он мени опет за то тепа: »џанум« и »кузум«, срце моје и јагње м |
| онија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове веселе Џумб |
| о тужна кукавица!«</p> <p>И онда Стојан опет ућута за дуго, и само јечаше, и пусти Иконију да с |
| у сну испричах једну такву гатку.« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом к |
| је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огрешим.{S} Ево ми тек сада сијну |
| ледаше све ово чудо и господство, а час опет поносито и с фрком дижући главу у вис, као да нест |
| лук с тетивом, завијен у зелену кадифу опет златом извезену.{S} На глави ношаху позлаћене шлем |
| дајте ми да душу своју огрешим!</p> <p>Опет покри лице рукама и поћута у некаквим дубоким мисл |
| сом изгледаше као да је девојка.</p> <p>Опет јој дође нова једна мисао.{S} Извади ружу из косе, |
| жива реч којом поље срцу говори.</p> <p>Опет косић зазвижда другу неку и мало подужу значку. .< |
| м ево ми запињу у грлу... немам речи да опишем какво је велико добро овим своме народу учинила. |
| но лепих девојака.{S} У сваке коса беше оплетена у стотине танких витица, па падаше по плећима |
| .{S} Неки од њих појурише у цркву да је опљачкају и запале; други опет хватаху и везиваху младе |
| лије и прекади и да ми га о задушницама опојава?{S} Сахранићу се овде као незнана и некрштена д |
| и дадоше јој гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{ |
| те је после велики војвода Раде Облачић оправив цркву, нешто ћелија и трапезарију у једној стра |
| ради да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али кад је мене Бог милостиви оволи |
| о бедрима ношаху криве димискије.{S} И опрема коњска била је богата, све од самог црвеног ибри |
| е кнезу и домаћинима, мољаше све да јој опросте ако се на овом свету видели не би прекрсти се и |
| нијо, Бог ти дао и овога и онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми праш |
| а је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен конак отпра |
| ар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости ми што се заносим, те будна моје старе снове сн |
| ва земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њега и око суда, која ј |
| >»Да ми, аго, не замериш, а и цар да ми опрости, једва би смела рећи да га видох!«</p> <p>»Их, |
| p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <milestone unit="*" /> <p>Да би стиг |
| колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости ми, земљо!{S} Опрости ми!«</p> <p>Светина око њ |
| p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом у тренутку највеће своје сла |
| анас благословио, хоћу ево и ја њему да опростим.{S} Гавране, нека ти је проста од мене свака м |
| нахранити могу, ал’ ти, Гавране, никад опростити не могу!{S} Него кажу, који знају, да је Бог |
| ло, препадоше се и не смедоше му читати опроштајне молитве, него одоше у олтар и казаше све игу |
| Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те |
| уној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, по благослову који |
| едан страшни грешник, а сада примљени и опроштени покајник пред Богом.{S} У име наше свете цркв |
| мена.{S} Почупах маховину рукама, ножем опсекох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S |
| у којој би свагда било певања, играња и опсенарских престава.{S} Најживље је Иконија запамтила |
| и.{S} Носио је кунтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од зибелина, антерију од истог |
| латна.{S} На једном крају то парче беше опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени |
| чарапе, обује опанке и још притврђиваше опуту на левој нози, кад иза ње зашушта џбун, покрхаше |
| је да проберемо јуначко семе за царску ордију!« Препадох се и рекох: »Немој тога чинити, чести |
| а неколико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Пр |
| ицама свакојаким, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепршаху у |
| аге, дивље руже, мирисно дахом цвета од орлових ноктију.{S} С оне стране воде извиле се високе |
| t="*" /> <p>Хусејин-ага је предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старо |
| поуздано.{S} Кад чусмо у Једрену, рекох орта-баши:{S} Знао сам да ће да буде.{S} Пусти ме да ид |
| , од како поче овај бој голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и и |
| ло харамбаша Стојан са неколико хајдука оружаних до зуба.{S} Он је био поочим Иконијином Миленк |
| сукна, загасито зеленим кафтанима, без оружја и само са дугачким зеленим доламама, којих скуто |
| >Радетића Мара ...{S} 1.50 </p> <p>Доле оружје I.{S} II. ...{S} 2.- </p> </div> <div type="titl |
| окретности има захвалити што је турско оружје победило.{S} По повратку с војне, султан га узме |
| сељаче једно, коме ако је било највише осам година, Дуваше у незграпно издељану двојницу почет |
| је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година!«</p> <milestone unit="*" /> <p>Ризван |
| њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест година, све то богато обучено и накићено, у |
| изван-бег се, као врло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у толикој мери одликова |
| S} Не ваља се светити јер Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио! |
| , ево видим, Бог ми се свети.{S} Његова освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, |
| 10_C2"> <head>II</head> <head>ГАВРАНОВА ОСВЕТА.</head> <pb n="22" /> <pb n="23" /> <p>Две недељ |
| ао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је моја, рече Господ!« Богме бих вам о томе мога |
| тек би се овда и онда пресецао речима: »Освета је моја, рече Господ!« које би јој громко зазвеч |
| >У том јој зазвонише речи чича Симине: »Освета је моја, рече Господ!« Мишљаше о томе.{S} Ако је |
| је проговорио само ове неколике речи: »Освета је моја, рече Господ!«</p> <p>У самој ствари Ико |
| его кажу, који знају, да је Бог рекао: »освета је моја!« Моли му се, да ти се он не свети!« гов |
| и, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч старац из |
| ="SRP18910_C3"> <head>III</head> <head>„ОСВЕТА ЈЕ МОЈА!{S} РЕЧЕ ГОСПОД"</head> <pb n="34" /> <p |
| Море однеси бар пола цркви, да ти се не освети Бог!« Не послушах је.{S} Како знате она умре на |
| >»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави |
| да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се освети?« упаде јој Стојан у |
| на рђа од човека довео Турке да се мени освети?!«</p> <p>»Да се теби освети?!{S} А што да ти се |
| ва да изгоре.{S} У зао час хтедох да се осветим Иконији, за коју мишљах негда да ми дом као сун |
| отона, коме је он душу за аспре продао, осветио.{S} Бог се друкчије свети. »Освета је моја, реч |
| је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати као бесно псето, а зве |
| из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице његово.</p> <p>»Мајкино мило јед |
| онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала.{S} |
| ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом своју киту босиљка, а у који ће побож |
| и зет султана Мехмеда, који је Цариград освојио.{S} Сазидао га је благом, које му је дошло као |
| рочитам <pb n="12" /> а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им су |
| али је од туге и од невоље пре времена оседила.{S} Према густој а седој коси чудновато пристај |
| S} Али Гавран бејаше још жив.{S} Био је оседио, у лицу поцрнио и вукао би се четвороношке од пе |
| у зору дише, срце јој живље закуца.{S} Осети како је обузе нека нежна раздраганост.{S} Чињаше |
| инио. »Нека га, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце иш |
| би се нашла усред поља и усред лугова, осећала би се детињски срећна.{S} Чинило би јој се да ј |
| асплачем децо!« рече Иконија, као да је осећала да је у неколико крива за њине сузе..</p> <p>»Н |
| и замишљена.{S} Цео низ њезиних горких осећања и црних мисли тек би се овда и онда пресецао ре |
| </p> <p>Али нико се на томе сабору није осећао срећнији од Иконије.</p> <p>Шта је срећа једне д |
| сељанку.</p> <p>Јадна Иконија ништа не осећаше.{S} Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очим |
| ледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p |
| овим измеђ себе разговара!{S} Слушам и ослушкујем.{S} Јест, не може бити друго, него баш говор |
| <pb n="98" /> <p>Везир је купио био од Осман-аге прокупачког Лежимир и још три села у околини, |
| тан, акл дер Френгистан, хижмет дер али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френгистана, |
| тана, и памети Френгистана, а сјајности Османлија, ништа веће нема!«</p> <p>»Вољан си аго да та |
| сана станио се један тих једва приметан осмех.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опр |
| се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана његових осветлише му лепо лице његово.< |
| х.</p> <p>Са те две сузе и са тим тихим осмехом опростила се с овим светом у тренутку највеће с |
| есрећа бити царев везир?« упита везир с осмехом.</p> <p>»Знам ја, не можеш ти бити царев везир |
| у једну сребрну синију, наместиле је на осмоугли столац од седефа пред султанијом и Иконијом, а |
| .{S} Између сваке две девојке стојао је осмоугли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна |
| пред којима се кандила никада не гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала |
| их мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чудо од Бога.{S} Сам |
| ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, његових шест Арапа, и Иконија са |
| ј гутљај ракије, те се брзо опорави.{S} Оста у порти на трави до свршетка бденија.{S} Око ње се |
| исну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног везеног рукава.{S} Турчин понесе Ив |
| ног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више ни један, онда високи дервиш поче да се смању |
| ркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на свом месту, с бледим лицем и плачни |
| конија се беше чисто скаменила.{S} Тако оста за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно прекр |
| а одоше низ улицу, и само несвесно тело оста челом на решетку наслоњено.{S} Трже се и разабра с |
| не снива?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« |
| и хтедох цркви да повратим половину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Дочеках је с ову страну Л |
| рете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> остави своје сиџаде.{S} Девојкама, па и самој султанији |
| гобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави поред њега крчаг с водом, чутуру с вином, и све |
| народ.«</p> <p>Пред саму цркву Иконија остави своју шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и пр |
| Иконији: како мора да <pb n="77" /> је остави саму у овој одаји да дочека везира, који ће јој |
| их соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло богато застрвеном софом.{S} Мал |
| и у овој прилици показа да неће да нас остави да до краја пропаднемо, а одмах за тим имамо да |
| би са Макреном, на којој имаовину своју остави, са сељанкама и старим и младим, поклони се кнез |
| ну где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље или да га гор |
| и, и нешто крпа и тканица.{S} Све је то оставила поред невољника, заједно с крчагом тазе воде, |
| {S} Заборавих нешто да мојима на аманет оставим!«</p> <p>Хусејин устави своју чету и арабу.{S} |
| оји тропаре и кондаке свецима, а ако га оставиш у манастиру девет година може свикнути и како с |
| народа из близа и из далека, Болеснике оставише да преноће у цркви и око цркве.{S} Слабо је ко |
| и дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S} Много је |
| се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи |
| бесомучан. »Слушај, што ћу да ти кажем: остављам ти рока још три дана, не би л’ ти се лудој јал |
| и.{S} У томе, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше к |
| ило викаше непрекидно: »Аман вам Турци, оставте ми чедо моје!{S} Ево просто вам било, убите мен |
| просто вам било, убите мене несретњицу, оставте само јединче моје.«</p> <p>Али Турци и ако не к |
| а мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде једна жеља на празно.{S} Мислила сам, како би ле |
| <pb n="99" /> <p>Кад већ све би готово, остајаше само да се на десном зиду у женској цркви испи |
| н водећи левом руком Иконију, а за њима остала свита.{S} Многе се жене, а богме и понеки људи, |
| на каквим ће самоуцима цркве царске да остану!«</p> <p>»Је ли то баш царски рисовуљ?« упита Ик |
| глеве на раменима а слемена над главама остану!«</p> <p>»А што ће стрина Иконија у Стамболу?« п |
| ј народ, и како је народ, који је веран остао прелазећи кроз долину смрти, нашао, да га Бог на |
| вана а мршава у Лежимиру.{S} Ех шта ћеш остарех и ево лепо видим где ми мозак лапи!{S} Док беја |
| Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} Н |
| муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроба!{S} Нека га, с |
| {S} Како знате она умре на пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврн |
| а леву притискаше на срце.{S} А кад се осу грмљавина од клицања и кад се из ње изви оно »многа |
| а се царевим везирима замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт в |
| « предузе за тим да говори. »Када ти је отац (Бог да му душу прости!) умирао од тешких рана, ре |
| улове у свога синчића: »Ето, тако ти је отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију ка |
| котлић од калајисаног бакра, у који ће отац Никодије овда и онда да напоји освећеном водицом с |
| горе, много горе!«</p> <p>»Беже!« рече отац Никодије одважно. »Ово је дете ђаче манастирско.{S |
| >»Народе не дај се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с је |
| изванредно расипање новца; »баш нека и отац Никодије запамти кад је наш Иво први пут понео кот |
| Свет изађе из цркве у порту.{S} Изађе и отац Никодије онако с одеждом.{S} Држи левом руком икон |
| тео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; |
| гине и да ти с њоме муку мучиш.{S} Буди отац сиротињи, <pb n="43" /> и веран слуга царев: пошљи |
| зира!«</p> <p>»Е, сестро моја«, рече ми отац Никодије; »то је, видиш, српски цар Лазар саградио |
| »Чекају тебе, да те причесте!« рече ми отац Никодије.{S} А ја се препадох, срце ми залупа силн |
| ећ у неку руку посветио, да већ сада ни отац Никодије ни црква Св. Јована не могу без њега да б |
| шег села и наше цркве буде с нама стари отац Никодије.{S} Поменух то једном поодавна Хусејин-аг |
| Бога ми, баш царски рисовуљ!« одговори отац Никодије с пуно поуздања и поноса. »Ево, видиш, на |
| »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац мој и аманет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му |
| адико!« Еј, Боже, да ми је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и н |
| а књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у цркву да крстом |
| »Е, ово је моје добро ђаче!« рече ведро отац Никодије. »Ако пође тако и даље, како је пошао, ак |
| те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лудује.{S} |
| евала те ноћи.</p> <p>»Од некуд искрсну отац Никодије, сав бео као овца, узе ме за руку и рече |
| же него: »Тако, синко, тако!«</p> <p>Чу отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S |
| каше она иза гласа и запомагаше.</p> <p>Отац Никодије искочи напред и стаде пред њу те је закло |
| </p> <p>Нађоше га у трапезарији.</p> <p>Отац Никодије, омален, сувоњав, жут у лицу, просед, у р |
| лисичинама оперваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ев |
| то слатко-гласном својом речју, Иконија отвараш себи и своме свекру пута кроз густу гомилу свет |
| апред и са два три сељака своја с муком отвараше пут калуђерима кроз густе гомиле народа.</p> < |
| есрећнику на главу и суну му кап вина у отворена уста.</p> <p>Он се устави у јечању; с муком и |
| ове таласе од људи, да не запљусну онај отворени пут средином улице, који се чувао слободан, да |
| чани златним пуцетима а на грудма широм отворени, да кроз танку маглицу од свилене паучине пока |
| бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама |
| бој се рајо!« викну млад један Турчин с отвореним и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети |
| орње костретне одеће једну прљаву кесу, отвори је, и извуче из ње <pb n="85" /> једну змију, пр |
| шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отвори једну застругу скорупа, и једну мању са ситном с |
| -чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, да га добро вид |
| а изашле, а на другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра |
| ита: »Шта велиш?« али не могаше уста да отвори.</p> <p>У том тренутку растрезни је из бунила но |
| се устави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаш |
| >Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отвори је |
| милости коју нам је Господ Исус Христос отворио, ја ћу да ти читам опроштајне молитве!« </p> <p |
| аничари одведоше, али ми га турска вера оте, да од њега турска срећа гради царева везира!{S} Ца |
| она опет њима причаше како су јој сина отели и како се у њеном завичају живи.</p> <p>Иконија ј |
| ога ми цар пре двадесет и толико година отео, жив; ако је жив, биће да је, као и отац што му бе |
| леди на оног бумбара што облеташе ружу, отера га махнув руком, узабра ружу, принесе је к уснама |
| по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она од једанпут заћута; замисли се нешто дуб |
| вина дигла и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Т |
| нутра улазила.</p> <p>И трећи дан зором отиде Иконија да обиђе богаља.{S} Кад му донесе крчаг в |
| обро да учиниш!{S} Пођи у Сирф-вилајет, отиди у село које знаш, распитај за њу.{S} Ако је жива, |
| ући и с натегом, исприча овако:</p> <p>»Отидох санџак-бегу у Прокупље. »У нашем селу,« рекох му |
| с њега.</p> <pb n="57" /> <p>Кад смо те отимали од твоје мајке, ухватио си се обема рукама за њ |
| о склопило око јадне Иконије.{S} Ова се отимаше као бесомучна и не пушташе Ивана са груди своји |
| а је Бог казао, онда је грешно што људи отимљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце малко |
| /p> <p>»И ја сам слушао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други |
| се око Иконије.</p> <p>Две крупне сузе откидоше се испод њених дугих трепавица, и полагано кли |
| су се златне, бисерне и сафирне капљице откинуле да као блистава роса попадају по персијским ћи |
| би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, мајко, сетна невесела?« упитаће |
| , и мислиш диже се кубе горе у кебо, да отклони цркву да и анђели чују, а ми све младе жене и д |
| тари се Јаничар диже, десном руком живо откуца темена и рече: »Да идем!«</p> <p>И одмах пође.</ |
| изван потресеним глосом, »нису могли да отму моје срце од тебе.{S} Ја имам једну матер.{S} И ја |
| Он је служио цара, кад је тукао цареве отпаднике, који цару рају опадају, а код раје цара у ом |
| о под главним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S} На многим местима из гомилица народа |
| с њоме и нареди да је опет у њен конак отпрате онако, како су је у харем допратили били.{S} Та |
| а женска глава, а срце ми је уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срц |
| е ви овде где сте, <pb n="27" /> док ја отрчим и видим шта је.{S} Ходи Иво с наном твојом!«</p> |
| estone unit="*" /> <p>Тек је сунце било отскочило за једно копље, а цело се село искупило пред |
| ленило, а из овога у топло руменило.{S} Отуда је дошло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша |
| е огрануло.{S} Огрејах се и дођох себи; охрабрих се и обвеселих видев пуна недра сребра.{S} Вра |
| да прихвати да сам чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, |
| Сад сам те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Икониј |
| е моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p> <pb n= |
| и сваком брату Србину: поздравље ти од оца Никодија, нашао је у Јерусалиму српску цркву св. Са |
| кад је уведе за руку у кућу, и кад виде оца Миленкова у крај огњишта нађе речи.</p> <p>»Ето, на |
| и преко људи, и како је покренуо чак и оца Никодија да јој говори, како ју је на потоку Липови |
| лах јој и друге умољенице.{S} Замолих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од ос |
| и лаким срцем изађе из цркве да потражи оца Никодија.</p> <p>Нађоше га у трапезарији.</p> <p>От |
| у Турци једним ударом буздована оборили оца Никодија, и рашчистили оно клупче од људи и жена, ш |
| уста чујем живот или смрт.{S} Видела си Оца Никодија?«</p> <p>»Видела сам га.{S} Него немој да |
| шапутне своме Иви те и он приђе к руци оца Никодија.</p> <p>»А да те не сметох у каквом светом |
| ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме |
| доле, па право Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на страну.</p> <p>»Не дајте браћо!« вриска |
| роз густу гомилу света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега вод |
| рње да стигнемо до Св. Јована да видимо оца Никодија!«</p> <p>»А што "ћемо тамо, нано?« упита И |
| ма и поповима.{S} Иконија је измолила у оца Никодија његово ђаче, те тако мали Ива сеђаше измеђ |
| ет ти дете наше!« Заклех му се да ћу му оца чувати и мојом и његовом бригом и да ћу нашега Иву |
| авио!«</p> <p>Поразговара се још мало с оцем Никодијем, посаветова свога синчића да у свему леп |
| алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшир |
| } Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гласом:< |
| и неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подиг |
| о, гледај то наше јадно дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ |
| ртноме часу моме рећи:{S} Бог нека даде оцу Никодију и овога и онога света!«</p> <p>»Ако ће да |
| S} Јутрос сам изашла била на гроб твоме оцу и рекла му: да мој завет <pb n="8" /> нисам заборав |
| ђе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме оцу твоме, и као старом пријатељу куће твоје, мени не ћ |
| ад га је овај причестио.{S} А ја сам се оцу твоме заветовала: да ћу, ако ми Бог и мајка божја п |
| отац говорио.{S} Тако је исто говорио и оцу Никодију кад га је овај причестио.{S} А ја сам се о |
| е мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оцу Никодију дуго говорили, говорили смо с игуманом ког |
| о ћемо сине мој, у име, божје да пођемо оцу Никодију!«</p> <p>»А ово стадо? ко ће да га чува?« |
| ога девојачког крока, ил’ девојке лебде очаране звеком од. сребрних жица.{S} Милина од игре и м |
| не листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох |
| Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је царска рука царско име |
| ости за лепоте твоје?«</p> <p>»Не могу, оче Никодије!« одговори Иконија.</p> <p>»Долазећи данас |
| «</p> <p>»Хвалимо те Боже! куд ћеш више оче Никодије?{S} Од твоје шенице у којој како народ зна |
| че, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очима показа на своје |
| дошло колико је право!{S} Не, не, свети оче, толико се изумила нисам.{S} А да јесам, ех, право |
| , добра жено!«</p> <p>»Благослови свети оче!« рече Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби |
| ри гласно, да се на далеко чуло: »Свети оче, ово је данас најсрећнији дан мога живота.{S} Бог м |
| сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким путем.{S} Мислила сам да стиг |
| } Много ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане, ево од мен |
| очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило, да има нешто што не може пред дететом |
| не трепћући у везира.</p> <p>Везир беше очевидно и сам узбуђен.{S} Био је сав блед, и на трећем |
| о отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је познати..</p> <p>Кад му она после |
| рчин с отвореним и човечним лицем, који очевидно беше вођ чети. »Не бој се рајо!{S} Казуј само |
| ми је Бог преко молитава мојих и преко очекивања мојих испунио«, рече Иконија; »али ми остаде |
| а гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали свирац крочити |
| n="20" /> <p>Гавран сав помодре у лицу, очи му се засветлише црвеним жеравицама.{S} Он стегну у |
| етање.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине иске |
| а.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да сам те |
| , скиде полагано тешке наочари, протрља очи па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, до |
| сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и |
| истајаху њене крупне и још једнако живе очи.{S} На лицу, које је сад вазда бледо било, владаше |
| синчића од седам година, твоје соколове очи, честити беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је |
| {S} Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> <p>»О мајко божја и богор |
| дохвати се обема рукама за чело, подиже очи горе, прекрсти се и рече:</p> <p>»О Боже и света бо |
| ком стравом. »У добри час дођох да моје очи и ту светињу виде!«</p> <p>»Јесте, Бога ми, баш цар |
| то она. »Јеси ли ти то, Иконијо, или ме очи моје варају?« рече. </p> <pb n="49" /> <p>Она му ни |
| и трепавице) кад очи склопим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију. |
| азар, чисто га ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кра |
| е јој лице ракијом, протрљаше јој слепе очи и руке’ сунуше јој неколико капљи вина у уста. позн |
| као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш Топлицу М |
| о челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што плаче |
| па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак радости из њих и трепет осмеха са усана њег |
| да је ушао у гробницу.{S} Али чим му се очи мало свикну, одмах му се око срца проспе нека света |
| А право да кажем, учини ми се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мој |
| поцрвене као црвени божур.{S} Граорасте очи њене потамнеше у две крупне љубичице, а кроз њих за |
| усти поред њега.{S} Старцу се наводнише очи, и гладећи седу своју браду руком, понављаше тихо п |
| бим!«</p> <p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{ |
| ји грчевито задркташе углови од усана и очи јој се наводнише.</p> <p>Привикаше јој са више стра |
| но мило јединче!« замуца Иконија тихо и очи јој засузише. </p> <pb n="25" /> <p>Старац трепћући |
| подиже руку десну изнад обрва, заклони очи од сунца, које са запада косо своје зраке у руменим |
| ави у јечању; с муком и полагано отвори очи, гледаше је дуго и дуго, и очевидно не могаше је по |
| Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S |
| а нас који дођосмо из далека; дај да ти очи сагледамо, те да нашима на дому кажемо: видесмо црк |
| ама оперваженим.</p> <p>»Е сад, отварај очи и добро гледај!» викну Хусејин Иконији; »ево га наш |
| да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, да га добро видиш, да се не |
| Патријар нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-дна, и посла уместо себе игумана Дечанск |
| ни речи, него само гледаше непомично у очи његове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оц |
| празник цркве св. Јована.</p> <p>Већ у очи самог празника искупило се на пољани испред манасти |
| мљи да у њој до смрти станује.</p> <p>У очи самог Ивањ-дна, игуман дечански с мноштвом калуђера |
| сељани са више страна.</p> <p>»Протрех очи; уштинух се десном руком за леву мишицу.{S} Јест, б |
| и ћуташе обадвоје.{S} Гавран не скидаше очију с њеног лица, које сад бејаше још лепше како стид |
| ече им: </p> <pb n="81" /> <p>»Тако вам очију, децо моја, немојте ме више мучити!{S} Волим вас |
| ја, зар то није чарање ?«</p> <p>»Нисам очију ми! него се нашалих и рекох цвету: боље ти је на |
| можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Соколових.{S} Нити знаш куд ћеш пре.{S} Поручише |
| гледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скине решетку.{S} Не могаше да скине решетку, |
| двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као зрно које не промаша.{S} |
| ка, танкострука, смеђе косе, граорастих очију, којих се граор преливао из бледоплавог споменка |
| а теби оче, на овој великој радости!« а очима показа на своје дете.</p> <p>»Е, ово је моје добр |
| моје, зна сад да га деда и мајка његова очима прате!«</p> <p>»Ћути, снахо, много говориш за црк |
| инђушама, са крупним црним зеницама, са очима као бадем повијеним, са дугим свиленим трепавицам |
| а.{S} Али каква кауркиња?{S} Сељанка са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она |
| ње <pb n="89" /> чудо игра једнако пред очима.{S} Истом се мислим, вратим у цркву, да слушам ка |
| <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, једва спазила |
| ји, па се загледа крупним својим плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђ |
| едожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, и сва у |
| ватра у његовој глави и магла у његовим очима.{S} Полазећи Иконија, навали на улаз од пећине не |
| коностаса, Исус раширио руке па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му при |
| почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се како се са |
| кталим ноздрвама, разрогаченим ужареним очима гуташе милину, која се као мирис од цвета подизаш |
| пах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, пресече ми срце на двоје к |
| крете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запита: »Шта велиш?« али не могаш |
| кострука девојка — с црном косом, црним очима, белим челом и руменим лицем, сва обучена у црвен |
| Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће ли мали |
| на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђери од конака.{S} |
| а слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И |
| О да ми Бог хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође |
| Без капи крви у лицу, бледа ко крпа, с очима укоченим с устма отвореним, с пеном белом и крвав |
| ту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидно значило |
| тајне молитве!« </p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмил |
| р бабе причаху како од те воде јача вид очњи, и како је чак некаки слепац прогледао кад се поре |
| са очима једне хасеки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод |
| > <p>Смиља ...{S} 1.50 </p> <p>Насрадин Оџа ...{S} 1.50 </p> <p>Разбибрига велика, илустрована |
| 43" /> и веран слуга царев: пошљи малог Оџаковића у Стамбул, нека се за рана научи да служи цар |
| ве очи, честити беже, прозреле би одмах Оџаковића, који је рођен да буде велики човек.{S} Ја са |
| вица, пресече ми срце на двоје као нека оштра сабља.{S} Из таких очију посла за мном прекор као |
| естрављене.{S} Кизлар-ага викну две три оштре речи дервишу, те овај баци своју високу и шиљату |
| зраке у руменим праменовима пушташе, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Баш |
| <p>Иконија наслони чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да куц |
| ки, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају гл |
| е они страшни Арапи, (буди Бог с нама!) па ме извуку напоље да гледам дервиша и његове змије.{S |
| и је онда да твој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже |
| ију кроз неколико лепо намештених соба, па је заједно са Шекер-кадуном остави у једној са врло |
| да л’ је моја мати жива«, Ако је жива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, к |
| која, сва блажена прекрсти се и целива, па онда пољубив руку калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Б |
| {S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па је онда пружи Иконији која, сва блажена прекрсти се |
| т се натрашке узмаче неколико корачаја, па с прекрштеним рукама ћуташе и гледаше пред-а-се.</p> |
| оће да прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропо |
| ут аспрама!«</p> <p>Јаничар се насмеја, па махну руком као да каже; »Море жено батали ти то!«</ |
| говориш цареви везиру?!« рече Иконија, па уста силно узбуђена.</p> <p>»Вере ми се не шалим!« о |
| у кубурама, те опалише неколико метака, па се разиђоше по сабору ударајући где кога стигну сабљ |
| рапин је гледаше за неколико тренутака, па онда скочи с коња, раскиде јој јелек, раздра кошуљу |
| прса.{S} У десној му руци кита босиљка, па њоме шкропи сваког ко приђе икону да целива.{S} Поре |
| мљу, где је мало час њена нога стајала, па зајеча: »Иконијо, Бог ти дао и овога и онога света, |
| оџе.{S} Иконија би се слатко насмејала, па би тек опет Агапији рекла: »Хајде ти сад после ове в |
| а казује, као нешто што је сама видела, па јој се очи разгореше а лице засветли; — »Да ти видиш |
| се да сам те очи и то чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их |
| p>Иконија се била сва у ухо претворила, па растужена замишљено гледаше у младе певачице.{S} Сул |
| «</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уздркталим глас |
| " /> остави своје сиџаде.{S} Девојкама, па и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко н |
| храни рибе морске девојкама из харема, па ће да проба да их храни бабама кауркињама!«</p> <p>» |
| босиљак и восак пред икону Св. Јована, па онда с ведром душом и лаким срцем изађе из цркве да |
| вор значи: да је везирова мајка уморна, па се диже, опрости се с њоме и нареди да је опет у њен |
| о је у вис крст од сувог шумског грања, па се намрштио и виче:{S} Покајте се!{S} А високо са св |
| омоћнице, а иза њих дванајест Арапкиња, па дванајест белих жена, а иза њих 24 младих девојака о |
| бег зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размота саде-свилу и из ње извади |
| вему лепо слуша</p> <p>старог калуђера, па се онда с њим опрости и оде.</p> <milestone unit="*" |
| 02" /> под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу преливају у све дугине боје; погледам го |
| сну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уста.{S} Приђе опет к |
| , промешкољи се, кашљуцне два три пута, па тиха али и прекорно рече:</p> <p>»Не ваља то тако, с |
| ену старац, бео <pb n="47" /> као овца, па чита велику једну књигу оковану у злато као евангеље |
| беше оплетена у стотине танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре им беху о |
| ванајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четири помоћнице, а иза њих д |
| е поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста дево |
| у се овде као незнана и некрштена душа, па ћу се и на оном свету изгубити и залутати међу несво |
| се рукама ухватило за њен десни рукав, па из гласа запеваше: »Јаох, моја нано, не дај ме Турци |
| та све од бистрог плавог камена драгог, па покривена златним тепелуцима.{S} Дођосмо пред главна |
| повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, царевина је то!{S} Како гледах оволику си |
| плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш |
| p> <p>Иконији је срце било пуно тегобе, па ни једне речи не проговори.{S} Остави поред њега крч |
| изађе на горњи мраморни праг од цркве, па да је сви виде и гледају, него оста поред врата на с |
| узећи четвороношке обилазаше око цркве, па би се пред сваким од тројих врата устављао да повиче |
| је народ прекрилио био порту око цркве, па се ућутао једва дише, само да чује, како калуђери и |
| силество змија, док султанија пребледе, па се диже а девојке вриснуше престрављене.{S} Кизлар-а |
| занео, да не чу кад Иконија с Ивом уђе, па не диже главе нити мрдну густим веђама.</p> <p>Икони |
| брним котлићима миришљаву воду од руже, па китама од црвеног каранфила пошкропише ћилимове и за |
| задркташе, виде да не може да развије, па са најдубљим поштовањем ниско погнут приђе младом ве |
| се зулумћарима!« викаше отац Никодије, па се голим рукама дохвати у коштац с једним Турчином.< |
| јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} Она се одмаче |
| и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој млада султаниј |
| е људе.{S} Скочише њих десеторица доле, па право Иконији, одгурнув сурово оца Никодија на стран |
| не стране воде извиле се високе тополе, па пустиле гране над потоком, као да хоће да га сребрни |
| да ти очи засену од јаре.{S} Мало даље, па угледасмо цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па |
| <pb n="61" /> <p>У том навалише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао би |
| ају право и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто |
| кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском даде једна |
| и његове кадуне да се фереџом заогрне, па прође кроз Стамбул и Боспором на кајику онако у бело |
| ина у уста, он облизну своје суве усне, па с муком и с промуклим гласом промуца: »Ти си ... бож |
| као да хоће да из мозга исцеди сећање, па се онда опет усправи и рече: »Јест, сад се сетих!{S} |
| Око самог конака извиле се старе липе, па га чисто загрлиле мирисном хладовином и меким облако |
| Посадише игумана дечанског у врх совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, па онда |
| са ћошка свога конака загледала у море, па би сетно пољуљала главом то на десно то на лево, и т |
| тица приклони ниско главу клањајући се, па онда, истина крештавим и нешто мало загушеним глисом |
| Гору; распитивало се и распитивало се, па све узаман !{S} Како га у онај страшни дан нестаде, |
| горостасна црнца размакли тешке завесе, па пустили <pb n="84" /> да уђе унутра Кизлар-ага са дв |
| рца за руку.</p> <p>Мали се Ива окрете, па угледав мајку и деда, засијаше му се очи, и зрак рад |
| кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p> <p>»Ето |
| пе жубор, шапуће лишће, шапуће, шапуће, па тек с друге стране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се |
| д црвене и зелене <pb n="80" /> кадифе, па златом извезене; испод таванице, свуда у наоколо, ид |
| уз прозоре ниске софе од крмезове чохе, па застрвене овде и онде ћилимима из Бокаре и шаловима |
| конија склапајући своје дуге трепавице, па, слушајући пажљиво његово танко извијање, заспа.</p> |
| тање, претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади п |
| </p> <p>»Е, па само да почнеш као ђаче, па већ кад мало поодрастеш и научиш књигу и летургију, |
| ваше руку, пусти је мало да се исплаче, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Пл |
| име и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да |
| некакве речи, које нико не разумеваше, па из ње поче да излеће голуб за голубом, носећи у кљун |
| итороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и све с |
| {S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешто, да л’ је моја |
| је зраке у руменим праменовима пушташе, па оштро загледа у онај тополски луг с оне стране.{S} Б |
| } Смирила би се за мало и дошла к себи, па онда би се гласно заплакала и узела нарицати за свој |
| ој отац устане из гроба, па да те види, па макар ја то и не гледала.{S} Еј, Боже мој, опрости м |
| а се шири, док не поста шири него дужи, па се онда окрете, и као кепец дебељко <pb n="86" /> ос |
| рско ђаче?« упита дечко све невеселији, па се загледа крупним својим плавим очима у матер своју |
| ег агу, гледај!« викну Хусејин Иконији, па је у свом одушевљењу гурну не баш врло нежно.{S} И о |
| јци као цвету мирис и боја!{S} Бога ми, па без тога се у нас не би никад могло ни поиграти!«</p |
| а.{S} Ето нека се Иконија ноћас спреми, па да се сутра ако Бог да зором крећемо!«</p> <p>Хусеји |
| ај платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> <p>»О, Ристифоре и ти Миловане, душе вам |
| олико речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрча |
| отац Никодије где неко иза њега говори, па се окрете.{S} Принесе икону старцу и пошкропи га, па |
| ог Ибриктара који му златни ибрик носи, па ни Рикабдара који му узенгију придржава, ни његова Д |
| гушећи се сузама, а народ то прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог |
| се црни Кизлар-ага окрену целој свити, па само махну руком.{S} На мах се сви бели евнуси и бос |
| се сутра на великој летургији причести, па које од узбуђености, које од умора, клону у један ст |
| у њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скупо платио!« </p> <pb n="97" /> <p>»Десет хи |
| скоте један!« викну Стојан пун јарости, па одмах посла људе да ухвате и вежу Гаврана, а кнезу п |
| списала!«</p> <p>И Иконија се прекрсти, па на три места целива ону дугачку и широку црвену шару |
| ј ме тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снужди |
| на њ’ проговори неколико арапскик речи, па се онда узе ударати у главу буџом једном, у којој је |
| </p> <p>Обе младе жене разрогачише очи, па је гледаху непомично као да се беху окамениле.{S} И |
| у хладу од топола загазио беше у поток, па <pb n="17" /> одатле три пута једно за другим, и то |
| нђео крилима куцнути да му душу предам, па ме страх хвата и туга ми срце стеже кад помислим, да |
| а омрзнух.{S} Мишљах да је предсретнем, па да јој бело грло зубма прекољем и да се крви њене на |
| хоће дати да доживим да то очима видим, па да мирно умрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па |
| забра ружу, принесе је к уснама својим, па је онда задену испод конђе у своју густу смеђу косу, |
| шао, да је Никодије отишао у Јерусалим, па тамо и преминуо рече један други калуђер.</p> <miles |
| царева војска иде кудгод великом џадом, па и да би с неруке јој је и много заходно, а посна пос |
| две седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} Иза њих је ста |
| тра од тетке, Макрена, с мужем и децом, па су се лепо наместили разастрв костретне поњаве под ј |
| b n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа! |
| а јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог записао у свој |
| нку, који је у његовој чети хајдуковао, па је и Иконију снахом звао.{S} Било му је око шесдесет |
| баци у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да од глади и жеђи полагано скапље и |
| ије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари све у ногу, а |
| се накашља мало, сави рисовуљ брижљиво, па онда рече:</p> <p>»Што обећах твоме Миленку на самрт |
| ашно га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зубетине искезио, црни му |
| у мога везира срце велико и господско, па ће да га прими од Хусејина!«</p> <p>Хусејин се опет |
| товање.</p> <p>Али није дуго постојало, па он сам признаде: да мати његова не изгледа да је сре |
| у шумарицу.</p> <p>Није дуго постојало, па гомилица сељака и сељакиња наиђе на обамрлу Иконију. |
| ломе: »Иво, дете моје прихвати се мало, па да се пожуримо до вечерње да стигнемо до Св. Јована |
| три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с вођом стиже чету, која сад п |
| божни страх, претисну га на своје чело, па на своја уста, па на своје срце, и опет на своја уст |
| /p> <p>Одмах јој би јасно шта се збило, па потрча за Турцима.{S} Јурила је за њима као бесомучн |
| игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад |
| је.{S} Она врисну да се на далеко чуло, па само још чвршће пригрли дете своје, и сакриваше га о |
| којој је било пола оке јексера усађено, па онда дугим и уским ножем пробадати своје мишице а ве |
| дравим реповима узеше махати задовољно, па онда потекоше право к шумарици која се са ове косе у |
| ослови свети оче!« рече Иконија смерно, па приђе духовнику и пољуби му руку, и онда шапутне сво |
| усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{ |
| ешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће ни да ме гледа!{S} А ја |
| ј, еј, авај нама!« доврши Иконија тихо, па се љуљаше то на десно то на лево; као тешкајући се ш |
| овориш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да |
| топило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле скристалисали пре, нег |
| дихала, сада се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жив |
| кораку удараше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже, што м |
| као да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духовноме о |
| едрима уместо сабље носити велики крст, па да њиме благосиљаш села, и поља и њиве и народ који |
| за руку; пређосмо бистар један поточић, па онда кроз неко смиље изађосмо у једну дивну башту.{S |
| и зажмури.{S} Други живо окрете главу, па се удуби у посматрање једне пчеле, која задовољно пе |
| калуђере и попове све по старешинству, па онда кнезове од суседних села и друге главне људе.{S |
| дете!{S} Дај га оцу Никодију на књигу, па нека буде од њега што Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам ж |
| о.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с го |
| кли, да сад некуд из прикрајка гледају, па да виде ово моје чудо и господство?{S} Бог и душа зн |
| ери дечански дивно одслужише летургију, па онда пред сам свршетак узеше причешћивати народ.{S} |
| вати народ.{S} Прво причестише Иконију, па онда редом ко се исповедио и приступио.{S} Док се др |
| /p> <p>Иконија наслони чело на решетку, па оштро гледаше на улицу.{S} А срце јој поче живље да |
| као да је у грозници; клекну на земљу, па обема рукама пригрли Иву на груди своје.</p> <p>»Дај |
| се враћаше из поклоненија у Јерусалиму, па нам узгред причаше, како је тамо наишао на једног ст |
| Што ће мени конак?!{S} Још коју годину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покри |
| е неке наочари у дебелом кожном оквиру, па се кроз њих удубио у срицање једне речи, коју добро |
| е извадио иза појаса неку дугачку кесу, па између многих мангура и аспри огледаше да руком, кој |
| седме године пробере нашу најбољу децу, па их носи да му служе као Аџем-оглани и Ич-оглани.{S} |
| му цркву Иконија остави своју шареницу, па са синчићем уђе у мрачну и празну црквицу, целива ик |
| у и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је |
| од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па даље у ходник, пружали су се редови од Арапа, од кој |
| ти се освети?« упаде јој Стојан у реч, па се намршти, састави веђе и просипаше кроз оба ока пр |
| лод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленкова душа на ономе свету мирна бити, а ја ћу |
| , на причешће које ћеш данас да примиш, па све се то помешало и ишарало у тај лепи сан, који да |
| едан аршин све о самог црвеног мерџана; па онда зидови све до <pb n="102" /> под саму стреју од |
| е под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и чакшире, на ковчама триста трепетљика |
| од седефа а златну камилавку на глави; па би тек с вриском скочила с постеље и нагла да бежи в |
| илом: за Христа благовјерни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Ца |
| ељ њих спомиње.{S} Приђоше му полагано; па га невесело загледаше.{S} Лазнуше му руке.{S} Гаров |
| поноса. »Ево, видиш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ов |
| а видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено цр |
| p>»Их, како јадна да не видиш цара?!{S} Па ти онда ниси видела ни Кизлар-агу са његовим Кара-аг |
| урбаном царским Муслимане поздарвља!{S} Па ти ниси видела баш оно што је најлепше!{S} А лепо св |
| он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то је он!{S} А, чекај скоте један!« викну Стојан пун |
| света, док не стиже до оца Никодија.{S} Па онда полагано корачаше иза њега водећи старца за рук |
| {S} Тако оста за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече г |
| да игра један момак и једна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девој |
| ћском и васеленском и свима другима.{S} Па се онда опет диже игуман дечански и поче овако :</p> |
| и меким чизмама од црног сахтијана.{S} Па онда <pb n="69" /> једна мања чета шејика потомака М |
| нави на лево раме склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарском обичају, показао како је |
| ок је снага не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао п |
| ји је још цар Душан дао нашој цркви.{S} Па сам ти на невољи грдној.{S} Две му речи прочитам <pb |
| на једно место маховином покривено.{S} Па онда додирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се |
| о сриче тајне реченице у ономе везу.{S} Па онда га подиже у вис, са поштовањем, у које се мешал |
| оре него: »А шта ће ова сељанка овде?!« Па онда ми се опет учини да раст захучи липи: »Чекај ти |
| апута: »Еј, тешко мени и до Бога мога!« Па онда се исправи и одважно рече:</p> <p>»Вала ћу ти п |
| уном за Кизлар-агом и не бој се ништа!« па се онда сам брзо измаче.{S} Оста само Кизлар-ага, ње |
| омуца: »Помози ми Боже и Свети Јоване!« па чврсто држећи свога Иву за руку, изађе напред и рече |
| како се Иконија овде, шири и башкари!« Па онда опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сут |
| чудили!{S} Та ево ме и сама се смејем!« Па би се опет тихо насмехнула. </p> <pb n="83" /> <p>У |
| ало у порту, имам нешто да ти говорим!« Па мрдну очима и веђама показав на дете, што је очевидн |
| а па запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, претисну чело |
| е ја водим у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један по |
| благовала.{S} Много ми што шта наказива па заврши: »Оче Никодије, ако је усаветујеш те пристане |
| оз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone unit="*" /> < |
| уо; он је видео муку за неколико часова па свршио, а ја остах да кукам без гроба а до мога гроб |
| еше да их гледа.{S} Срце му се раздрага па викну: »А, бре, синови цареви, аферим!«</p> <p>За њи |
| вати усне своје.{S} Згрози се султанија па махну руком.{S} Дервиш онда извади из своје горње ко |
| га крстом брани!« Ето, настави Иконија па руком глађаше зулове у свога синчића: »Ето, тако ти |
| црних евнуха, за њима дванајест дечака па дванајест девојчица, па ћехаја-кадуна са своје четир |
| Иконији.</p> <p>»Баш се не бих препала па да је како страшан!« одговори Иконија мирно; али опе |
| а по рамену <pb n="24" /> живо покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене |
| «</p> <p>Игуман благослови руком богаља па рече двојици сељака да га унесу у цркву.{S} Али се Г |
| цркву.{S} Али каква црква!{S} Из темеља па за један аршин све о самог црвеног мерџана; па онда |
| ?{S} Слушао сам хиљаду гатки о оставама па сам себи у сну испричах једну такву гатку.« Него опе |
| стар, метанисаше пред престоним иконама па се онда окрете мени и рече: »Лепо је, лепо је!{S} Ов |
| калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... чекај молим те мало!« Па се Иконија пог |
| " /> као да се пробудила из тешкога сна па још не може да се прибере.</p> <p>Неколико жена и љу |
| ан метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док с |
| рли га, извади иза свога свиленога паса па у његов силав задену танак један черкески нож, којег |
| са птицама свакојаким, од малог царића па до орла камењара; док се јата голубова и грлица лепр |
| би.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти доведох мога сина да га у |
| да хоће из груди да искочи!«</p> <p>»Е па то је!« узе мудра Макрена да тумачи. »Синоћ смо о оц |
| ма је од ситних шљокица извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх с |
| р и рекох себи: боље да је дочекам овде па да из њених уста чујем живот или смрт.{S} Видела си |
| игла и пропојала!«</p> <p>Иконија отиде па се намести пред главним вратима од цркве.{S} Ту хтед |
| есрећни Гавран (да га Бог убије!) приђе па сав жут и сав у дрхтавици рече ми на ухо: »Не рекох |
| е <pb n="85" /> једну змију, пресече је па се начинише две, дохвати једну и опет је пресече и о |
| На мах се сви бели евнуси и бостанџије па и сам Капу-ага, одвојише и одступише натраг.{S} Хусе |
| пониског иконостаса, Исус раширио руке па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће к |
| у гласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве |
| рце ишчупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га |
| срце ишчупати!«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p> |
| њима.{S} Један се Арапин одвоји од чете па појаха натраг њој у сретање.{S} Страшно га је било п |
| S} Бог с тобом Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скид |
| ан се у једном куту савио беше у клупче па тешко дихаше.{S} Ватра му беше подузела образе; сув |
| не на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе из шумар |
| .{S} И самој јој се очи сузама напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ва |
| добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда поче:</p> <p>»Казаћу вам право као пред божијим |
| у.{S} Изађе и сам игуман у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од Икониј |
| е сам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто |
| > <p>Испадоше напред кнезови и калуђери па се смерно и дубоко клањаху.{S} Годинама најстарији к |
| огради купе, даћу да се доведу калуђери па нека црква пропоји као твоја задужбина, а на славу Б |
| везира.{S} Вала доста је и њега видети па да очи засену!{S} А право да кажем, учини ми се да с |
| кап воде !«</p> <p>Иконија се прекрсти па уђе унутра.</p> <p>Гавран се у једном куту савио беш |
| доламама, којих скутови беху подигнути па за појас придевени, са жутим шалварама и црвеним јем |
| иде полагано тешке наочари, протрља очи па проговори :</p> <p>«А ене! одкуда ти Иконијо, добра |
| а и самој султанији, то се даде на смеј па се слатко насмејаше, Али се Иконија није смејала нег |
| амо сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</p> <p>»Баш му, аго, мол |
| и научиш књигу и летургију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо |
| старцу у Јерусалиму, што је био заспао па се пробудио тек после осамдесет година!«</p> <milest |
| ј Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Иконијо, аманет ти отац |
| и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети владико!« Еј |
| нда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби Бог зап |
| во; као тешкајући се што је то све било па прошло.</p> <p>У том уђоше у дворану две, као капља, |
| о у једну дивну башту.{S} Сунце грануло па обасјало цвеће, да ти очи засену од јаре.{S} Мало да |
| темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толиких радости ко |
| о, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто момака и двеста девојака удари с |
| овек из шипрага, али савлада свој немир па рече:</p> <p>»Бог с тобом, Гавро, какав је то почета |
| ло богато застрвеном софом.{S} Мало час па уђе унутра Ћехаја-кадуна, проговори нешто турски са |
| е знађаше шта се збило.</p> <p>Мало час па Иконија виде шта је.</p> <p>Ако не више, а оно бар с |
| уке.{S} Гаров се ослободи, подиже главу па језиком лазну Иву у образ.</p> <p>»Ето, виш, и гаров |
| у калуђеру рече, тихо: »Хвала прво Богу па онда теби оче, на овој великој радости!« а очима пок |
| мирисе и покадише њима најпре султанију па Иконију и прођоше после по редовима дворанства.{S} А |
| риђе, те пољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јеца |
| спод појаса, наслони се на дрвену штаку па ме гледаше. »Што ме гледаш?« запитах га.{S} А он: »Г |
| пола пута у сретање, претисла њену руку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела |
| Турака коњаника беше се развило у ланац па потискиваху сав народ ка цркви у гомилу.{S} Страшно |
| олим службу вашу.{S} Боли ме ево овде« (па Иконија метну руку на срце), »да вас гледам као роби |
| ледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) кад очи склопим видим њен |
| а моја надања?!« </p> <pb n="46" /> <p>Па онда би јој се горка туга свом горчином својом окрен |
| и ноћас до на груди каквој вили!</p> <p>Па онда изађе из воде, посади се на један пањ под најбл |
| носећи у рукама сребрне наџаке.</p> <p>Па онда проведоше дванајест доратастих хатова из Курдис |
| оврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара на коњима, са црвеним |
| и пиштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари једна кита Спахија коњаника.{S} Не зна чо |
| и богродице!{S} Помози ми сада!«</p> <p>Па се онда опет окрену везиру и узе да говори:</p> <p>» |
| м! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли дете своје и пољуби |
| го да те онај црни бумбар љуби!»</p> <p>Па онда — подиже сукњу до колена и загази у поток.</p> |
| к од кожне листине да пољуби.</p> <p>. »Па сад, оче Никодије, Бог па ти!« поче Иконија. »Ево ти |
| о исприча све што јој је тешко.</p> <p>»Па добро, ево да ти све и кажем:</p> <p>»Прво и прво св |
| попретио да ће га запамтити. _</p> <p>»Па то је он, скотина једна, да га Бог убије!{S} Па то ј |
| Бог је казао: освета је моја!«</p> <p>»Па то му се Бог ето и осветио!{S} На мукама ће липсати |
| мрем, кад ми суђен данак дође!«</p> <p>»Па зар ја да будем монастирско ђаче?« упита дечко све н |
| м моју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се ничему не нада!«</p> <p>»Молим те, |
| ништа у томе новога није било!«</p> <p>»Па шта си му рекла?«</p> <p>»Оно исто што рекох мојој с |
| а, нађох те да си царев везир!«</p> <p>»Па зар је несрећа бити царев везир?« упита везир с осме |
| type="titlepage"> <pb n="b" /> <p>Мита Павков</p> <p>у Великом Бечкереку.</p> <p>Препоручује с |
| и од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто не могаше да се насв |
| ва, необично бистра ока; дуги седи брци падаху му на рамена као у старих јунака који с онога св |
| ше оплетена у стотине танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре им беху од р |
| томе дервиш зазвижда и голуб за голубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као ш |
| дим, како овај камен сињи из ведра неба паде, да нас живе у гроб сахрани!{S} Ја сам луда женска |
| еки-кадуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, п |
| ко речи, које нико не чу у оној ори, па паде на земљу као да је муња ударила.</p> <p>Притрчаше |
| била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан са неколико хајдука оружан |
| е с муком и с јауком подиже на колена и паде на руке, па четвороношке полагано домиле до ње.{S} |
| рубо гурну Иконију.{S} Иконија врисну и паде на земљу; у Ивановим рукама оста половина њеног ве |
| у, не даде да темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> <p>»Од толи |
| и друга у гласно јецање.{S} Агапија јој паде око врата и просто се заценила била од плача, а Пе |
| нице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између султаније и Иконије и спусти пред |
| Право је да ме уморите!«</p> <p>Гавран паде на колена и поче да целива земљу вичући: »Опрости |
| јин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке на прса а главу нави на лево |
| ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар састави трепавице) кад о |
| , прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грмљавини која се за султаном |
| иже и тихо, више сам у себи, прозбори: »Падиша чок јаша!« (да живи падиша!) одјекујући тиме грм |
| -баше и Алај-чауши, трче да јаве да иде Падишах.{S} Отвори добро очи кад ти покажем везира, да |
| лепо сви они прођоше мимо тебе а испред Падише!«</p> <p>»Ја се, Бога ми, бејах загледала у твог |
| разабра се тек кад Хусејин вихну: »Ево Падише!«</p> <p>Јаничар паде на колена, сави руке на пр |
| ватренијим узвицима за здравље и срећу падишину поче сад да се бије грабећи аспре са калдрме. |
| , покривеном зеленим шаторским платном, падне пред судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимиру се мног |
| стара Супкиња сељанка?{S} Као мува кад падне у чинију млека, тако сам ти ја у овој госпоштини. |
| не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздер |
| рича, и прича јој док везирова мајка не падне у тихи сан.</p> </div> <pb n="91" /> <div type="c |
| екај ти мирисна сејо, кад цар гаврански падне на моје гране, замолићу га да пошље своје гаврано |
| ази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће главу!«</p> <p>Раздера се вођ турски |
| а опет њему липа тихо шапуће: »Кад челе падну сутра на мој цвет, замолићу царицу њихову да пошљ |
| да ме не убија.{S} Она ме одгурну, и ја падох сотони у наруч.{S} Колико ми је дотле мила била, |
| се препадох, срце ми залупа силно и ја падох на праг од цркве.{S} Тргох се из сна, а срце ми ј |
| једном врпцом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, о |
| ући своје дуге трепавице, па, слушајући пажљиво његово танко извијање, заспа.</p> <p>И опет у с |
| раја је верма, и не дамо да се гази.{S} Пази беже, да не падне крв; ако падне, на твоју ће глав |
| га оца Никодија ?{S} Он ће тебе лепо да пази!« </p> <pb n="9" /> <p>»Не бојим се!« рече Иван, п |
| и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети влади |
| Кизлар-аге; »вала ни ђавоља стража око пакла не може бити ни црња ни страшнија!«</p> <p>Али се |
| а, нека још на овоме свету осети шта су паклене муке, он, који ми је живој срце ишчупао, сунце |
| те ћуди, али биће да су га завидљивци и пакосници више извикали него што је.{S} А најпосле жено |
| S} Али ето, у место једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника. |
| не изда и сузе не угуше.{S} Па онда би пала у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада |
| е, а оно се све зашарени као да је на њ пала кита шаренога цвећа.{S} Шаров и гаров узеше да рад |
| крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа брада, долама |
| село за њим пресвиснути.{S} А ако ће да пали што има, боље нека све то поклони светоме Јовану, |
| имена оних за које их је <pb n="11" /> палила, упути Иву како да положи босиљак и восак пред и |
| давно ишчупала, а данас си ми из потока памет преврнула.{S} Ја ли си вештица, ја л’ вила.{S} Др |
| чува добро име свога оца.{S} Где би ми памет била, а куд би ми душа стигла, кад бих сад како с |
| пута, као да разветри главу и разведри памет, па најпосле нађе како ће и поче:</p> <p>Као духо |
| ана, не би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не |
| биће да сва моја сетност долази од луде памети једне старе и просте жене!«</p> <p>Ризван навали |
| »Вала Иконијо, тек сад разумедох што се памети људске окрећу за тобом!«</p> <p>Иконија се препа |
| али Осман,« »преко блага Хиндустана, и памети Френгистана, а сјајности Османлија, ништа веће н |
| а, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А како ти се свиди ц |
| блаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с |
| ше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« привикаше други; »има тога мој брајко, те још |
| ви Гавран. »Тада још нисам био сврнуо с памети.{S} Пробудих се и најпре рекох себи : »море, шта |
| збиљно кнез са зачеља.</p> <p>»Сврнуо с памети, велите?« настави Гавран. »Тада још нисам био св |
| се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога дана случајно ударих на поток Липави |
| уцвељено и отровано; али ти си хладна и паметна мушка глава, а срце ти није само јуначко него д |
| е девојке у свој Топлици; а вредна је и паметна је; удовица је, удовац сам што да се не узмемо? |
| ари Јаничар; »лепше да буде не може.{S} Паметнији и од тебе и од мене рекоше: »Мал дер Хиндуста |
| ногу.{S} Дуго и мирно га гледаху својим паметним очима, као да очекиваху стрпељиво да виде хоће |
| м него нећу да се удајем!«</p> <p>»Није паметно што говориш.{S} Женска глава треба мушке руке р |
| е узмемо?!«</p> <p>Од тога часа померих памећу !{S} Врзох се око ње као сенка њена.{S} Слах јој |
| укава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш све како је било !?{S} Док си био наш уста у Сар |
| сплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер румену доламу, по долами троје токе сјајне, је |
| д суха злата исплетена, на кошуљу челик панцијера, на панцијер румену доламу, по долами троје т |
| рвене шалваре, зелене доламе, на прсима панцире и токе сребрне; а са десног рамена висаше низ п |
| > <p>Три млада момка, лична и висока, у панцирима и са сребрним шлемовима иђаху у корак онај у |
| ако је готов да за цара положи главу на пањ да се сече, онда се подиже и тихо, више сам у себи, |
| онда изађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, обриса се једним белим убрус |
| сав сед као овца, а мрк у лицу као труо пањ, пузећи четвороношке обилазаше око цркве, па би се |
| навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра улазила.</p> <p>И трећи |
| рочито запазила Тутучи-башу, надзорника папагаја, са два шарена крила папагајева на сниском тур |
| нчићима а на сребрним пречагама стотине папагаја шаренога перја, који су шетаоце поздрављали пе |
| адзорника папагаја, са два шарена крила папагајева на сниском турбану, а у руци са шареном штак |
| ном се фистану по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадно своје село и не мисли!« |
| , или да прстима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не могаше да снос |
| једну белу погачу, једну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситн |
| дну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар рукавица, на којима је од ситних шљокица извезла кр |
| лија и Румелија имају.{S} У пространоме парку његовом било је грмова са Балкана, четинара с Дур |
| оме наручју, а ти стегао у ручицама ово парче од рукава њеног.{S} Не могох дуго и дуго да забор |
| пим видим њене очи!{S} Узех од тебе ово парче и чувах га као амајлију.{S} Сиромах сам да ти рад |
| вишаху конци неправилно, као да је цело парче било оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше |
| Размота саде-свилу и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једном крају то парче б |
| ове.{S} Он седе поред ње.{S} Извади оно парче оцепљена рукава, и показав јој, упита је тихим гл |
| .{S} Уздрктаним рукама беше раширио оно парче од рукава своје матере.{S} Гледаше га раширеним з |
| најеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у лице и рече уз |
| Велики је Бог!«</p> <p>Ризван метну оно парче рукава у своја недра па рече;</p> <p>»Ти памтиш с |
| ло танког платна.{S} На једном крају то парче беше опточено шареним везом, у коме се плаве звез |
| а не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју |
| !«</p> <p>Гавран се окрете па као бесан пас одјури натраг у луг на потоку.</p> <p>Иконија се бе |
| амиришем од куда Турци иду, као оно што пас нањуши зверад!{S} А сад се ево пометем; ломим се та |
| му образи грчевито дркћу као кад се љут пас режећи спрема да уједе.{S} Загушљиво закрешта некак |
| , загрли га, извади иза свога свиленога паса па у његов силав задену танак један черкески нож, |
| златне токе; иза <pb n="70" /> свиленог паса ханџар, којега су и корице и дршка биле смарагдима |
| свиле, жуте, црвене, зелене и беле; око паса танки свилени бајадери, по којима златна и сребрна |
| , утегнуте танком свиленом копреном око паса, са сребрним гривнама око облих зглавака на рукама |
| чени у жуту чоху, а опасани стамболским пасима од жуте свиле.</p> <pb n="67" /> <p>Иза овог цар |
| ном пропланку са сочном зеленом травом, пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, под великим једни |
| рвене чохе и жуте чизме.{S} За свиленим пасом имађаше богато искићен ханџар.{S} Рахтови његовог |
| ово стадо? ко ће да га чува?« рече мали пастир невесело.</p> <p>»Ето га Милован иде оздо из сел |
| а у бунило, бунцала како је Иван постао пастир стада божјег, како носи сребрну штаку у руци и б |
| тадо.{S} А ти ћеш, ако Бог да, да будеш пастир божјега стада.{S} О да ми Бог хоће дати да дожив |
| д великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељаче једно, коме ако је било највише осам г |
| <p>И звиждукање двојнице стаде и младо пастирче викну: »Ој шарове, ој гарове, је л’ нам иде од |
| p>»Ево мене на Змајевој стени!« одвикну пастирче па се диже и пође за псима.</p> <p>У том изађе |
| рка у сред потока, брчка се као сребрна пастрмка, вади цвет из косе, љуби га, баца у воду и мрм |
| освета није као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потек |
| трећем кораку удараше челом о мраморни патос, па викаше у глас: »Слава нека ти је Господе Боже |
| изађоше горе у пространи и дуги ходник, патосан звездама од белог, руменог и зеленог мрамора, а |
| дохотке са њених баштина прибирали.{S} Патријар нареди: да се црква посвети у очи самог Ивањ-д |
| ворили, говорили смо с игуманом кога је Патријар послао, легла си позно и уморна, мислиш, да <p |
| ме наше свете цркве, у име нашег светог Патријара, у име целог клира и у име сиротиње раје, нек |
| добио, по благослову који ја од светог патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са |
| ви и рече: »Јест, сад се сетих!{S} Ђаци патријаркови запеваше танким грлом нешто о новом Јеруса |
| им кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... чекај молим те мал |
| едне и друге стране поред певница стоје патријарси и владике у златним одеждама, и као чекајући |
| смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} Па |
| у, а везир посла на све стране, и нашем Патријару, и у Свету Гору; распитивало се и распитивало |
| ела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам не мо |
| живим бојама исписали како се поносити паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо |
| и из њега нешто у саде свилу, танку као паучина, завијено.{S} Кад поче и то великим и грубим св |
| орени, да кроз танку маглицу од свилене паучине покажу где нежна милина девојачка још једнако т |
| на приступише јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним.{S} Иза сваке њене речи, о |
| мену; у рукама ношаху пушке са сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро зали |
| ери одликовао, да је велики везир Ахмед-паша јавно признавао да се само његовом личном јунаштву |
| шло и име конаку.{S} Зидао га је Махмуд-паша, те у тој шкољки затварао бисер, који му је султан |
| све турске царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај |
| о равних има.{S} Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мех |
| .{S} Витороги вођ оваца виде је оздо са паше, па заблеја и два и три пута и пође право к њој; и |
| рунтијама на све санџак-бегове и на све паше.</p> <p>У Прокупљу је већ сазнао да је Иконија жив |
| арској Сараја, кади-аскери, беглер-бези паше и везири, све то са сабљама и ханџарима драгим кам |
| посматрање једне пчеле, која задовољно певајући облеташе мајкину душицу, што као мирисна махов |
| запеваше да је милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску песму: како је ружа нарицала з |
| око цркве.{S} Слабо је ко и спавао.{S} Певало се поред ватре уз гусле, причало се, шале су се |
| би права забава, у којој би свагда било певања, играња и опсенарских престава.{S} Најживље је И |
| у под плавим небом, а славуји у слободи певаху, како је слатко ропсто љубави.{S} На једној од г |
| } Чинило би јој се да јој је свака тица певачица неки род, свако лепо дрво неки пријатељ, сваки |
| трама, тамбурама и таламбасима, и седам певачица.{S} Засвираше и запеваше да је милина било слу |
| н миг, оне две шербет-девојке крочише к певачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мир |
| па растужена замишљено гледаше у младе певачице.{S} Султанија јој нешто рече, и Агапија јој пр |
| сера.{S} А с једне и друге стране поред певница стоје патријарси и владике у златним одеждама, |
| едај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ен |
| о је даде попу Василију, који за десном певницом глас води!{S} Ех, да ли он, чедо моје, зна сад |
| мљу од њега освету његову!{S} Пред прве певце малко је заспала.{S} Али се брзо тргла, јер јој с |
| стрпљиво тражи да види да ли се крилати Пегаз застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме н |
| плаче и искука.{S} Још јој није било ни педесет <pb n="60" /> година, али је од туге и од невољ |
| једне и с друге стране, поређало се око педесет младих и дивно лепих девојака.{S} У сваке коса |
| одину, па ће мој конак да буде неколико педљи црне земље покривено бусени.{S} Али ако си ми син |
| једва спазила између позлаћених клобука Пејика и високих перјаница Солака, Турчина једног у год |
| з гласа кумио да му жиле потколенице не пеку, како је запомагао и од бола рикао кад су му усија |
| оже« упита Гавро горко као да испи чашу пелена.</p> <p>»За то што не може, а не може зато што н |
| вали и пребацивали је млазовима од беле пене, кад се море ричући рвало с ветровима.{S} Између к |
| , с очима укоченим с устма отвореним, с пеном белом и крвавом на помодрелим уснама, промуклим г |
| идех златну лествицу на којој се старац пењаше док не зађе за облаке!«</p> <p>»Бог и душа, сврн |
| меног мрамора надметаху својом лепотом, пењући се под прозоре затворене позлаћеним решеткама, о |
| дске, а устакну калпак и челенку, десет пера дванајст челенака, и тринајсто ноја тице крило, то |
| таванице, свуда у наоколо, иде поширок перваз, у коме су талијански мајстори живим бојама испи |
| има од дибе с навратком и <pb n="74" /> первазима од зибелина.{S} Иза њих су стојали поређани с |
| унтуш од зеленог атлаза опточен широким первазом од зибелина, антерију од истог таквог атлаза с |
| а прсима, са белим сарколима са златним первазом и златним челенкама на глави.</p> <p>Иза њих ј |
| ло млад јаничар при освајању Багдада од Перзијанаца у толикој мери одликовао, да је велики вези |
| > искупљао око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и улеме из св |
| ло.{S} Млада султанија, која разумеваше перзијски, беше усхићена, и кад се песма сврши она два |
| мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијским ћилимовима.{S} Дуж целог ходника, и с једне |
| селамлика, млади се везир диже са свога перзијског сиџадета, пружи према старцу обе руке, притр |
| милина било слушати.{S} Певали су неку перзијску песму: како је ружа нарицала за. славујем, ко |
| них кипресова одвајали су га од великог перивоја.{S} Око самог конака извиле се старе липе, па |
| <milestone unit="*" /> <p>У пространоме перивоју Аденистана било је по више ћошака и малих кона |
| јој простоти, само слушај!{S} Прођем по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу. |
| ху усађене перјанице од црнога нојевога перја.{S} Застор његовог седла био је од зелене кадифе |
| ним пречагама стотине папагаја шаренога перја, који су шетаоце поздрављали персијским стиховима |
| а, уз златни шлем, извијала висока бела перјаница, што му накит на коњу беше од злата, и што по |
| еђу позлаћених клобука Пејика и високих перјаница Солака, Турчина једног у годинама, са три црн |
| од драгог камења, у којима беху усађене перјанице од црнога нојевога перја.{S} Застор његовог с |
| Турчина једног у годинама, са три црне перјанице на белој чалми у бињишу од сребрне жице и на |
| ави носио белу, у сребрно лале утврђену перјаницу, на челу између оба ока амајлију са крупним ј |
| стим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу да говоре турски |
| е башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћилимови са дивним шарама у меканим и загасит |
| нога перја, који су шетаоце поздрављали персијским стиховима, арапским наводима из корана и тур |
| кинуле да као блистава роса попадају по персијским ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је ова |
| > <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« одговори Иконија; »Много |
| тима из гомилица народа поче да се диже песма.{S} Мало даље на пољани зазвиждаше двојнице, и та |
| ваше перзијски, беше усхићена, и кад се песма сврши она два пута живо рече: »Аферим, аферим!« а |
| ло дуваше.{S} Просу се вино, просу се и песма и затресе се земља од хитрога крока момачкога.{S} |
| ред кола раскидоше; умукнуше и свирке и песме.{S} Сав се сабор ускомеша, као кад изненадни виха |
| е и зујаше јој некакву дугу а жалостиву песму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Икон |
| ти бих и онда пристајала да слажем моју песму с црним Гавраном!«</p> <p>»Па да му кажем да се н |
| ло слушати.{S} Певали су неку перзијску песму: како је ружа нарицала за. славујем, коме је срце |
| Зидао га је још Махмуд-паша Михал-оглу, песник, велики везир и зет султана Мехмеда, који је Цар |
| е царевине.{S} Како је Махмуд-паша, као песник носио име »Адени«, то се и његов овај дворац про |
| pb n="54" /> искупљао око себе и частио песнике из Перзије, Мисира и Анадолије, и учене хоџе и |
| одиже десну руку претећи у вис и стисне песницу.</p> <p>Иконија се није препала, али које од ст |
| лада; највише да јој је било двадесет и пет година.{S} Преко рамена носила је једну шареницу, у |
| и нек каже:{S} Бог да прости!{S} Ево ти пет кеса за пут одовуд и одонуд!«</p> <p>Стари се Јанич |
| тили <pb n="101" /> нечега.{S} Пре тако пет година, дође у Дечане неки Србин из Далмације, који |
| ане, ево од мене прилога Светоме Јовану пет стотина аспри.{S} Ако не ће, слободно јој реци да ћ |
| 0 </p> <p>Два брата ... -.{S}70 </p> <p>Петар Велики у Хајдучком стану ... .{S}50 </p> <p>Тајне |
| е те јој бајаху свака на свој начин.{S} Пети дан Иконија се већ предигла била.</p> <p>Тога дана |
| ој ћошки седефли-шкољке.</p> <p>Свакога петка пред вече, млада би султанија послала своју Ћехај |
| {S} Насу уља у кандиоце пред Иконом Св. Петке, запали га и помоли се Богу да јој помогне.{S} Из |
| х жена, а иза њих 24 младих девојака од петнајест до осамнајест година, све то богато обучено и |
| е.{S} Него кнеже и царева рајо има мени петнајест конака до Стамбола.{S} Ето нека се Иконија но |
| } Било му је око шесдесет година, а већ петнајест година како се његово име по народу са славом |
| ја стојаше, један бумбар облеташе једну петолисну бледу ружу, која се истом из пупољка развила |
| гасе, особито су се омилиле Иконији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрде |
| а и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку пољупцима и |
| значи »Зорка«; Арбанашкињи је било име Петрија, а у харему су јој дали име »Ђулбахар« или »про |
| ољуби у образе најпре Агапију па онда и Петрију, бризну и једна и друга у гласно јецање.{S} Ага |
| желела.</p> <p>Село посла људе своје у Пећ патријару с поклонима и с молбом, да, ако већ сам н |
| се сетим кад једном дођоше калуђери из Пећи с патријарковим ђацима па запеваше.... чекај молим |
| у поцрнио и вукао би се четвороношке од пећине до једне колибе, коју му на једном брежуљку а у |
| {S} Полазећи Иконија, навали на улаз од пећине нешто камења и пањева, да не би зверад унутра ул |
| } Па онда додирну истом штаком стену од пећине.{S} Она се расклопи као двери у цркви, и видех з |
| ече да га је видео у шуми изнад медвеђе пећине. »Као да нису чиста посла с њиме!« причаше тај ш |
| чича него да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је т |
| и све друго што беше донела и изађе из пећине.</p> <p>Кад дахну мирисом, којим шума у зору диш |
| змилише хладне гује и акрепи; утекох из пећине на поље.{S} Сунце већ беше огрануло.{S} Огрејах |
| ој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до пећине.{S} Док на једном извору у шуми наточи крчаг вод |
| да: »На седамнаестом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла; испод те пло |
| иче: »воде... воде... кап воде!« Пође к пећини, кад тамо седи на камену старац, бео <pb n="47" |
| другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро сахат хода до |
| ије као људска.{S} Ево ме да се патим у пећини, одакле је моја грешност као поток потекла.{S} И |
| е, што после онаквих мука, и остављен у пећини зверовима, оста жив, сељани гледаше као неко чуд |
| х изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах у пећини да преноћим и заспах на гуњцу моме.{S} На сну ми |
| уми наточи крчаг водом и док стиже пред пећину, беше већ лепо свануло.{S} Застаде мало и прислу |
| а мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина једна, нека цркне |
| ан, опет пред зору, Иконија је однела у пећину стару једну поњаву од кострети, и нешто крпа и т |
| у душу!« Окрете се старац, оде унутра у пећину, застаде мало, обрну се према мени и показа штак |
| видев пуна недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун р |
| вка гледао; да се онда као богаљ баци у пећину где је оставку предигао, па да се ту остави да о |
| ху громове око мене, једва жив утекох у пећину.{S} Не могах изаћи од кијамета на пољу.{S} Остах |
| ше у славу божју.{S} Напише и Патријару пећском и васеленском и свима другима.{S} Па се онда оп |
| војке крочише к певачицама и у сребрним пехарима дадоше им слатка и мирисна шербета.</p> <p>Ико |
| <p>Таковски устанак ... -.{S}30 </p> <p>Пехарникова ћерка ... -.{S}50 </p> <p>Касија Царица ... |
| аговјерни цар Стефан; па виш ову златну печат о црвеној свиленој врпци!{S} Царски рисовуљ, богм |
| лог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно није природни цвет, него јоргован |
| ма су јелчије читаве књиге у Франкистан писале.</p> <p>Но једно месец дана после те свадбе, јав |
| а три ни обрни ни осврни.{S} Ја како су писали царски брзописци Бог им судио!{S} Ја што ћеш, ни |
| а се уздрма као тежак талас, па с виком писком и псовком навали на Гаврана да га жива раскине.{ |
| олдин син Бертолдов ...{S} 1.20 </p> <p>Писма из Москве ...{S} 1.- </p> <p>Барјактар Бојана ... |
| p>Хусејин-ага је предао своме орта-баши писмену заповест Румили-Беглер-бега, да старог Јаничара |
| иш, на кожи написано; па видиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на широко и |
| се из сна пробудила.</p> <p>»Султанија пита: »је ли да је лепа песма?«</p> <p>»Баш је лепа!« о |
| тарог Јаничара пусти да иде, а да га не пита куда. </p> <pb n="59" /> <p>Пред полазак из Једрен |
| омразу воде!«</p> <p>»Нико те за то не пита!« рече Турчин преко. »Је ли тај мали твој син?«</p |
| и како се литургија служи; а за више не питај јер више ни у мене нема!«</p> <p>»Хвалимо те Боже |
| прихвати игуман дечански; »и ми смо се питали за то.{S} Него смо се сетили <pb n="101" /> нече |
| n="14" /> што ћу да те као уз гусле да питам: ћери мила, што се не удајеш, за младости за лепо |
| те ме од ових мука!«</p> <p>Сад настаде питање каквом смрћу да се несрећник умори.{S} Да се уби |
| на Иконија цару и царевом везиру?« опет питаху сељани.</p> <p>»Биће да је цару жао«, рече Хусеј |
| ло оцепљено.</p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна и не ск |
| пољуби је.</p> <p>»Како си ме познала?« питаше је.</p> <p>»Кад сам те на подне с царем видела, |
| ниси ли се с ким год на путу сусрела?« питаше калуђер.</p> <p>»Нисам оче, а ударила сам преким |
| есму. »Шта ли ми ти тако тужно причаш?« питаше га Иконија склапајући своје дуге трепавице, па, |
| о руком дотакну.</p> <p>»А? шта велиш?« питаше Иконија Агапију, као да, се из сна пробудила.</p |
| .{S} Сви беху дубоко потресени и смерно пише у славу божју.{S} Напише и Патријару пећском и вас |
| рце почело да камени, а грло претвара у пиштаљку од горког сувог дрвета, те већ и њиме не могу |
| виждаше некакве значке као да у металну пиштаљку дува.</p> <p>»Тицо моја, је л’ то мени звиждиш |
| еве.{S} У народа не бејаше ни пушака ни пиштоља, него му је ваљало тојагама, врљикама, секирама |
| сребрним пафтама, а у силаву ханџаре и пиштоље све у сребро заливене.</p> <p>Па онда удари јед |
| ру а још мање косу.{S} Турци су имали и пиштоље у кубурама, те опалише неколико метака, па се р |
| ави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе Једна чета Јаничара |
| хтови беху од сувог злата; а о седла од плаве кадифе беху притврђени златни штитови искићени пл |
| ијом и Иконијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана у великим позлаћеним з |
| беше опточено шареним везом, у коме се плаве звезде и црвени крстићи везиваху у ланац златним |
| е горе негде топило злато, меки бисер и плави сафир, па се млазови спуштајући се доле скристали |
| тан конац беше поцрнео и позеленио, али плави и црвени конци беху још једнако живе боје Једна с |
| а са кратким кукастим кљуном и зеленим, плавим и златним перјем, за које ми ова деца овде кажу |
| шљокица извезла крстове па их окружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - извади и |
| и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи певаху, како је слатк |
| беху притврђени златни штитови искићени плавим сафирима, а коњушари ношаху на глави беле калпак |
| евеселији, па се загледа крупним својим плавим очима у матер своју.</p> <p>»Е, па само да почне |
| а са бледожутом ружом у златној коси, с плавим очима, с лицем белим као да је млеком наливено, |
| кађена црква, и као да озго са небеског плавог кубета мајка божја на њу гледа. »О мајко божја«, |
| погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена драгог, па покривена златним тепелуцима.{ |
| веним калпацима са дугим кићанкама а од плавог ибришима.</p> <p>Одмах иза овога проведоше и тре |
| око оба стуба увиле се гране од белог и плавог јоргована; загледах боље и пипну прстом, кад оно |
| у од руменог мрамора, и преко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху витокриле |
| застиђен сакрио за облачке од сребра на плавоме небу од азура.</p> <p>Кад би на спрам оног проз |
| p> <p>И онда му их он очита, те Гавран, плакајући у глас као мало дете, одмиле до пред царске д |
| ога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плакати.</p> <p>Везир јој миловаше руку, пусти је мало |
| љуби га у десни образ.{S} А Иван бризну плакати, и кроз сузе гледаше у своја два пса.</p> <p>Ма |
| уцвелиш кога, биће само једну жену.{S} Плакаће, па ће се окренути, наћи мужа и утешити се!«</p |
| голоруке раје с оружаним Турцима а већ пламен изби из крова црквена и из конака манастирског.{ |
| овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастира у небо дизаше.{S} Опазише |
| старац изговараше све то јачим гласом, планина прихваташе сваку реч громкијим одзивима, док се |
| сто једне грудве снега, пала је на мене планина од леда и претисла ме грешника.{S} Ето шта учин |
| дном, пре седам година олуј у сред наше планине.{S} Змајеви водише облаке и бише се муњама и гр |
| Гавран, кога је Иконија дала донети из планине, па наредила: да му се у конаку манастирском да |
| {S} Какве сам ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је т |
| заједно с крчагом тазе воде, коју је у планини захитила.{S} И сада је Гавран не могаше познати |
| да јој их ветар доноси из оне пећине у планини.{S} Опет сама себи говораше: »Ако је тако, онда |
| свему селу: аманет вам онај невољник у планини; немојте да огрешите душе те да скапље од глади |
| ћ мртва, однели на мртвачким носилима у планину, да га у пећину баце.</p> <p>»Нека га, скотина |
| вином, а у другу крчаг и — пође право у планину к пећини Гаврановој.</p> <p>Имало је скоро саха |
| страшну кривицу Гавран треба главом да плати.{S} Кнез устаде и каза Гаврану како суд нађе.</p> |
| ш жалост своје младости, па нисам скупо платио!« </p> <pb n="97" /> <p>»Десет хиљада дуката!{S} |
| и из ње извади једно парче врло танког платна.{S} На једном крају то парче беше опточено шарен |
| омака.</p> <p>Иконија подиже један крај платна, којим арњеви беху покривени, па викну:</p> <p>» |
| иташе везир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с њега.</p> <pb n="57" /> <p> |
| ех Иконију како с још неким женама бели платно.{S} Склоних се мало иза једне тополе, и гледах ј |
| ом арабом, покривеном зеленим шаторским платном, падне пред судницу у Лежимир.</p> <p>У Лежимир |
| p>И ако је Хусејин-ага из везирове кесе плаћао све мајсторе, Иконија покрене своје село, да и о |
| као и отац што му беше, јуначког срца и плаховит на неправду; биће да се царевим везирима замер |
| се за нас!«</p> <p>А Иван се онда кроз плач насмеја и потапка најпре гарова па онда и шарова п |
| д нађох мог сина!« промуца Иконија кроз плач, и сад први пут</p> <p>загрли царева везира као св |
| око врата и просто се заценила била од плача, а Петрија клече на ћилим и обасипаше јој руку по |
| д кућом дочека кукњавом.{S} Грцајући од плача пољуби га у руку.{S} Стојан кад је виде онако пор |
| рече Иван, па тек онда бризну у глас да плаче; »Не бојим се ништа!{S} Него ми је .... жао овог |
| а што,« рече Иконија, просто грцајући. »Плачем од среће <pb n="78" /> од среће што те видим, и |
| хо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече Иконија, просто г |
| рива за њине сузе..</p> <p>»Нека нас да плачемо!« рече Агапија. »Од како смо сиње кукавице изгу |
| таре снове сневам! »Сине, мој, немој да плачеш!«</p> <p>Па рекав то, млада сељанка пригрли дете |
| о само једног и истог Бога.{S} Немој да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се |
| че, па је онда тихо запита:</p> <p>»Што плачеш?!</p> <p>»Плачем а незнам ни сама за што,« рече |
| напунише па грцајући рече:</p> <p>»Што плачеш, дете моје ?{S} Ваља да се не бојиш доброга оца |
| ласовима, а ми се јаднице расплакале па плачи!{S} Ех, Бого мој, оно је било појање да мртве ожи |
| д врата на свом месту, с бледим лицем и плачним очима.</p> <p>У томе се појавише калуђери од ко |
| ја смукове виђала у нашој планини па се плашила нисам!{S} Смукове видети, то је тек нешто, а ов |
| оје му је дошло као његов део од богате плени цариградске.{S} У томе је двору он <pb n="54" /> |
| у, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у једну руку узе чутурицу с вином, а у другу крч |
| сребрне; а са десног рамена висаше низ плећа стреоник од црвене кадифе, златом извезен, пун ст |
| куцну га буздованом и два и три пута у плећа те овај скочи у седло, па у бесном трку заједно с |
| м руву, са лепо извезеним стреоницама о плећима.</p> <p>»Гледај нашег агу, гледај!« викну Хусеј |
| а у стотине танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобојне |
| итокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови разапетим једрилима |
| ако буде божја воља, оно ће да никне и плод донесе.{S} Научи га колико ти знаш, па ће Миленков |
| том травом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве једна лепа стара |
| ом кораку од прага на пећини има камена плоча маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у ло |
| .« Него опет копкало ме да видим има ли плоча на седамнаестом кораку.{S} Одмерих и нађох густу |
| амена плоча маховином обрасла; испод те плоче има лонац, у лонцу хиљаду аспри; стекох их као ха |
| мерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, ножем опсе |
| Почупах маховину рукама, ножем опсекох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод |
| да уздахнем, ни да сузе гутам!«</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </ |
| алише и жене, па с њима дође и Иконија, по коју је кнез већ послао био.{S} Казаше јој шта је и |
| гим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, проседа брада, долама бела, као да је |
| ама бела, као да је од сребрне тканице, по њојзи крупна пуцад као грудве од бисера.{S} А с једн |
| беле; око паса танки свилени бајадери, по којима златна и сребрна жица беше извезла свакојако |
| мене, па некако мудро задрмају главом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешт |
| них жутом, а у других љубичастом чохом, по којој се пружаху шаре од сребрне жице.</p> <p>Иза њи |
| »По опроштају који си од Иконије добио, по благослову који ја од светог патријара имам по сили |
| е склопив трепавице.{S} Па кад је тако, по јаничарском обичају, показао како је готов да за цар |
| к панцијера, на панцијер румену доламу, по долами троје токе сјајне, једне вите а друге салите, |
| као да је башта од разнобојних лалета: по споду персијски ћилимови са дивним шарама у меканим |
| да плачеш!{S} Немој да грешимо Богу!{S} По његовој смо се вољи — нека му је слава! — данас саст |
| и од милости прозва је »Шекер-Мара«.{S} По годинама могла је бити кћи Хусејину.{S} Али она се н |
| уђој земљи, далеко од мојих гробова.{S} По твојој доброти ти би и пролио сузу, али ко ће наћи п |
| ло је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био један, саграђен сасвим близу обале м |
| у двојницу почетак од некаквог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се |
| ?{S} Људи нас хвале да смо Соколови.{S} По срцу можда и јесмо, али нит имамо крила нит очију Со |
| p>Ризван се беше снуждио и замислио.{S} По дужем ћутању узе да говори овако:</p> <p>»Моја је да |
| алити што је турско оружје победило.{S} По повратку с војне, султан га узме у сарај за свог Сил |
| од белог, руменог и зеленог мрамора, а по зидовима застрвен богатим перзијским ћилимовима.{S} |
| рх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо даље пловљаху трговачки и царски бродови р |
| од седефа пред султанијом и Иконијом, а по синији разместиле плаве ћасе од кинеског порцелана у |
| авом, по нека закрешти нешто, срдито, а по нека прогунђа нешто, па се окрене од мене, као неће |
| потапка најпре гарова па онда и шарова по глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>На једној косин |
| лике своје хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га доведу.</p> <milestone |
| оочиме, све казати и ако ми је зазор за по нешто, и ако се за друго опет бојим да душу не огреш |
| е.</p> <p>Тек би га овда и онда Иконија по рамену <pb n="24" /> живо покуцала па му зашапутала: |
| ором устајала.{S} Много пута није могла по целу ноћ да спава, и онда би јој Агапија причала шта |
| их посадило се на троножним столичицама по шест, годинама најстаријих домаћина.{S} Око њих се с |
| ти на јалово бити.{S} Валах и онако има по више година како не дизасмо децу у овом вилајету.{S} |
| се већ предигла била.</p> <p>Тога дана по заходу сунца паде у село харамбаша Стојан са неколик |
| а другој страни Кизлар-ага отвори једна по ниска вратанца од седефа и пусти унутра младога вези |
| једна још млада и прилично угојена жена по турски одевена.{S} Сељанка је била Иконија, а пуначк |
| нам ко је тај, коме не треба да се вера по шипрагу те да види шта ја данас видех, зубма би му г |
| виру од руменог мрамора, и преко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху витокри |
| рамбаша посла неколике своје хајдуке са по више сељана да по шуми потраже Гаврана и да га довед |
| , кукоља нема, усади у срце мога детета по које зрно, па ако буде божја воља, оно ће да никне и |
| нији.{S} Петрија је опет знала да прича по неку причу из »Четрдесет везира,« коју је у харему н |
| ма божјим, о искушавањима кроз које Бог по некад води свој народ, и како је народ, који је вера |
| олубом падаше му на рамена, а он једног по једног гуташе као шећерлему.{S} Кад већ не оста више |
| а је видео; »јер иде гологлав и босоног по шуми, грува се у прса и жалосним гласом виче: »Госпо |
| им:{S} Боже благи, може бити они то сад по арапски гунђају: »а шта ће та сељанка овде?{S} Није |
| корачаху сложно дванаесторо дечака, све по четворица у једној врсти.{S} Беху обучени они у прво |
| ови рубинима искићени.{S} Коњушари, све по два на <pb n="68" /> једнога коња, беху одевени у цр |
| ко је било.{S} Иконија узе да прича све по реду, па кад дође до онога како Турци полетеше по са |
| рх совре, па онда калуђере и попове све по старешинству, па онда кнезове од суседних села и дру |
| онога света!«</p> <p>»Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене |
| , да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепоти и јунаштву пробрани, носили су црвене шалваре |
| да сносим!«</p> <p>»Казуј нам право све по реду и облакшај душу своју на теразијама Аранђеловим |
| <p>Сељанка не одговори одмах, него даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб |
| расла ниском а густом травом; овде онде по нека надгробна плоча с излизаним натписом; иза цркве |
| ци кад ми пре годину дана први пут дође по твојој жељи; и оно исто што рекох мојој Макрени, кад |
| ше две, тек за тили часак поче да гмиже по ћилиму силество змија, док султанија пребледе, па се |
| пространоме перивоју Аденистана било је по више ћошака и малих конака.{S} По најлепши је био је |
| греши душе!{S} Али човек који се крије по шипрагу да види како жена једна гази поток, нема обр |
| ре султанију па Иконију и прођоше после по редовима дворанства.{S} А друге две донесоше у сребр |
| већ петнајест година како се његово име по народу са славом а међу Турцима са стравом проносило |
| та стојао је и с једне и с друге стране по један лав од црног углачаног мрамора.{S} Од њих, па |
| ега корачаху и с једне и с друге стране по шест красних момака, у јаничарском руву, са лепо изв |
| ојали поређани с једне и с друге стране по шест црних и шест белих евнуха, неколико бостанџија |
| , крену за вођом, удари у одзиве, те се по оном пољу просу блејање, некако мекано и радосно бле |
| е грозница ухвати; учини ми се да ми се по недрима размилише хладне гује и акрепи; утекох из пе |
| то на десно то на лево, и тек би јој се по неки тешки уздах из груди откинуо.</p> <p>»Ти си, ма |
| висину, како се кров саставља и како се по средини велико кубе лепо извија.</p> <p>Преко зиме и |
| нашега цара честитога.{S} А ако ли сте по каквој другој работи царској, казујте, нам, ми смо в |
| тена у стотине танких витица, па падаше по плећима до испод појаса; шалваре им беху од разнобој |
| а кад дође до онога како Турци полетеше по сабору с голим ножевима, и како јој отеше Иву, она о |
| опалише неколико метака, па се разиђоше по сабору ударајући где кога стигну сабљом или топузино |
| пуно котарица са свакојаким јестивом, и по више већих и мањих чутура, и спремаху се да се лепо |
| божни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребрну аспру.</p> <p>Нешто снажном својом руко |
| ком дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га је још Махмуд |
| вог кола.{S} По веселим очима његовим и по зажареном лицу, видело се како се сав топи од милине |
| замисли дубоко.{S} Изгледаше снужден и по дуго ћуташе, па ће онда рећи:</p> <p>»Мислим се нешт |
| ира,« коју је у харему научила и, као и по неку досетку Насрадин-хоџе.{S} Иконија би се слатко |
| p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама напунише па г |
| ојама исписали како се поносити паунови по цветноме пољу шећу, и како јелени кроз младо, зелено |
| ком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног каранфила.{S} Милина је била погл |
| тиње од последњих година.{S} Него пошљи по ово једно!{S} Ако уцвелиш кога, биће само једну жену |
| м као робињице.{S} Лакнуће ми да сте ми по Богу кћери.{S} Говорите ми као што би мајци својој г |
| ј нам сина на књигу.{S} Нека се не ломи по гори као отац што му се ломио, него нека стане у црк |
| ни, са којих је висило на свакој страни по дванајест кита од дробног бисера и толико од крупног |
| p>»Молим те, као оца, као што ми и јеси по Богу отац, светуј га нека ме се махне!{S} Нека не лу |
| чело неге видела, па се занесох тражећи по мојој лудој памети где сам их видела!«</p> <p>»А как |
| овај велики дан за њу.{S} И учинише јој по вољи и оставише је да стоји близу зачеља од совре.{S |
| је био поширок добра три хвата а дубок по средини око две стопе.{S} Бистра му је вода струјила |
| ослову који ја од светог патријара имам по сили власти коју нам је Бог дао, и са вером у источн |
| мојој простоти, само слушај!{S} Прођем по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и стару ли |
| ива, па се мучи у сиротињи док ја газим по свили и кадифи, како ће то да изгледа пред Богом кој |
| , дуге пушке на раменима, а за калпаком по једну дрвену кашику.</p> <p>Хусејину мило беше да их |
| два пса.</p> <p>Мајка га миловаше руком по челу и по образима.{S} И самој јој се очи сузама нап |
| «</p> <p>Пљесну се сиромах Ризван руком по челу и рече тужно: </p> <pb n="94" /> <p>»Авај мени! |
| да је у цркви.</p> <p>»Казуј све право по истини, о мање ти је!« ободраваше кнез Гаврана.</p> |
| м да слутим.{S} Сад сам те познала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> < |
| ознала прво по очима твога оца, а друго по куцању мога срца!«</p> <p>И онда Иконија бризну плак |
| се на широко и на <pb n="55" /> далеко по свој царевини чуда причаху, и о којима су јелчије чи |
| ргију, онда ђакон па јеромонах, па мало по мало па игуман, па ко зна чедо моје, шта је све теби |
| Ако ће да иде све по реду, имаш ти мало по дуже до самртнога часа од мене.{S} Него хајдмо из ов |
| дуги а уски прозори, који пуштаху само по неколико праменова од светлости да се укрштају у оно |
| ла, нек одлете до Лежимира, и нека тамо по ливадама пронесу од цвета до цвета, и од листа до ли |
| и сви твоји, већ и не ваља, хоће скоро по неки пут и да ме расплаче.{S} Али ти нећу крити, јес |
| им фењерима ишло, нешто напред, а нешто по странама њеног спровода.</p> <p>Око поноћи Иконија п |
| седу своју браду руком, понављаше тихо по неколико пута: »Алах акбар !...{S} Алах акбар !...{S |
| то би.{S} Ваља да вам испричам све, јер по из даље иде почетак овог мог јадног свршетка.</p> <p |
| , заповедам му како хоћу, молим се Богу по српски, чак ми је донео од некуд стару икону богород |
| откинуле да као блистава роса попадају по персијским ћилимима, чоси и кадифи.</p> <p>Везир је |
| О самом великом дворцу причало се да му по лепоти и по богаштини мало равних има.{S} Зидао га ј |
| притрча му, не даде да темена, него му по турски паде на једно па на друго раме, и рече:</p> < |
| овде медом храни, у свиленом се фистану по трави шеће, и златним папучама цвеће гази, а на јадн |
| излеће голуб за голубом, носећи у кљуну по један струк ђурђевка.{S} Читиво јато облеташе испод |
| злата, и што поред коња његова корачаху по шест дечака са црним малим шубарицама, црвеним долам |
| лепоте многих својих ћошака растурених по луговима од најлепших дрва, што их Анадолија и Румел |
| ли сточић од седефа, а на сваком од њих по једна кита од зумбула или по једна кита црвеног кара |
| д је опази, он поче да чита гласно, реч по реч: »Освета... је... моја! рече Господ!« Сваку реч |
| чила с постеље и нагла да бежи вичући: »По Богу сестро, не дај ме црном Арапину, ево га де ми ц |
| у пуној одежди па рече Гаврану:</p> <p>»По опроштају који си од Иконије добио, по благослову ко |
| ге црне браде.</p> <p>Он разастре своје поабано сиџаде, стаде на њ’ проговори неколико арапскик |
| ости има захвалити што је турско оружје победило.{S} По повратку с војне, султан га узме у сара |
| а пречац, а ја остах сам.{S} Понех се и побеснех мало, али још не сврнух с памети.{S} Једнога д |
| ага приступио, она се само сва стресе и побледе.{S} Мало затим па се насмеја и рече Хусејину:</ |
| водицом своју киту босиљка, а у који ће побожни народ да спушта бакарне мангуре и по коју сребр |
| са поштовањем, у које се мешала љубав и побожни страх, претисну га на своје чело, па на своја у |
| та за неколико тренутака.{S} Па се онда побожно прекрсти, подиже очи к небу и рече гласно:</p> |
| </p> <p>»Хвалимо те Боже!« рече Иконија побожно. »Пусти ме, оче Никодије, да целивам где је цар |
| е тога!«</p> <p>Иконија се прекрсти, па побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и |
| с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гласно Богу, да је јо |
| > <p>Преко зиме и с пролећа нешто често побољеваше, па се побојаваше да не умре и мољаше се гла |
| а твоје старе дане нешто среће да у њој поборавиш жалост своје младости, па нисам скупо платио! |
| арод то прихвати, па се као благи талас поваља вика: »Бог ти дао!{S} Бог те благословио!«</p> < |
| туркизима, рубинима и брилијантима.{S} Поведе старца за обе руке и посади га на своје место, а |
| у једну другу српску цркву!« Па ме онда поведе све за руку; пређосмо бистар један поточић, па о |
| може да буде игра друкчије, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на |
| и учитељу, добро си ми дошао!«</p> <p>И поведе га за руку и посади поред себе на сиџаде.{S} Ста |
| срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p> <p>Тада би |
| свиди царев пролазак?« упита ага да би повео разговор другим путем.</p> <p>»Е, па није шала, ц |
| енућа живо њушаше мирис, што им га тихи поветарац <pb n="6" /> доношаше; кудравим реповима узеш |
| момака и девојака поче да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваше.{S |
| и талас од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и весел |
| рукчије, него кад се поведе коло, па се повије око свирца, па на десно па на лево, па кад сто м |
| пним црним зеницама, са очима као бадем повијеним, са дугим свиленим трепавицама, са витим дуги |
| p> <p>»Бог и душа, сврнуо је с памети!« повикаше неки из гомиле.</p> <p>»Шта сврнуо с памети !« |
| p>»А што ће стрина Иконија у Стамболу?« повикаше сељани.</p> <p>»Ваља да треба цару!« прихвати |
| n="41" /> <p>»Ама истину ли »говориш?« повикаше сељани са више страна.</p> <p>»Протрех очи; уш |
| а!?«</p> <p>Из преплашене гомиле народа повикаше неке жене: »Ево Иконије!{S} Ево је овде!« И по |
| е из шумарице на чистину сељанка једна, повисока, танкострука, смеђе косе, граорастих очију, ко |
| уге салите, а на трећим гује исплетене, повисоко издигнуле главе, у главама алем камен драги, н |
| пред сваким од тројих врата устављао да повиче:</p> <p>»Хвалим те Боже, који си великом твојом |
| ног спровода.</p> <p>Око поноћи Иконија повиче са своје постеље:</p> <p>»Децо, спавате ли?«</p> |
| ест белих евнуха, неколико бостанџија и повише других дворских слугу.{S} Међу овима је Иконија |
| е би л’ ти се лудој јал’ поносној памет повратила.{S} Ако ми до захода сунца у уторак не пошљеш |
| онога света, опрости ми кад си ми живот повратила, реци и да ми прашташ!«</p> <p>»Ја те жедна н |
| молих и оца Никодија, и хтедох цркви да повратим половину од оставе.{S} Али све узаман!{S} Доче |
| ти што је турско оружје победило.{S} По повратку с војне, султан га узме у сарај за свог Силикт |
| реко оквира по плавом морском огледалу, поврх кога облетаху витокриле беле утве, а по коме тамо |
| оњушари ношаху на глави беле калпаке, а поврх белих шалвара плаве доламе.</p> <p>Па онда наиђе |
| Јаничара на коњима, са црвеним доламама поврх зелених шалвара, са златним токама на прсима, са |
| ружила плавим и црвеним ђинђувама.{S} И поврх свега - извади из једног свиленог завоја један ст |
| >Гавран заиска још један гутљај ракије, повуче добро из једне чутурице, коју му дадоше па онда |
| витим дугим и као лук од стреле високо повученим обрвама.</p> <p>Зазвекеташе цитре и тамбуре, |
| шком бијем, сабљом да сечем и копљем да погађам.{S} Без тебе Ризван данас не би био царев везир |
| азиграли беху коње у кратке скокове, да погазе ко се не измиче; у зубима носе голе јатагане, а |
| з села, доносиле су раденицима понуде у погачама, сиру, кајмаку и вину.{S} Иконија је готово из |
| вори одмах, него даде по једно парченце погаче шарову и гарову, надроби скроб у своју руку, пос |
| еди да га одреше, и да му пруже залогај погаче и гутљај ракије.{S} Кад га тако мало поткрепише, |
| о?« упита Ива одломив себи добру кришку погаче.</p> <p>Сељанка не одговори одмах, него даде по |
| а ћутећки извади из шаренице једну белу погачу, једну румену јабуку, пар шарених чарапа и пар р |
| х отвори шареницу.{S} Извади белу једну погачу, отвори једну застругу скорупа, и једну мању са |
| е близу свитање.{S} Узе у торбицу једну погачу, црна лука и сира, привеза је себи на плећа; у ј |
| м везирима замерио, те су га осудили да погине, а он замолио цара да бар пред смрт види своју м |
| га и чувала од људи и од зверади да не погине, али му у срцу никада опраштала нисам.{S} Али ка |
| о Бог хоћ.{S} Ти знаш да нисам жалио да погинем за крс часни и веру ришћанску.{S} Хвала Богу ев |
| Милету, синовца Стојана харамбаше који погинуо беше, и да га позову да са својом четом одмах к |
| данас видим да није све јунаштво знати погинути.{S} Видим е није мање јунаштво живети кроз мук |
| г.{S} Не могох дуго и дуго да заборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу п |
| дуне!{S} Кад те очупах од ње, она паде, погледа ме крупним очима испод дугих трепавица, пресече |
| рече Иконија. »Кад мој Миленко умираше, погледа ме жалостиво па зајеча: »Иконијо, јадна моја Ик |
| ај мало!« рече Иконија сва усплахирена; погледа к мору, поћута, прекрсти се и рече полагано: »О |
| чупати?«</p> <p>Иконија се окрете па га погледа немо својим крупним очима.{S} Хтеде да га запит |
| ја коњаника.{S} Не зна човек шта пре да погледа, да л’ људе да л’ коње.{S} Спахије све по лепот |
| м:</p> <p>»Познајеш ли ово?«</p> <p>Она погледа у оно парче рубља, па онда опет везиру право у |
| риш за цркву!« рече јој старац тихо, па погледа полагано и застиђено на десно и на лево, да ли |
| е пригрли дете своје, и сакриваше га од погледа турских танким и везеним рукавима од своје кошу |
| могаше да скине решетку, али не скидаше погледа свога са ње, докле га поносити коњ његов не одн |
| ше пред-а-се.</p> <p>Ризван-бег зачуђен погледа на старог Јаничара, па на ону тканицу.{S} Размо |
| </p> <p>Иконија се прекрсти, па побожно погледа к небу.</p> <p>Ризван се беше снуждио и замисли |
| леве певнице уђе у олтар!« — Ене, ене, погледај на десно; ене га изађе из олтара и изнесе неку |
| покуцала па му зашапутала: »Дедо, дедо, погледај на лево!{S} Ене нам Ивица иза леве певнице уђе |
| ар саградио овде за своје Србе.{S} Ено, погледај само унутра!« Ја као завирим у цркву и лепо ви |
| идиш ово прво писмо златно исписано; па погледај ово доле на широко и на дугачко изведено црвен |
| м својим.{S} Окретаху се овда и онда да погледају стуб од дима и пламена који се из манастира у |
| оре турски и арапски, а оно све те тице погледају право и оштро у <pb n="95" /> мене, па некако |
| златним одеждама, и као чекајући нешто погледајући к вратима. »Кога ли то чекају?« упитах. »Че |
| аборавим поглед, којим ме је твоја мати погледала кад на земљу паде.{S} Ево и сад (па Јаничар с |
| ране зашушти јачи шушањ.{S} Окренем се, погледам и видим онај велики раст.{S} Рекнем у себи: »Б |
| е на сунцу преливају у све дугине боје; погледам горе, а кубета све од бистрог плавог камена др |
| а.</p> <p>Била је милина озго са ћошке, погледати преко овог шареног и мирисног ћилима од цвећа |
| та црвеног каранфила.{S} Милина је била погледати та два низа од лепих девојака, разнобојне сви |
| д злата и драгог камења, Била је милина погледати их.{S} Јахач сеђаше као да је прикован за сед |
| еташе испод златне таванице и лепо беше погледати их.{S} Један паде на софу, између султаније и |
| дна девојка.{S} Па не знаш шта је лепше погледати: да ли стидљиву девојку, или стидљива момка, |
| аг њој у сретање.{S} Страшно га је било погледати: очи избуљио, па их на горе преврнуо, беле зу |
| ише у велика бденија.{S} Милина је било погледати на оној лепој летњој ноћи, како је народ прек |
| а цркви у гомилу.{S} Страшно их је било погледати: разиграли беху коње у кратке скокове, да пог |
| све јој тако приличаше да је било мило погледати је.{S} Била је млада; највише да јој је било |
| сабље димискије.{S} Било их је страшно погледати, а тешко је било казати ко је грђи од кога. » |
| ета; подиже се на једну руку, и збуњено погледаше око себе, <pb n="31" /> као да се пробудила и |
| за седло, и тихо, благо, готово смерно погледаше то на једну то на другу страну.{S} А његов Ја |
| кну му и разведри се, и онда упре своје погледе у њу.{S} Не могаше да верује, да је то она. »Је |
| м, <pb n="71" /> млади јахач упре своје погледе на њ, као да је хтео силом својих очију да скин |
| ул и витез каранфил надметали за зрачне погледе из девојачког ока.</p> <p>Кизлар-ага проведе Ик |
| >Иконија га је добро уочила.{S} Њени се погледи залепише за њ, и он их понесе собом далеко низ |
| ом све заједно, и устаде.{S} Падоше јој погледи на оног бумбара што облеташе ружу, отера га мах |
| а ево и сад гледам; крупне очи с благим погледом, дуге косе пале на рамена, по кратка, густа, п |
| својим млечним лицем, својим безазленим погледом и својим витим стасом изгледаше као да је дево |
| ирио руке па великим очима и замишљеним погледом гледа да л’ ће ко да му приђе те да га загрли. |
| ... чекај молим те мало!« Па се Иконија погну, замисли се, замисли, претисну чело прстима као д |
| звије, па са најдубљим поштовањем ниско погнут приђе младом везиру, положи му на колено ону тан |
| служе.</p> <p>Првих дана приступише јој погнуте, са рукама на пафтама од појаса склопљеним.{S} |
| а разуму што им Иконија каже, срећне да погоде што она и помисли и хитре да послуже.</p> <p>Прв |
| колико тренутака у сред бистрог потока, под одблеском руменога неба на западу, својим млечним л |
| , пасло је стадо оваца.{S} У хладовини, под великим једним грмом, седело је младо пастирче, сељ |
| а; па онда зидови све до <pb n="102" /> под саму стреју од самог биљура, па се на сунцу прелива |
| Оде народ да се мало прихвати ручка.{S} Под главним вењаком већ засели кнезови с калуђеђерима и |
| у.{S} Одмерих и нађох густу маховину, а под њом плочу од камена.{S} Почупах маховину рукама, но |
| ешто тихог руменила у млечност његову а под танком и лаком копреном од сунца.{S} После дужег ћу |
| unit="*" /> <p>Одоше гости одабрани да под вењак седну за совру.{S} Посадише игумана дечанског |
| од момака и девојака поче да се повија под поветарцем, који из двојница умиљато и весело дуваш |
| ку па своје срце, па је онда сама узела под мишку и повела да је посади поред себе на софу. </p |
| шиљату камилавку од сивог сукна доле на под, а змије све једна преко друге навалише да се у њу |
| е целивају, или да прстима дотакну спод под њеном папучом.{S} Али већ трећи дан Иконија не мога |
| епо наместили разастрв костретне поњаве под једном дивљом крушком.{S} Донели су пуно котарица с |
| хаја-кадуна и још једна' дворанка узеле под мишке, па је увеле у велику дворану, где би јој мла |
| његов грозни злочин, испеку најпре жиле под коленима и то усијаним камењем из потока, на коме ј |
| иза ње зашушта џбун, покрхаше се грање под неком силном навалом, и Гавран Ракетић испаде пред |
| од бола рикао кад су му усијано камење под колена метали, како је најпосле обамр’о, и како су |
| оља и њиве и народ који ће да баца капе под пазуво па да се клања и да виче »благослови Свети в |
| прсну.{S} Још неколико корачаја, па се под новим и све то жешћим ударцима камџије стропошта на |
| ора надметаху својом лепотом, пењући се под прозоре затворене позлаћеним решеткама, онда се црн |
| лавама алем камен драги, на токамо пуце под гр’оцем, и у њему чаша од биљура; па облачи ковче и |
| а! не дај ме!«</p> <p>Иконија која беше под ударом Турчиновим полуобамрла, чу вику свога детета |
| .</p> <pb n="7" /> <p>Сељанка се спусти под онај грм и одмах отвори шареницу.{S} Извади белу је |
| м Иконијо!«</p> <p>То рече па се спусти под ону дивљу ружу.{S} Одвеза опанке, скиде чарапе, вез |
| </p> <p>Иконија је сад у ономе, што јој под очима промицаше као нека шарена гунгула, једва спаз |
| <p>Сад су њих две седеле на софи једној под прозором, па вириле кроз решетку доле на улицу.{S} |
| а изађе из воде, посади се на један пањ под најближом тополом, обриса се једним белим убрусом, |
| е поразговараше.{S} Послушаше мало како под главним вењаком калуђери и попови отпеваше нешто.{S |
| а л си где год скоро сагледао мушко око под челом јуначким?«</p> <p>Кос као да је био слетио у |
| S} Прођем по перивоју мало; седнем тамо под ону велику и стару липу.{S} Истом седнем, а оно се |
| и син, ако хоћеш да се твојој мајци бар под њену старост скине тешки камен са срца, а са душе њ |
| бова и грлица лепршаху у сунчевом зраку под плавим небом, а славуји у слободи певаху, како је с |
| ептира.{S} Не знаш, да л' тамбуре дрхћу под манђијом дивотнога девојачког крока, ил’ девојке ле |
| ости Лежимирцима.{S} И гураху се, да се подаве, ко ће пре да стигне до ње, да јој руку као свет |
| о је жива, доведи је амо; ако је умрла, подај сиротињи хиљаду аспри и сагради чесму уз друм, не |
| после нека је село предузме и сиротињи подели.</p> <p>Ова се казна истога дана над несрећником |
| би другог мужа?!{S} Кад бих моју дворбу поделила између мога свекра, чича Симе, мога сина Иве и |
| ло се како се сав топи од милине што је подесио бар оно, што пада на три прва корака.{S} Просто |
| ој кожи с мрком тиквицом о левом бедру, подигао је у вис крст од сувог шумског грања, па се нам |
| апезарију у једној страни старих зидина подигао.</p> <p>Вечерње се већ било свршило кад Иконија |
| ји си великом твојом и чудесном милошћу подигао цркву, коју сам ја мојим грехом разорио био!{S} |
| лтанијом ђурђевак.{S} Она се маши да га подигне, али је Иконија нагло прихвати за руку и викну: |
| иња раја на оним урвинама од св. Јована подигне себи нешто црквице!{S} Биће то твојој мајци за |
| о послах и пре него наредих.{S} Устани, подигни, и однеси цркви за моју душу!« Окрете се старац |
| /p> <p>»Шта је ово, Лала?« питаше везир подигнув у вис онај комадић платна и не скидајући ока с |
| им зеленим доламама, којих скутови беху подигнути па за појас придевени, са жутим шалварама и ц |
| ма, ножем опсекох плочу са свих страна, подигох је не без муке.{S} Испод ње беху две ћерамиде, |
| на недра сребра.{S} Вратих се у пећину, подигох све до последње аспре и одох кући пун радости, |
| S} Зна село како ми се уврати срећа.{S} Подигох кућу, накуповах земље, и виноград и забран.{S} |
| га доста?« Не однесох новце цркви, него подигох кућу и купих земље.{S} Жена ми говораше: »Море |
| у рудину.</p> <p>На једанпут се оба пса подигоше на ноге; ућулише ушима; окренуше се к стази је |
| , коју му на једном брежуљку а у сувоти подигоше сељаци.{S} У томе, што после онаквих мука, и о |
| укњу до колена и загази у поток.</p> <p>Подиђе је милина од студене воде.{S} Ко зна можда је и |
| Лазнуше му руке.{S} Гаров се ослободи |